Elektroprivreda BiH izbjegava dati informaciju o tome da li je raskinut ugovor za izgradnju Bloka 7 TE Tuzla sa Kinezima iako je odavno jasno da je ovaj projekat propao
Od izgradnje Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, odavno je jasno, nema ništa. Mediji već mjesecima pišu da je Elektroprivreda BiH raskinula ugovor sa partnerima iz Kine, s kojim je prije deset godina potpisan ugovor o izgradnji Bloka 7. S druge strane, iz EPBiH tišina i tek šturo obrazloženje da je to poslovna tajna.
Pripremni radovi
- Potpisivanjem ugovora o inženjeringu, nabavci i izgradnji Bloka 7 450 MW TE Tuzla (EPC ugovor) zaključenog između JP EPBiH i konzorcija China Gezhouba Group Company Limited Peking, China (Lider) i China Energy Engineering Group Guandong Electric Power Design Institute Co., Ltd, China (član konzorcija) ugovorne strane su prihvatile obavezu čuvanja svih informacija u vezi s realizacijom ugovora kao poslovnu tajnu. S ciljem zaštite interesa EPBiH trenutno nismo u mogućnosti dostaviti više informacija o statusu predmetnog projekta, navodi se u informaciji koju potpisuje Harun Gadžo, izvršni direktor za kapitalne investicije u EPBiH.
Tako je javnosti u FBiH uskraćeno pravo da zna kako će EPBiH vratiti 214 miliona KM uplaćenog avansa Kinezima - novca građana FBiH. Uz to je skoro 20 miliona KM potrošeno za pripremne radove iako izgradnja nikad nije počela. Ugovor s kineskim kompanijama potpisan je prije deset godina. Kineski konzorcij je u septembru 2020. informisao Elektroprivredu o odustajanju američke kompanije General Electric da bude podizvođač u ovom projektu.
Kinezi su predložili alternativne kineske podizvođače za ključnu opremu, što je EP odbio, uz obrazloženje da alternativni podizvođač ne zadovoljava uslove. Raskid ugovora, prema pisanju medija, uslijedio je nakon što je EPBiH uputio nekoliko opomena pred raskid uz poziv da izvođač izvrši svoje obaveze i pristupi realizaciji po ugovoru. Krajem prošle godine federalna Vlada dala je prethodnu saglasnost na raskid ugovora o izgradnji Bloka 7 u Tuzli, te prethodnu saglasnost za otkazivanje Sporazuma o kreditnoj liniji sa Exim bankom iz Kine.
Admir Čavalić, poslanik SBiH u Predstavničkom domu federalnog Parlamenta, zatražio je od EPBiH podatke šta će biti sa uplaćenim novcem, ali ih nije dobio.
- Riječ je o izuzetnoj fiskalnoj neodgovornosti, u ovom slučaju Elektroprivrede BiH, koja bi trebala da odgovara Vladi i federalnom Parlamentu. Kroz odgovor koji sam dobio vidi se da se izbjegava dati odgovor na ključno pitanje da li je ugovor raskinut ili ne. Vjerovatno da od tog projekta nema ništa, ali je pitanje ko će odgovarati za nekoliko stotina miliona KM koji su ili kod kineskih partnera ili su utrošeni, kao i 20 miliona KM koji su potrošeni na pripremne radove. Sada je pitanje da li će biti arbitraža, odnosno šta će biti s novcem koji je založen. U jednom od ranijih zastupničkih pitanja dobio sam informaciju da je zgrada EPBiH u Sarajevu stavljena pod hipoteku, kao i Blok 6 TE Tuzla, da bi se vraćao kredit za propali projekt gradnje Bloka 7. Dosta je poluinformacija, nelogičnosti, a riječ je o puno novca. S druge strane je šutnja onih koji treba da budu najodgovorniji da daju prave informacije, rekao je Čavalić za naš list.
Damjan Ožegović iz Transparency Internationala u BiH kaže da su naši javni organi generalno netransparentni, pogotovo kad je u pitanju potrošnja javnog novca.
- Pozivanje na izuzetak komercijalnih interesa zaista nije opravdano, a u najvećem broju slučajeva kad javni organi odbijaju da dostave neke informacije. Zašto kažem da to nije opravdano? Zato što je u pitanju trošenje javnog novca i javnost ima pravo i mora da zna na koji način se troši javni novac. Javni organi, u ovom slučaju EP, ne mogu se tek tako paušalo pozivati na izuzetke koji jesu predviđeni zakonom, već, kao što je to predviđeno zakonom, moraju provesti test javnog interesa. Test javnog interesa kaže, ako se eventualno utvrdi izuzetak kao ovdje, kad su u pitanju komercijalni interesi, javni organ će svejedno objaviti traženu informaciju. Bez obzira na utvrđeni izuzetak, ako je to opravdano javnim interesom, ako se odvaže da javnost treba da zna, odnosno da ima jači interes javnost, nego treća strana, da sakrije te informacije. U ovom slučaju, EP je kao javno preduzeće potpisnik ugovora, u ime javnosti troši javni novac i svakako da ovdje postoji javni interes da se takve informacije objave, rekao je Ožegović za Oslobođenje.
Upravni sporovi
Našeg sagovornika pitali smo postoji li mehanizam da se EP natjera i saopšti podatke o trošenju novca poreznih obveznika?
- Javni organ koji ima određenu informaciju pod svojom kontrolom nastupa sa pozicije autoriteta, odnosno on tu informaciju posjeduje i odlučuje na koji način će njome raspolagati. Postoje parlamentarni mehanizmi da javna preduzeća moraju dostaviti Parlamentu sve te informacije. Ako odbiju, postoji mogućnost upravnih sporova od bilo kojeg zainteresovanog lica ili građanina koji traži tu informaciju. Međutim, ti upravni sporovi dugo traju i koštaju, tako da su oni najnezahvalniji mehanizam za dolaženje do potrebnih informacija, pojašnjava Ožegović.
Amela Lončarić -
Oslobođenje
