Slika=2179.jpg,
On je dosao iz Palestine,obukao ih u uniforme SS-a i otisao.

Amin el-Husseini,jerusalemski muftija



[Edited by medic on 22-04-2004 at 08:58 GMT] 

Zapis sa stecka u Radimlji,Stolac (12. vijek)
(Bosnjakinje,Bosnjakinje...i onda ste srca slamale)

A se lezi Didodrag Gojak,na svojini,na plemenitoj u Zahumlju.

Zasto me mati rodi?

Jer,ovdi ima vislje laznog suncevog zlata no snova,vislje vjetra no dobrih rijeci,vislje praznine no ljubavi,vislje lazi no istine,vislje uzimanja no davanja.

Jer,dani ovdi nisu ispunjeni vrimenom vetc morom,notci nisu zdjele pune slatkih sanja vetc burad puna gortcine.

Zasto me mati ti rodi?

Da budnem zedan,da budnem gladan,umoran,tujzan,....i da me ti vode napojis,sirom i hljebom nahranis,cistom posteljom odmoris,osmijehom razveselis.

O mati,sve bi to bilo isto,a potpuno drugatcije,da to hotce da uradi Kosara.Al` ona to netce.Hotce,al` drugomu.A ja hotcu samo nju.

I zbog toga zgiboh.Al`,mati,nije to bilo zalud.Jer,kad ona budne i stara i ruzna i zla,i kad se za njom,mati,nitko ne budne okretao,a onaj njen Juroje je iz kutce istjera,i kad ne budne imala ni gdje ni kud,tad ce se mene mlada sjetiti,mene i moje ljubavi.

Al` ja tad,mati,iz neba nejcu doc.Ozgo tcu sve to samo glidati.

Zbog tog zmreh majko mlad.Al` zbog toga budutceg trena,vridlo me i rodit.

Ti putnice,koji moju patnju sada znas,ne privali mi biljega,a privalis li ga Bog ti jos terzi na tvoje tijelo stavio.

1167 godne,kad bjehu pune vlkova sume.


 

A se ne lezi junak Bogcin Radinic iz Bosne Srebrne.Tugdje na njegovoj plemenitoj bastini uz kameni biljeg otca mu i djeda i djedovog djede djeda,lezi samo biljeg njegov,jer je on zagibo i zalegho u tudjoj zemlji,tamor gdji je i Sonce drugatcije i vjeter drugatciji i Bog i voda i vazduh i ljudi tudji i dusi mojoj strani.

Kulinu,matchu i kopju bjeh vjerniji no Radaci i ni mi togda stid ni zal.

I kadah bih bil,kakor vi jeste,opeta bih bil isti kakor ja bih.

Vi nikdar necte biti kakor ja,a ja ne mogu biti ko tsto nekdar bi.

Blagosloven ko procita i zmisli se,a lud koji privali.

Ljeta 1205,godnu nakon tsto v zemju leze Veliki Ban Kulin..


 

Safet Beg Basagic
(objavljeno 1891 godine u listu "Bosnjak",a govori o sirenju hrvatskog i srpskog nacionalnog pokreta na pravoslavne i katolicke Bosnjake)

Znaš Bošnjace, nije davno bilo,
Sveg´ mi sv´jeta nema petnaest ljeta,
Kad u našoj Bosni ponositoj,
I junackoj zemlji Hercegovoj,
Od Trebinja do Brodskijeh vrata,
Nije bilo Srba ni Hrvata.
A danas se kroz svoje hire,
Oba stranca ko u svome šire.
Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetije blago,
Naše ime ponosno i drago.


 

Bosanski zlatnik sa kraja 14. vijeka. 

Kad se redovno ne cita ,bas se svasta nakupi .
Evo ja ovaj topic sad procitala i bas ima finih stvari ,svasta novo i interesantno sam procitala i vidjela .
Medic za topic

Hvala,hvala...



Ovaj novac je vazio do onog dana kada je 1463 Turska zauzela Bosnu pogubila kralja i oduzela joj drzavnost.
Znaci,posljednja bosanska srednjovjekovna kovanica.

