Terminator
utorak, 20 oktobar 2009
20:28 Astronomski magazin
El. pošta Štampa PDF


U astronomiji terminator je linija koja razdvaja dan od noći na nekom telu.
Na potpuno glatkom telu terminator je ravna linija, a na telu sa bogatim reljefom terminator je krivudav i izlomljen.

Pogledajte treminator Meseca na ovoj animaciji.
Levo je noć, desno dan.
Terminator je izlomljen jer je Mesčevo tlo izbrazdano kraterima i planinama.
Reljef se najlakše uočava baš u blizini terminatora.




Ovo dole je terminator na Zemlji.
Vidite kako se sa dolaskom noći po Evropi pale svetla.



Snimak by NASA

Pogledajte terminator na Mesecu i na Zemlji. Divni su.

Trazeci nesto o Leonidovom meteoru naisla sam na ovaj interesantni clanak....

TAJNA SIBIRSKE EKSPLOZIJE

Tridesetog juna 1908. u 7.40 časova žitelji mnogih sela Centralnog Sibira ugledali su na nebu plavo-belu loptu zaslepljujuće svetlosti koja je iza sebe ostavljala dugačak vatreni trag.Svedoci ovog nesvakidašnjeg događaja uočili su da se lopta kretala u smeru jug-sever, a onda, na maloj visini, vatrena lopta je prešla na kurs sever-severoistok, krećući se prema međurečju Jeniseja i Lene.Usledila je strahovita eksplozija koja j e bila ravna snazi istovremene eksplozije 500-2000 atomskih bombi, ili oko 10-40 megatona poznatog eksploziva TNT.Do eksplozije je na sreću došlo u praktično nenaseljenoj oblasti Podkamenaja Tunguska, 60 kilometara od sela Vanavara.Procene kažu da je kojim slučajem ovakvo nebesko telo palo u jednu tipičnu ruralnu oblast SAD, izazvalo bi smrt oko 70.000 ljudi, uz štetu od oko 4 milijarde dolara.Udar Tunguskog meteorita (ako je to bilo to), u urbanu zonu sravnio bi grad sa zemljom, odnevši živote oko 300.000 ljudi.Na slici desno upoređena je površina dejstva Tunguske katastrofe sa gradovima Njujorkom i Vašingtonom.

Gotovo sve kuće u Vanavari su porušene.Meštani gradića Kirenska, na obalama Lene, ugledali su fontanu vatre, dima i prašine.Nad tajgom se nadvio ogromni vatreni stub visine 20 kilometara.Iako je dan bio sunčan, vatreni stub su videli i ljudi iz Lenskih rudnika, nedaleko od sela Bodajbo.Seizmografi u Irkutsku, Taškentu, Tbilisiju i Jeni u Nemačkoj, hiljadama kilometara daleko od mesta katastrofe, registrovali su zemljotres..USled snažnog udarnog talasa nastalog nakon eksplozije, drveće na površini od 2.000 kilometara kvadratnih je poleglo ili počupano iz korena (kao što se vidi na slikama).Prostranom sibirskom tajgom, toga dana, kao da je prošao snažan tajfun koji je milione stabala sravnio sa zemljom.U mestu Strelki,koja se nalazi u sibirskom bespucu, poznati sovjetski etnograf I. M. Šušlov, razgovarao je sa grupom meštana, koji su mu rekli da je ova katastrofa ne samo uništila sibirsku tajgu i njihove logore gde su živeli, pri čemu je ubila nebrojeno životinja, nego je sa sobom ova tajanstvena pojava donela i čudnu bolesti sobovima, narocito šugu, za koju meštani kažu da se nikada pre eksplozije nije pojavljivala.

