Hartmann u Sarajevu verbalno napala Bildta: Zašto si došao, kada si mogao pomoæi nisi htio (VIDEO)
Florence Hartmann je zajedno sa britanskim novinarom Ed Vulliamyjem kritikovala Carla Bildta
Autor Redakcija | Objavljeno 06.04.2012. u 07:03
Verzija za štampu Samo tekst Decrease font Enlarge font
Hartmann u Sarajevu verbalno napala Bildta: Zašto si došao, kada si mogao pomoæi nisi htio (VIDEO)
"Mi smo Evropljani i to nas boli. Nije trebao doæi u Sarajevo na ovaj dan. Kolega i ja se samo pitamo zašto je on došao. Trebao je doæi kad je mogao nešto uraditi, a kad je mogao nešto uraditi govorio je kako je Miloševiæ dobar èovjek", rekla je bivša portparolka Haškog tribunala Florence Hartmann u toku obilježavanja mafistacije "Sarajevska crvena linija" i u momentu kada je ugledala Carla Bildta, ministra vanjskih poslova Švedske i nekadašnjeg visokog predstavnika u u BiH.
- To što sam mu rekla nalazi se i na transkriptu. Žao mi je, ali ja moram reæi kako on ne zaslužuje biti ovdje. To je moje mišljenje, ovo je slobodna zemlja i ja ga mogu izraziti. Ja kao Evropljanka mogu reæi što god želim. Njegovo je da ostane ili ode", kazala je Hartmann optužujuæi Bildta da nije uradio ništa da opsada od skoro 1.500 dana ne traje toliko dugo.
Carl Bildt, kako se vidi na snimku, prilièno uznemiren nervoznim pokretima popravlja kravatu i udaljava se od Harmannove.
"Svi znaju da je trogodišnje krvoproliæe tolerisala diplomatska zajednica. Osim ako se nisu došli izviniti iz dubine srca ljudima u Bosni i duhovima žrtava, ali mislim da nisu tu zbog toga, nisu trebali dolaziti", kazao je Ed Vulliamy, poznati britanski novinar koji se, takoðer, obratio Carlu Bildtu.
Podsjetimo, Carl Bildt je bio prvi Visoki predstavnik u BiH te uèesnik pregovora o okonèanju agresije na našu zemlju u svojstvu specijalnog izaslanika Evopske unije za bivšu Jugoslaviju.
Carl Bildt je na suðenju govorio u korist ratne zloèinke Biljane Plavšiæ.
Hartmann u Sarajevu verbalno napala Bildta: Zašto si došao, kada si mogao pomoæi nisi htio (VIDEO)
Florence Hartmann je zajedno sa britanskim novinarom Ed Vulliamyjem kritikovala Carla Bildta
Autor Redakcija | Objavljeno 06.04.2012. u 07:03
Verzija za štampu Samo tekst Decrease font Enlarge font
Hartmann u Sarajevu verbalno napala Bildta: Zašto si došao, kada si mogao pomoæi nisi htio (VIDEO)
"Mi smo Evropljani i to nas boli. Nije trebao doæi u Sarajevo na ovaj dan. Kolega i ja se samo pitamo zašto je on došao. Trebao je doæi kad je mogao nešto uraditi, a kad je mogao nešto uraditi govorio je kako je Miloševiæ dobar èovjek", rekla je bivša portparolka Haškog tribunala Florence Hartmann u toku obilježavanja mafistacije "Sarajevska crvena linija" i u momentu kada je ugledala Carla Bildta, ministra vanjskih poslova Švedske i nekadašnjeg visokog predstavnika u u BiH.
- To što sam mu rekla nalazi se i na transkriptu. Žao mi je, ali ja moram reæi kako on ne zaslužuje biti ovdje. To je moje mišljenje, ovo je slobodna zemlja i ja ga mogu izraziti. Ja kao Evropljanka mogu reæi što god želim. Njegovo je da ostane ili ode", kazala je Hartmann optužujuæi Bildta da nije uradio ništa da opsada od skoro 1.500 dana ne traje toliko dugo.
Carl Bildt, kako se vidi na snimku, prilièno uznemiren nervoznim pokretima popravlja kravatu i udaljava se od Harmannove.
"Svi znaju da je trogodišnje krvoproliæe tolerisala diplomatska zajednica. Osim ako se nisu došli izviniti iz dubine srca ljudima u Bosni i duhovima žrtava, ali mislim da nisu tu zbog toga, nisu trebali dolaziti", kazao je Ed Vulliamy, poznati britanski novinar koji se, takoðer, obratio Carlu Bildtu.
Podsjetimo, Carl Bildt je bio prvi Visoki predstavnik u BiH te uèesnik pregovora o okonèanju agresije na našu zemlju u svojstvu specijalnog izaslanika Evopske unije za bivšu Jugoslaviju.
Carl Bildt je na suðenju govorio u korist ratne zloèinke Biljane Plavšiæ.
POGLED IZ BEOGRADA NA 'SARAJEVSKE CRVENE STOLICE': Niko se ne stidi toga što je u Sarajevu uraðeno, jer mi stida i nemamo i nije ga kod bestidnika moguæe ni oèekivati
Srijeda | 11.04.2012.
Ne, u Beogradu ni u Crkvi nema sveæe za 11.541. dušu, a meðu njima su hiljade i pravoslavnih nevino umorenih u Sarajevu, i još neka hiljada dece sarajevske. Svi su ubijeni granatama i mecima Karadžiæevih i Mladiæevih bojovnika bez straha i stida ljudskoga
Piše: Mirko Ðorðeviæ
Dvadeset godina od varvarskog èina razaranja Bosne i ubijanja Sarajeva, u Beogradu je obeleženo knjigom Bosanski rat akademika D. Æosiæa.
