Koliko puta si ljubila stranca
I bila kao ptica kraj covjeka
Koji ne leti do tvojih visina
I ne zna tajnu skrivenu u tebi

Ti si u tijelu punom zelja
I usnama zeljnim iznenadjenja
I nikog nema tko je tvoj
I ova zemlja se ne zove dom

U tvome oku je dragi kamen
Ili to suzu cuvas za mene
A ja sam samo snovidjenje
Koje ti kaze raduj se

Ne znam kad i ne znam gdje
Ici cemo istom stranom ulice
Vjeruj mi duso srescemo se
U svijetu tajni mi nismo sami-iiiii

E, jest´ mi se ufitiljila ona Stojina...

..tu gdje si ti, tu nisam ja
kraj tebe ta žena starija
gledam te, al´ ne k´o prije
šta mogu već da žalim teeeee...

Ova me pjesma rasplace, ma bas svaki put kad je slusam, evo i sad LOL...smijeh kroz suze, ja zacas zaplacem, pa se onda sama sebi smijem. Anyway, tekst je na francuskom, nece vam puno znaciti

Naslov je "Moj tata je najbolji". U pjesmi odrasla kcerka pita mamu "Kako si ti znala da ce tata biti tako dobar muz, otac, prijatelj, da ce te toliko voljeti, kako si nasla takvog covjeka, jesi li odmah znala, zasto si ga zavoljela, kako si uspjela da se otvoris a da on ne pobjegne glavom bez obzira...?I kako to da u mom zivotu, toliko ljubavnika, toliko izbora, ja jos nisam uspjela naci jednog takvog...?"

Aaaa, treba cuti kako Linda ovo pjeva...






Le plus fort, c’est mon père
Paroles / Musique : Linda Lemay



Comment t´as fait maman
Pour savoir que papa
Beau temps et mauvais temps
Il ne partirait pas
Est-ce que t´en était sure
Ou si tu savais pas
Est-ce que les déchirures ša se prévoit
Comment t´as fait, maman
Pour trouver le bon gars
Tu l´as connu comment
Tu l´as aimé pourquoi
Est-ce qu´y en avait juste un
Dans tout ce présent siècle
Et y s´trouve que c´est toi qui dors avec
Comment t´as pu trouver
Un homme qui n´a pas peur
Qui promet sans trembler
Qui aime de tout son coeur
J´le disais y´a longtemps
Mais pas d´la même manière
T´as d´la chance maman
Le plus fort c´est mon père
Comment ša s´fait maman
Que dans ma vie à moi
Avec autant d´amants
Avec autant de choix
Je n´ai pas encore trouvé
Un homme comme lui
Capable d´être ami, père et mari
Comment t´as fait maman
Pour lui ouvrir ton coeur
Sans qu´il parte en courant
Avec c´que t´as d´meilleur
Est-ce qu´y´ a des mots magiques
Que t´as dit sans te rendre compte
Explique moi donc c´qui faudrait que j´raconte
Comment t´as pu trouver
Un homme qui n´a pas peur
Qui promet sans trembler
Qui aime de tout son coeur
J´le disais y´a longtemps
Mais pas d´la même manière
T´as d´la chance maman
Le plus fort c´est mon père
Quand j´ai l´air d´les aimer
Les hommes changent de regard
Si j´ose m’attacher
Y s´mettent a m´en vouloir
Si je parle d´avenir
Y son déjà loin derrière
J´avais raison d’le dire
Leplus fort c´est mon père
Vas tu m´dire maman
Comment t´as pu savoir
Dès le commencement
Qu´c´était pas un trouillard
Qu´il allait pas s´enfuir
Et qu´il allait tout faire
Pour qu´un jour je puisse dire
Le plus fort c´est mon père
Quel effet ša t´as fait
Quand tu l´as rencontré
Est-ce que ša parraissait
Qu´il allait tant t´aimer
Les hommes bien souvent
Paraissent extraordinaires
Mais dit toi bien maman
Qu´le plus fort c´est mon père



 

posto nema teme "odlomak iz knjige" lijepoim ovdje ..