Objašnjenja koja su tokom godina pripisivana ovoj zagonetnoj sibirskoj katastrofi odgovarala su trenutnoj naučnoj modi.Kako se moda menjala, tako su u pomoć prizivana plamena božanstva, antimaterijalni meteori, NLO na nuklearni pogon, male crne rupe...Naročito se uporno održala pretpostavka o nuklearnoj eksploziji, koju podržavaju i ufolozi.Tome je u mnogome doprineo sovjetski pisac naučnih romana Aleksandar Kazancev, koji je godinama kasnije, našao jako puno sličnosti izmedju Hirošime i Tunguske, da je postavi o i teoriju po kojoj se u Sibiru takodje radilo o nuklearnoj eksploziji.On je tu ideju odenuo u jednu naučno-fantastičnu priču, objavljenu 1946.godine, u kojoj je izneo mišljenje da je eksploziju izazvao oštečeni kosmički brod u pokušaju da dodje do sveže vode iz obližnjeg Bajkalskog jezera.Tako je rođen mit o 'tunguskom NLO', koji je opstao do današnjih dana.Njemu u prilog išla su i tvrđenja da su u blizini mesta događaja nađeni tragovi zračenja i da su biolozi kod nekih biljaka otkrili mutacije i pojačani rast (efekti koji su primenjeni posle dejstva vodoničnih bombi).U prilog NLO teoriji išla je priča istraživača Leonida Kulika koji je u Vanavaru posetio nekoliko starijih ljudi koji su mu kazali da su toga sudbonosnog dana na nabu primetili 'cilindrično telo'.

Ovakva tvrđena pokazala su se nedovoljno pouzdana.Tvorac tehnike određivanja starosti pomoću radioaktivnog ugljenika i novelovac W.Libi, proveravao je rezultate ispitivanja biljnih prstenova formiranih posle eksplozije iz 1908.godine.Našao je doduše, minimalne promene u zračenju, ali je izračunao da bi stvarna nuklearna eksplozija morala ostaviti tragove najmanje sedam puta izraženije od onih koji su nađeni.Sa Libijevim tvrđenjem da 1908. nije bilo nikakve nuklearne eksplozije, slažu se i nalazi norveških hemičara koji su objavili rezultate svojih istraživanja, po kojima biljni prstenovi nisu pokazivali nikakve tragove zračenja.


Razumljivo je stoga da većina naučnika ne prihvata ideju o nuklearnoj eksploziji.Britanski astronom Freensis Vipl, prvi je 1930.godine izneo ideju da je Zemlju posetila mala kometa.Vodeći astronomi i geolozi u Rusiji takođe se zalažu za hipotezu komete, demantujući tako utisak koji bi se mogao steći iz istupanja ufologa i pisaca kako je teritorija NLO zvanična ruska verzija događaja.

Tek 1927.godine organizovana je prva ekspedicija predvođena akademikom Leonidom Kulikom.Istraživanja u oblasti sela Vanavara trajala su tri godine.Sa izuzetkom ulegnute šume na ogromnim prestorima tajge, istračivači tada nisu otkrili neki drugi trag Tunguske katastrofe.Nije bilo ni kratera, ni razbacanih delova nekog meteorita.Desetine narednih ekspedicija nisu bacile više svetlosti na tajnu ove neviđene kataklizme.Džinovski kosmički objekt kao da se istopio u gustim slojevima atmosfere ili ispario prilikom eksplozije.

Između mnogobrojnih hipoteza kojima je zajednička karakteristika da je 'neko' ili 'nešto' palo sa neba, a koje su imale veoma stručnu osnovu, ali i banalna objašnjenja, Tungusku katastrofu na najrealniji način objašnjava ona hipoteza koja kaže da se naša planeta sudarila sa nevelikom kometom sastavljenom od leda i zamrznutih gasova.Ona se raspala na nekoliko delova koji su prohujali kroz atmosferu.Time je, smatraju pristalice ove pretpostavke, dato objašnjenje zbog čega nema nikakvog meteorskog materijala na mestu nesreće, sa izuzetkom sićušnih magnetnih kuglica otkrivenih u uzorcima zemlje.Delovi komete, očigledno nisu dospeli do zemljine površine, budući da nije otkriven nijedan krater, trag udara nekog komada sa neba.

