Info: Ovo nije bogomolja, ovo je samo forum, ovdje ne vaze pravila ponasanja kao za njih ali je uljudnost i tolerancija pozeljna. Ovdje se raspravlja o religijama i filozofiji, ali forum nije vjerski ni filozofski i ne pripada ni jednoj religiji, ni jednoj filozofiji.


FORUM : Religija i filozofija : SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA
New Topic Post Reply
Pošiljalac Poruka
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

http://www.soztuzla.org/tuzla.html
Светосавска омладинска заједница
Ђорђа Михајловића 3
75 000 Тузла

soztuzla@gmail.com

СОЗ

Светосавска омладинска заједница је добровољно, ванполитичко, ванстраначко удружење младих православних хришћана чланова Српске православне цркве.

Светосавска омладинска заједница у Тузли постоји непуну годину дана и окупља педесетак чланова, углавном студената и средњошколаца, који православље прихватају као начин живота.

Циљ нам је у оквирима духовно-вјерског, културног, научно-просвјетног, добротворног и информативног рада допринијети вјерском и моралном препороду, и очувању националног идентитета.
Секције

* Српски језик и књижевност
* Новинарска секција
* Еколошка секција
* Етнолошка секција
* Ликовна секција
* Секција за борбу против порока
* Секција природних наука
* Секција права и демократије
* Спортска секција
* Играоница

Креативни културни центар

Организује скупове са циљем упознавања других култура и обичаја, сусрете, посјете позоришту, изложбама, кино представама, концертима, путовања,успостављање веза са дијаспором и друге активности.

Седиште зворничког кајмакама пренесено је из Зворника, који се налазио на периферији овог округа, у Тузлу, па је то повукло за собом и преношење епископске столице из Зворника у Тузлу /1852/, те се од тада и ова епархија зове зворничко-тузланском.
Митрополит зворнички који је прешао са седиштем из Зворника у Тузлу, звао се Агатангел.

Како у Тузли још није било епископског конака, настанио се митрополит у кући хаџи-попа Марка... Још се није могло помишљати на градњу цркве као што је ова данашња, већ на зграду која би у једном делу била резиденција епископије, а у осталом делу богомоља.

Купљено је земљиште од Петре, мајке Максима Ђукића, на коме се налази данашња црква. Одмах је отпочело набављање материјала, довожен је камен и остала грађа, гашен креч и без оклевања је отпочео рад. Мајстор је био Јосип Козина, римокатолик из Слимена код Травника. Помоћну радну снагу давали су сами парохијани.

Кад је у приземљу владичине куће устројена капела у част Успенија Пресвете Богородице, направљен је у њој олтар са освећеним антиминсом, а за школу је направљена засебна кућица од плетера, источно од цркве, са четири собе; две за учитеља, две за учионице. Тако је донекле нормализован црквено-школски живот православиих Срба у Тузли.

Темељи садашње тузланске цркве су посвећени Светом Сави.

Црква је била довршена и 27./15. августа 1882. на празник Успенија пресвете Богородице, осветио ју је митрополит Дионисије Илијевић.

ЗНАЧАЈ ове лепе и репрезентативне саборне црвке у Тузли може се сагледати тек из историјске перспективе. Она је постала не само пријатан молитвени дом у ком се развијао верски живот и побожност, него и састајалиште оних патриотских снага које су неколико деценија водиле културно-просветни и привредни живот тузланских Срба.

Овде су расла крила за нова прегнућа. У кругу црквеног живота настало је 1887. године Доњотузланско српско православно певачко друштво које је ускоро добило име Његуш. Међу овим православним певачима бивало је и католика, муслимана и Јевреја. Сви су се они овде осећали као своји међу својима, јер су долазили из дружељубља и песме.

Поред овог певачког друштва из круга црквене општине рађала су се и друга добротворна и патриотска друштва, Добротворна задруга Српкиња, Српски Соко, а још пре њих Српска читаоница у којој су њени чланови не само читали дневну и осталу штампу, већ и водили актуелне разговоре о приликама у Босни и у свету. У чланству читалаца било је и муслимана, међу којима се истицао Бакрибег Тузлић, који је био члан читаоничког одбора, али је због тога стално био на оку аустријским властима, пошто је Земаљска влада на то упозорила локалне власти у Тузли.

Нису ово били једини примери братске слоге између православних и муслимана. Било је таквих примера још у турско време кад су многи муслимани са Србима друговали, људовали, па и братимили се и узајамно спасавали. Такав пример имамо и у најтежим годинама другог светског рата. Кад су непријатељи 1943. хтели да сруше ову лепу српску православну цркву, спасена је она заузимањем тузланског муфтије Мухамеда Курта.

