|
Info: Ako imate neke nejasnoæe, pitanja, primjedbe, sugestije,..i dr. u vezi ovog podforuma javite se privatnom porukom moderatorima.
|
soraya
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 01-03-2009
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 30666
IP: Maskiran
  
|
Re: IN MEMORIAM
Seæanje: Džon Lenon, tri decenije odsustva
Autogram za ubicu
Piše: Igor Živkoviæ
O samom atentatu i eventualnoj pozadini godinama se, posebno u Americi ispisuju najrazlièitije teorije a meðu njima je naravno najviše tzv. teorija zavere. Na nekima se istrajava svih ovih decenija, publikuju se knjige i tekstovi, one su navodno produkt istraživaèkog novinarstva i još koje èega, vode se kao “pouzdane”, pa do onih najblesavijih koje verovatno smišljaju ucveljeni fanovi širom sveta, a kojih se ne bi postideli ni bardovi domaæeg žutog novinarstva. U prve dakle spadaju one èija je ideja vodilja da je u nekoj od tajnih državnih službi buduæem atentatoru mozak bio najpre “ispran” a on sam potom “programiran”za ubistvo odabrane žrtve (najèešæe se naravno pominje CIA), do budalasto tabloidnih teorija o drugom strelcu, ili tome kako je Pol Makartni naruèilac atentata, a u istom kontekstu pominjana je i Joko Ono
Pre taèno trideset godina, osmog decembra 1980, u Njujorku je ubijen Džon Lenon, osnivaè legendranih Bitlsa. Atentat se zbio pred zgradom Dakota u kojoj je niz godina živeo slavni muzièar. Ubijen je po izlasku iz automobila kojim se upravo dovezao iz studija, nekoliko koraka pošto je zakoraèio u hol zgrade. Ubica koji se tu prethodno muvao satima, ispalio je pet hitaca. Pred zabezeknutom Joko Ono i vratarom Dakote, koji su bili najbliži svedoci ovog dogaðaja.
Atentator Mark Èepmen nije pokušavao da beži sa lica mesta veæ je mirno saèekao policiju. Kod sebe je osim revolvera imao primerak Selindžerovog romana Lovac u žitu. Èak je u jednom trenutku na pitanje vratara Znaš li šta si uèinio – mehanièki odgovorio – Znam. Upravo sam ubio Džona Lenona. Tako su, u najkracem, izgledali poslednji trenuci u životu voðe Bitlsa, koji je nedugo potom preminuo na putu za bolnicu. Taæno dva meseca ranije napunio je èetrdeset godina.
Kada je kobnog dana u poslepodnevnim èasovima krenuo u studio, pred Dakotom je èekala omanja grupa fanova ne bi li u prolazu videla svog heroja. Iz nje se izdvojio Èepmen, prišao Lenonu i zamolio za autogram. U rukama je držao tek objavljeni album Double fantasy koji je i pružio na potpisivanje. Da li je to sve što želiš?- upitao ga je Lenon, po kasnijim izjavama prisutnih. Èempen nije odgovorio ništa, ali je jedan od prisutnih fanova svojim fotoaparatom ovekoveèio trenutak u kome Džon Lenon daje autogram èoveku koji æe ga na tom istom mestu, samo par koraka dalje, ubiti nepunih šest sati kasnije. To je poslednja fotografija Džona Lenona živog.
Fotografija nastala pukim sluèajem biæe isto veèe prodata jednoj od njujorških novinskih redakcija.
Dakota i ulaz u samu zgradu odavno su ušli u turistièku ponudu grada Njujorka.
Primerak albuma koji je Lenon potpisao svom ubici naæi æe se ovih dana na aukcijskoj prodaji za 530.000 dolara.
