Evo dobio sam pjesmu "Sad mi je ža," i, opet kažem, nije mi ža, ali bosanskom jeziku fali neka riječ koja bi bila samo sekundu slabija od punog smisla riječi "žaliti," samo jednu negativnu nijansu koja u sebi ne sadrži oplakivanje, jer se tako ne osjećam.

Naime, na pamet mi je pala jedna divna situacija koja se odigrala davne 98. godine kad sam ja živio u Njujorku i bio hiljadu puta luđi i intenzivniji nego što sam sad.

Ja i moj momak u to doba, Paul, smo izašli na večeru. Veza ne ide, ali nikako, ali osjećanja su još uvijek tu. Kad ga pogledam zaljubim se u sekundi, kad progovorimo ubio bi ga od bijesa i nemoći da mu pokažem šta je to ono što ja smatram problematičnim u našoj vezi i šta meni smeta. Kasnije ću ja skontati da je to bio kulturološki jaz među nama, a nikada se neću promijeniti glede hotijenja da nekome zabijem glavu u beton kad me ne konta nakon mjeseci i mjeseci objašnjavanja

Helem, mi smo bili na toj večeri i tu se nije znalo ko će prvi da prasne, ja ili on, atmosfera samo tako nabijena nekim negativnim osjećanjima i bolom i svime nečim, i jedva sam čekao samo da pobjegnem, da mu kažem da idem kod Selme, a da odem kod malog Jasona, i da ga jednostavno više ne gledam jer se sam sebi gadim, a uz mene samog, gadi mi se i on.

I, plaća on užurbano, ide ispred mene, i odjednom se okreće, reko saće me pljunut, kad on kaže: "Nisam ti to dugo rekao, ali baš si mi nedostajao preko vikenda" (bio sam u Čikagu). I, stvarno sam krpa bio i ostao, krpa krpetina, pi(z)da pi(z)detina, ali tu ja zaboravim na sve ono što me je bolilo u vezi njega, zaboravim čitav dotadašnji tok te naše veze, zaboravim na sve svoje argumente, oči mi se pretvore u boju svježe pokošene trave i pretvorim se u osmjeh.

I uhvatim ga pod ruku, i kako izlazimo, on mene pita: "But you do love me, don't you" i ja stanem ispred restorana, uhvatim ga za ruke i kažem mu "Only you and no one else but you," i poljubim mu ruke.

I on poskoči, skoči na onaj mali hidrofon i poče vikat "I am the king of the world!!!!!!" i smije se. I ja kažem "Yes you are, big daddy." Prolaznici su se smješkali dok me je ljubio, a onda smo otišli kući.

I, iako smo prekinuli dvije sedmice poslije toga, tada, u tom trenutku kad sam mu to rekao sam tako iskreno mislio

Pričajte mi o vašim romantičnim situacijama, nek nam je svima toplo oko srca iako Crvenoj starki nije pala sisa u supu.

a jooooooooooooj, vidi mu teme, vidi mu lijepe price... bas mi se svidja...

joj... ima s gramkom tona tih takvih, ali necu o njima, jer oni stalno traju i necu ni da mislim da vrijeme kad ce mi nedostajati...

nego, ispricat cu nesto sto mi uopce ne nedostaje, vise je sada sega, a tada je bilo nesto kao romantika...

onaj moj visoki s plavim ocima ode na put i nema ga danima... jednu noc, jedno 7. ili 8. dan, 2 ujutro, neko "trubi" ispred zgrade, a ja u malom stanu, na drugom spratu... trubi ubija... ja na balkon, a on na krovu kedija stoji i drzi neko cvijece, neki parfem, neke bombone, budalastine... sve to u rukama, pruza i kaze: e, da sam jos bar malo visi, da mogu ovako da ti sve ovo dam, jer sam jedva docekao kuci da se vratim, ne mogu docekat da ustrcim uz stepenice!

(i onda izadje komsija ispod, ovaj mu na jedva metar ispod balkona, i kaze: ako te sad zalijem vrelom vodom, usahnut ces i ti i to cvijece, a bone ce ti istruhnut!)

elem... onda smo gledali bruce lee, u zmajevom gnijezdu

...ma onako,napisacu prvo sto mi je palo na pamet (ima dobrih 20 godina od tada)... djeca bili al tad je najljepse...
...i tako,posvadjali se mi nesto preko telefona ( po 370 put )-znalo se bogami pricat i do 4 ujutro ...ko ono jbg , imala "izlaz" do 11 ...ostalo se tabiri preko telefona . Elem eto, posvadjali se, ja mu drmnula slusalicu i stisala telefon da ne zvoni jer mi je otac ionako "obeco" da ce skratit kabl 20cm od zida do telefona ( a ne aktuelnih 20 m zice (nije tad nesto bilo bezzicnih ) od ako me cuje da opet pricam u neka doba...
I hajd...
Tad sam vec bila na Stupinama, sprat treci ,sestrina i moja soba do njihove spavace ...joj kad ja cujem, ko kroz san, taman sto nisam zaspala... neko dole cima ono zvono na Pony- biciklu...skocih ja dok nije probudio sav komsiluk i moje posebno, ono ziiiiima , snjeg poceo padat ... on ce ti tiho kobajagi : "Otvori pendzer skroz i fataj ... " " ...ma biz bolan , zviznucu te necim, sta ces mi bacat...hajd, ok, pomirili smo se, idi kuci sad, daces mi sutra TO i podjem zatvorit (on je tim biciklom po onoj zimi dopedalo sa Slatine btw ) ...nista ... pocne on opet onim zvonom da drnda ...i sta cu,valjalo mi otvorit prozor sirom , nemam pojma ni sta hoce da mi dobaci... zamahnu par puta , prvo se zaljepi komsiji s drugog na prozor al su srecom spavali cvrstim snom , par puta o zid i napokon uhvatih ja ..."Hajd, kaze, vidimo se sutra" ...Ja otvorim onu kesu kad ono 2-3 baklave , srce drago... ...ne znam tacno koliko ih je bilo, jer se ono malo pomjerilo od udaraca o fasadu i prozor ...
...ali doc u pidzami i nekoj jaknici od mladjeg brata na bratovom pony biciklu u neka doba, po zimi i mrakachi tuzlanskoj sa Slatine do Stupina...da bi mi dobacio baklave - ne znam vama, al meni je to SAD tako romanticno...