Februara 1991.godine 'Komsomolskaja pravda' je objavila senzacionalnu vest o istraživanjima koje je u oblasti Evenkijske tajge obavio izvesni Vladimir Voronov.Tamo je otkriveno još jedno, do tada nepoznato ulegnuće šume, koje je istini za volju, opisano daleke 1911. tokom gradnje puteva kroz ovu oblast, ali niko tada na to nije obratio pažnju.Oblast je naime toliko udaljena od mesta Tunguske katastrofe da naučnici nisu ni slutili da je meteorit izazvao ovakve posledice na Zemlji.Voronom se nije zadražao samo na tome.Na oko 100 kilometara severozapadno od oblasti u kojoj je Kupikovljeva ekipa vršila istraživanje, Voronov je otkrio veliki levak prečnika 200 metara, prekriven gustom šumom i rastinjem.Visin rubova levka je 15-20 metara...Znači, ipak je nešto palo na Zemlju.Ili je možda to neka pojava koja nije povezana sa Tunguskom katastrofom, već ima svoje korene u dalekoj prošlosti?

Odgovor će dati budućnost, ali pažnju skreće sledeća činjenica: ' Krater Voronova', 'Kulikovljeva' i 'Evankijevska' ulegnuća šume čine jednu zajedničku zonu orijentisanu u smeru zapad-severozapad.Ako se ova zona produži prema smeru istok-jugoistik dolazimo na rastojanje od 700 kilometara od zagonetnog Patomskog kratera.

Ovaj čudni krater smešten je na Patomskoj visoravni, nalazi se na gustoj i nepristupačnoj tajgi, na rubu brda visokog 1.350 metara, u središtu oblasti poznatoj po velikim zalihama zlata.(Zašto li se Sibir toliko čuva?).

Iako ovaj krater podseća na vulkan, na njemu nema nikakvih tragova lave.U potpunosti Patomski krater se sastoji od odlomaka i komada zemlje, bez ikakvih vidljivih promena izazvanih hidrotermalnim ili nekim drugim procesima.Takodje, oblik ovog kratera odudara od poznate forme koja se dobija kada meteorit udari u Zemlju, a ideja o njegovom vulkanskom poreklu odbačena je u startu.U stvari, on podseća na pojedine kratere na Mesecu, jer se sastoji od pravilnog prstenastog ovala i uzvišenja u samom centru.

Pružajući se iznad beskrajne tajge, krater je jedinstvena pojava na Patomskoj visoravni.Ovakvih struktura nema nigde više u celom Sibiru.I onda, odjednom, Voronov otkriva identičan krater u zoni Podkamenaja Tunguska.Da li su ovi krateri tragovi zagonetne Tunguske katastrofe?

Po svojim dimenzijama, patomski krater je sličan 'Krateru Voronova'.Visina prstenastog ovala je 20 metara, a prečnik 86 metara.Krater je simetričan i svojom dužom stranom orijentisan prema jugozapadu, upravo prema onoj strani sa koje se kretalo nepoznato telo.Treba primetiti da je prema svim poznatim materijalima istraživanja do 1964. smatrano da je trajektorija kretanja kosmičkom tela prolazila u smeru sa juga na sever (južna varijanta).Međutim, nakon detaljnih analiza istraživači su došli do zaključka da se neposredno pre eksplozije 'došljak' iz kosmosa kretao u smeru zapad-severozapad (istočna varijanta).Naučnici su teško mogli da objasne ovu pojavu, pa je rođena hipoteza o 'manevrisanju' nepoznatog tela.Ovo manevrisanje rodilo je i hipotezu o padu vanzemaljskog kosmičkog broda čija je posada do zadnjeg trena pokušavala da izbegne pad na Zemlju.
Patomski krater (na slici dole) nema sličnog 'sabrata' na Zemlji, baš kao što i Tunguska katastrofa predstavlja jedinstven događaj u poznatoj istoriji naše planete.Pretpostavlja se da je Patomski krater nastao prilikom udara materije neke komete (led, čvrsta ugljena kiselina ili metan) koja je intenzivno degazirala i koja je, možda nakon udara, nastavila sa degaziranjem.Po svemu sudeći brzina udara iznosila je 15-20 kilometara u sekundi, a dubina prodiranja do 200 metara.

