Ovo je recenica iz jedne knjige (ne govorim naslov i autora jer bi to odvuklo temu u drugom pravcu).

Uglavnom,ja koja imam poprilican strah od smrti, kao i od svega nepoznatog u ovoj recenici vidim smisao.

Zivot je tako cudan,i lijep i ruzan, nista ne mozemo predvidjeti, ne mozemo znati sta nam sutra nosi, kakve radosti i tuge.

Bojim se dragog Allaha dz.s. ostalog se ne bojim.

sunce - hvala na ovoj misli, veoma je stimulativna...

zaista... za zivot je potrebno dosta... i hrabrosti i odvaznosti i mudrosti i znanja...

za smrt ne treba nista... smrt traje kratko, tek jedan treptaj oka...

citat:

---

sunce wrote:

...Zivot je tako cudan,i lijep i ruzan, nista ne mozemo predvidjeti, ne mozemo znati sta nam sutra nosi, kakve radosti i tuge.

---

citat:

---

nevenkagaragic wrote:

Jeste, cudan i nepredvidiv.
Ne zelim znati sta nosi sutra, svakako ne bih poverovala da je bas tako...

Nadovezala bih se na ovo.
Nekada da jesam se plašila smrti al spletom okolnosti šta mi se sve desilo u poslednjih 15-tak god. više ne. Kad bude suđeno biće.

Iskreno više se plašim života i šta može da se desi. Nikada ne znamo kakav je novi dan koji dolazi i šta donosi. Gde nas sitnice mogu odvesti i na šta sve navesti. Dok smo živi i život može da se okrene za 360 stepeni. Samo se nadam da je dosta bola i da ne može biti gore.

citat:

---

KlOn wrote:
Bojim se dragog Allaha dz.s. ostalog se ne bojim.

---

hm...zivot po sebi ima smisao,
ako mu ga mi damo...
ako se naucimo uzivat u malim svakodnevnim stvarima,
a odbacit one ruznije...
prihvatit neke stvari i dogadaje takve kakvi jesu i ici hrabro dalje...
zivot moze biti lijep

smrt će doći na ovaj ili onaj način. ...

citat:

---

diwna wrote:
hm...zivot po sebi ima smisao,
ako mu ga mi damo...
ako se naucimo uzivat u malim svakodnevnim stvarima,
a odbacit one ruznije...
prihvatit neke stvari i dogadaje takve kakvi jesu i ici hrabro dalje...
zivot moze biti lijep

smrt će doći na ovaj ili onaj način. ...

---

Ne bojim se smrti nego zivota

To se samo ljudi tjese
Pogledajte stare ljude svako jutro zahvaljuju Bogu na jos jednom blagoslovljenom danu svjesni da mozda ne docekaju sledece jutro. Da, bojim se zivota kakva on nova iskusenja sa sobom nosi al bome imam tremu i pred smrti ma koliko da je moja vjera jaka.

Da li se bojim smrti? Iskreno bojim ali o tome naravno da na razmišljam, tek ponekad se toga sjedim ali to brzo i potisnem. Hm život? Pa naravno da ga se bojim, uvijek se pitam šta mi nosi sutra. Vjerujem da me čeka nekakav solidan život sa naravno turbulencijama kao sastavnim dijelom života. Živim ga kako najoblje znam i umijem, ne kažem da je to uvijek i dobro ali valjda za bolje i ne znam. Kad mi je teško tješim se da je sutra novi dan koji bi trebao biti bolji i da će sve to proći. Isto tako kad mi sve ide da tako kažem po lolju i tu se sjetim da je sutra novi dan i da će i to proći.... Haj nek ovako ostane još sto pa dalje kako bude