;hanka
MUJEZINOVIÆ TRAŽI OD JAVNIH PREDUZEÆA DA UPOTRIJEBE NOVAC, ALI NE ZNA KOLIKO NOVCA IMAJU NA ŠTEDNJI
00:25 / 14.08.2009.
Mada se u javnosti pominje cifra od oko 600 miliona KM depozita na raèunima banaka, uglavnom akumuliranih sredstava amortizacije, Mujezinoviæ nije mogao precizirati o kojoj je brojci rijeè: "Nisam napravio evidenciju", kaže premijer.
Depoziti javnih preduzeæa u komercijalnim bankama ne treba da služe za "zidanje" kamata, tvrdi Mustafa Mujezinoviæ, premijer Federacije BiH. "Potrudiæu se da ta sredstva budu stavljena na raspolaganje privredi", rekao je Mujezinoviæ...
... aktuelizujuæi pitanje koje je za svog mandata pokrenuo i njegov prethodnik Nedžad Brankoviæ, pišu Nezavisne novine.
"Javna preduzeæa nadmeæu se kod banaka ko æe dobiti veæu kamatu za oroèeni novac, što rezultira poveæanjem kamatnih stopa za kredite. Želja mi je da ta sredstva ne služe za dobit javnih preduzeæa jer od toga nemamo velike koristi, nego da budu stavljena u službu privrede", pojasnio je Mujezinoviæ.
Mada se u javnosti pominje cifra od oko 600 miliona KM depozita na raèunima banaka, uglavnom akumuliranih sredstava amortizacije, Mujezinoviæ nije mogao precizirati o kojoj je brojci rijeè.
"Nisam napravio evidenciju. Intervjuisaæemo preduzeæa i sagledati koliko novca je oroèeno. Postoje rokovi oroèenja i neka od tih oroèenja mogu se raskinuti kako bi se sredstva oslobodila. Imamo instrumente da ta sredstva stavimo na raspolaganje privredi", naglasio je Mujezinoviæ dodajuæi da je ovo jedna od mjera za stabilizaciju stanja u Federaciji BiH.
Tvrdi da mu nije cilj slabljenje bankarskog sistema, ali i poruèuje da sredstva javnih preduzeæa ne namjerava vraæati u federalni budžet niti ih prebacivati u Razvojnu banku, a što je ranije bila namjera premijera Brankoviæa.
U "Elektroprivredi BiH", preduzeæu koje ima najviše pohranjenih depozita u bankama, kažu da su sva sredstva kojima raspolažu vezana za investicije koje su u toku, pišu Nezavisne novine.
"Novac koji imamo na raèunima produkt je prihoda od meðunarodne prodaje struje. Ona iznose oko 130 miliona eura i vezana su za investicijske cikluse. Imamo dva kapitalna projekta na blokovima šest u Kaknju i Tuzli koji zajedno u budžetu nose 220 miliona KM planskih stavki, 30-40 miliona KM investicija u ostale dijelove proizvodnje te projekte u Tuzli vezane za deponiju šljake i pepela", kaže Amer Jerlagiæ, direktor "Elektroprivrede BiH".
Istièe da su veæ za prvih šest mjeseci ove godine investirali više od 70 miliona KM u distributivnu mrežu, a plan je da u distribuciju ove godine investiraju 140 miliona KM. Dodao je da je rijeè o "živim" projektima i da eventualno njihovo agnažovanje za druge svrhe nije produktivno.
"U kontinuitetu otvaramo tendere, pravimo ugovore i dio avansa uplaæujemo kompanijama koje izvode radove. Za mene je bolje da kroz avans dio sredstava damo potencijalnom ugovaraèu nego da on uzima kredit pa da nam u svojoj ponudi zaraèunava i cijenu kapitala", istakao je Jerlagiæ.
Ocijenio je da kamate koje banke sada zaraèunavaju javnim preduzeæima na depozite od oko 5,9 posto ne bi trebale biti razlog za "zidanje" kamata graðanima.
"Ako ne bi zaraèunale ekstra profit, banke nemaju osnova da dižu veliku kamatu graðanima", zakljuèio je Jerlagiæ, pišu Nezavisne novine.
U SRBIJI POÈELI PLJAÈKATI GROBNICE GASTRABAJTERA
12:49 / 03.09.2009.
