19.01.2008. Servisne informacije ... malo tuzlarija
Lijep je dan, sunce sija i stvarno nema smisla što snijega nema, posebno kad se zna da su se djetetu kupile one ski pantalone. Zimski raspust bez snijega, ništa to ne valja. Nije ni hladno, juče je kiša padala, a danas ako bude sutra ćete znati, i onako ovo pišem samo da imam neki uvod do slike.
Da sam ptica i da imam krila.....šta bi ja vama svašta slikala.
I sad ide slika pa onda ja malo pišem, a šta da vam pišem, obično je to što mi onako u letu pada na pamet. Jutros se malo duže spavalo, a inače mi, radni narod Tuzlarija, nemamo ni subote ni nedjelje slobodne, Tuzlarije su kao neko živo biće koje mi stalno moramo hraniti i paziti i maziti. Malo smo vala i previše u zadnje vrijeme hranili, dnevno se skupi i dvadesetak vijesti, a ipak Tuzla je ovo, nema ovdje toliko vijesti osim naravno, i nažalost, crne hronike.
Crnohroničari trljaju ruke, eto sad imaju ovaj slučaj oko prostitucije u Tuzli pa imaju o čemu danima razglabati. Mene tu nekako najviše zanima, ta usluga koja košta, kako navode 800 eura, pa nekako sam se brate zamislila, nije da nisam maštovita ali nikako da namaštam za 800 eura, posebno kad se priča da ima i prostitutki čija je tarifa glavica luka, ili kupusa, to su one vegeterijanke, one za porciju ćevapa su već elitne, a vidiš tih ovih i 800 eura. Gluho i ćoravo bilo šta se po Tuzli svašta dešava. Kaže narod, kod koga se muž ušutio nije dobro nikako, brinu se koje li će ime osvanuti. Ti se spiskovi čekaju, kakvi oni koji ne plaćaju grijanje, to više nije zanimljivo.
Da se ja vratim sebi i svojim problemima, eto juče se moralo pravo poraniti, a posebnu pometnju u jutranje spremanje je unio sin koji je morao po knjižicu. I sad ja nešto mislim, da sam ja razrednik, djeca na raspustu, i trebam odrediti vrijeme kada će djeca doći po knjižicu, pa kad bi mi palo na pamet da kažem da djeca dođu u 7:30 kako je on rekao. Pa šta li je njemu bilo, garant neki ljubavni problemi pa ne može spavati. Jadan ovaj komšija što stanuje ispod nas, nema mu veće kazne nego slušati naša jutarnja porodična ćaskanja i istjerivanja iz kupatila. Svoju osobinu lupanja po vratima sam u miraz donijela iz kuće jer sam tamo naučila razne metode osvajanja kupatila, od gašenja svjetla, preko galame, do lupanja po vratima.
Tako je to u ovim našim bosanskim stanovima, da sve sve odvija kako treba prvo treba ukućani da usklade bioritam tako da im se termini ne poklapaju kada idu u te značajne prostorije. Zatim se mora biti zdrav, ne daj može kakvih učestalih potreba. Arhitekte molim da se za rahatluk ukućana obrati malo više pažnje.
Šteti mi ovo pisanje, evo gotovo da sam čitavu čokoladu pojela uz kafu. Ne znam šta ćete danas raditi, a ne znam vala ni šta da vam preporučim. Zato ću da vas pozdravim i poželim ugodan dan.
