Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori...

Razgovor sa Bogdanovićem, u njegovom stanu na Vračaru...
U Beogradu živim kao stranac. A, Beograd – veliko je pitanje za mene, da li uopšte postoji. Ne znam da li je ovo danas Beograd. Po mom mišljenju to više nije Beograd. Beograd je bio grad koji se voli. Njega su voleli svi i svi su ga prihvatali. Prošle godine u ovo vreme bio sam u Parizu i imao sam priliku da razgovaram sa jednim od urednika sarajevskog “Oslobođenja”. Kasnije sam shvatio da je Srbin, što je isto tako važno za ovu priču.

On kaže: “Znate li šta nas boli? Da se Beogradu desio deseti deo onoga što se desilo Sarajevu, mi bi svi izginuli za Beograd”. A Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori, gori kao buktinja, gledao je to svake večeri, gledao je kako ubijaju ljude, kako srpska artiljerija bije po deci Sarajeva. Beograd je bio negde po strani, kao da se to dešava na Mesecu, u nekom filmu, bio je u nekoj anesteziji, potpuno povučen. Hoću da kažem da se posle svega bojim za budućnost Beograda, bojim se da Beograd više nikada, makar se sve ovo srećno završilo, neće biti ono što je bio. On je moralno podbacio i to mora da se zna.

Beograd nije bio na visini, na onoj na kojoj je postojao mit o njemu. On je, ipak, u staroj Jugoslaviji, između dva rata, bio neka oaza slobodnih misli. Nažalost, sve je to uništeno. Beograd se promenio i demografski. Prepun je ljudi koje mi ne poznajemo, koji su došli iz raznih zapadnih delova zemlje, prepun je ljudi u maskirnim uniformama, pun je junaka, heroja ratišta. A među njima je svaki drugi zlotvor, ubica. Mi ne znamo ko je ko, mi smo u suštini, na neki način i okupirani. Čini mi se da je za razliku od one okupacije od strane Nemaca, ovo nešto gore, mnogo mračnije. Tada smo imali jasnu situaciju, i oni i mi, a sada su nas okupirali ljudi koji se predstavljaju kao Srbi, daju nam lekcije o srpstvu koje mi, stvarni intelektualci, beogradski kosmopoliti, ne razumemo. Oni nam objašnjavaju šta je srpska tradicija, šta je srpska budućnost – jadna budućnost. Objašnjavaju nam da su oni bolji Srbi od nas i da su bolja rasa.

Nekada prvi čovek Beograda sada živi takoreći u kućnom pritvoru. Ispred njegovog stana ne stoji stražar. Ali, tu su ulogu preuzele stalne pretnje koje dobija na sve moguće načine. Medijska blokada za čoveka njegovog kova je više od bilo kavkog fizičkog pritiska. To je najbolja potvrda uticaja režima od “istorijske” osme sednice CK SK Srbije. “Zaštita” mu je njegov “paralelni” život, knjige koje piše, eseji kroz koje prosipa veliku intelektualnu energiju, iako je već u poodmaklim godinama. On je, ipak, jedna od retkih ličnosti intelektualnog i političkog života Srbije koja je ostala nekompromitovana...

http://www.e-novine.com/intervju/intervju-kultura/95518-Beograd-mirno-gledao-kako-Sarajevo-gori.html

Slobodan Stojanović je bio zaštićeni svjedok u Haškom tribunalu. On to više nije. Pisao je svima, najviše vlastima i nadležnim u Srbiji. Odgovore nije dobio, ni jedan. On je corpus delikti da Srbija i srpske vlasti štite zločince i ubice. Stojanović u intervjuu sa Senadom Hadžifejzovićem kaže da su srpske vlasti saučesnici u zločinima....DIVAN MAGAZIN...

http://www.youtube.com/watch?v=UPfyYcIBN7A

citat:

---

Fini wrote:
Slobodan Stojanović je bio zaštićeni svjedok u Haškom tribunalu. On to više nije. Pisao je svima, najviše vlastima i nadležnim u Srbiji. Odgovore nije dobio, ni jedan. On je corpus delikti da Srbija i srpske vlasti štite zločince i ubice. Stojanović u intervjuu sa Senadom Hadžifejzovićem kaže da su srpske vlasti saučesnici u zločinima....DIVAN MAGAZIN...

http://www.youtube.com/watch?v=UPfyYcIBN7A

---

citat:

---

MelMel wrote:

Eto Slobodan zna iz druge ruke gdje je veca grobnica od Tomasice, ali ne moze se to jos reci jer kao tek treba da se kaze na sudu, itd, itd............... , ali eto kao vec 13 godina on prica, a niko ga ne cuje.

---

i ovo nije lose...