Na zajeèarskom groblju juèe je otkriveno još pet obijenih grobnica tako da se broj oskrnavljenih grobova u proteklih nekoliko dana popeo na deset. Meðutim, ne zna se taèno koliko je grobnica poharano, jer porodice tek poslije obilaska grobova prijavljuju ...
... obijanje. Na meti su bile uglavnom grobnice gastarbajtera, jer je poznato da oni u kovèege svojih pokojnika stavljaju razne dragocenosti, zlatni nakit, novac, pa èak i mobilne telefone.
Policija je podnela kriviène prijave protiv N.N. izvršioca za krivièno delo povreda groba i intenzivno traga za poèiniocima.
Jotoviæ: Zaposliæemo noæne èuvare
Direktor JKP „Kraljevica“ Miloš Jotoviæ kaže da je posle uviðaja policija pozvala bravare da zavare iseèene limene kovèege o trošku ovog preduzeæa koje se brine o groblju.
-Na groblju postoje èuvari, ali oni rade samo do 21 sat, ali posle ovog masovnog obijanja grobnica angažovaæemo i noæne èuvare veæ u naredne dve nedelje. Meðutim, groblje se prostire na tri hektara i nemoguæe je neprekidno imati pregled nad svim grobnicama. Lopovi se obièno uvuku u grobnice i niko ne vidi šta tamo rade. Ranije je bilo pojedinaènih sluèajeva obijanja grobnica, ali ovako masovnog skrnavljenja do sada nije bilo - kaže Jotoviæ.
Sva do sada prijavljena obijanja obavljena su na istovetan naèin. Lopovi su prvo pomerali ili lomili mermerne ploèe na grobnici, a potom su otvarali drvene kovèege i sekli limene ili razbijali staklene prozorèiæe na njima. Kradljivci su iz kovèega izvlaèili èaršave i drugu opremu u kojoj su pokojnici sahranjeni, pomerali raspadnuta tela i za sobom su ostavljali pravi haos.
Oskrnavljena je porodièna grobnica Jovana Vojinoviæa u kojoj su sahranjene njegove dve kæerke, ali sa tela pokojnica nisu uzeti zlatan nakit i novac. Iz porodiène grobnice Branka Nikoliæa, u kojoj su sahranjeni njegov otac i tetka, ukradeni su zlatan sat i ostali nakit. Na isti naèin oskrnavljena je i porodièna grobnica Svetislava Iliæa, Milice Petroviæ i Dušice Smailoviæ.
Branka Stojkoviæ, LJubiša Miljkoviæ, Živka Mihajloviæ i Negica Paniæ, vlasnici grobnica èije je skrnavljenje juèe otkriveno, nisu mogli da se izjasne da li je iz mrtvaèkih kovèega nešto odneto.
Stana Bogdanoviæ kaže da iz grobnice njenog supruga Ratka, koji je sahranjen 1996. godine lopovi nisu mogli ništa da odnesu, jer je ova grobnica veæ obijana 1999. godine i tada je iz nje odneta veæa kolièina zlata.
Mjeseène naknade do nekoliko hiljada KM I
Wednesday, 10 February 2010
Èlanovi opštinskih i gradskih izbornih komisija u BiH, koji se biraju na mandat od sedam godina, svaki mjesec dobijaju naknadu od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada KM, iako posla imaju svake dvije godine, a i tada u prosjeku intenzivno rade svega dva mjeseca.
Iako nigdje nema taènih podataka koliko 142 opštine u BiH izdvajaju za finansiranje opštinskih izbornih komisija, procjene su da ove komisije poreske obveznike BiH godišnje koštaju oko èetiri miliona KM, prenose “Nezavisne novine”.
Najveæe naknade imaju u Brèko distriktu i to više od 2.000 KM, u Doboju oko 1.600 KM, dok poprilièno velike naknade za domaæe uslove primaju i èlanovi iz Sarajeva i Bijeljine. Naknade u nerazvijenim opštinama kao što su Èelinac i Oštra Luka isplaæuju se u visini od 200, odnosno 320 KM.
Portparol Centralne izborne komisije BiH (CIK) Maksida Piriæ kaže da je Izborni zakon BiH precizirao da èlanovi opštinskih izbornih komisija imaju pravo na naknadu koja ne smije biti manja od naknade odbornicima skupštine opštine, te da je broj èlanova zavisno od velièine opštine tri, pet ili sedam.
