22.11.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Ovo je jedna od onih sedmica koje mi se otegnu, ne mogu da vjerujem da je tek četvrtak. A on je onako, padavina nema, sunce se probija ali nije mu lako, ovih dana ima puno magle. Najave oni to stručno, da će biti magle po kotlinama i riječnim tokovima, a bude je svugdje, ne vidi se prst pred nosom. Sinoć sam zapela nogom za ostatak znaka, jedva sam ostala na nogama. Inače, kod nas tih ostataka znakova ima na svakom koraku, uglavnom su to žrtve neiskusnih vozača koji udare u znak, često ga prepolove a onaj dole dio ostane da ljudi zapinju kao eto sinoć ja. Ma nije meni ni što mi ima sad ogrebotina na čizmi, ma ne bih ništa ni da sam nogu slomila, ali eto, muka mi je kad mi se tako nešto desi.
Da vam ne bih puno nabrajala šta sve danas ima, a vala nema ništa previše značajno zbog čega će Zemlja stati, idemo na druge teme.
Kao što smo više puta pisali, porno filmovi iz kućne produkcije, snimani mobitelom, toliko su učestali i postali normalna stvar da to prelazi u dosadu. Bude zanimljivo dan dva, zavisi od «glavnih glumaca». Evo opet se vrti jedan, to se mobitelom raširi kao najopasniji virus, za vrlo kratko vrijeme hiljade ljudi vidi. Ne bih ga ni spominjala da nisu u pitanju maloljetnici iu Srbije, radi se o grupi učenika, jedne učenice i njih trojica, snimani u nekoj kući, u toku čina lijepo nazvanog vođenje ljubavi sa više osoba.
I sad počinju priče, javljaju se razni moralisti, mnogi su zgroženi, zabrinuti, a najviše zbog djevojčice koja je tu odigrala glavnu, i zapaženu ulogu. Nije bila ni pijana, ni drogirana, smije se, nema znakova prisile, ali je ona u tim pričama prikazana kao djevojčica žrtva.
Teško se ovdje može reći ko je u pravu, ko nije, ja samo mogu reći svoje lično mišljenje, a to je da "djevojčica" na snimku meni nije djevojčica, i ne mogu na nju gledati kao na dijete, djevojčicu žrtvu silovanja, ili nešto slično. Šesnaest sedamnaest godina je malo za mnogo šta ali ipak dovoljno da se zna šta valja šta ne, šta je dobro šta nije, i da se razmišlja i o dugoročnim posljedicama nekog svog postupka. Pitanje je zašto je ona htjela sex sa tim momcima u isto vrijeme, i nije joj smetalo ni snimanje. Da je to sve uradila za godinu ili dvije, kada će biti punoljetna, ne bi niko ništa rekao. Maloljetni su i momci pa nisu prikazani kao žrtve.
Možda sam ja stroga, možda mi se ta sva zamšljena situacija u glavi smučila, možda mislim da isključivo dob ne određuje kada je neko dijete, a kada odrasla osoba, jer očito je da su neke djevojčice manje djevojčice od drugih. Ne znam, do roditelja je puno, dijete mora imati osnove načela o moralu, šta je dobro, društveno prihvatljivo, šta ne, dovoljno pametno i odgovorno da misli da joj tih par minuta snimka u životu mogu neke važne stvari pokvariti. Neki kao da žele da su u centru pažnje pa nije bitno na koji će to način biti. Nešto mislim, možda je pojava mobitela sa kamerom i digitalnih aparata samo dovela do toga da mnoge stvari isplivaju na površinu, možda je toga bilo i ranije puno ali nismo imali materijalnih dokaza. Šta god bilo, ne bih bila u koži roditelja ni jednog maloljetnika u pomenutom filmu. U našoj sredini ona je već dobila određene epitete, uz ono glupača, a za mladiće još niko ne reče da su glupani, oni su valjda frajeri. Roditelji sve više rade, djeca van kontrole, stanovi prazni, mogućnosti puno, ostaje samo rezonovanje čovjeka, i njegov osjećaj za dobro i loše, stvar izbora hoće li uzeti ovo ili ono. Pa sad neka svako sebi bira kojim će putem.
Eto to je bilo o onom što se šuška.
Sada ide muzika, puno pozdrava i rad.
Malo mi za sricu triba, pjeva Doris Dragović i zaista nam malo treba, ali to malo teško je naći, meni danas treba samo malo sunca ... i ćevapa :)