У свом извештају о иначе болном стању цркве у овој Епархији после друтог светског рата, поднесеном Светом ахијерејском синоду 10. јула 1945., епископ Нектарије пише о тузланској цркви: ”Црква је остала нетакнута. Сачуване су све одежде, утвари и књиге које су се у цркви затекле...„ Била је то радост за честитог старог епископа, а служи на част онима који су ту радост њему и преживелим Србима причинили. У послератном периоду црква је само улепшавана и данас блиста као права епископска катедрала.

Црква Успенија пресвете Богородице у Тузли, као и Епископски двор, проглашени су 2007. године националним благом Босне и Херцеговине.
ДРУШТВА ОСНОВАНА У ТУЗЛИ

*

1886. Српско православно пјевачко друштво
*

1898. Српска читаоница
*

1904. Српско друштво „Просвјета“
*

1907. Добротворна задруга „Српкиња“
*

1907. Српски соко
*

1908. Удружење Срба занатлија
*

1909. „Трезвеност“, српско антиалкохолно друштво
*

1912. „Привреда“, српско привредно друштво
*

1914. забрањен је рад свих српских друштава.

По казивању Васе Црногорчевића, трговца из Тузле, др Васо Глушац је записао да је у Тузли 1873. године постојало омладинско друштво „Застава“. Сједиште друштва је било у згради Српског училишта, а повремено и у кафани у Колобари. Циљ овог друштва био је „Ширење слоге и љубави међу свом браћом...“


[Edited by forever on 04-01-2011 at 10:40 GMT]

04-01-2011 at 10:14 | Uključi u odgovor
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Crkva sv. Georgija na Trnovcu (1899-1900) je izvanredna građevina neobičnog likovnog rješenja, važan i maštovit primjer historicističke arhitekture koji ilustrira stapanje različitih srednjovjekovnih regionalnih stilova. Darovana je kao zaklada od strane porodice Jovanović (braća Jovo, Pero i Lazo), bogate pravoslavne trgovačke porodice iz Donje Tuzle, velikih dobrotvora koji su osnovali i mnoge druge ustanove i vjerske objekte, pa su zato i ostali ugledni i poštovani građani Tuzle i tuzlanskog kraja. Crkva je, zapravo, porodični mauzolej koji se koristi i za javna bogosluženja.

Crkva na Trnovcu predstavlja zanimljivo likovno rješenje u duhu historicizma sa asocijacijama na graditeljske odlike srpske srednjovjekovne sakralne arhitekture.

Grobljanska cjelina na Trnovcu predstavlja najveće groblje u Tuzli, a njena zanimljivost leži u činjenici da, iako je u vlasništvu Srpsko-pravoslavne općine tuzlanske, na njoj se, unutar jedinstvene parcele, sahranjuju i pripadnici drugih konfesija, što je rijedak način uređenja grobalja u Bosni i Hercegovini. U groblju su sahranjene poznate ličnosti iz javnog života Tuzle i Bosne i Hercegovine, poput Đorđa Mihajlovića (prvog tuzlanskog i bosanskohercegovačkog akademskog slikara), slikara Ismeta Mujezinovića i drugih. U groblju postoji veliki broj sačuvanih starih nadgrobnika, od kojih se, najstariji datiraju u kraj 18. vijeka.

Hram svetog velikomučenika Georgija je zadužbinska crkva bogate trgovačke pravoslavne porodice Jovanovića (braća Jovo, Pero i Lazo) iz Donje Tuzle. Temelje za gradnju crkve su postavljeni 02.08.1899. godine (na praznik Svetog Ilije Proroka), a gradnja crkve je dovršena 14.10.1900. godine (na praznik Pokrova Presvete Bogorodice), kada ju je i osveštao mitropolit zvorničko-tuzlanski Grigorije Živković, te posvetio svetom velikomučeniku Georgiju, a Bogorodičin Pokrov je crkvena slava.

Porodica tuzlanskih Jovanovića je porijeklom iz Jerovog Luga, iz Sprečanske doline, odnosno današnje općine Kalesija, odakle su se doselili u Tuzlu. U Tuzli su se afirmisali i postali jedna od najznačajnijih građanskih srpskih porodica.

Od tri kina, koja su prije Prvog svjetskog rata postojala u Tuzli (Korzo, Kino Josipa Prižanda i Koloseum), jedno (Koloseum) je bilo u vlasništvu porodice Jovanović.

Osnivač i prvi predsjednik Donjotuzlanskog pjevačkog društva Njegoš je bio Risto (Jovana) Jovanović, dok je njegova majka Mara, koja je preminula 1903. godine, jednu petinu svoje cjelokupne imovine zavještala društvu Njegoš, čime je postala njegova najveća darovateljica. Zavještanje se sastojalo od nekoliko kuća u kojima su se tridesetih godina 20. vijeka nalazili dućani, u samoj čaršiji, u Džamijskoj i Čaršijskoj ulici.