“Ne možemo komentarisati naknade za èlanove komisija. Takav je zakon i njega je donio parlament BiH. CIK nema podataka koliko se novca izdvoji za finansiranje tih opštinskih odbora”, rekla je Piriæeva.
Èlan Interresorne radne grupe za izmjene i dopune Izbornog zakona BiH Dušanka Majkiæ smatra da se moraju redukovati “bezobrazno velike” naknade koje primaju pojedini èlanovi opštinskih izbornih komisija.
“U nekim mjestima te naknade su prevelike s obzirom na posao koji imaju i stvarno je sramotno za naše prilike. To pitanje je potrebno riješiti na naèin da se te naknade u punom iznosu isplaæuju samo u izbornoj godini, a za ostalo vrijeme, odnosno kad nema izbora, da to bude oko 50 odsto”, rekla je Majkiæeva.
Predsjednik Opštinske izborne komisije Brèko distrikta Milenko Zeèeviæ navodi da je mjeseèna naknada za sedam èlanova ove komisije po 2.000 KM, te da to nije mnogo s obzirom na posao koji imaju.
Predsjednik banjaluèke Gradske izborne komisije Aleksandar Radeta rekao je da je mjeseèna naknada u ovoj komisiji 600 KM. “U vrijeme izbora posla ima preko glave i prinuðeni smo uzeti godišnje odmore kako bismo ispunili svoje zadatke. Odgovornost opštinskih izbornih komisija je ogromna i svake godine se posao sa CIK-a prebacuje na opštine”, istakao je Radeta i dodao da nije svugdje ista situacija kada je rijeè o visini naknada.
VRIJEDNOST MAGAREÆEG SIRA ZA KG - 1.000 EURA, NAJSKUPLJI NA SVIJETU
00:19 / 23.02.2010.
U Specijalnom rezervatu prirode Zasavica prave sir od magareæeg mlijeka, koji æe po cijeni biti najskuplji na svijetu i stajaæe 1.000 evra za kilogram. Prema rijeèima upravnika SRP Zasavica Slobodana Simiæa, za kilogram tog sira treba utrošiti oko 25 litara magareæeg mlijeka.
„Sir æe biti skup jer za njega treba velika kolièina mlijeka koje ima malo mlijeène masti i košta oko 40 evra po litru. Do sada niko nije napravio sir od mlijeka magarice i mi æemo ga praviti po narudžbini kupaca“, navodi Simiæ i dodaje da æe ovaj najnoviji proizvod sa Zasavice koji æe nositi naziv „pule“ moæi da se degustira na predstojeæem beogradskom Sajmu turizma koji æe trajati od 24. do 28. februara, piše Danas.
Ako ne dobijemo kredite, biæemo gori nego Grèka
Tuesday, 23 February 2010
Ako ne usvojimo izmjene seta boraèkih zakona, biæemo u goroj situaciji nego Grèka, kazao je juèe premijer FBiH Mustafa Mujezinoviæ, prenijele su agencije.
On je dodao da kredite od Svjetske banke i Meðunarodnog monetarnog fonda koji su namijenjeni za podršku budžetima, ako se stvari budu odvijale negativno, neæe dobiti ni RS niti država BiH, iako su oni ispunili neophodne uslove.
Jel' on stvarno misli da smo sad bolji od Grèke hljebe i Partijo
citat:Shaban wrote:
Biser tekuæe godine by Premijer FBiH
Ako ne dobijemo kredite, biæemo gori nego Grèka
Tuesday, 23 February 2010
Ako ne usvojimo izmjene seta boraèkih zakona, biæemo u goroj situaciji nego Grèka, kazao je juèe premijer FBiH Mustafa Mujezinoviæ, prenijele su agencije.
On je dodao da kredite od Svjetske banke i Meðunarodnog monetarnog fonda koji su namijenjeni za podršku budžetima, ako se stvari budu odvijale negativno, neæe dobiti ni RS niti država BiH, iako su oni ispunili neophodne uslove.
Jel' on stvarno misli da smo sad bolji od Grèke hljebe i Partijo
Jos malo pa cemo biti i ispod Spanije i Portugala...
20.03.2010.
