Svedok ljubavi
na nebu je mesec
što tugom treperi.


Tuga kad snadje
čoveka koji plače
nemoć obuzme


Dve kratke reči,
Iskrene puno znače
Lažne zabole.


Dolazim tiho
ne hoteći da budim
nju koja spava.


Stihovi moji,
niste dovoljno lepi
k´o što ona je.

Neotvorena
poruka čeka hrabrost
da prihvati kraj.

Crni orao
lakše će uloviti
u noći svoj plen.


Vladari noći
duše nam pokrivaju
željom dubokom.


Ne moraš znati
ništa, čoveče kleti
znanje ubiće te.

Povezani haiku


Samo me jedan
mali , malecki korak
odveo do dna.

Širokim putem
bez straha sam gazio
vođen snagom sna.

Protivnik beše,
gle čudna li mi čuda
moje drugo ja.

Pred provalijom
bogu tražih povratnu
kartu da mi da.

Odgovor čekah
došao dugo nije,
a ni strpljenje.

Ranjena srna
kroz sneg duboki gazi
sama i tužna.
__________________

Srce sagori,
a pepeo na dušu
padne kao kam.
__________________

Tvoju poznajem
tugu, jer ista je bol
koja nas spaja.
__________________

San je umoran,
savladan od stvarnosti
postaje starac.
___________________

Sekunde teku
nizvodno od vremena
koje dolazi.

"Haiku Rocks"

Večernja Škola - Haiku

razvedrilo se.
u duši mi i srcu
opada lišće.


držeči kišobran
starac
kalemi drvo

kalemi drvo
starac, sakrivši se
ispod kišobrana.

jesenje veče -
reših
da se ne ženim

jesenje veče.
Neću se ženiti
evo odlučih.


ližem sladoled,
postavljam pitanja
i odgovaram.

jedem tetovac,
kad monstrum progovori:
"tako ti je to"

hej, leptiriću!
probudi se, probudi-
budimo drugovi.


kočijaš
kaže nešto konju:
hladno noću

jel´ to kočijaš
došapnu svojem konju:
hladno je noću

Antologičarima
Za dane poređane
U našim malim životima
Hvala, veliko hvala.


Tolerancija
Pustih goluba
Da mi pređe put
A on mene da poletim.


Zimski san
Jato vrana
U dubokim brazdama
S nogama u vis.


Jesenji boem
Listić zanjihan
U baricu sleteo.
Mrtav pijan.


Prolećni šapat
Šapnuh li
Da si kao rog puža.
Kao jedan, pa drugi.


Kad odeš
Kad padne list,
Sleti ptica.
Kad odeš ti,
Ko će doći?


Stražar
Kraj puta
Glog s vrapcem
O desnom ramenu.

Proljetno jutro.
Zoru krasi
pjesma slavuja.

Jesenje nebo
mušice ostale
bez lastavica

Sveža jaja
u hladnom kokošinjcu
greju mi ruke

Prolećna kiša –
jedva primetne
suze prosjaka

Dlan mi greje
topla njuška psa -
jutro u planini

Majka prijeđe prag
Zatvori za sobom mrak
Pa uđe u svjetlo.

Noć meteora
iz grma samo
mačje oči

Divlja ljubičica
oplela čun česme.
Razbijen krčag.