"Pomiluj Bože, one koji su, žedni proleća,
iščezli kao osmeh tih
među zvezdane svetove.
Pomisli, Bože, na njih
u čas kad prosipaš cvetove
povrh kutova svih.

Zakloni, Bože blagi, svojim glasom
naš smeh, i naš glas,
ako radosni budemo u dan
kad, žedni života i mladosti,
oni odoše od nas;
zaseni svetlošću večnom njihov vid,
o, Bože blagi, jer mene je stid
časa zemaljske radosti."
(D.Maksimovic)


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 12:01 GMT]

citat:

---

nevenkagaragic wrote:
naslovnica knjige



IN MEMORIAM
DENIS GARAGIĆ
16.08.1979. – 25.07.2005
__________________________________
strana 2
__________________________________
Voljenom sinu Denisu
povodom 27.–og rođendana, s ljubavlju posvećujem ovu hronologiju njegovog kratkog, ali ispunjenog života.


Ovo je krik majke za izgubljenim čedom, za prekinutom mladosti, krik nad sudbinom mladog čoveka koji je tek kročio u život.

Ovo je i javna optužba. I opomena.

Ko pažljivo pročita originalne dokumente iz ove knjižice, verujem da će biti zgrožen «profesionalnošću»lekara tuzlanske Interne klinike, a koje javno optužujem za Denisovu smrt.
Godina je prošla, a još niko iz JZUKC Tuzla nas, roditelje, nije obavestio o rezultatima rada njihovih komisija, niti o preduzetim merama protiv odgovornih lekara.
Uzalud se trude zataškati slučaj. I pored saznanja da «vrana vrani oči ne kopa», da «ruka ruku mije», i pored nepotizma, «plavih koverti» i čega sve ne, neću odustati od traženja kazne za počinjeni zločin. Moj Denis, moja dobra duša, danas bi slavio 27. rođendan, ali ljudi koji ne zaslužuju da se zovu doktorima, to mu nisu dozvolili.
Doktore, koliko košta život? Da li je moguće da je novac u pitanju? Dobili bi da ste tražili. Koliko god treba! Da li je moguće da ste toliko korumpirani? Ne mogu, ipak verovati u tako nešto. Ovde se radi, jasno se vidi iz dokumenata, o totalnom neznanju, neprofesionalnosti, nezaintersovanosti… Kako objasniti činjenicu da se za tri dana smenjuju tri ekipe i ni jedna ne zna prepoznati srčani problem? A nisu ni morali «prepoznavati». Denisa je na Internu kliniku doveo komšija, doktor, koji im je dao dijagnozu : «teški kardiološki slučaj»! To nisu nigde ni evidentirali. Jednostavno su mišljenje kolege (inače vrlo cenjenog), koji Denisa zna od malih nogu, odbacili i uspostavili svoju «od oka» procenjenu dijagnozu : droga. Sledeća dva dana, druge dve ekipe lekara prepisuju tu istu dijagnozu!? Ako su već sumnjali na drogu, što nije istina (obdukcijom je ustanovljena aneurizma-prsnuće aorte), šta su činili u vezi s tom «dijagnozom»? Ništa! Jednostavno se nisu osvrtali na kardiološke simptome, pustili su moje dete da umre kao da je bio na ulici, a ne u bolnici «slavnog» tuzlanskog Kliničkog centra.
Zločin je tu, a kazna?
Javni tužioče, vi ste na potezu. Pitam vas, šta ćete preduzeti kad pročitate sve ove dokumente? Vi imate obavezu pokretanja istrage po službenoj dužnosti. Kontroliše li iko okolnosti pod kojima umiru pacijentu u bolnicama? Ili je sve prepušteno lekarskoj etici, «savesti»? Denisov slučaj nije nije ni prvi ni jedini.
Ko je sledeći?


Tuzla, 16.08.2006.
Nevenka Garagić, Denisova mama


IN MEMORIAM

[Edited by cupo on 26-02-2008 at 21:29 GMT]

---

citat:

---

Lida wrote:
... P.S. Ako se nevaram, slična nebriga ljekara i nedovoljno posvećivanje pacijentu, koštala je života i Igora Mujkanovića, (ili njegovog brata Damira,nisam sigurna). Mislim na Muhamedovog sina.