Risto J. Jovanović je rođen u Tuzli marta 1864. godine. Svršio je nekoliko razreda gimnazije u Novom Sadu. Bio je imućan čovjek, a inicijator je osnivanja prvog dobrovoljnog vatrogasnog društva u Tuzli 1883. godine. Pokretač je i akcije za prikupljanje sredstava za osnivanje Fonda za pomoć sirotinji, ranjenicima, žrtvama rata i svim drugim nevoljnicima. Poduhvat Riste Jovanovića za stvaranje takvog fonda naišao je na znatnu materijalnu i moralnu potporu Tuzlaka.

04-01-2011 at 12:47 | Uključi u odgovor
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Arhijereji zvornički i zvorničko-tuzlanski


* Vasilije, episkop bosanski (1293)
* Teofan, episkop zvornički (1532—1541)
* Mitropolit Pavle (...1561, 1576...)
* Mitropolit Georgije
* Mitropolit Teodisije (...1601—1602...)
* „Vladika“ Gavrilo (umro 1627)
* Mitropolit Konstantin (1629)
* Mitropolit Luka
* Mitropolit Venijamin
* Mitropolit Isaija
* Mitropolit Ananija (1674)
* Mitropolit Gerasim
* Mitropolit Grigorije (1767—1773)
* Mitropolit Gerasim (...1776—1804)
* Mitropolit Joanikije (1804—1807)
* Mitropolit Evgenije (1807/
* Mitropolit Gavrilo „Hromi“ (1808—1837)
* Mitropolit Kiril (1837—184
* Mitropolit Agatangel (1848—185
* Mitropolit Dionisije I (1861—1865)
* Mitropolit Dionisije II (1865—1891)
* Arhimandrit Aleksandar Simić (1891—1892)
* Mitropolit Nikolaj Mandić (1892—1897)
* Mitropolit Grigorije Živković (1896—1909)
* Mitropolit Ilarion Radonić (1910—1921)
* Episkop Nektarije (Krulj) (1929—1955)
* Episkop Longin (Tomić) (1955—197
* Episkop Vasilije Kačavenda (1978—...)


[Edited by forever on 04-01-2011 at 13:01 GMT]

04-01-2011 at 12:51 | Uključi u odgovor
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA



Uploaded with ImageShack.us

Božić. Svečana liturgija i u Tuzli
Četvrtak, 06 JANUAR
Pravoslavni vjernici u Bosni i Hercegovini večeras će proslaviti Badnje veče, a sutra tradicionalno u krugu porodice najveći i najradosniji pravoslavni praznik Božić kojim se obilježava Hristovo rođenje.U Sabornoj crkvi Presvete Bogorodice u Sarajevu tim će povodom sutra ujutru biti održana svečana liturgija koju će predvoditi mitropolit dabrobosanski Nikolaj.Pravoslavni Božić svetkuje se u duhu mnogih običaja, a prvenstveno porodičnog ozračja.
Tako se na dan Božića ne ide u goste, već se Hristovo rođenje proslavlja u vlastitom domu. Hrišćani tradicionalno vjeruju da bi se tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi trebali izmiriti, te jedni drugima oprostiti.
Najčešći običaji koje donosi ovaj praznik su polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, pečenje pečenice, darovanje prolaznika, te mnogi drugi koji se u većoj mjeri obilježavaju na selu.Grijući se oko badnjaka, ukućani se zagrijevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom te mole za zdravlje i obilje, dok njegovom svjetlošću razgone mrak neznanja i praznovjerja.
Obilježavanje Božića počeinje već danas na Badnji dan, a cijela će njegova proslava trajati tri dana. Sedmog dana po Hristovom rođenju po starom se kalendaru obilježava početak Nove godine, u noći između 13. i 14. januara.
Iako mjesec i dan rođenja Isusa Hrista nisu tačno utvrđeni, taj se praznik uvijek slavi 7. januara po Julijanskom kalendaru, dok je to kod kršćana koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara 25. decembra, još od 380. godine nove ere.
Svečana božićna liturgija održat će se sutra i u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli.


[Edited by forever on 06-01-2011 at 09:40 GMT]

06-01-2011 at 09:35 | Uključi u odgovor
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Тузла

Из љетописа Српске православне цркве тузланске

У «Мемоарима» Живка Црногорчевића, поред осталог пише како му је свештеник Симо Соколовић, у то вријеме врло образован човјек, позајмио књигу гдје је прочитао: "Горња Тузла је била велика варош од тринаест хиљада домова и слани бунар, затим једна џамија са каменитом мунаром, која постоји уз воду горе; казује да је била црква и да је дан-данас патосана мрамором". Тако је прије више од стотину година написао тузлански трговац Живко Црногорчевић.

