28.06.2008. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Evo mene, falila vam ili ne ja ću opet da pišem pa vi sad gledajte šta ćete i kako ćete. Meni je bitno da ja pišem ili pričam, pa ko živ ko mrtav (gluho bilo).
Kad sve saberem i oduzem mogu reći da mi je bilo dobro. Za one koje zanima da kažem da problema u putu, na granicama, nisam imala, pasoše samo jednom gledali. Jedne godine sam se malo žalila, a sada mogu reći da su mi u Dalmaciji bili svi ljubazni, što mi je bilo jako drago. Jer kad čovjek negdje ode, naputuje se, potrošiš para, ako ga neko mrko pogleda prisjedne mu sve. Kažem, nije bilo neprijatnosti ali mogla bih reći da mi svi iz zemalja nastalih raspadom Jugoslavije imamo još puno da učimo kada su u pitanju gosti i turisti.
Što se tice cijena hrane, što po radnjama, što po restoranima, tu je to negdje kao kod nas, malo više ali ništa posebno.
Da se malo vratim u Tuzlu, izvukla sam se malo od posla, raznih dešavanja bilo a ja se brčkala. Baš mi je drago da i mene kad šta u vezi posla zaobiđe.
Pisala sam kad se otvaralo jezero a sad da vam napišem moje utiske nakon prvog kupanja u novom jezeru. Meni se nije nešto dopalo. Zašto, ne znam ni sama. Prvo, otišla sam izuzetno neraspoložena, iskrsli neki problemi pa ja sva opterećena odem ne bi li se opustila. Da li zbog toga ili čega drugog, nisam ni blizu oduševljena kako sam bila na otvaranju. Inače, ja sam od onih kojima se malo šta od prve dopadne. Recimo kad sam prvi put jela pizzu, a bilo je to u srednjoj školi, nije to bilo kao sad, da je pizza nešto kao pita, to je spadalo u egzotiočna jela, bila samo jedna pa onda dvije picerije u gradu. Kad kažeš da ides na pizzu to je bilo kao da sad kažes da si jeo kavijar, ti ono faca, jedeš pizzu. Tako odem i ja, odrasla na neninim pitama, bezbeli programiran ukus na krompiruše i bureke, meni je pizza bila ružna, malo je reć. Trebalo je meni vremena da se ja naviknem na novi okus i da prihvatim to jelo koje eto sada baš volim i rado i sama pravim.
Kad sam prvi put na prvom jezeru bila, ja sam se nakon sat vremena pokupila, potrefila mi se gužva nevjerovatna, djeca pršću, gađaju me loptama, skaču, nisam mogla ni plivati samo sam stojala u vodi kao na Korzu i govorila ĐESI ĐESI. Poslije sam išla u vrijeme kad nema gužve, kad sunce nije najače, kad mogu da plivam bez sudaranja i ubrzo sam postala jedna od najredovnijih tamo. Prihvatila jezero ko malo šta u Tuzli.
Tako se sad nadam da ću prihvatiti i novo jezero. Vidim ja da je dosta modernije, kabina za presvlačenje ima i previše, i to može se onaj paravan zakačiti da ne leti dok se presvlačimo pa da ne daj bože neko nešto vidi, tuševi, sve je to na svom mjestu. Imaju i ležaljke i suncobrani za iznajmiti. Stepenice su isto fine da se onako sjedi na njima i brčka u vodi ali mora biti voda bistra da se vidi gdje su, juče sam se par puta udarila pa sam skontala da je najbolje plivati unazad pa se samo spustiti na njih inače se udari koljenom. Nije bila gužva ali mi se jezero čini malo za plivanje. Voda topla, baš topla. Tako, vidjećete vi da ću ja uskoro pisati kako mi je tamo lijepo. Mislim da će na ovom novom biti uglavnom mlađi, parova sam dosta vidjela i onih koji u društvu sjede i zezaju se. Njima je najbolje, opušteni, malo se brčkaju gledaju se, simpatija na sve strane.
Idem ja sada da ja ne bih nastavila sa pričama kako mi je bilo šta prvi put, htjela sma vas kratko pozdraviti da se prijavim ali oteh se kontroli pa napisah više.
