Beskućnik Sabalahajrudin Suljagić, rođen je u Sarajevu 1990. godine. Na pijaci Markale poginuli su mu i majka i otac, nakon čega se o njemu brinuo djed. Nakon djedove smrti živio je u Domu za nezbrinutu djecu u Tuzli koji okuplja mlade bez roditeljskog staranja do 18 godina.
Kada je postao punoljetan morao je napustiti Dom. Bez mogućnosti za zaposlenje, Sabalahajrudin je prepušten ulici već 10 godina.
“Nekad spavam kod nekog druga, nekad na ulici, na klupi, haustoru, nekom napuštenom radilištu. Nemam šta kriti. Dobro je kad imam negdje u stanu se okupat kod nekoga. Ali sve sam češće pod vedrim nebom. “priča nam Sabalahajrudin u jednom dahu i dodaje,
“Sve je teže, hladne su noći, da mi je samo zimu predeverat, da iznajmim neku sobu. Ali nemam od čega, bez primanja sam ikakvih. A i bolestan sam, imam epilepsiju.”. Sabalahajrudinu pomažu Tuzlaci, kako ko može i kad može.
“Da Vam kažem, najčešće mi pomogne Senad Džambić, vlasnik Binga kad me negdje vidi obavezno mi da nešto para, ili pošalje po nekom. To iskoristim za hranu, vodu.” kaže ovaj mladić. On se nada bilo kakvom zaposlenju, jer bi tako mogao samostalno živjeti bez potrebe za pomoći drugih.
“Najviše bih volio da me neko zovne, da mu nešto uradim, da zaradim. Uvijek sam volio da to bude pošteno, halal dinar.” Dok se ne zaposli, Suljagić treba pomoć dobrih i humanih ljudi, oni koji mu mogu pomoći mogu ga kontaktirati na broj telefona 062814003.
“Ko mi može pomoći ja sam zahvalan, nemam bankovne kartice, nemam ni para da je izvadim. Ali bit će ako Bog da. Samo ću još reći ne bih poželio nikome život na ulici, ja se borim i borit ću se i dalje.” kaže za kraj Suljagić.
