28.03.2008. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Za Tuzlu je najavljen jedan ružan dan pred sunčani vikend. Koliko znam ja sam u Tuzli, samo u mislima lutam, ali evo sunce sija i divno je vrijeme, izgleda da je došlo do neke greške.
Petak jeeee, dan kojem se mnogi raduju, a posebno školarci i radni narod, mislim oni koju ne dežuraju nego imaju vikend slobodan.
Ako ne znate šta ćete i gdje eto imate večeras koncert, dvije predstave u Narodnom pozorištu i Kabare teatru, izložbu u BKC-u, svašta nešto. A možete i izaći da se šta pojede i popije, ima se para, ima se s kim. Za pet maraka meni izlazak po danu ne može biti bolji, mala porcija ćevapa, sok ili kafa.
U toku je i okrugli sto o kardiovaskularnim bolestima, česte su bolesti srca kod nas, što zbog ishrane, načina života, stresa, a kako god okrenem čini mi se da ključnu ulogu ima genetika. Kada bi svi analizirali od čega su im bolovali i umirali preci mnogo bi šta i za sebe otkrili. Problem je što se tek unazad par generacija nešto zna, čest je slučaj da se neke bolesti gotovo kriju, da se i doktorima lažu simptomi i bolesti koje su se pojavljivale u porodici, pa će na pitanje doktora «da li u vašoj porodci postoje bolesti .....» odgovoriti da ne postoje. Sve zdravo ko dren, nije bilo ni duševnih bolesnika, nisu djeca umirala, nije bilo ništa, sve u svemu kad se sve sabere zdrav smo narod, a ove posmrtnice sve mlađih ljudi su neka biće greška.
Spomenuh posmrtnice pa mi pade na pamet da se kod nas ima običaj reći «lijepa je bila sahrana/dženaza». Lijepe su one kad dođe puno svijeta, ali mi nekako to čudno zvuči, nikako mi uz sahranu ne ide išta lijepo. Da je kojim slučajem Boris Dvornik sahranjem u Tuzli rekli bi da je bila lijepa sahrana, jer je velikom glumcu na posljednji ispraćaj došlo oko 50 000 ljudi.
Dobro je da sunce sija, da dođem sebi, sinoć sam noćne more imala, gledala kasno neku emisiju o džinovskim meduzama. Monstrumi u Japanskom moru, teško je to i do 200 kg, ne mogu se uništiti. Strašno mi je šta ljudi urade od prirode. Ništa od mog ljetovanja obalama Japanskog mora, kakve su one meduze ljigave i gadne, pa još i otrovne, daleko im lijepa kuća, samo da se ne pojave na našem Panonskom, pretvorile bi se u usoljene meduze. Baš me zanima hoće li naše slano jezero, jedino slano jezero u Europi, ostati slano, hoće li uspjeti da održavaju nivo slanice da se ne pretvori u slatko. Ali to nam svakako neće promaknuti jer Tuzlarije su u punom sastavu rezervisale onu jednu sojenicu, kvadratni metar plaže i svaki drugi dan presvlačenje u jednoj od kabina.
Do ljeta ima još, tek je neko varljivo proljeće, uživajte danas.
