"Šapnula je Drina Savi jednu priču o poplavi. - Riješila sam, Savo, sestro, da se vrati sve na mjesto. Izliću se iz korita, potopiću polja žita. Puteve ću potopiti i krovove sve prekriti. Da podsjetim srca mnoga, šta je bratstvo, šta je sloga. I granice izbrisaću, da izmirim srpsku braću. Jer tek onda kad izgubi, brat će s bratom da se ljubi. Brat će brata da pomaže, brat će s bratom da se slaže. I saznaće srca mnoga za jednoga oca - Boga. Da se njemu oni mole i Hrvata, brata vole. Da poteku sa usana molitve za Muslimana. I da vole braću borce, Makedonce,Crnogorce. U molitvi svak' pomene braću našu, sve Slovene. Da se brat sa bratom druži, prijateljsku pomoć pruži. U nevolji da se sjete jedan drugom da dolete. To su, Savo, želje moje, da se vrati sve na svoje - Drina reče, pa poteče. Pričekaj me, Drino, vodo, poći ću i ja s tobom. Potecimo mi zajedno, neka budu svi k'o jedno. Nek' nauče da se vole, Bogu ocu da se mole. Nek' se sjeti brat svog brata, da ne bude više rata."

Miljana Stević