citat:

---

tuba wrote:
I, jel' se isplati ovo radit' u kucu?

---

citat:

---

Platonix wrote:


Isplati se naravno, ali su ti skupi kolektori a još skuplje solarne ploče koje bi isto ugrađivao na krov kuće. Tek poslije 5 godina , imaćeš čistu uštedu ( jer ti se prvo treba vratit uloženo za materijal i radnu snagu)
Ako želiš napraviti uštede u domaćinstvu na potrošnji el.energije onda bih zamijenio sve sijalica sa wolframovim nitima i stavio led sijalice i tako si uštedio 80% el.energije.
Sve ovo se isplati itekako samo tek poslije povrata uloženog!

MEL MEL budi hrabra i otvori neku temu- bilo kakvu nije valjda da nemaš nikakvu ideju!!

---

citat:

---

tuba wrote:
I, jel' se isplati ovo radit' u kucu?

---

citat:

---

djecko wrote:

Prije nekoliko godina bilo je skupo,a sada je mnogo jeftinije i u svakom slučaju se isplati.Ovaj tip, (što su radili na slici)kaže da bi sa ugradnjom za neku normalnu kuću bilo mnogo jeftinije ,principijelnoje sve isto,jer trebaju ti aparati,bojleri pumpa....

---

citat:

---

tuba wrote:


Ma kad se tu sve uradhuna da nema, lozhenja, chishcenja, zagadjivanja ovo-ono.
Ako mi bude ikako prihvatljivo ovo cu sebi i uraditi.

---

NAČIN RADA TOPLOTNIH PUMPI





Na ovoj stranici pročitaćete dve stvari: teorijski i praktičan rad toplotnih pumpi.





Teorija

Princip rada toplotne pumpe je vrlo jednostavan. On se ogleda u korišćenju toplotne eneregije našeg okruženja. Geotermalna toplotna pumpa koristi energiju zemlje i podzemnih voda da bi vršila hlađenje ili grejanje vašeg objekta.

Ime „toplotne pumpe“ je izvedeno od reči toplota i pumpa koje u svom originalnom značenju predstavljaju premeštanje toplotne energije sa jednog prostora na drugi.
U režimu hlađenja toplotna pumpa hladi vodu koja cirkuliše kroz cevi unutar objekta a sakupljenu toplotnu energiju izbacuje u spoljašnji prostor.
Toplotna pumpa je uređaj koji, po definiciji apsorbuje toplotnu energiju sa jedne lokacije (spoljni izvori energije) i premešta je na drugu lokaciju (objekat koji se greje ili hladi). Za većinu kućnih i komercijalnih primena, dva najbitnija režima rada su hlađenje i grejanje.

Toplotna pumpa radi na približno istom principu kao i kućni rashladni aparati (npr. frižider i klima). Razlika je samo u smeru u kome se vrši predavanje toplotne energije. Zadatak uređaja je da automatski drži temperaturu u odgovarajućem opsegu, u objektu tokom godine, svejedno da li to bilo hlađenje (leti) ili grejanje (zimi). Principijelno, nema razlike u procesu rada uređaja prilikom grejanja ili hlađenja objekta.
Koristi jedan od osnovnih zakona termodinamike da energija se nemože ni stvoriti ni uništiti već samo da promeni svoj oblik i svoje mesto postojanja. Toplotne pumpe NE proizvode energiju samostalno. Sama toplotna pumpa neće imati nikakvog dejstva ukoliko nije priključena na izvor energije tipa zemlje, vode ili vazduha. Toplotna pumpa će doprineti njenom najboljem i najjevtinijem iskorišćenju.
Naziv toplotne pumpe je relativno nova fraza za većinu ljudi u poslovima grejanja i hlađenja i kao takva prvi put se uvodi na tržište osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, toplotna pumpa je samo drugi način za reći rashladni uređaj sa kojima se stalno srećemo tipa kućnih frižidera, klima uređaja, rashladnih vitrina i mnogih drugih. Ovi uređaji mogu punim pravom da se nazovu toplotnim pumpama jer rade na principu uzimanja toplote na jednom mestu i premeštanja na drugo. Ipak, dobili su naziv rashladni uređaji po svojoj primarnoj funkciji hlađenja. Primer nam je frižider koji hladi hranu tako što oslobađa toplotu na svojoj zadnjoj strani (rešetke). Mnogi su primetili toplotnu energiju koja se tu oslobađa i verovatno se pitali kako mogu da je iskoriste. U režimu grejanja one hlade vodu ili vazduh u spoljašnjem prostoru i tako sakupljenu toplotnu energiju prenose u unutrašnji prostor koji grejemo. Nadamo se da smo vam sa ovih par rečenica približili način rada i „misteriju“ oko proizvodnje toplotne energije „ni iz čega“.
Uređaj koji koristi princip rada toplotnih pumpi je prvi put prikazan 1834. godine. Jacob Perkins, američki inženjer, dizajnirao je uređaj koji proizvodi kocke leda i to je bila preteča modernih isparivačkih sistema. 1926. godine General Eletric je napravio sistem rada toplotne pumpe na osnovu kojih funkcionišu i današnji moderni uređaji. Svima je poznato da naftni lobi još uvek drži svoje pozicije, pa je to još jedan razlog zašto ova "zelena" tehnologija nije doživela ekspanziju u nivou koji opravdano zaslužuje.