[Edited by Tanitha on 15-10-2009 at 20:55 GMT]

citat:

---

Tanitha wrote:
...ma onako,napisacu prvo sto mi je palo na pamet (ima dobrih 20 godina od tada)... djeca bili al tad je najljepse...
...i tako,posvadjali se mi nesto preko telefona ( po 370 put )-znalo se bogami pricat i do 4 ujutro ...ko ono jbg , imala "izlaz" do 11 ...ostalo se tabiri preko telefona . Elem eto, posvadjali se, ja mu drmnula slusalicu i stisala telefon da ne zvoni jer mi je otac ionako "obeco" da ce skratit kabl 20cm od zida do telefona ( a ne aktuelnih 20 m zice (nije tad nesto bilo bezzicnih ) od ako me cuje da opet pricam u neka doba...
I hajd...
Tad sam vec bila na Stupinama, sprat treci ,sestrina i moja soba do njihove spavace ...joj kad ja cujem, ko kroz san, taman sto nisam zaspala... neko dole cima ono zvono na Pony- biciklu...skocih ja dok nije probudio sav komsiluk i moje posebno, ono ziiiiima , snjeg poceo padat ... on ce ti tiho kobajagi : "Otvori pendzer skroz i fataj ... " " ...ma biz bolan , zviznucu te necim, sta ces mi bacat...hajd, ok, pomirili smo se, idi kuci sad, daces mi sutra TO i podjem zatvorit (on je tim biciklom po onoj zimi dopedalo sa Slatine btw ) ...nista ... pocne on opet onim zvonom da drnda ...i sta cu,valjalo mi otvorit prozor sirom , nemam pojma ni sta hoce da mi dobaci... zamahnu par puta , prvo se zaljepi komsiji s drugog na prozor al su srecom spavali cvrstim snom , par puta o zid i napokon uhvatih ja ..."Hajd, kaze, vidimo se sutra" ...Ja otvorim onu kesu kad ono 2-3 baklave , srce drago... ...ne znam tacno koliko ih je bilo, jer se ono malo pomjerilo od udaraca o fasadu i prozor ...
...ali doc u pidzami i nekoj jaknici od mladjeg brata na bratovom pony biciklu u neka doba, po zimi i mrakachi tuzlanskoj sa Slatine do Stupina...da bi mi dobacio baklave - ne znam vama, al meni je to SAD tako romanticno...




[Edited by Tanitha on 15-10-2009 at 20:55 GMT]

---

Ljeto Oboje nervozni,prvi put se vidimo,lezimo na krevetu...pricamo gluposti,eto samo da nije tisinaon
me zgrabi i poljubiI u tom trenutku sam skontala da ga stvarno volim  

skoro,negdje na putu,stomak me presjece, tako da sam morao kamion pod hitno negdje zaustavit.....stanem na nekom prosirenju....stacu,kud cu...ja odem pod prikolicu blizu gume...drzim se onako za gumu radi ravnoteze ....ha je ono krenulo iz mene,telefon zazvoni...ZENA!

tako smo ja i ona pricali preko telefona a da ona uopste nije bila svjesna svoje svjesti
a' meni to toliko bilo romantcno da joj uopste nisam smjeo rec iz kojih emocija sam joj izjavljivao znake ljubavi

Haman je nekom opet upala sisa u supu, meni opet toplo oko srca

citat:

---

Denci wrote:
Ljeto Oboje nervozni,prvi put se vidimo,lezimo na krevetu...pricamo gluposti,eto samo da nije tisinaon
me zgrabi i poljubiI u tom trenutku sam skontala da ga stvarno volim

---

citat:

---

primus inter pares wrote:



PRVI PUT SE VIDITE,A VEC GA ZAVOLILA?
sto rec nego cista desetka za prvi utisak

---

sjetivsi se trenutaka od prosle godine, sa sadasnjeg pogleda gledajuci, neki romanticni momenti se dojme skurilni. prolazeci danas neka mjesta putem tuzla - mostar a i ostala po bosni, danas se moram nasmijati - zbog ironije situacije.

no zahvaljujem onom gore, jer da nije se sve odvilo kako je, nebi upoznala iskrene romanticne momente, sa osobom koja me je zasluzila..