Američki naučnici koji su takođe istraživali ovaj događaj, smatraju da je Tungusku katastrofu izazvao deo komete Enke koja ima period rotiranja od svega 3.5 godine, tako da često prolazi pokraj Zemlje.Neki drugi fizičari povezuju Tunguski 'meteorit' sa Halejevom kometom koju prati čitav roj kosmičkih tela i prašine.Halejeva kometa se pojavljuje u blizine Zemlje svakih 76 godinaNa njenoj jako razvučenoj orbiti postoji nekoliko grupa kosmičkih objekata.Sedamdeset šest godina nakon Tunguske katastrofe, 26.02.1984. praktično istom trajektorijom na nebu zapadnog i istočnog Sibira preletelo je svetlo kosmičko telo sa narandžastim repom.Nad rekom Čula, koja se uliva u Ob, telo je eksplodiralo, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna snazi od 10 kilotona TNT-a.Ako je Tunguski meteorit bio u stvari prirodni satelit Halejeve komete, 2060.godine kada će ponovo pored Zemlje da proleti ova kometa, moći ćemo da proverimo istinitost ove pretpostavke.




Pre oko 12 godina desilo se još nešto.Izvesni inženjer Jurij Labvin bio je pronašao fragment Tunguskog meteorita u Krasnojarsku.To je bila prava gromada mase 5 tona, sa desetinama kamenih komada.To je bio prvi slučaj u istoriji proučavanja Tunguske katastrofe da su otkriveni delovi ovog misterioznog nebeskog tela, koji je putovanje završio u sibirskoj tajgi.Prema proveni krasnojarskih stručnjaka 80 odsto ovog komada predstavlja kombinacija kremena i klasičnih meteorskih materijala, ksederolita i monolita.Mesto otkrića ovog dela Tunguskog meteorita nalazi se daleko od očekivanih oblasti gde je udar bio najjači.Tačno mesto pada još uvek se drži u tajnosti, dok se sa stoprocentnom sigurnošću ne utvrdi da je zaista reč o meteoritu.Zna se samo da je otkriven na rastojanju od oko 600 kilometara od centra eksplozije.Pitanje je samo šta ima da se mesto pada drži u tajnosti, i šta su tamo videli oni koji su prvi došli do tog tajanstvenog mesta.Sve u svemu, sve je objašnjeno i ništa nije objašnjeno.Tunguska katastrofa će i dalje biti tema mnogih predavanja, seminara i naučnih radova, a ni hipoteze o NLO-u, crnoj rupi, antimateriji nikada neće isčeznuti iz ove tajanstvene priče.

Ali, ovo nije kraj priče, jer najzanimljivije tek dolazi...


U jednom od svojih brojeva, (2005. godine), Magazin Nexus je objavio zanimljiv razgovor pod naslovom ‘The Installation’, koji je britanski novinar Graham W. Birdsall vodio s Valerijem Uvanovom, predstavnikom ruske Akademije za Nacionalnu bezbednost.

Graham Birdsall: Šta je vaša zvanična funkcija?

Valerij Uvanov: Ja sam šef Odeljenja za Istraživanje NLO-a, nauke i tehnologije, ruske Akademije za Nacinalnu bezbednost, koja je bazirana u Petrogradu.

Graham Birdsall: Da li je to zvanična vladina organizacija?

Valerij Uvanov: Naravno da jeste. Ja imam samo dva čoveka iznad sebe, a oni su direktno odgovorni predsedniku Putinu.

Graham Birdsall: Čime se bavite?

Valerij Uvanov: Naše istraživanje je podeljeno na dva dela. Prvo – neprestano skupljanje podataka koji dolaze iz celog sveta, a onda njihovo sortiranje u 'žutu' ili 'crvenu' kategoriju. Ti podaci se onda dalje raspodeljuju raznim drugim odeljenjima po celoj Rusiji. Drugi deo našeg rada potekao je iz pitanja postojanja NLO – naravno, mi znamo da oni postoje, ali ne znamo šta se krije iza te njihove aktivnosti i kakvi su njihovi interesi. To je trenutno naš najvažniji zadatak tj. ono čemu poklanjamo najviše pažnje.