Према Црногорчеићевом казивању, на мјесту гдје је некада био Православни манастир, саграђен је у турско вријеме "град", ограђен палисадама са четири капије. То је био град Тузла (Доња Тузла), док је оно што је било ван ограде – представљало "предграђе" (форштат).

Према предању, прије доласка Турака православни Тузлаци су се молили Богу у цркви светог Илије, која се налазила на брду изнад Тузле. Богомоља је страдала при освајању Босне али се успомена на њу чува у имену Илинчица. Брдо и данас "носи" тај назив. Као и у цијелој Босни тако и овдје само топоними говоре о некадашњим црквама.

Почетком 19. вијека постојала је школа у Тузли која је заједно са ћелијом- молитвеном собом називана и црквом. Учионица је била једна соба гдје је и учитељ спавао. На поду је била прострта асура а у ћошку пећ и једна полица.

Прва половина 19. вијека представља нов период у културној па и црквеној историји Босне, па и Тузле и Тузланских Срба. Опште политичке прилике су биле тешке јер је народ тешко живио. И из тог периода имамо ријетке случајеве градње цркава. По доласку Омер паше Латаса у Босни је заведен ред. 1856. године хришћанска црква у Турској је стављена под заштиту међународног права. То се одразило на стање цркве и код нас.


Саборни храм у Тузли

Када је пред Омер пашу изашао хаџи поп Марко са кнезом и неколико угледних људи, хтеде га пољубити у руку али му паша не дозволи него рече да се донесе столица и да сједе поп. На то му поп Марко рече да може стајати, али му паша рече:"Ти си поп не смијеш стајати". Тада је дошло и до административних промјена па је Зворник био на крају округа и то је био разлог да се сједиште епархије пренесе из Зворника у Тузлу. Од 1852. г. епархија се назива зворничко-тузланска епархија.

Тада је митрополит Агатангел (Грк) одмах почео размишљати о градњи школе и цркве. Није имао ни резиденцију па је становао у кући хаџи попа Марка. На почетку је планирао градити зграду која би уједно служила и као резиденција и као храм. Земљиште је купљено од Петре, мајке Максима Ђукића, на коме се налази данашња црква. Након прибављања материјала одмах се почело са градњом. Мајстор је био Јосип Козина из Травника.

Митрополит је замислио да се приземљу налази богомоља "ћелија", па остави велика врата. Представници турске власти су га запитали откуда да су врата тако велика? Он име је рекао да планира ту подрум у коме ће бити велике каце. У почетку то је била школа а касније храм. На спрату је било шест великих соба за резиденцију. Наприје је урађен подрум, па школа а од 1854. г. храм да не би изазивали вјерску осјетљивост турске власти. Црква је била посвећена Успењу Пресвете Богородице. Тако је у доброј мјери нрмализован црквено-школски живот у Тузли.


Источна страна владичанског двора у Тузли

То је уједно било и вријеме великих буна против Турака које су углавном предводили свештеници најприје по Посавини па и шире. Митрополит је оптужен за саучесништво у бунама па је ишао у Цариград да се правда. Многи свештеници су страдали.

За новог митрополита постављен је Дионисије 1861.г. који је био рло бразован и млад. Умро је 1864.г.

Новац је прикупљан за градњу нове цркве. До 1868. г. прикупљено је око 4000 малих дуката. Тада су у Одбору били: Јово Јовановић, Нико Петрић-Михајловић, Лазо Каљало- Ђокић, Ристо Јовановић, Живко Црногорчевић и Манојло Благојевић.

За градњу цркве најприје је добијен ферман од султана (царска дозвола). Султан је помогао градњу храма са 15 000 гроша (281 дукат ћесарски). Та свота је имала више политички него финансијски значај.

Пошто је одбор са свештеником прибавио 300 000 ком. цигле и 250 товара креча упути се неколико одборника у Шабац код мајстора Тасе Нумановића. Овај мајстор је недавно завршио цркву у Брчком. По споразуму са Тасом требало је исплатити 6000 дуката у злату. То је исплаћено у ратама. Договорили су да ће неко на прољеће 1874. доћи са планом и уговором који ће бити легализован код шабачког суда.

План нове цркве је повјерен Антону Линардовићу родом из Далмације, Сиња. Антон је био запослен код окружне власти и баво се највише планом изградње цеста. За овај посао плаћено му је 15 дуката. Након урађеног плана Живко Црногорчевић и Алекса Васиљевић отпутују у Шабац и потпишу уговор. Убрзо дође Тасо из Србије са неимаром Ристом Недељковићем из Охрида. Прво су порушили стару цркву а затим ископали темеље дубине за пола човјечијег раста. По кречу насуше шљунак а потом положише храстове греде дебеле око 20цм. а по њима опет креч и пијесак.

