Uploaded with ImageShack.us

citat:

---

soraya wrote:


i ne samo igrati...kućni ljubimci oplemenjuju,razvijaju kod djeteta altruizam "prema nekome"...moja dvopipogodišnja kćerka je u silnoj želji za društvom sebi ravnih (po volumenu) od mene tražila "da joj rodim cuku" ne seku ili batu već cuku ...i šta smo drugo mogli,a uslova nije bilo da imamo psa u stanu...stvar je spasila komšinica koja je imala francusku dogu Teu...U svom životu nisam vidjela ružniju facu i na njoj prelijepa dva velika ,umilna mokra oka... ...I niko me nije mogao naljutiti kao ona kada mi se popiški u klompe na krovnoj terasi...ali mi se niko nikada nije znao tako obradovati kada dodjem sa posla kao umiljata Tea...Belaj je što sam sve gumene igračke morala kupovati u duplikatu ..U jednom trenu smo shvatili da bi naši životi bili beskrajno prazni da nije bilo te emocionalne veze sa tom predivnom kujicom,ne samo djetata ,već i nas odraslih...Kad je Tea uginula morali smo to kriti jedan dug period,dok se nije malo odraslo...A onda su postale interesantne ribice ..pa kornjača Zizi ...pa onda je u naš život došao papagaj Gaša ...za hrčka sam ostala neumoljiva

---

citat:

---

Cloe wrote:



Sto su ti ta djeca,cuj ona trazila da joj mama rodi cuku djeca su pravi biseri
...volim i ja zivotinje...po meni ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude .. ...kroz moju kucu je proslo dosta njih ali trenutno je samo ostala pekinezerka stara 4g Mia ...maza prava ... ...bili su tu papagaji,ribice,hrcica Bubi ...koja mi je bila posebno draga jer je cesto sama izlazila iz kaveza,malo prosetka po kuci pa se opet vrati...eh kad smo vec kod nje ,da ispricam jedan dogadjaj sa njom kad sam je kupila nisam znala da li je musko ili zensko...bila je kod mene vec godinu dana kad je moja sestra kupila hrcka kome je dala ime Hrle .. ..sestra je morala ici na par dana od kuce i donese hrcka kod mene na cuvanje ,a ja ti fino Hrleta u kavez sa mojim hrckom... ...poslije nekih mozda 15 dana,sad se i ne sjecam vise koliko tacno...vidim ja da hrcak ne izlazi iz kucice,otvorim da vidim kad tamo sest malih ,golih hrcaka svi su odrasli i bio je problem kome da ih dam,svi su bili udomljeni ...Bubi je dozivjela 4g kod mene,bilo mi je zao kad je uginula ..

---

PESMA O KERUŠI

Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.

Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.

et', sad i ti, azure

tuga...

salai je ispricala jedan ruzan dogadjaj, u jednom od prethodnih postova.

nazalost, taj dogadjaj nije usamljen. jutros sam vidjela zenu koja je bila u setnji sa bishonom. prisla im je jedna kujica, koju vidjamo na bulevaru ovih hladnih dana i koju mnogi hrane.

kujica je vrlo mazna, dobrocudna, stalno mase repom, zeli se igrati, voli da ju se pomazi, a kada joj se donese hrana, njoj je prioritet ta razmjena ljubavi, pa jede tek kad dobrocinioci odu.

eh, ta zena s bishonom, ju je tako odvratno marsnula, da je malo falilo da joj nesto ruzno kazem. naravno, mi smo je pomazili...

strasno je koliko je ljudima svejedno sto se ti psi smrzavaju, a posebno me rastuzi kada vidim da neki kazu da je bolje da "pocrkaju".

iako se nasa ljubav prema psima produbila od kada i sami imamo jednu "lopticu", ali ni prije nismo bili odvratni i grubi prema njima, pa nekako, po tome, izvlacim zakljucak da mrznja nije stvar neznanja, nego, jednostavno, necovjecnosti.

Uploaded with ImageShack.us

Slika govori sama za sebe:



Uploaded with ImageShack.us

citat:

---

tuba wrote:
Pa ne mozhemo mi jest' cevape i prichat' kako zhalimo za macama i kucama.

Il' me zhali il' me jebi!

---

citat:

---

arnie wrote:


upravo je to i bila poenta mog ranijeg izlaganja,
ponavljam da ne smijemo narusavati prirodni balans sa zivotinjama...

"kakva ironija" ... za zivota nemozemo pojesti vagone krava, ovaca, kokosi, mozda i konja i sta sve ne, a neki pa cak i do kucnih ljubimaca...
a sa druge strane otpisemo ljudski zivot zato sto je decko sutnuo malo kuce,
jeste to ruzan prizor ali
mozda je taj decko bio prestrasen ili bilo kako drugacije uznemiren,
mozda mu je u porodici pas ugrizao ili sta gore... sestru, brata ili njega licno pa ima traumu ili fobijuod pasa itd.
helem... tema je jako diskutabilna

---

Ni ja ne mogu svatiti da ljudi muce zivotinje. Ako ih ne vole nek okrenu glavu samo da ih ne maltretiraju.
Ja oduvjek imam osa u kuci i to razrnih rasa pa cak i avlijanera. djeca su odrasla uz psa a koliko nam je u zivotu pas znacio, ne moze se opisati. U Zadnjih 12 godina imali smo Zlatnog retrivera koji je bio nesto sto ni jedan pas kojeg smo imali. nije bio. Malo je reci koliko je on nas voljeo, koliko je bio vezan za nas, koliko nam je ljubavi i veselja pruzio. Nazalost dobio je osterosarkom i sve smo pokusali da mu produzimo. Morali smo ga uspavati krajem oktobra a mi i dans samo . Imam kujicu iste rase staru 10 godina a usvojila sam je iz azila prije 2 godine. Ijako imam nju on mi jakoooo nedostaje, neznam kako cu to preboljeti. Ona je pala u depresiju kako njega nema i samo lezi i spava a non-stop je bolesna. Proradila joj je stitna tako da je na hormonima i vjecito smo kod veterinara. Ni ona ne moze podnjeti njegov odlazak. Ostalo je njegovo mjesto gdje mu je krevet, igracke, zdjelica i on u urni tako da ga imamo u stanu uz njegove slike. Ljubav moja koju nikad, ama bas nikad ne mogu zabrovati .