Graham Birdsall: Nešto pre nego smo počeli sa snimanjem ovog intervjua pomenuli ste par interesantnih detalja u vezi eksplozije u Tunguskoj, 1908.g. Možete li sada opet da kažete šta je bio pravi uzrok te eksplozije?


Valerij Uvanov: Naravno. Mi sa sigurnošću znamo šta je bio uzrok. Radilo se o meteoru, međutim, taj meteor je bio pogođen … recimo…nekom vrstom projektila. Taj projektil je bio ispaljen iz jedne instalacije, to jest tajne baze. Mi ne znamo ko je tu bazu sagradio ali ona je sagrađena veoma, veoma davno i nalazi se u području Sibira, nekoliko stotina kilometara severno od Tunguske pokrajine.

Graham Birdsall: Tajne baze?!… Jeste li sigurni?

Valerij Uvanov: Ovo mogu sa sigurnošću da tvrdim jer pouzdano znamo da se u tom regionu dogodilo nekoliko zagonetnih eksplozija. Reći ću vam i ovo, posljednji put kad je iz ove instalacije ispaljen projektil i pogođen meteor, bilo je u ponoć između 24. i 25. septembra 2004. godine. To je poznato i nekim američkim vojnim krugovima, koji su pratili ovaj događaj.

Graham Birdsall: Izvinjavam se, ali meni to sve nekako zvuči poput naučne fantastike.

Valerij Uvanov: Znate, gospodine Graham, mi inače kad razgovaramo o suštinskim aspektima pozadine svega ovoga, mi to činimo samo s onima koji razumeju i prihvataju – i odgovornost koja ide zajedno sa tim. Znate, mi ovde imamo posla s tehnologijom koja je daleko ispred naše i koja je u stanju da čini stvari koje mi još uvek nismo u stanju.

Graham Birdsall: Možete li biti malo precizniji u vezi lociranja te ultratajne baze? Gde se tačno nalazi?

Valerij Uvanov: Kada na geografskoj karti pronađete mesto u Tunguskoj gde se 1908. godine dogodila eksplozija, na jugoistoku ćete videti poznato Bajkalsko jezero. Iza njega se prema severu proteže ogromna pustara veličine nekih 100.000 kvadratnih kilometara To je područje veoma slabo naseljeno, nema ni gradova, ni sela, ni sibirskih nomada… Tamo smo locirali tu bazu.

Grahan Birdsall: Registrirali ste I njene aktivnosti?!

Valerij Uvanov: Sada ću da budem potpuno otvoren… Ova baza ima i neku vrstu vlastitog energetskog sistema, kojeg smo mi uspeli da lociramo. Za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji po prvi put smo primetili pojačanu emisiju energije iz tog postrojenja, odnosno, baze. Za nas je ovo bilo neverovatno otkriće, mada već od pre pouzdano znamo da je ta baza u nekoj vrsti interakcije sa socijalnim previranjima i ratovima u svetu.


Graham Birdsall: Pretpostavljam da su vaša istraživanja tajne baze zanimljiva i sadržajna. Otkad ona traju?

Valerij Uvanov: Već godinama, a dobar deo naših istraživanja čini i analiza i pretraga prastarih spisa I hronika. Tako smo pronašli i zapise ‘Echutin Apposs Alanhor’. Danas ih jednostavno nazivamo ‘Alanhor spisima’, a prema našim procenama stari su najmanje 4000 godina. Ono što je najneverovatnije je to što je u njima jednim gotovo razumljivim naučnim jezikom detaljno opisano sve što se tu dešava… Ja sam posetio to područje dva puta. Prvi put su naši detektori otkrili veoma visok nivo radijacije. Moram da priznam, bilo je veoma opasno jer nismo nikako mogli da se zaštitimo od nje.

Graham Birdsall: Šta ste još otkrili?

Valerij Uvanov: Nekoliko lokalnih stanovnika znaju dosta toga o tom tajanstvenom postrojenju. Čak su nam detaljno opisali i nacrtali metalne strukture, koje su tamo videli. Ovi ljudi, članovi njihovih porodica i njihove životinje, svi pate od radijacione bolesti.