ГРАДЊА ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Млади културни митрополит зворничко-тузлански дионисије добио је достојног насљедника. Био је то Дионисије Илијевић, коме је мајка Василика била Гркиња из Цариграда а отац србин из Шоплука. Дионисије је завршио вишу богословску школу на острву Халки код Цариграда и био хартофилакс Цариградске Патријаршије, а затим чувар патријаршиског печата. Кад је изабран за Митрополита зворничко-тузланског било му је свега 27 година. Међутим послије смрти дабробосанског митрополита Игњатија, буде Дионисије 1868. премјештен у Сарајево, а на његово мјесто у Тузлу дође митрополит Пајсије из Видина.

ОСВЕЋЕЊЕ ТЕМЕЉА

Тузланска Црквена општина водила је акцију прикупљања новца за градњу цркве. 1868 имали су око цетири хилљаде дуката. Црквени одбор су сачињавали: Јован Јанковић, Нико Петрић-Михаиловић, Лазо Каљало-Ђокић, Ристо Јовановић-Хорошћић, Живко Црногорчевић и Манојло Благојевић.

Темељи новог Храма освећен је 6. маја 1874. године. На чин освећења дође Мутесафир Мустафа-паша, Кадија и вијећници Турци које је Мутесафир позвао. Митрополит Дионисије поче молитву са тропаром светом Сави јер је тако и написано на повељи која је била спремљена у боци. Присутнима је било чудно а општинарима непријатно што је митрополит промјенио патрона нове цркве. Тузланска богомоља (ћелија) била је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

ДАН РАДОСТИ

Градња нове цркве је одмицала. Народ је давао прилоге и радовао се. Мајстор Таса Наумовић из Шапца редовно је испалћиван за свој труд. Неимар Ристо Недељковић је директно руководио свим пословима. Цигла се правила испод градине. Године 1875. градња је апредовала али се народ жалио на квалитет. Општинар Живо то овако каже: «Ми општинари смо млого ретрпјели од народа – као да се не ради добро и да се рђав камен меће у зидове, те су неки по ноћи долазили и рушили зидове који им се нијесу допадали, али ми зато нијесмо ништа марили».

Ипак једна несрећа могла се завршити и теже да је неко страдао, али је само била материјална штета када се срушило кубе. Тасо је био у Брчком и одмах је дошао д види шта се десило. С обзиром да је била касна јесен није се ништа преправљало, али како је већ 1875. године пукла «невесињска пушка», а 1876. године Србија заратила са Турском, црква остаде недовршена.

Када је 1878. године аустријска војска заузела Босну, у многоме се промијенила и економска ситуација. Мајстор Таса није више радио док је неимар Ристо у личној режији са помоћником Л е о п о л д о м Зафанијем наставио градњу. Стручни надзор над градњом вршили су војни инжињери. Цар Фрањо Јосиф 1. је послао рилог од 600 форинти.



Група црквених одборника се жалила цариградској Патријаршији и добила одобрење да се црква ипак посвети Успењу Пресвете Богородице. Митрополит Дионисије се тада није љутио али је касније рекао да је неће осветити ако не буде посвећена Светом Сави.

Црква је довршена 27/15. августа 1882. године. На празник Успенија Пресвете Богородице ипак ју је осветио митрополит Дионисије Илијевић. Био је то дан велике радости како за родољубивог Митрополита тако и за вјерни народ.

ОБНОВЕ ЦРКВЕ И ДВОРА

Прву генералну обнову доживјела је тузланска црква 1909 – 1910 . године. Тада је она добила свој данашњи спољашњи изглед, наравно замјеном барокног завршетка звоника у византијски. Свана и изнутра је украшена и обновљена и засикала новим иконостасом који је израдио неки Вуковић, Србин из Пеште, а иконе је урадио Марко Греговић из Мостара.

Нова обнова тузланске саборне цркве извршена је 1925. године а исте је године осветио први патријарх уједињене српске Цркве и васпостављене патријаршије Димитрије Павловић.

Следећа обнова је била 1968. године када је црква услијед ископа соли почела да тоне. Трошкове обнове поднијела је Дирекција за слијегање терена у Тузли. Била је то само привремена мјера – црква и владичански двор су и даље тонули. У прољеће 1987. године почеле су припреме за адаптацију Двора, а онда и цркве, која је у једном дијелу била нагнута 80 цм. Послије потпуне реконструкције и нивелисања Саборна црква и владичански двор су освештани у недјељу 22. јула 1990. године. Свету архијерејску литургију служили су архијереји српске православне цркве а началствовао је епископ будимски Данило. Деценију послије тога на цркви су запажена новa оштећења као и на владичанском двору. И поред многих апела и молби надлежним институцијама у Тузли, нема одговора. На зидовима и темељима ових објеката видне су пукотине. То је разлог да смо веома забринути за будућност ових културно-историјских споменика који иако под заштитом Државе пропадају из дана у дан.

