TUZLARIJE - TUZLA DANAS 17.10.2008.
Servisne informacije
... i malo tuzlarija
Eto stiže i petak kojeg ja najavih kao dan promjene vremena i nažalost nisu pogriješili ni meteorolozi ni ja. Kiša pada li pada i ne mogu da ne žalim za onom jučerašnjom ljepotom.
S kišobranom ili bez njega noge će danas da mi idu na daleke pute. U Domu zdravlja ima svašta nešto, juče je bila najava pa nema potrebe da prepričavam. U Fondaciji "Istina Pravda Pomirenje" je zakazan press u povodu dizanja optužnice za ratni zločin protiv Tuzlaka Izeta Smajića. Izet kaže da nije bio ni blizu mjesta događaja za kojeg ga terete pa se čini da srbijanski tužioci olako izbacuju imena optuženika i nije ih briga sa kakvim će se problemima ti ljudi suočiti, sjetimo se i nedavnog slučaja Muhameda Brkića.
Mi smo još čudniji, čekamo da nas neko optuži pa da se eventualno branimo, a dok se skupe svi dokazi i šta sve treba, prođe voz. O svim spornim događajima naši su morali imati pripremljeno sve. Neshvatljivo mi je da se o 15. maju, u pravom smislu riječi historijskom danu za Tuzlu, govori kao o ratnom zločinu umjesto da se o tom događaju uči u školi, i to baš onako kako je bilo, ni viška ni manjka.
Kad već spominjem školu, moram reći svoj utisak da se djeca muče sa nerazumljivim gradivom. Sinoć sam malo ispitivala dijete, danas mu je dan kada mu valja odgovarati iz gotovo svih predmeta. Lekcija je neka o Njemačkoj u 13. vijeku, pa dragi Bože koliko je u njoj podataka, datuma, imena, brojeva. Zaista mislim da djeca moraju mnogo više znati o svojoj zemlji. Ne samo kod nas, svugdje se historija na neki način uljepšava čime ona postaje ono što nije, kada iz okvira činjeničnog stanja pređemo u ono šta nam srcu drago. Ne samo kada je škola u pitanju, tako je često i u životu. Većina zna neke pretke koji su bili face (još se godinama nadodavalo pa se od prosječnog pradjeda napravila ikona), lijepi, zanimljivi, a tamo neke koji nisu bili hvale vrijedni izbrisali iz sjećanja, od nekih duševnih bolesnika grana na porodičnom stablu odrezana. Kada doktor pita o porodičnim bolestima svi zdravi ko drenovi.
Idemo dalje, u stvari opet moram o školi, a sve to iz perspektive sina, rodio majka. Nema dijete knjigu iz muzičkog, kažem ja njemu da ćemo je uzeti od nekog druga pa da mi to iskopiramo, a on kaže da je rekla nastavnica da ne može kopirana jer ona neće da se radi iz nečega što je protuzakonito. Nastavnica zvana poštenje i pravda, lijepo je to, samo još kad bi bilo knjiga u knjižarama da se kupe pa da mi kopiranje ne pada na pamet. A zašto da budem i kriminalac kad KOPIRNICE rade regularno, s papirima, plaćaju porez i sve što treba. Znači, država ti da dozvolu da kopiraš a kopiranje bez dozvole autora nije po zakonu. Pa ti budi pametan, ili recimo radnje na kojima piše DEKODIRANJE. Šta ću ja sad, pošto ne možemo kopirati, a u knjižarama nema, jedino da je ukrademo.
Meni dan lijepo počeo, smijala se ja sama sebi, dešava se to meni. Spavam jako čvrsto pa stavila mobitel pored glave, uz jastuk, da čujem kada pozvoni. Zvoni on ali ne mogu ja da skontam je li san ili java, samo osjetim nešto tvrdo, metalno na sljepočnici. Odjednom se sva prestravim i mislim da mi je neko prislonio pištolj na glavu (gledam svaku noć one detektivske serije). Koliko sam se uplašila jadna majko svoja. Opipam se da vidim je li sve na broju, vidim dobro je, sve je tu, ima i viška, živa i zdrava, i tek onda skontam da je u pitanju mobitel.
Što se ja raspisah a sve u neznanju.
Uživajte danas i za vikend.
Još da dodam večeras ima koncert mladog gitariste Emira Okanovića, mislim u Domu u 19 sati ali provjerite, dijete svira odlično.
Evo jedog objekata brze prehrane, smješten uz Malu pijacu, piše da je ćevabdžinica ali mi nije baš jasno gdje se mogu napraviti ćevapi. Pogledajte kako su poredani iz staklo fildžani. Svoje mušterije sigurno ima pa sam ga malo i slikala, nije najljepši ali sve je to Tuzla.
S.M.
|