Može i tako, jer mi se ne umemo stideti i na promocijama se o tome obilato praznoslovi. U novinama beogradskim tek mala vest o tome i sve nekako stidljivo. A na vašaru koji zovu predizborna kampanja o tome ni reèi – u nekom tamo pariskom Le Monde-u na prvoj strani u boji – a retko šta je u tom listu u boji – brojka 11.541. Negde podalje, u specijalnim dodacima o Bosni, imamo i slike bojovnika-ratovoða pa i diènog nesuðenog našeg kandidata za Nobelovu nagradu. A u Sarajevu stoje one kao krv crvene stolice – zloslutni beleg jednog vremena – za koje sada mnogi kažu da su stigle od proizvoðaèa iz Srbije – iz same Stare Pazove – i tome se neki èude. Nije èudno, i tenkovi i minobacaèi su stigli odavde svojevremeno. Niko se ne stidi toga što je u Sarajevu uraðeno, jer u ovom trenutku mi stida i nemamo i nije ga kod bestidnika moguæe ni oèekivati. Hodaju politièki lideri po Srbiji i šta sve ne obeæavaju a brojni su izabrali i cveæe kao svoj simbol – legendarni doktor K. hoda zakiæen razlièkom, drugi nose ružu i tako dalje. Negde u pesmi J.J. Zmaja u njegovim elegijama stoji cveæe:
Snivo sam te, a ti puna cveæa
Meðu cveæem lekovita bilja
Bilo stitka, ljubice i krina
Odoljena, èubra, devesilja.
I stoga još reè ili dve o cveæu. U šarenilu poljskog cveæa èudesne lepote ima jedan cvet – slièan razlièku po raskošnoj lepoti – sa širokim i raznobojnim laticama, a u sredini je kao krv crvenilo, sitno kao zrnce, i taj se cvet zove Stidak. Veruje se u narodu da je taj cvet nekada buktao crvenilom, ”ali od kako se u narodu stid izgubio ostalo je samo to majušno crveno zrnce u sredini”. Etnolozi su to zabeležili i to se poklapa s ovom našom bestidnošæu i u novinama i u knjigama i glupim besedama na promocijama. Nas stid nadživeti neæe jer ga nemamo u ovoj zemlji. Svuda u svetu položeno je cveæe u znak seæanja na žrtve sarajevske i zapaljene su sveæe – i ateisti koriste ove simbole kada se seæaju dvadesete godišnjice varvarstva poèinjenog u Sarajevu.
U Beogradu cveæa i sveæa nema mnogo ni u Crkvi ni pred njom, a o crkvenim medijima i da ne govorimo, jer stida ni tamo nema.
Svaka duša zaslužuje pomen i na zaupokojenoj liturgiji slušamo dirljive one zlatouste didaskalije od kojih se èoveku razum muti i zanemi, jer svi æemo jednom tamo. Prati nas onaj glas tužan i bolan da æemo stiæi „v mjeste prisnje mjeste žlatnje idježe njest peèali i vozdihanija jako usi èelovjeci pojdut tam”. To je jezik naših starih i drevni književni jezik naš. Ne, u Beogradu ni u Crkvi nema sveæe za 11.541. dušu, a meðu njima su hiljade i pravoslavnih nevino umorenih u Sarajevu, i još neka hiljada dece sarajevske. Svi su ubijeni granatama i mecima Karadžiæevih i Mladiæevih bojovnika bez straha i stida ljudskoga. A koga sve na pomenima i Nediæu i Ljotiæu nismo opojali i vencima posmrtnih poèasti zasuli – i neka smo i oni su bili žive duše – a u ovom trenutku naša Crkva æuti, a imala bi i èega da se seæa i èega da se stidi. I mnogo onoga zbog èega bi imala da se pokaje. Ne – to ovde u palanaèkoj crkvi niko neæe èak ni na dan i godišnjicu muèenièkog i razorenog Sarajeva. A artiljerijski hici pod komandom pomraèenih umova nisu razlikovali ko je koje vere i nacije i u smrti su svi ostali zajedno u Sarajevu i oko Sarajeva, sve do Tuzle ili sve do Drine i podalje i širom Bosne ubijane ali još žive. Postoji jedno opravdanje – cinièno veoma – da se tako èini jer to je dan sramote i naše i hrvatske, i to bi dobro bilo da je tako – no nije. Na èelu države se sada nalazi žena, a i ženama Sarajeva se imalo šta poruèiti – no mi stida nemamo ni onoliko koliko je ono crveno zrnce u sredini cveta koji smo pomenuli. Traje i valja se Srbijom vašar predizborni i svi obeæavaju ono što sigurno ispuniti neæe. A nekom tamo ispreko Drine M. Dodiku nije jasno šta se to u Sarajevu dogaða ovih dana. Tu je i najnovija vest – pušten je iz pritvora onaj tajanstveni Bole Stanišljeviæ koji je nedavno bio nestao kao jaje s groba. I neæemo saznati ni ko je Bole bio nekada i šta je èinio ni šta je potom hteo da bude, jer mnogi neæe da znaju ni danas šta je to u Sarajevu bilo pre punih dvadeset godina. Vašar predizborni traje. A meðu kandidatima su i perjanice iz partije S. Miloševiæa koji je zajedno sa pesnicima i akademicima – uz sadejstvo popova – stajao na èelu one kolone koja je ubijala Sarajevo i osakatila Srbiju.
A stolice u Sarajevu su boje krvi i krvi muèenika koji su zaista nevino postradali pre dvadeset godina.
Re: 20 godina STRADANJA I NADE!