Kako doći do vaše knjige?

---

citat:

---

nevenkagaragic wrote:



Denis u svom gradu.

---

citat:

---

Lida wrote:


Gospođo Nevenka, glavu gore. pozdrav

---

citat:

---

nevenkagaragic wrote:



Denis u svom gradu.

---

Eh, moja Lido, vidim da ste se bas zainteresovali za slucaj moga sina Denisa.
Sta kod nas znaci pravda jasno je iz svakodnevnih novinskih clanaka o «predanom radu» BH pravosudja. Svaki gradjanin je u stvari prepusten sam sebi. Od licne borbe i upornosti pojedinca zavisi i konacni ishod.

Kod nas je najbitnije «ne mutiti vodu», a ja se s tim ne slazem i ne mirim. Ni od koga ne trazim nista, samo trazim da drzavne institucije svoj posao odrade po zakonu i pravdi, a ne «po babi i po stricevima». A kako, kad najodgovorniji za rad pravosudnih organa (VSTV), vec drugu godinu suti? Cekaju mozda da se umorim, odustanem? To sigurno nece docekati, osim ako me smrt ne spreci!

Sto se tice Vase ideje o bedzevima, mislim da od toga nema nista. Proletos sam ucestvovala u protestima koje je organizovao «Revolt» i Urbane kulture u Tuzli, pod nazivom “Tuzlo, probudi se!!!”… evo imam jos uvek i bedz i pistaljku, drzala sam i Denisovu sliku sa porukom «Koliko kosta zivot doktore? A istna i pravda tuzioce?», i...? Nista, malo se gradjana odazvalo, nesto mladih, ostalo penzioneri, bilo, proslo i nikom nista. Mene je samo jedan penzioner upitao ko je na slici i jedan deckic stao i pita «jel` to Tose?»...
A na sarajevskom forumu jedan forumas je napisao (vezano za Denisa) : « Tuzla ni glas da pusti...».
Pa ja u Tuzli ni advokata ne mogu naci da me zastupa u privatnoj tuzbi protiv «slavnog»UKC-a kojem je na celu direktor od koga svi zaziru! STO LI ZAZIRU??

Ali, nema veze, ja sam se u zivotu uvek sama borila, sve sama odradjivala. Pa cak se i na radnom mestu ne snalazim kad treba timski raditi, jer sam uvek bila samostalna i sto kazu «samo svoja», sto ne znaci da je dobro, ali je sigurnije i svakako sprecava razocarenje u «pomagace» i okolinu. Zivim po svojim pravilima, gotovo po bozjim zapovestima, iako nisam vernik. Svi ostali neka sute, njihov problem, ja nikad ne sutim, koliko god me kostalo (zivaca i novca).

Knjigu o Denisu, koju sam sama pripremila i dala na stampanje podelila sam njegovim prijateljima i rodbini. Secam se i susreta sa jednom divnom gospodjom, koja je poznavala Denisa, poklonila sam joj knjigu, a ona me pita «kad je bila promocija, kako sam to propustila?» Kakva promocija, to sam ja uradila za svoju dusu, za svog sina. I sada kao da cujem Denisa : «Mama, sreo sam teta Suadu T., bas smo se ispricali, pozdravila te». Bio je omiljen, voleli su ga i deca, i vrsnjaci i stariji. Bio je kulturan i pametan mladic.

Imala sam prekrasnog sina, dobrog COVEKA!




[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 12:01 GMT]

"Samo ostatak nas u drugom i drugog u nama,
samo to nazivamo besmrtnošću smrtnih stvari."
(Miroslav Antić)



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 12:03 GMT]

Stici ce pravda ,njena je uvjek poslednja.
Molim Svevisnjeg da vam podari snage da izdrzite ono sto izdrzat ne mozete.

«Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.»
(D.M.)



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 12:03 GMT]