17.01.2007. U blizini Općine Tuzla 17.01.2007. Servisne informacije i malo tuzlarija
U Tuzli je srijeda tmurna a ja se, što narod kaže, ismijah na sabahu. Nagovora me dijete da ostane u kolima dok se peru u auto praonici, mislim onoj automatskoj. I sad kakva bi ja to mati bila da ga ostavim sama pa hoću i ja. Kažem ja onom čovjeku što radi, ako čuje da neko puno vrišti, da sve zaustavi i pravo u praonicu da nas spašava.
Ma samo da mi neko kaže da u Tuzli nema zabave, mi smo se ismijali i izvrištali kao da smo bili u svjetskom luna parku. One četke kad se približavaju, pa počnu mlatarati, pa kad sapunjaju, ma ljudi ono je meni doživljaj. Za pet do deset maraka možete da se ismijete pošteno. Kad vas kakva tuga uhvati, kada vam se od muke vrišti, a ne želite da vas ko čuje, samo idite u praonicu preko puta Merkatora. Onaj čiko što radi nije ništa čuo, džaba sam ja rekla da mi je prvi put, da pazi.
Eto četkiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Inače me je ovih dana krenulo provaljivanje. Neki dan u velikoj ja žurbi, po običaju zaboravila i pojas zavezati, zvoni mobitel i ja mislim, ma hajde samo da se kratko javim, u tom momentu gasi se i semafor a ja brzo kroz žuto. Vozim ja, mobitel u ruci, i vidim iza mene policija, voze oni poprilično brzo, a ja još brže. Mislim ja, i brzo tražim i kameru, mora da su na tragu nekom opasnom kriminalcu, ratnom zločincu ili tako nešto uzbudljivo, sve ću ja to brzo da slikam i eto vijesti za Tuzlarije. Već ja u glavi i tekst imam, kad vidim policija uključi rotaciona i sve brže vozi, a ja na gas i tako pređem koji kilometar, pretekli me, naglo ispred mene zakočili i blokirali mi put.
Opkoliše me, izlazim ja iz kola, noge mi klecaju i sva izgubljena kažem „pa je li vi to mene pratite“? Kaže jedan od njih strogo „jeste li vi konzumirali alkohol“, ja kažem "ma nisam, kakva ja i alkohol". Joj kad su oni meni počeli pričati, da su me vidjeli s mobitelom, da pojas nije zavezan, da se ne zaustavljam na signaliziranje policijske patrole i tako dalje i tako dalje, pričaju ono, a ja sve manja i manja, samo da još u zemlju propadnem. Uzeše mi dokumente, pišu oni nešto pišu, a ja samo govorim sve sam kriva sve, samo ja nisam znala da vi to meni i još na kraju, sramote, počnem plakati.
Došla ja takva i kući, i sve pričam a dijete kaže „mama hoće li tebe sad policija slikati kao ono u filmovima“? Neće, tješim ga ja, a i sama se bojim da mi kakav dosije ne otvore. Sada čekam šta će biti, tako da znate nema više zezanja, valja nam se svega pridržavati, što je najgore, ja se uglavnom i pridržavam. Dobro je da ne izlazi više Front Slobode, sva bi me se rodbina odrekla, nakon ovog mog novog bisera, bježanja od policajaca.
Eto tako vam to bi kod mene. Za veselije raspoloženje evo vam opet moje ljubimice Shakire za podizanje temperature, hajde ba nekad ću ispuniti i vama neku muzičku HAHAHAHHAHAHAHAHAHAHHAHA