Na Ekonomskom fakultetu Tuzla
Otvorena Konferencija mladih ekonomista
Na Ekonomskom fakultetu u Tuzli danas je (20.03.2010.) zvanièno otvorena Konferencija mladih ekonomista u organizaciji Asocijacije studenta ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli. Konferencija traje od 19. do 21. marta 2010. godine, a održava se na temu „Finansijska kriza u Bosni i Hercegovini“.
Prigodnim govorom upuæenog studentima ekonomije, Konferenciju je otvorio rektor Univerziteta u Tuzli prof.dr. Džemo Tufekèiæ:
- Kada se pokušalo prièati na temu ekonomske krize svi su govorili da Bosnu i Hercegovinu kriza neæe pogoditi. Efekte krize osjetimo. Èestitajuæi vam na organizaciji ovakve konferencije prije svega želim da izvuèete kvalitetne poruke, te pouke i nemojte ih držati samo za sebe, pokušajte ih obraditi s obzirom na èinjenicu da ste studenti treæe i èetvrte godine, a meðu prisutnima su i studenti drugih fakulteta i svi skupa ste zaduženi za ljepšu buduænost – istakao je rektor Tufekèiæ.
Prof. dr. Džemo Tufekèiæ na Konfereciji je govorio o samom uticaju krize na visoko obrazovanje s osvrtom na Univerzitet u Tuzli.
Studente ekonomije i njihovu ideju pozdravio je i dekan Ekonomskog fakulteta u Tuzli prof. dr. Reuf Kapiæ:
- Naša mladost pokazuje da je izuzetno aktivna i spremna da odgovori na sve probleme koji su sve složeniji. Ekonomski fakulteti organizuju ovakve konferencije. Mi smo nedavno organizovali konferenciju na temu „Kako upravljati u vrijeme krize“ i zahvaljujemo se studentima što nastavljaju tradiciju da se takva konferencija svake godine organizuje – istakao je dekan Kapiæ.
Prema rijeèima Selme Bajramoviæ, predsjednice Asocijacije studenata Ekonomskog fakulteta Tuzla cilj Konferencije je prije svega sticanje novih znanja i iskustava studenata iz razlièitih discplina iz podruèja ekonomije kao nauke, kao i ostvarivanje saradnje sa drugim fakultetima sa prostora Bosne i Hercegovine.
- Mi æemo na Konferenciji prije svega iscrpiti sve ono što naši predavaèi znaju, ono što su godinama stekli i da njihovo znanje pokušamo prenijeti na naše studente i na naše goste te da se oni aktivno ukljuèe u rješavanje nekih problema jer sve dok smo mi studenti pasivni ništa se ne dešava. Najjaèa snaga je snaga ljudi u momentu kada mi probudimo želju ljudi i želju studenata sve drugo æe da se promijeni –objasnila je Selma.
Zvaniènom otvaranju Konferencije i prvom radnom danu, prisustvovalo je oko 120 uèesnika i 20 studenata sa svih Univerziteta iz Bosne i Hercegovine.
Prema rijeèima studentice iz Istoènog Sarajeva Danijele Èvor, kada se govori o finansijskoj krizi vlasti u Bosni i Hercegovini ne poduzimaju ništa kako bi se ona umanjila.
- Ja mislim da je problem do vlasti i da vlast treba da ima neki bolji sistem kako se boriti sa krizom i da su oni krivci za trenutno stanje u Bosni i Hercegovini. Trebalo bi im možda pružiti šansu da to promjene, a ako to ne bi uspjeli u nekom odreðenom roku onda bi trebali uraditi nešto više tj. dovesti neke sposobnije ljude koji bi možda uradili nešto konkretnije za Bosnu i Hercegovinu – dodala je Danijela.
Predavanja prvog radnog dana održali su i Branko Dragoš iz Srbije na temu: „Uzroci svjetske ekonomske krize i kako izaæi iz krize?“Dr.sci. Izet Ibreljiæ, red.prof, Ekonomskog fakulteta Tuzla
govorio je na temu „Intelektualci u krizi ili kriza intelektualaca“, Nejira Naliæ, direktorica MI-BOSPO izlagala je na temu: „Mikrokreditne organizacije u BiH“, osvrt na MI-BOSPO, dok je dr.sci.Bahrija Umihaniæ, vanr. prof na ekonomskom fakultetu Tuzla govorio o Poduzetništvu i recesiji u 2008. i 2009. godini. Asistentica na Ekonomskom fakultetu Tuzla mr. sci. Sabina Ðonlagiæ, prezentirala je temu „Bolonjski proces – Od ideje do stvarnosti“.