[Edited by medic on 23-04-2004 at 19:51 GMT] 

FRANC FERDINAND HABSBURŠKI
Austrijski nadvojvoda. Nećak i naslednik cara Franca Jozefa

Umro: 28. juna 1914. (u 51-oj god)
Uzrok: ubijen
Mesto: Sarajevo (Bosna)
Sahranjen: kapučinska grobnica, u Beču (Austrija)

Za smrt Franca Ferdinanda odgovorni su koliko Principovi meci, toliko i nemarnost austrijskih vlasti. Naime, policija iz Budimpešte je ponudila četrdeset svojih ljudi kao prinčevu telesnu gardu.
-¨Koliko ce to koštati?¨, upitali su iz Beča.
- ¨Između 8.000 i 10.000 kruna.¨
- ¨To je previše. Pošaljite samo dvojicu!¨
A vlada je ipak bila obaveštena da se u Sarajevu sprema atentat... Sam nadvojvoda je imao predosećaj da bi se nešto tako moglo desiti. Dok su njegova žena Sofija de Hohenberg i on putovali vozom u Trst, jedna osovina njihovog zasebnog vagona počela je opasno da se zagreva. Morali su preći u drugi vagon. "Vidiš", reći će on ženi, "počelo je sa osovinom koja se pregrejala, a završiće se atentatom u Sarajevu, a ako ni to ne bude dovoljno, doći će do eksplozije na Viribus unitis", što je bilo oklopno vozilo koje je trebalo da razgleda po povratku iz Bosne. Uplašen ovakvim predosećanjima, nadvojvoda je nekoliko puta hteo da prekine putovanje i vrati se u Beč.
Prinčevski par je u Sarajevo stigao u prvim poslepodnevnim satima. Na putu koji je vodio od stanice do gradske kuće, bilo je raspoređeno sedam atentatora. Prvi se nije usudio da puca. Drugi, Gavrilović, bacio je bombu na povorku: kako je šofer primetio u vazduhu neki sumnjiv predmet, dodao je gas, a sam Franc-Ferdinand je rukom odgurnuo bombu koja je pala na haubu drugog vozila, zatim se skotrljala na zemlju i eksplodirala. Napunjena čavlima i komadima olova, ranila je nekoliko ljudi iz povorke, između ostalih i nadvojvotkinju Sofiju, koja je bila okrznuta po licu, kao i petnaestak gledalaca. Svetina se odmah okomila na Gavrilovića.
Nekoliko minuta je trajala opšta panika, a potom je povorka nastavila svoj put, na insistiranje Franca Ferdinanda koji nije hteo da se išta od predviđenog programa izmeni. Prinčevska kola su prošla i pored ostalih atentatora, ali niko se nije usudio da puca. Posle prijema u gradskoj kući, nadvojvoda i njegova žena sedoše u kola da bi se uputili u bolnicu u posetu ranjenim vojnicima. Kola su prošla pored Principa... Ali šofer je skrenuo u pogrešnu ulicu. Zakočio je, krenuo u rikverc i vrlo sporom brzinom stigao... na metar i po od Principa, koji je ispalio prvi metak i pogodio Franca Ferdinanda u vrat.
"Bože moj! Franci!" vrisnula je nadvojvotkinja i bacila se na telo svog muža. Drugi Principov metak ju je pogodio u stomak i presekao stomačnu arteriju. Kola zaokrenuše i uputiše se prema bolnici. Nadvojvoda, još uvek pri svesti, prošaputa: "Sofija! Sofija! Nemoj umreti! Moraš da živiš zbog naše dece!" Grof Harah ga upita:
-"Da li vas mnogo boli, Vaše Kraljevsko Visočanstvo?"
-"Nije to ništa", odgovorio je nastojeći da ostane u sedećem položaju, ali se uskoro stropoštao i pao u komu.
Čim su stigli u bolnicu, nadvojvotkinja Sofija je umrla od unutrašnjeg kravarenja. Nadvojvoda je podlegao petnaest minuta posle: metak je najpre presekao vratnu žilu, a zatim se zabio u kičmu.


 

Bosna od 17-19 vijeka.


1939 Cvetkovic - Macek, plan podjele BiH izmedju Srbije i Hrvatske.

San o velikoj Srbiji, svi Srbi u jednoj drzavi. 1941 Projekat cetnika Stevana Moljevica

Jedan zanimljiv link New York Times:

http://www.nytimes.com/specials/bosnia/context/yugo1815.GIF.html

Ili malo vise na ovom linku :