Prekoputa Dakote, u Central parku, nalazi se “Strawwbery fields”, memorijalni deo, koji svake godine obiðe veliki broj ljudi. Broj spomenika i muzeja posveæenih Lenonu ili Bitlsima stalno raste. Nedavno je njegov lik završio na komemorativnom novèiæu Britanske kraljevske kovnice. Tako æe se Lenon naæi u društvu Šekspira, Darvina, Èerèila i drugih znamenitih Britanaca. Pre šest meseci stihovi pesme A day in the life , koje je ispsisao Lenon prodati su za više od milion dolara. Da sve ne ostane samo na tome, pobrinuo se i anonimni kupac wc solje koja je pripadala slavnom Bitlsu, i koja je takoðe ove godine prodata na aukciji.Takve bizarnosti i ne èude toliko, ako se ima u vidu da je Lenon sa svojom grupom širom sveta prodao preko milijardu ploèa, do današnjih dana. Radi se o ogromnom broju fanova, spremnih na svašta, pod uslovom da imaju novca.
O samom atentatu i eventualnoj pozadini godinama se, posebno u Americi ispisuju najrazlièitije teorije a meðu njima je naravno najviše tzv. teorija zavere. Na nekima se istrajava svih ovih decenija, publikuju se knjige i tekstovi, one su navodno produkt istraživaèkog novinarstva i još koje èega, vode se kao “pouzdane”, pa do onih najblesavijih koje verovatno smišljaju ucveljeni fanovi širom sveta, a kojih se ne bi postideli ni bardovi domaæeg žutog novinarstva. U prve dakle spadaju one èija je ideja vodilja da je u nekoj od tajnih državnih službi buduæem atentatoru mozak bio najpre “ispran” a on sam potom “programiran”za ubistvo odabrane žrtve (najèešæe se naravno pominje CIA), do budalasto tabloidnih teorija o drugom strelcu, ili tome kako je Pol Makartni naruèilac atentata, a u istom kontekstu pominjana je i Joko Ono.
Osnova za sumnju u zvanicnu verziju o “usamljenom ludaku” koji je pucao“ jer mu je tako rekao unutrašnji glas”, nalazi se izmeðu ostalog i u sliènosti sa nekim drugim “slavnim” atentatima, koji nisu bili do kraja rasvetljeni iako su se dogodili pred oèima nacije – pre svega ubistva braæe Kenedi ili Martina Lutera Kinga recimo, te u èinjenici da FBI jeste Lenona držao na merama, zbog njegovih antidržavnih delovanja i uticaja na milione mladih.
I to je mnogima dovoljan dokaz da zvanièna verzija nikako ne može biti cela istina.
A povod za navodno državno ubistvo velikog muzièara, po zagovornicima ove teorije, leži u èinjenici da se “kaèio”sa establišmentom, posebno amerièkim u doba Niksona i Kisindžera, finansirao sve unutrašnje neprijatelje Amerike, od voða levice Hofmana i Rubina do najvažnije oranizacije amerièkih crnaca Crnih pantera. Dakle ubijen je preventivno. Bio je staro “smetalo”, pa je spreèen da eventualno ne bi postao neko novo, na to se svode ubeðenja onih koji smatraju da je atentat posledica zavere, a ne usamljeni èin.
Istina, voðen je pravi mali rat izmeðu Niksonove administracije i najekscentriènijeg Bitlsa, koji je okonèan još 1972. godine kada je Nikson reizabran, a FBI znatno smanjio interesovanje za ovog problematiènog muzièara.
Smešno je i pomisliti da bi jednu takvu imperiju mogao ugroziti bilo kakav umetnik ili pojedinac. To samo govori koliko su pojedinci iz vlasti bili na iglama. Ni sam Lenon nije imao iluzija da je njegova borba uvod u nekakvu revoluciju, smatrao je da su takvi stavovi i sve što je na tom planu radio, samo zaèetak drugaèijeg razmišljanja kod ljudi, koje æe jednom neizostavno doæi.
Borba za objavljivanje dokumenata FBI koja se tiæu Lenona trajala je dugo da bi ih 1997. objavila Klintonova administracija, ali bez kljuènih stranica sa kojih nije skinuta oznaka državne tajne. Biæe dostupne za trideset godina.
(e-novine)
|
|
09-12-2010 at 00:07 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)
Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata
|