A sada spektakl
Jao majko kako æemo mi direktori na prosjaèki štap sa platicom od 4.000 KM za nikakve rezultate poslovanja Pa znatel' vi da mi možemo još gore da radimo od ovog što ništa ne radimo
Direktori ne daju svoje plate
Wednesday, 07 April 2010
Plate direktora u javnim preduzeæima ne smiju biti smanjene niti mogu biti regulisane jedinstvenim zakonom kako predlaže predsjednik Vlade, istakli su direktori firmi èije je visine plata prekljuèe obznanio premijer FBiH Mustafa Mujezinoviæ.
Direktori pojedinih preduzeæa objašnjavaju kako bi novi zakon samo destimulisao menadžment jer bi njegovom primjenom direktorske plate bile manje od plata zaposlenih u preduzeæu. Takoðe tvrde kako je nelogièno da plate direktora preduzeæa, koje nisu finansirane iz budžeta, budu jednake platama rukovodilaca firmi koje su na budžetu.
Bakir Karahasanoviæ, direktor Meðunarodnog aerodroma u Sarajevu, smatra kako nije u redu da FBiH usvoji zakon o platama kojim bi direktorske plate mogle biti umanjene.
“Živimo od rezultata vlastitog rada. Aerodrom nikad nije bio finansiran iz budžeta FBiH. Plate treba definisati u skladu s uslovima i rezultatima rada. Stimulativna i destimulativna komponenta treba da postoji i to je svugdje u svijetu praksa”, kaže Karahasanoviæ, èija je plata po spisku koji je objavio premijer 4.600 KM.
Karahasanoviæ je jedan od osam direktora èija plata, po tvrdnjama premijera, nije u skladu sa Zakonom o platama èlanova organa upravljanja institucija FBiH. Po ovom zakonu, plata direktora može biti najviše pet prosjeènih plata u FBiH ili 4.000 KM.
“Nije fer da plata direktora èije je preduzeæe godinu završilo s 20 miliona KM gubitka bude ista kao i kod direktora èije je preduzeæe poslovalo bez gubitka i još imalo dobiti”, rekao je Karahasanoviæ.
Matan Žariæ, direktor “Elektroprivrede HZ HB”, kaže kako je Vlada FBiH vlasnik svih preduzeæa i da æe sve što ona usvoji biti provedeno.
“Ali je nelogièno da plata direktora koji vodi firmu od 15.000 ljudi bude identièna plati direktora opštinskog vodovoda, gdje je zaposleno 50 osoba. Država nikako da izdvoji preduzeæa koja su za nju od strateškog znaèaja”, rekao je Žariæ, koji je juèe demantovao premijerov spisak, po kojem je njegova plata 5.309 KM.
Osim direktora Meðunarodnog aerodroma u Sarajevu i “Elektroprivrede HZ HB”, plate više od 4.000 KM, koliko je to propisano Zakonom o platama èlanova organa upravljanja, imaju direktori “Hrvatske pošte” Mostar, Agencije za nadzor osiguranja FBiH, “BH Telekoma”, “BH Pošte”, “BH Airlinesa” i Zavoda PIO/MIO FBiH.
Najvišu platu u FBiH, po Mujezinoviæevom spisku, ima Zlatko Barš, direktor Agencije za bankarstvo FBiH, i ona je 9.029 KM. Njegova plata tri puta je veæa od premijerove, koja iznosi 2.800 KM. Odmah iza Barša je Ramiz Džaferoviæ, predsjednik Uprave Razvojne banke FBiH, s platom od 6.917 KM. Plate direktora Razvojne banke, Agencije za bankarstvo i FERK-a izuzete su iz Zakona o platama èlanova organa upravljanja.
Po visini mjeseènih primanja, iza Džaferoviæa slijedi Željko Gugiæ, direktor “Hrvatske pošte” Mostar s platom od 5.795 KM.
Predstavnici “Elektroprivrede HZ HB” i “Hrvatske pošte” Mostar kažu da ovi Mujezinoviæevi podaci ne prikazuju neto nego bruto plate njihovih direktora.
