"Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama.
Najzamršeniji smo ljudi na svijetu.
Do juce smo bili ono što danas hocemo da zaboravimo.
Ali nismo postali ni nešto drugo, stali smo na pola puta, zabezeknuti.
Ne možemo više nikud.
Otrgnuti smo, a nismo prihvaceni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.
S nejasnim osjecanjem stida, zbog porijekla i krivice, zbog otpadništva, necemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed.
Zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja.
Preziru nas i braca i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom.
Htjeli smo da se sacuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo.

A sve se placa, pa i ova ljubav."


Mesa Selimovic

"Zivimo na zemlji samo jedan dan, ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti on je najveci. A znam, zaboraviti ne mogu." Meša Selimović...

Evo ti ruka,prijatelju! Ustani pa makar ja pao! Evo ti posljednje pare iz mog džepa! Kupi i ne pričaj nikom da sam ti dao! Ne pitaj me hoću li pomoći, samo mi ispričaj šta te muči! ...Saslušaću te, zato sam tu, da zajedno stanemo na kraj tvojoj muci! Hoću li sutra biti tu za tebe? Ne znam i nemoj me pitati! Ako budem živ, ako budem zdrav, poletjeću i uz tebe stati! Pitaš me kako da mi zahvališ..ne zahvaljuj i ne pitaj više! Ne tražim zahvalnost ni protiv uslugu! Tražim samo da vičeš na mene, kad posustanem i kad ne želim dalje! Želim da me guraš, kad mi olovne noge ostanu bez snage! I lupi mi šamar.. onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe! Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju! Ne tražim ništa, samo me posjeti da dišem i posjeti me da ima i onih, koji ne dišu više!

‎"Ništa čovjeku nije važnije od svog mira i od sreće koju sâm stvori. Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče, život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju.Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago. " - Tvrdjava - Mesa Selimovic

Nikad necu dozvoliti sebi, da budem ono sto drugi vide u meni. Bicu ono sto jesam, necu dopustiti ovom svijetu da unisti covjeka u meni. Volecu i vjerovati, ali cu odbaciti laz i prevaru. To su osobine koje ne dolikuju jednom ljudskom bicu. Ljubav ce biti jedini osjecaj sto ga imam u meni a osmijeh jedini jezik sto ga razumijem. Neka moj zivot, bude samo moj i pusticu da u njega uđu samo oni koji to zaista zasluzuju! ...

*****

''Jednostavno, nekada mi se činilo da je savršeno poznavati savršenu osobu poput tebe, ali na kraju shvatih da to savršeno poznavanje savršene osobe ipak traži da i ova druga strana bude savršena .. Nažalost, ja nemam takav pedigre ..
Ja sam neko sasvim običan, manje bitan .. Samo jedna mala duša na ovome svijetu, ali opet, ja sam neko ko je cio svoj ​​svijet vidio u tebi ..''
Đorđe Balašević

"Bosna ima spomenike. Stećke. Sta je stećak? Oličenje gorštaka Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje, nigdje, nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči i moli. Na kom je prikazan kao sužanj."

(Miroslav Krleža)

...Pa kad je sretnem, oči krijem. Zviždućem. Gledam u nešto drugo. I mislim: zbilja, svejedno mi je. Al' okrećem se dugo, dugo...

Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i naposlijetku lav u dete. Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže. Šta je teško? tako pita duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro natovare. Šta je najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, – da bih to uzeo na sebe te da uživam u svojoj jačini. Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanijelo bola svojoj oholosti? Pustiti svoju ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti? Ili je ovo: rastaviti se od svoga djela kad slavi pobedu? Penjati se na vrletne brijegove i iskušavati iskušitelja? Ili je ovo: hraniti se žarom i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši? Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti, ni drugovati s gluhima koji nikad ne mogu čuti šta hoćeš? Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu ako je to voda istine, i ne goniti od sebe hladne žabe i tople krastavice. Ili je ovo: voljeti one koji nas preziru, i pružati ruke prema sablasti kad hoće da nas zastraši? Sve to što najteže uzima duh voljan da nosi na sebe: kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u svoju pustinju. A u najusamljenijoj pustinji dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh, slobodu hoće da dograbi kao plijen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji. Svoga poslednjeg gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem bogu, hoće da se bori o pobjedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj što ga duh neće više da naziva gospodarem i bogom? »Ti treba da« zove se veliki zmaj. A duh lavlji govori »Hoću«. »Ti treba da«, leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zvijer s krljuštima a na svakoj krljušti sjaji se zlatno »ti treba da!«. Tisućugodišnje vrednosti sjaju se na tim krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: »sva vrijednost što je imaju stvari – sjaji se na meni.« »Sva vrijednost stvorena je već, i sva stvorena vrijednost – ja sam. Odista, ne treba da bude više nikakvog 'Hoću'.« Tako kaže zmaj. Braćo moja, čemu je potreban lav u duhu? Zašto nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je strahopoštovanja? Stvarati nove vrijednosti – to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu za novo stvaranje – to može snaga lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i pred dužnošću: za to je, braćo moja, potreban lav. Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti – to je najstrašnije prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive zveri. Nekad je on, kao nešto što mu je najsvetije, volio ono »ti treba da«: a sad treba taštine i samovolje da nade i u onom što je najsvetije, da bi ugrabio sebi slobode od onoga što voli: lav je potreban za takvo grabljenje. Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dijete a što ni lav nije mogao? Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete? Nevinost je dete i zaborav, jedno počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno sveto Da. Jeste, za igru stvaranja braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju hoće sad duh, svoj svijet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dijete.

Tako je govorio Zaratustra. A tada se nalazio u gradu koji se zove: Šarena krava.
( Tako je govorio Zaratustra - Fridrih Niče)

"Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost."

"Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute."

"Boj se ovna, boj se g***a, a kad ću živjeti?"