Hurts, senzacionalni elektro-pop duo iz Manèestera, održaæe koncert u Beogradskoj areni 25. maja.
Ovaj izrazito aktuelni sastav, koji je MTV predstaviou u avgustu 2010. u okviru globalne inicijative MTV Push, održaæe koncert u Beogradskoj areni 25. maja u organizaciji Avalon produkcije.
Hurts èine pevaè Theo Hutchcraft (24) i klavijaturista Adam Anderson (26), u protekloj godini objavio je najprodavaniji debi album u Evropi „Happiness“. Apsolutni hitovi „Wonderful Life“, „Better Than Love“ i aktuelni singl „Stay“ osvojili su publiku širom planete za manje od pola godine koliko je bilo dovoljno da na sajtu Youtube njihovi spotovi veæ imaju desetine miliona pregleda! Ulaznice za koncert ogranièenog kapaciteta od samo 4.000 posetilaca biæe u prodaji 31. januara po cenama od 2.490 za parter i 2.990 dinara za fan pit i tribine.
Uz skepsu nekih kritièara i vizionarske prognoze njihovog uspeha kod nekih drugih kritièara (New Musical Express), ipak su upravo Hurts dokazali da u današnje vreme zvezde postaju samo oni koje publika direktno izabere. A njih su izabrali. Direktan kontakt sa publikom Hurts su imali na sajtu Youtube gde su postavili svoj prvi spot, snimljen sa budžetom od svega 20 funti. Stilska hrabrost i jasan umetnièki izraz doprineli su da spot za pesmu „Wonderful Life“ postane kolosalni hit koji danas ima oko 17 miliona pregleda! Ta pesma danas ima i svoju visokobudžetnu verziju, ili kako sami tvrde, nastavak originalnog spota, koja takoðe beleži milione pregleda i širi se brzinom kakvu danas samo Internet može doneti.
Zanimljivo je da se na jednom od tih Youtube spotova za "Wonderful Life" sasvim spontano okupio jedan pravi fan klub iz Srbije, koji danas ima preko 2.000 komentara na srpskom jeziku uz više od 2.5 miliona prikaza! Takoðe, najviše pozitivnih ocena na visoko gledanoj originalnoj verziji spota dobio je upravo fan iz Srbije, jedan od ovdašnjih brojnih obožavalaca manèesterskog pop fenomena koji na Facebook-u beleži èak 400.000 fanova što je danas gotovo nedostižno i za neka od najveæih imena u savremenoj muzici.
cupo Nivo: Moderator podforuma Registriran(a): 21-10-2003 Odgovori: 24024 IP: Maskiran
Re: Beograd
Beograd u mojim ocima vise nikada nece biti ono sto je bio prije rata, grad u koji sam rado odlazio, a sada trenutno nemam nikakve zelje, jedino ako me nuzda natjera (uglavnom aerodrom). Svjestan sam da i tamo ima dobrih ljudi, pojedinaca, ali glasa razuma generalno, po mom misljenju, je malo. Iskren da budem cim predjem granicu i udjem u Srbiju dobijem nekakav osjecaj nelagode i taj osjecaj ce se tesko promjeniti, a sve to radi agresije, posljedica koju je ista ostavila na uzu i siru familiju ali i moju drzavu. Neke se stvari ne mogu zaboraviti, a u mom slucaju tesko i oprostiti.
Fino je vidjeti na ovom topicu i lijepe stvari koje Beograd ima da pokaze, i ja cu se zadovoljiti samo slikama.
Pozdravljam @blentavu i hvala na video fajlovima koje si postavila sve sam odgledao
P:S Zamolio bi da na topic postavljate samo sadrzaje vezane za Beograd, a ne Niš i ostale gradove.
Registriran(a): 11-08-2010 Lokacija: u kamionu Odgovori: 4206 IP: Maskiran
Re: Beograd
SRBIJANSKI MUFTIJA MUHAMED JUSUFSPAHIÆ: Kristijan Goluboviæ je megafonom pozivao masu na paljenje Bajrakli džamije u Beogradu
Èetvrtak | 31.03.2011.
Srbijanski muftija Muhamed Jusufspahiæ izjavio je danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da je pored pojedinaca koji su uèestvovali u paljenju Bajrakli džamije u Beogradu 17. marta 2004. godine podjednako odgovorna i Vlada Srbije.
Vlada je mogla da sprijeèi nerede, ali policiji nije bilo nareðeno da adekvatno reaguje, rekao je Jusufspahiæ, svjedoèeæi na suðenju optuženima za uèešæe u paljenju beogradske džamije.
On je ocjenio da su "neredi usmjereni na džamiju bili organizovani", navodeæi da su poslije tog dogaðaja u dvorištu džamije našli mnogo "Zipovih" kanisterèiæa.
"Kašnjenje policije i vatrogasaca bilo je sinhronizovano", rekao je on istièuæi da nisu bile odreðene adekvatne snage koje su mogle da zaštite džamiju.