Grejanje i hlađenje korišćenjem toplotnih pumpi predstavljaju primarni pravac u svetu i evropskoj uniji skokom cena energenata u poslednjih par godina. Naime, evropska unija je napravila normative u kojima se kaže da svi objekti izgrađeni posle 2015-te godine moraju da imaju energetski efikasan sistem grejanja i hlađenja koji se pored sličnih mahom zasniva na geotermalnoj energiji (toplotnim pumpama).

Ja znam Tuba za jedan sistem zagrijavanja i hladjena stambenog prostora putem koristenja geotoplote. Taj sisitem je odavno poznat u gradjevinarstvu. Da li se u potpunosti primjenjuje, nisam sisguran.

Evo o cemu se radi.Zemljina kora, na svojoj odredjenoj dubini, tokom godine ima otprilike konstantnu temperaturum, koja u toplotnom smislu sluzi kao "kamen zamajac". U ljetnom periodu pomaze hladjenju a u zimskom periodu pomaze zagrijavanju odredjenog prostora. U sustini je to sistem spojenih posuda(stambenog prostora i cijevi koji idu duboko pod zemljom) u kojem se vrsi cirkulacija zraka, koji se zavisno od vanjske temperature zagrijava ili hladi pod zemljom. Ako se koristi pumpa onda ona samo pomaze navedenoj cirkulaciji.

Bitan uslovi za ovo tehnicko rjesenje je:
- da je citav sistem apsulutno hermeticki zatvoren(poput staklenog zvona),
- da je izvrsena termo izolacija na visokom nivou(termo gubici apsulutno mali).

Prednost ovog sistema je sto se koristi zemljina temperatura za zagrijavanje ili hladjenje prostora.

Nedostatak visoki troskovi izolacije i sto se u u ovom prostoru osjecas kao mish pod staklenim zvonom(vazduh dolazi iskljucivo putem navedenog sistema).

Pa razmisljam, ako se na ovaj nacin moze koristiti geotoplota zasto se ne bi mogla koristiti i termalna toplota u koliko je na raspolagamju.

Ja ovo ne kontam, ovo dvoje, sto samnom rade kazu da su ove pumpe najekonomicniji nacin grijanja, poslije zemnog grijanja, al zemno je skupo za postavljati.
Valja mi ovo ispitati................

Sa stanovista ekologije, primjenom ovih toplotnih pumpi i ne stiti se okolina, barem kod nas, s obzirom da elektricnu energiju dobijamo uglavnom iz termoelektrana a gdje je koeficijent pretvaranja tolpotne energije u elektricnu ne vise od 40% ( daj Boze da je i toliko).

Cinjenica je da za ulozeni 1 kWh elektricne energije dobijete 3-4 kWh toplotne. Da ne bi bilo zabune toplotna pumpa nije perpetum mobije, elektricna energija se koristi za pokretanje procesa u kojem se od okoline ( u ovom slucaju vode iz zemlje sa temperaturom 10-14 stepeni celzijusa ) oduzima toplotna energija i predaje sa visom temperaturom ( do 55 setepeni celzijusa ) sredini koju grijemo. Sama utrosena elektricna energija takodje ucestvuje u onih 3-4 kWh.
Ja sam racunao da bi mi iste pare trebale za ovaj nacin grijanja kao sto se sada grijem na ugalj, oko 1500 KM za oko 200 kvadrata prostora. Razlika je da mi ne treba skladiste za ugalj, dimnjak, nema dima nema sljake, placa se na kraju mjeseca kad dodje racun za struju, da se programirati, a ko ima prostora za rezervoar za toplu vodu moze se stedjeti ja jeftinoj tarifi za struju. Ovaj rezervoar bi se mogao koristiti kod solarnog grijanja u kojem slucaju se zaista moze i poceti stediti.

citat:

---

tuba wrote:
I, jel' se isplati ovo radit' u kucu?

---