Graham Birdsall: Tunguska eksplozija, tvrdite, imala bi tragičnije učinke da projektil upućen iz tajne baze nije pri padu uništio metorit?!

Valerij Uvanov: Da, sigurno. I još ću nešto da vam kažem u vezi Tunguske eksplozije, što verovatno nikada pre niste imali priliku da čujete. Nešto se zaista čudno dešavalo tih dana. Sva živa bića su već bila napustila region Tunguske dva meseca pre nego što se eksplozija dogodila!…


nastavice se....

 

A pazi ovo:

"Tunguska" eksplozija i N.Tesla?

FBI krao Tesline izume.


TAJNA DOSJEA NIKOLE TESLE Američki biro skupljao je podatke o hrvatskom znanstveniku tijekom života i 40 godina nakon smrti.

Čim je u siječnju 1943. godine čuo vijest o smrti Nikole Tesle, agent FBI-ja Foxworth poslao je brzojav direktoru newyorškog ureda. "Istaknuti znanstvenik iz područja elektrotehnike umro je u hotelu New Yorker. Eksperimentirao je bežičnim prijenosom energije i tzv. zracima smrti te konstruirao revolucionarni tip torpeda. Njegove bilješke nalaze se u hotelu i dosad nije učinjeno ništa da se sklone od neprijateljski raspoloženih prema ratnim naporima SAD-a", obavijestio je šefa i zatražio upute za daljnje korake.

Pod nadzorom FBI-ja
Tesla je bio stari FBI-jev znanac. Pod nadzorom FBI-ja bio je od dolaska u SAD do smrti 1943. godine, no i sljedećih četrdeset godina svaki upit o Teslinoj ostavštini, novinski članak ili znanstveni rad o tom genijalnom znanstveniku iz Hrvatske, kojemu će biti posvećena 2006. godina, završio bi ravno na stolu direktora FBI-ja. Po američkom Zakonu o slobodi informacije, ti su dosjei nedavno djelomično objavljeni.

Nedostaju ključne stranice, a na više mjesta crnim su flomasterom precrtana imena. Uvid u tajnu tko je naložio da Tesla bude pod nadzorom možda može objasniti poruka FBI-ju koju je poslao tadašnji američki potpredsjednik Henry Wallace, netom nakon Tesline smrti, da su Tesline stvari od vitalnog interesa za vladu.
Nedugo nakon Tesline smrti u SAD-u počinju istraživati tajna oružja koja se oslanjaju na njegove pionirske radove. No kako se FBI dokopao Tesline ostavštine? Pažljiva analiza 254 stranice dosjea te najnovije Tesline biografije daju prilično jasan odgovor.

Utrka za ostavštinom
Kako Tesla nije imao djece, njegov nećak Sava Kosanović dan nakon ujakove smrti došao je u sobu hotela New Yorker, gdje je Tesla živio, kako bi pronašao oporuku. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je tajnoviti bravar, koji se nekim čudom tamo našao, namjestio novu kombinaciju. Dan poslije, uz pratnju djelatnika iz Odjela kontrole imovine stranaca, zapečatili su imovinu i prevezli je u skladište na Manhattanu. Nekoliko godina poslije, Kosanović je od radnika u skladištu doznao "da su ljudi iz FBI-ja dolazili noću i snimali". Tadašnji direktor FBI-ja J. Edgar Hoover porekao je bilo kakvu umiješanost. Vrijeme je pokazalo drukčije.

Ratovanje vremenom
Američka je vlada tijekom rata u Vijetnamu počela istraživati tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio produljiti monsunsku sezonu i usporiti kretanje neprijatelja. Istraživanje se temeljilo na Teslinoj teoriji o obilju električne energije koja slobodno pluta u Zemljinu ionskom omotaču. Projekt je izveden sa stotinjak antena koje emitiraju energiju u smjeru ionskog omotača. Povezane su s izvorom energije i sistemom s pomoću kojega se regulira klima.