Тузланска парохија се састоји из следећих мјеста: Град Тузла, Црно Блато, Симин Хан, Славиновићи, Сарајац, Кројчица, Липница, Шићки Брод и Мрамор.

Надлежни пароси данас су протојереј Нико Тошић и прoтонамјесник Милан Топић.


Храм на Трновцу

21-03-2011 at 14:01 | Uključi u odgovor
forever
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 16-07-2009
Odgovori: 869
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

citat:
MelMel wrote:
Je li tebi taj Risto Jovanovic sta u rodu?

Ne,imaju tri loze Jovanovica iz Srpske varosi.Ne zna se da Risto Jovanovic ima zive potomke.Sahranjen je na groblju Trnovaac kao i vecina njegove porodice.


Od tri kina, koja su prije Prvog svjetskog rata postojala u Tuzli (Korzo, Kino Josipa Prižanda i Koloseum), jedno (Koloseum) je bilo u vlasništvu porodice Jovanović.

Osnivač i prvi predsjednik Donjotuzlanskog pjevačkog društva Njegoš je bio Risto (Jovana) Jovanović, dok je njegova majka Mara, koja je preminula 1903. godine, jednu petinu svoje cjelokupne imovine zavještala društvu Njegoš, čime je postala njegova najveća darovateljica. Zavještanje se sastojalo od nekoliko kuća u kojima su se tridesetih godina 20. vijeka nalazili dućani, u samoj čaršiji, u Džamijskoj i Čaršijskoj ulici.

Risto J. Jovanović je rođen u Tuzli marta 1864. godine. Svršio je nekoliko razreda gimnazije u Novom Sadu. Bio je imućan čovjek, a inicijator je osnivanja prvog dobrovoljnog vatrogasnog društva u Tuzli 1883. godine. Pokretač je i akcije za prikupljanje sredstava za osnivanje Fonda za pomoć sirotinji, ranjenicima, žrtvama rata i svim drugim nevoljnicima. Poduhvat Riste Jovanovića za stvaranje takvog fonda naišao je na znatnu materijalnu i moralnu potporu Tuzlaka.

[Edited by forever on 21-03-2011 at 14:19 GMT]
21-03-2011 at 14:14 | Uključi u odgovor
Walter did not know
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 12-04-2011
Lokacija: tz
Odgovori: 878
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Vladika Grigorije predavao u Karađoz-begovoj medresi
Autor A. Du. 2011-04-13 21:57:00


Uploaded with ImageShack.us

Vladika Grigorije i muftija Smajkić
U društvu muftije Smajkića učenicima govorio o odnosima vjernika prema vjeri, kao i o odnosima između religija
Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije održao je jučer učenicima Karađoz-begove medrese u Mostaru predavanja o važnosti vjere. Ova vijest, da se ne radi o Mostaru, možda bi bila sasvim obična, ali uzme li se u obzir da je riječ o prvom ovakvom događaju u gradu na Neretvi, zasigurno je vrijedna svake hvale.

Pred dvjestotinjak učenika Medrese vladika Grigorije je u društvu muftije mostarskog Seida ef. Smajkića srednjoškolcima govorio o odnosima vjernika prema vjeri, zatim prema onima koji ne vjeruju, kao i o odnosima između religija.

- Prema vjeri i vjerniku niko ne može ostati ravnodušan, a ono što je još važnije, vjernik prema vjeri ne smije ostati indiferentan. Odlike vjere nisu teoretske. Vjera znači djelovanje - bile su vladikine riječi upućene učenicima Medrese.

Nakon predavanja vladika Grigorije je za "Dnevni avaz" izjavio da mu je bilo veoma interesantno i izazovno predavati učenicima Karađoz-begove medrese.

- Da, bilo je nešto posebno. Djeca su sva divna, ali srednjoškolcima nije teško predavati ako se pogodi ono što njih interesuje. Bilo je izazovno da djeca mogu da čuju jednog pravoslavnog episkopa i da vide da tu ima milion stvari koje se poklapaju s njihovom religijom - kazao nam je vladika Grigorije.

14-04-2011 at 13:21 | Uključi u odgovor
Walter did not know
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 12-04-2011
Lokacija: tz
Odgovori: 878
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Вјерници и Српска православна црква 23. априла славе Лазареву суботу или Врбицу, припремајући се, у посљедњој седмици поста, за највећи хришћански празник - Васкрс.
Вјерује се да је на тај дан Исус васкрсао Лазара из гроба и зато Црква тај празник рачуна као највеће дјело које је Христ учинио.
На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим.
Врбицу обично у цркву носе дјеца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвијети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се касније дијеле народу.

