Putnici, koji su zbog magle prvo zaglavili u gužvi na sarajevskom aerodromu, pa onda i na tuzlanskom, naveli su puno razloga za nezadovoljsto. Neki su opravdani jer organizacija i informisanje na Aerodromu Tuzla sigurno su mogli biti bolji ali ima i pretjerivanja.
Tako su neki putnici objavili slike autobusa koji ih je vozio od izlaznog terminala do aviona, a njihovo nezadovoljstvo dopunjeno je komentarima čuđenja i zgražavanja.
Svi koji znaju kako izgleda Aerodrom Tuzla, a uz to pomalo znaju i propise, umjesto čuđenja i zgražavanja rekli bi "odlično su se snašli". I zaista je tako jer Aerodrom Tuzla nema autobuse za prevoz putnika do i od aviona, ne trebaju mu. U normalnim okolnostima putnici do aviona na glavnoj platformi (A) pješače najčešće pedesetak metara, u najgorem slučaju stotinjak.
Na glavnu platformu (A) ispred aerodromske zgrade mogu se parkirati 3, najviše 4 aviona, a ostali moraju na platformu (B) koja je namijenjena za kargo saobraćaj. Od zgrade do platforme B ima oko 1500 metara.
Putnicima je dozvoljeno da se kreću samo platformom i to najkraćom linijom od aviona do ulaza, odnosno od izlaza do aviona. Razlog je jednostavan, svaki međunarodni aerodrom je istovremeno i granični prelaz, a kretanje u zoni graničnog prelaza je ograničeno. Niko se ne može kretati unutar ograđenog prostora aerodroma bez posebne dozvole granične službe. Ni uposlenici Aerodroma ne smiju na platformu bez propusnice, a šetkat se Aerodromom ne može čak ni osoblje kontrole letenja. Isto važi i za sva vozila koja ulaze u taj prostor.
Sve ovo navodimo zbog onih koji misle da se tek tako, jednim telefonskim pozivom, može unajmiti luksuzni autobus da bi putnike vozio od terminala do aviona. Uostalom, kome je to potreban komfor za vožnju 1,5 kilometar? Zato smo i rekli na početku da se osoblje Aerodroma odlično snašlo angažovanjem autobusa iz vojnog dijela Aerodroma. Vozio je vojnike, zašto ne bi i civile? To kako autobus izgleda je zaista nebitno mada treba reći i da najnoviji američki vojni autobusi ne izgledaju puno savremenije. Autobus i vozač su obavili zadatak, prevezli putnike do aviona i zaista nema mjesta za čuđenje tipa "to ima samo u BiH".
I bez ovog autobusa bilo je i previše medijske kritike na račun Aerodroma. Nije sporno da je uz više angažovanog osoblja moglo biti bolje informisanje putnika
i bolja organizacija njihovog prihvata ali kašnjenja i gužve se nisu desili samo zbog Aerodroma.
Direktor je u izjavama za medije spomenuo pad sistema Altea ali nije objasnio kakav je to sistem nad kojim Aerodrom nema kontrolu. Vjerovatno nije htio da spominje aviokompanije jer želi nastavak poslovne saradnje ali treba reći da sve aviokompanije imaju svoj software za registraciju putnika i prtljaga, a jedan od njih je spomenuta Altea. I aerodromi imaju svoj software, a zajedničko sa kompanijskim programima je to da svi koriste istu bazu podataka. Aerodrom koristi te podatke, a problem nastaje kad tih podataka nema u bazi i valja raditi ručno.
Kao i obično, kako se to dešava u životu, na jedan problem se nadoveže drugi. Kašnjenje zbog ručnog čekiranja uzrokovalo je da su aviokompanije izgubile slotove. Slot je dogovoreno vrijeme u kojem ciljni aerodrom garantuje prihvat aviona, putnika i prtljaga. Na velikim aerodromima kao što je Dubai, slot je teško dobiti u vrijeme kad to odgovara aviokompaniji. Na prvo zakašnjenje nakalemilo se i kašnjenje zbog čekanja na slotove.
U redu je da se Aerodrom kritikuje za ono što je njegova odgovornost ali nije u redu da se kritikuje i za puno toga što nije do Aerodroma. Bez obzira na sve probleme Aerodrom je u prva 3 dana januara uslužio 6.000 putnika.
A.M.