Od projekta se odustalo zbog zabrane UN-a, no desetak godina poslije, kad su se američki vojni krugovi osjetili ugroženima od Rusa, obnovili su ga i odveli korak dalje. Rusi su već znali kako utjecati na gornji dio atmosfere. Prema nekim podacima, njima je Tesline dokumente predala jugoslavenska vlada u zamjenu za nenapadanje. Prema drugima, dokumente im je dostavio Teslin pomoćnik i FBI-jev povremeni informator Spaniel koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su po Teslinim idejama stvorili umjetnu ionizaciju u atmosferi velike razorne snage koja se mogla upotrijebiti i kao elektromagnetski štit za onesposobljavanje raketa. Amerikanci su brzo reagirali stvaranjem programa obrane od napada poznatim kao "Ratovi zvijezda".

TAJNA UDARA U SIBIRU

Većina upita koje su znanstvenici upućivali FBI-ju, a ovi odgovarali da nemaju pojma o tome, odnosila se na tajnu Teslinih "zraka smrti". Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. godine. Navodno je zamolio istraživača Roberta Pearyja, koji je tada krenuo prema Sjevernom polu, da ga obavijesti o čudnim događajima s puta. S tornja Wardenclyffe pokraj svoga laboratorija usmjerio je zračni top prema Arktiku. Peary je doista javio o snažnoj eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji od 10 do 15 megatona TNT-a, u kojoj je uništeno 200.000 hektara šume. Teslu su godinu dana prije te eksplozije optužili za sličan incident: tajanstveno potapanje francuskog broda "Lena". Brod je 1907. godine potonuo pod tajnovitim okolnostima, a kako je Tesla prije toga oglasio da može učiniti takvo što, učinilo se logičnim da je i "Lena" među Teslinim žrtvama.



Opasan odmetnik
Ipak, najviše pozornosti izazvao je tzv. Philadelphijski eksperiment izveden 1943. godine. Tesla je vodio projekt Duga u kojemu su niskofrekventnim magnetskim poljem pokušali skriti ratni brod od radara. Brod i jest postao nevidljiv, no ljudskom oku, nestavši kroz nešto što se u SF-u opisuje kao vremenski tunel. Kad su generatori prestali raditi, brod se pojavio.
Al Bieleka, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla još 1942. godine počeo sabotirati istraživanje kad je shvatio da će ljude iskoristiti kao zamorce. Kad se naposljetku povukao s projekta, bio je obilježen kao odmetnik koji previše zna. Tu priča o Tesli dobiva dramatičan obrat. Na ulici ga u čudnim okolnostima udara automobil.

Tajnovita smrt
Oporavio se, no ipak ga nekoliko mjeseci poslije pronalaze mrtvog u hotelskoj sobi. Iako je prema službenom izvješću umro od tromboze, na temelju niza događaja prije njegove smrti, počelo se govoriti da je zapravo ubijen.

Zanimljivo je da ni agenti FBI-ja, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu znali točno kad je Nikola Tesla umro. Agent FBI-ja u dokumentu od 12. siječnja 1943. godine kaže: "Naknadno istraživanje pokazalo je da je Tesla umro 8. siječnja, a ne u četvrtak, 7. siječnja, kao što je bilo javljeno."
Taj podatak naveo je zaljubljenike u Teslu na zaključak da nikad nije ni otišao. Među njima su i sljedbenici Unarius akademije iz San Diega, koji tvrde da još komuniciraju s Teslinim zvjezdanim bićem u svemiru.

KRAĐE
Talijanski znanstvenik G. Marconi otkriće je radiotelegrafske veze pripisao sebi, a smatra se da je i otkriće rendgenskih zraka nepravedno pripisano W. C. Röntgenu.


PRIZNANJE
Po Tesli je nazvana jedinica za magnetsku indukciju. Tesla "ima" grad u Teksasu, softmetal bend, mjuzikl i više od 7000 stranica na internetu.


INTERNET
Zbog stalnog zalaganja za sustav povezivanja komunikacija, smatraju ga praocem interneta.