U Ministarstvu prometa i komunikacija FBiH, koje je resorno za veæinu preduzeæa koja ne poštuju zakon u pogledu visine direktorskih plata, ne znaju na koji naèin je premijer došao do menadžerskih plata.
“Njihova osnovna plata ne smije biti veæa od 4.000 KM. Direktorska mjeseèna zarada može biti veæa ukoliko im je u platu uraèunat minuli rad ili odreðene naknade. Minuli rad može biti najviše 20 odsto na platu. Veæina ovih direktora ima po 25 ili 30 godina radnog staža. Tako da njihova plata može biti 4.500 KM”, objasnili su u Ministarstvu, istakavši kako privreda i uprava nikad ne mogu biti u istom rangu jer privreda puni budžete i fondove.
KONGRES SRPSKOG UJEDINJENJA: ZADOVOLJNI SMO ŠTO RS NAPREDUJE BOLJE OD FEDERACIJE?!
00:17 / 08.04.2010.
Rukovodstvo RS prepoznalo potrebu stavljanja ekonomije u fokus svog djelovanja i shvatilo da je to osnovni preduslov za jaèanje tog entiteta. - Dobra ekonomska pozicija i Srbima iz dijaspore daje pozitivan signal da je ulaganje u RS dobar poslovni potez ...
Kongres srpskog ujedinjenja, krovne organizacije koja okuplja Srbe u dijaspori, namjerava da saradnju sa maticom u Srbiji proširi i na Republiku Srpsku. To je nagovijestila Mirjana Samardžija, odnedavno predsjednica ove organizacije, koja živi u San Francisku i jedna je od najuglednijih žena srpskog porijekla u Americi. - Za dvadeset godina postojanja realizovali smo mnoge projekte u Srbiji, a sa RS smo uspjeli samo da ostvarimo znaèajne kontakte. Posjeta tadašnjeg premijera Dragana Mikereviæa SAD 2004. godine nagovještavala je i konkretnu saradnju, ali ona je izostala. Novu šansu vidimo poslije sastanka sa premijerom RS Miloradom Dodikom i predsjednikom Rajkom Kuzmanoviæem - kaže Samardžija, precizirajuæi da je dogovorena realizacija projekata vezanih za vinogradarstvo i tehnologiju, jer su slièni dobro odraðeni i još traju u Srbiji.
Ona je izrazila zadovoljstvo što RS dosta bolje napreduje od FBiH, da je rukovodstvo RS prepoznalo potrebu stavljanja ekonomije u fokus svog djelovanja i shvatilo da je to osnovni preduslov za jaèanje tog entiteta. - Dobra ekonomska pozicija i Srbima iz dijaspore daje pozitivan signal da je ulaganje u RS dobar poslovni potez - smatra Samardžija, pišu Novosti.
Konkretno, ona je pomenula Klivlend, u kojem se nalazi druga po velièini bolnica u SAD i koji je jedan od vodeæih industrijskih gradova. Kongres srpskog ujedinjenja smatra da može povezati amerièke biznismene iz tog grada sa zvaniènicima i privrednicima u RS i ubijediti ih da ulažu u RS.
Treba samo da prenesemo model iz Srbije, gdje je uraðeno dosta dobrog posla. Nadamo se da æe o tome biti konkretnijih razgovora na Vidovdanskom kongresu predstavnika Srba iz èitavog svijeta, koji æe biti održan pod pokroviteljstvom Ministarstva za dijasporu Srbije - kaže Samardžija.
Predsjednica Kongresa srpskog ujedinjenja je iskusan i priznati struènjak u oblasti finansija i menadžmenta. Pored toga, još od 1995. godine je i direktor organizacije amerièkih žena srpskog kokusa, humanitarne organizacije, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, sa sjedištem u SAD i Kanadi.
Re: EKONOMSKI BISERI - sezona 2008/2009
U Specijalnom rezervatu prirode Zasavica prave sir od magareæeg mlijeka, koji æe po cijeni biti najskuplji na svijetu i stajaæe 1.000 evra za kilogram. Prema rijeèima upravnika SRP Zasavica Slobodana Simiæa, za kilogram tog sira treba utrošiti oko 25 litara magareæeg mlijeka.
Pa znatel' vi da mi možemo još gore da radimo od ovog što ništa ne radimo 