- Ma, ko je to mene poželio pa sve pogleda ne bil´ se pojavila! Hoćeš li mi posudit´ zasip kafe, evo mi se baš meni odjednom najaviše gosti?!
- Jašta nego, kako ti ono meni prekjuče dade i ne trepnu!
- Šta ono?
- Pa isto zasip, al´ cikorije!
- Aaaa, mene bene, ja i zaboravila, k´o da i nije bilo!
- Aaaa, ja, ja, sve se bojim da si zaboravila!
- Zaboravila, jaštaradi nego zaboravila, da sam s djecom došla odmah bi´ se njima zaklela! Nisam ti, bona, ja sva svoja! Ja sam ti pupa-hava!
- A zaboravil´ ta, kako ti to kažeš, pupa-hava, kad mi ono dade 100 maraka?
- Eeee, to nisam!
- Eeee, vidiš! Kafu zaboraviš – pare upamtiš! Nisi pupa-hava kad je genga u pitanju! Jes´ to, majke ti, mislila da sam ja naivna umjetnica iz hlebinske škole?
- Aaaa, šta ti je, što si se uskopistila! A kad već potežeš to pitanje, jel´ to tebi krivo što sam
zapamtila da sam ti dala lovu?
- Majke mi, nije mi krivo, al´ bi mi bilo draže da si pare zaboravila, a kafu upamtila!
- Aaaa, što me mala kreše k´o da sam fajercag! Kako ona preko mene sebi namjesti da meni
ne mora vraćat´ genge!
- Ma nisu mi pare niđe u glavi – sva sam u hitnji! Dajder mi, škole ti, više tu kafu pa da idem!
- Polako, bona, vidi je što se zadala! Đe si navrla k´o da je pičvajz pravi! Nije Švabo na
Husinu, daću ti! Kad dolaze ti tvoji, da ne pitam koji su da ne pomisliš da raskopavam?
- Ma nisu moji već od mog čo´eka, pa im moraš zanosit´, kad već pitaš! Navadili se, eto ih
svako malo! Evo i sad će, samo što nisu!
- Pusti to, samo što nisu – nisu me jednom tako spopali i ispalili kojekakvi! Nego, hajd´ ti
lijepo uđi na ružino šerbe i hurmašice, ha sam ih napravila! Cigar ćemo poslije, u rahatluku.
- Aaaa, svašta tebe! Kako ću ja tebi u goste, a meni hoće gosti u goste?
- Neka te ba malo sa mnom, svoje smo! A njih ti nema ni za sat, a i vidjećemo kroz pendžer kad ti budu u avliju ulazili. A moremo i snogu, ako baš porane! Grehota ti je ne uć´, ne´š valjda himber odbit´! A tek hurmuše, med medova, mrtva bi´ ih usta jela!
- Hajde, nek´ ti bude, mada sam puna do vrha! Evo, sad sam dva zvrka bureka i dvije baklave zveknula, hoćeš li da ti prinesem usta samo da vidiš kako mirišu?! Fuuu...
- Vidi blese, stvarno huknu!
- Fuknula, a ne huknula! Jašta nego, snimila ja da ti misliš da lafinam! Odo´ ja do kuće da ti i one pare donesem da me više ne nosaš po ustima! A za milost ću ti spremit jednu dunju što sam je neki dan ubrala u dunjiku pa je propustila kroz djedov čadorbez. Eno je, usijala se na kredencu, k´o da je prskana ovim lakovima za frizove!
- Aaaa, ti mene načisto ostavi bez teksta. Vidi te, jesi se profinila! Ne bi ona obraza da izgubi obraz pa bi me malo i dunjom častila! Deder ti, kad ćeš već kući, daću ti i dva suha sira kad se vratiš – pazarila ja pet komada, od čiste žene, znam joj čo´eka!
- Eeee, urnebesa: ti k´o lopov, a ja k´o nafakali! Baš me postidi! Ja viklere navila i došla praznih ruku, a sad mi valja i kafu i sir na poček kući nosit´!
- Hajde ne budali, nismo nas dvije od juče, već od prekjuče predveče, hoćel´ tako bit´?! Ha, ha, ha ... I pravo mi reci, imal´ iđe ´vakav pazar na dunjaluku: za kafe zasip i dva suha sira dobiješ sto maraka i uglancanu dunju?! I sutra to sve lijepo vratiš, prvi je april prvi april, zar nije da jeste?!