Odlomak iz knjige "Jedan od onih života" - Balas

..."I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?

Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa... ...
 

Poljubac sa okusom kolaca tvoje bake
Ciganska pjesma sa stare trake
Vilsonovo, Bascarsija
Prva ljubav ostala...

Korpa sa bebom pred mojim vratima
Mirise Mostar u sitnim satima
Na Rondou ljubavi
Rodjeni su ostali...

Dimnjacar na krovu, tvoje oci u mraku
Cuprija na Drini, golub u zraku
Iz inata rodjena
Behar grana procvala...

Ref: AKO PITAS GDJE SAM SADA
NE IDEM IZ OVOG GRADA
SVE JE MOJE OVDJE OSTALO...
AKO PITAS KAKO MI JE
DA TI ROKNU SAMO DVIJE
SVE BI TI SE SAMO KAZALO
NIKOME SE NE PONOVILO....

Dugo, toplo ljeto, Zenica, tombola
Crno-bijeli TV, na njemu gondola
Frtalj hljeba crnoga
Boja teskih godina...

Dva-tri metra snijega i tutanj ligura
Pusti ficu kad ne pali dok ga raja ne gura
Na ormaru dunje dvije
Ja jos cuvam za tebe

Onamo il´ tamo, mlijeko, varenika
Svima ravno do mora, a more zelenika
Od Makarske do Neuma
Uspomena ostala...

Ref: AKO PITAS GDJE SAM SADA
NE IDEM IZ OVOG GRADA
SVE JE MOJE OVDJE OSTALO...
AKO PITAS KAKO MI JE
DA TI ROKNU SAMO DVIJE
SVE BI TI SE SAMO KAZALO
NIKOME SE NE PONOVILO...


 

PRED JEŽEVOM KUĆICOM
Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu-prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
TU Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
-Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi´!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!

TRI GALAMDŽIJE
Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
-Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.

JEŽEV ODGOVOR
Diže se Ježić, oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
-Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete - naopačke! ...  

Baby Blue


Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim ja besomučno trubim.
I fućkam kao klipan, crvenim k´o tulipan
jer ti si jedno čudo Baby Blue.

Prošao sam sve to, sito and rešeto,
moj dosije - to je rat i mir.
Al´ sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
proleće je krivo svemu, što imam tremu.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!

Pratim te k´o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno čudo Baby Blue!

Dajem sve za žeton, okrenem telefon,
u, pa se smrznem kad ti čujem glas.
O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti,
smisliću do sutra nešto, tešim se vešto.

I sanjarim o tebi...

O, kako da ti priđem? Popnem se pa siđem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam šta bi više, zazvonim pa zbrišem.
Širok mi je dijapazon, smisliću bolji fazon.

Sanjarim o tebi...


 

Dok je tebe -P. Valjak

Dotakni mi usne, probudi mi tijelo
jos je vatre ostalo
dotakni mi dusu, srce je vrelo
za tebe je gorjelo

I samo ne daj nikada
da nam ljubav bude navika
i samo ne daj, ne daj nikada
da nam ljubav bude navika

Slusam, cujem, gledam i vidim
otvaras se kao cvijet
tvoje mi oci kazu sto zelim
u njima lezi sav moj svijet

Probudi me strah
ne bih da te izgubim
samo ne znam kakve veze
imaju godine sa tim
idem dalje ja sa tobom zajedno
dok je tebe nista drugo nije potrebno

RINGIŠPIL

Curi od jutros od četiri- pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al´ to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k´o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k´o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe´ macchiatto". Pa da.

Prolazi vreme, al´ to mu je manir,
i sve je to plitko k´o plekani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k´o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.

Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al´ shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem ,odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

O, daj okreni...

sustajem, odustajem...

taj ringišpil u mojoj glavi...