 

Posto Leonidovi meteori treba da se pokazu ovih dana, tacnije 17/18 Novembra, molila bih kolegu NINa da nam kaze nesto vise o tom pojavljivanju i sta mozemo ocekivati...

Vidim da svi nesto pricaju o tome pa sam i ja postala pomalo zabrinuta...

 

citat:

---

ANABELA wrote:
Posto Leonidovi meteori treba da se pokazu ovih dana, tacnije 17/18 Novembra, molila bih kolegu NINa da nam kaze nesto vise o tom pojavljivanju i sta mozemo ocekivati...

Vidim da svi nesto pricaju o tome pa sam i ja postala pomalo zabrinuta...

---

citat:

---

NIN wrote:


Ne vidjeh prije.

Nego, nemas potrebe biti zabrinuta jer se radi o kisi meteora koji se periodicno pojavljuju na nocnom nebu. Radi se o tome da je ovaj fenomen direktno vezan za putanje odredjenih kometa - kada se kometa dovoljno priblizi suncu, a kako znamo da su komete ogromne sante leda, ona se pocne brze i topiti sto za posljedicu ima da za sobom ostavlja trag otopljenog materijala kojeg mi sa Zemlje vidimo (nazivamo) kao rep komete. E, kada nasa planeta na svojoj putanji oko sunca prodje kroz ostatke kometinog repa tada se na nasem nebu moze uociti meteorska kisa o kojoj je ovdje rijec. Meteori su, u ovom slucaju, samo komadi leda koji bivaju izgoreni prilikom ulaska u nasu atmosferu (otud zvijezde padalice). Prilikom posmatranja ovog fenomena meteorska kisa dolazi iz pravca sazvijezdja Lava pa otud i naziv Leonidovi meteori (Lav-Leo-Leonid).

Nema potrebe za paniku jer sve sto se astronomski moze predvidjeti jesu benigni fenomeni koji ne mogu nauditi nasoj planeti. Fatalni udari asteroida kao recimo onaj sto je promjenio tok zivota na planeti od prije 65 mil. godina vjerovatno nismo u stanju na vrijeme ni vidjeti ni predvidjeti. Da recimo kojim slucajem i naslutimo udar jednog takvog asteroida to nam opet nece uopste pomoci, osim sto ce izazvati nevidjenu paniku.

---

citat:

---

ANABELA wrote:



Hvala NIN...ustvari me ti asteroidi vise zabrinjavaju.Svi pricaju da je vrlo mala vjerovatnoca da ce neki od njih udariti u nasu zemlju ali ona ipak postoji..

Ako ipak bude nadam se da ce biti brzo i da necemo imati puno vremena za razmisljanje i paniku.
Ovih dana sam cula da je nesto "proletilo" jako blizu nase planete...Sta je to bilo?

Kazu da u slucaju opasnosti od tako velikih asteroida postoji mogucnost razbijanja istih jos dok su u svemiru...
Moracemo zvati Brusa Vilisa u pomoc...on ima iskustva u tome

---

citat:

---

NIN wrote:


Pozdrav i predlazm svakome da sto cesce baca pogled na nebesa jer tek onda mozemo zaista spoznati cinjenicu koliko smo mi zapravo sicusni u svom tom prostoru kojeg smo nazvali kosmosom.

---

citat:

---

ZELENI wrote:
NIN-e, ljudska uloga u Univerzumu je od velike vaznosti! Nismo mi sicusni!
To ti mogu dokazati uz pomoc svetih knjiga. Druge knjige necemo citati - ne trebaju nam. (Ako u tim knjigama pise drugacije nego u svetim knjigama-stetne su. Ako pise isto-suvisne su. Mozemo izvuci koji citat iz konteksta i upotrijebiti kao ilustraciju,za zabavu.)

---

VIDEO: Karta poznatog svemira

21. 12. 2009. • 16:28 S. B.




24SI - Vrijedni astrofizičari iz američkog Prirodoslovnog muzeja vrlo studiozno nadopunjavaju kartu vidljivog svemira, te su nam ovim videom omogućili da svemir vidimo u sve četiri dimenzije, piše "Net".


Više pogledajte u priloženom videu.