Нама је то био повод да окупимо дјецу и започнемо са радом играонице у овој години.
„Криви смо за многе пропусте и грешке, али наш највећи злочин је запостављање дјеце, негирање темеља Живота. Многе ствари могу чекати, али дјеца не… Њима не можемо одговорити `сутра`, јер они траже `данас`“. (Габриела Мистрал)
За Васкрс је изашао први број „Светосавца“, информатора који уређују чланови Светосавске омладинске заједнице у Тузли.
На иницијативу неколико чланова Светосавске омладинске заједнице у Тузли покренуто је обнављање рада Српског пјевачког друштва „Његош“. Активности су започеле окупљањем чланова и ангажовањем магистра музике који ће водити Хор.



[Edited by Walter did not know on 22-04-2011 at 01:44 GMT]

22-04-2011 at 01:43 | Uključi u odgovor
Walter did not know
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 12-04-2011
Lokacija: tz
Odgovori: 878
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA


Srpska pravoslavna crkva uručila priznanje Općini Tuzla
Petak, 14 Januar 2011 10:40

Načelnik Općine Tuzla sa saradnicima početkom sedmice je primio predstavnike Srpske pravoslavne crkve iz Tuzle koji su uručili priznanje Općini Tuzla - "Zlatna gramata" za pomoć koju je Općina Tuzla pružila prilikom obnove Katedralnog hrama Uspenja Presvete Bogorodice i Episkopske rezidencije u Tuzli.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve su, osim toga, izrazili zahvalnost za efikasan rad općinskih službi i JKP "Komemorativni centar" Tuzla za efikasan, stručan i profesionalan rad na rješavanju klizišta na pravoslavnom groblju u Požarnici.

U nastavku svečanog prijema razgovarano je o novim projektima Srpske pravoslavne crkve u Tuzli gdje je posebno naglašena potreba obnove Srpske pravoslavne crkve u Požarnici.

Načelnik je napomenuo da će općina Tuzla nastaviti podržavati projekte Srpske pravoslavne crkve, kao i projekte drugih vjerskih zajednica u Tuzli. Zahvaljujući se na priznanju, načelnik je poručio:

- Osnovno ljudsko pravo je pravo na vjeroispovijest. Mi u općini Tuzla samo stvaramo uslove da ljudi ostvare to svoje pravo – istakao je Imamović.

26-04-2011 at 14:41 | Uključi u odgovor
Walter did not know
Nivo: Forumski vuk

Registriran(a): 12-04-2011
Lokacija: tz
Odgovori: 878
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA

Prva pravoslavna škola u Tuzli osnovana je 1828.godine . Jedan od učitelja bio je Hadži-Lazar Jovanović koji je osim toga povezivao knjige, pisao čitulje, uz to je bio ećimbaša-pašin doktor,naziratelj škole. Škola je sve do 1853.god.bila smještena po privatnim kućama kada je sagrađena prva zgrada za srpsku školu. Prvi učitelju toj školi bio je neki Đorđija, a imala je 20-30 učenika. O školi i učenicima dosta podataka u svojim memoarima donosi Živko Crnogorčević koji je bio učenik ove škole, a o njoj kaže: „Škola je bila sa sadašnjom kućom Đorđa Đorića.Posle toga bila je škola tzv. Uničina kuča, koji je nekada pobjegao u Srbiju a kuća ostala, i to prizemno jedna soba od sokaka bila je ćelija u kojoj smo se molili Bogu, a druga soba od bašče, u kojoj smo učili, a u jednom ćošku na dolafima iza peći učitelj je spavao, a mi djeca na podu sto je prostrt sa asurom, sjedi dolje i prekrsti noge, knjige preda se pak uči“.

Pred kraj osmanske vladavine srpska crkvena opština je 1873. god. podigla novu zgradu za pravoslavnu školu –„Srpsko narodno učilište“ (je bio natpis na školi). Nakon okupacije austrougarske vlasti su tražile da se natpis zamjeni u „Pravoslavna bosanska učiona“ što je odbijeno pa su vlasti sastrugali prvi dio natpisa tako da je ostalo „ narodno ućilište 1873.g.“

Po organizaciji i načinu rada osnovna srpska čkola se ubrajala među u red bolje uređenih škola kakve su bile u Sarajevu,Mostaru, Banjoj Luci i dr. Nastavni plan se morao dati na uvid vlastima, a da ne bi doslo do nesuglasica umjesto srpski jezik stavljan je bosanski jezik, a umjesto srpska historija samo historija.Iz plana se moglo vidjeti da je pogodan za školovanje djece koja će se baviti trgovinom i zanatima.

Sredstva za izdržavanje škole u Tuzli obezbjeđivana su iz fonda crkvenog odbora, putem zavještanja i poklon građana, a udžbenici su dolazili iz Srbije koja je nastojala da ima dominatan uticaj na pravoslavno stanovništvo u Bosni. Tako je učitelju Jankoviću uručeno 490 knjiga,despotu Despotoviću u brčkom 700,Mihailu Džabiću u Bijeljini 243, Petru Đokiću učitelju u manastiru sv.Trojice u zvorničkoj nahiji 341, trgovcu Lazaru trifunoviću 235 knjiga za pravoslavnu školu u Gradačcu.

Prva pravoslavna škola u Tuzli osnovana je 1828.godine . Jedan od učitelja bio je Hadži-Lazar Jovanović koji je osim toga povezivao knjige, pisao čitulje, uz to je bio ećimbaša-pašin doktor,naziratelj škole. Škola je sve do 1853.god.bila smještena po privatnim kućama kada je sagrađena prva zgrada za srpsku školu. Prvi učitelju toj školi bio je neki Đorđija, a imala je 20-30 učenika. O školi i učenicima dosta podataka u svojim memoarima donosi Živko Crnogorčević koji je bio učenik ove škole, a o njoj kaže: „Škola je bila sa sadašnjom kućom Đorđa Đorića.Posle toga bila je škola tzv. Uničina kuča, koji je nekada pobjegao u Srbiju a kuća ostala, i to prizemno jedna soba od sokaka bila je ćelija u kojoj smo se molili Bogu, a druga soba od bašče, u kojoj smo učili, a u jednom ćošku na dolafima iza peći učitelj je spavao, a mi djeca na podu sto je prostrt sa asurom, sjedi dolje i prekrsti noge, knjige preda se pak uči“.

Pred kraj osmanske vladavine srpska crkvena opština je 1873. god. podigla novu zgradu za pravoslavnu školu –„Srpsko narodno učilište“ (je bio natpis na školi). Nakon okupacije austrougarske vlasti su tražile da se natpis zamjeni u „Pravoslavna bosanska učiona“ što je odbijeno pa su vlasti sastrugali prvi dio natpisa tako da je ostalo „ narodno ućilište 1873.g.“

Po organizaciji i načinu rada osnovna srpska čkola se ubrajala među u red bolje uređenih škola kakve su bile u Sarajevu,Mostaru, Banjoj Luci i dr. Nastavni plan se morao dati na uvid vlastima, a da ne bi doslo do nesuglasica umjesto srpski jezik stavljan je bosanski jezik, a umjesto srpska historija samo historija.Iz plana se moglo vidjeti da je pogodan za školovanje djece koja će se baviti trgovinom i zanatima.

Sredstva za izdržavanje škole u Tuzli obezbjeđivana su iz fonda crkvenog odbora, putem zavještanja i poklon građana, a udžbenici su dolazili iz Srbije koja je nastojala da ima dominatan uticaj na pravoslavno stanovništvo u Bosni. Tako je učitelju Jankoviću uručeno 490 knjiga,despotu Despotoviću u brčkom 700,Mihailu Džabiću u Bijeljini 243, Petru Đokiću učitelju u manastiru sv.Trojice u zvorničkoj nahiji 341, trgovcu Lazaru trifunoviću 235 knjiga za pravoslavnu školu u Gradačcu.



Uploaded with ImageShack.us

Kolo srpskih sestara u Tuzli
Grupa žena iz dijela Tuzle koji se zvao ˝Srpska varoš˝ slijedeći primjer nekih gradova osnovalo je društvo ˝Kolo srpskih sestara˝. Bilo je to poslije drugog svjetskog rata, a prvo što su poduzele bilo je skupljanje dobrovoljnih priloga. Iznajmile su prostorije u koje su smjestile djevojački internat i dječije obadnište.

Poslije izvjesnog vremena društvo KSS je kupilo zgradu sa prikladnim prostorijama u kojoj je povećan broj pitomica internata i dječijeg obdaništa.

Iz godine 1930 je ovaj zajednički snimak članica KSS, pitomica ženskog internata i odjeljenja zabavišta. Naprijed su djeca zabavišta.

26-04-2011 at 19:55 | Uključi u odgovor
Trenutno aktivni korisnici
Aktivni gosti: 24
Skriveni clanovi: 0
Aktivni članovi: 0
Sretan rođendan: daca3, Misionar, Pascha, Pepeljuga, plavusa, tandrli
FORUM : Religija i filozofija : SVETOSAVSKA OMLADINSKA ZAJEDNICA -TUZLA New Topic Post Reply



Niste logirani? Nadimak / Username: Password: Sakrij mi ime
Zaboravili ste password?




Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)

Pregled pisanja forumaša u posljednjih 24 sata

Skokni do foruma:

Kontaktiraj nas | tuzlarije.net

Powered by: STRING FORUM Version 1.0
Copyright © 2001 STRING