Prema njegovim reèima, pripadnici Specijalne antiteroristièke jedinice (SAJ) nisu zaštitili džamiju, a "vatrogasci su se sjetili da doðu tek kad ih je neko obavjestio da tu živi i Miroljub Labus".
Poslije nemira na Kosovu i slike koja je prikazivala èoveka kako èupa krst sa kupole crkve i paljenja džamije u Nišu moglo se pretpostaviti da æe doæi do nemira i u Beogradu, smatra muftija.
"Skup sa koga se krenulo na džamiju bio je ispred Vlade Srbije, i na njemu su govorili brojni politièari, a prisustvovale su i estradne liènosti Velja i Ceca", podsjetio je Jusufspahiæ.
On je opisao da je cijeli dogaðaj ispred Bajrakli džamije gledao sa komšijskog prozora i da je tada èuo èovjeka koji je pozivao masu na nerede, prièajuæi u megafon.
"Tada nisam mogao da ga vidim, samo sam ga èuo, a kasnije pregledavanjem video snimaka vidio da je to (Aleksandar) Kristijan Goluboviæ".
On je pozvao državu Srbiju da, kako je rekao, "prekine ovu farsu i da ne muèi više ove ljude (optužene) ukoliko nisu bilu tu, a da prave poèinioce otkrije".
"Snimci nereda postoje, hajde zajedno da ih pogledamo. Tražim da se pregledaju policijski snimci i da se završi ova farsa od suðenja", rekao je muftija.
Takoðer je posvjedoèio da ga je o neredima u džamiji obavjestio kuæepazitelj tog hrama Dželepi Šani nešto poslije 21 sat.
On mu je u telefonskom razgovoru rekao da je èlanove islamske zajednice upozorio na evakuaciju komšija Rade Radisavljeviæ, koji je jedan od okrivljenih u ovom postupku. Osim materijalne štete èija je procjena, kako je rekao, odraðena smiješno, veæa je šteta, ocjenio je on, što se njegovom ocu od tog dogaðaja zdravstveno stanje pogoršalo.
Za nerede u kojima je u noæi izmeðu 17. i 18. marta 2004. godine zapaljenja Bajrali džamije sudi se grupi od 20 optuženih za krivièno delo uèestvovanje u grupi koja vrši krivièno djelo.
Demonstranti su probili policijski kordon na uglu ulica kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili džamiju. U neredima je do temelja izgorjela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.
Uploaded with ImageShack.us
Antiratni protesti u Beogradu 1991-1992. godine su održavani protiv poèetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a posebno protiv opsada gradova (Vukovara, Dubrovnika i Sarajeva) od strane tadašnje JNA.
U uliènim protestima protiv rata i graðanskoj neposlušnosti su uèestvovale brojne javne liènosti kao i na hiljade graðana.[1] Takoðe je bilo veoma izraženo napuštanje redova vojske i otpor regrutaciji. U èitavoj Srbiji je 1991-1992 postojao veliki otpor mobilizaciji (uz oko dvesta hiljada dezertera), koja je u Beogradu sprovoðena sa tek oko 15% uspešnosti.[2]
Pored organizovanih protesta, bilo je i individualnog otpora ratu. U jednom od najpozantijih primera, rezervista Vladimir Živkoviæ je odvezao tenk sa fronta u Vukovaru nazad do Beograda (oko 200 km), gde ga je parkirao ispred Savezne Skupštine u znak protesta protiv rata.[3][4][5]
Kada su poèeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima.
U Beogradu, kao i u èitavoj Srbiji, otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo dezertera u svim redovima vojske.[6] U Beogradu je hiljade mladiæa spavalo svake noæi u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.[6] Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.[6] 15. jula 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su Centar za antiratnu akciju, koji se bavio podrškom dezerterima i pružanjem pravne pomoæi.[7]
Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.[8] Naroèitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »Žene u crnom«, èije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.[9][10]
U beogradskom pozoristu »Duško Radoviæ« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su uèestvovali mnogi graðani i èlanovi nastajuæih antiratnih grupa.[11] Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.[9] Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.[9] Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne raèunajte na nas«).[9]
Poèetkom 1992. godine, èlanovi rok bendova EKV, Partibrejkers i Elektrièni orgazam formiraju projekat "Rimtutituki", èija je muzièka aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s kljuènim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.
Protesti protiv opsade Vukovara [uredi - уреди]
Glavni èlanak: Opsada Vukovara
Jedno od noænih bdenja u Beogradu za sve žrtve rata.
Zbog opsade Vukovara organizovani su mnogi antiratni protesti. Organizovane su peticije protiv mobilizacije za rat i za amnestiju onih koji su odbijali uèešæe u njemu. Organizovana je neposredna pomoæ onima koji su izbegavali uèešæe u ratu.[9]
U vreme pada Vukovara, krajem novembra 1991. godine, pred zgradom Predsedništva Srbije svake veèeri su se okupljali graðani, održavali veèernja bdenja i palili sveæe za sve poginule u ratu.[9][12] Na platou kod Andriæevog venca okupljale su se Žene u crnom, antiratne organizacije, graðanke i graðani, i ispisivala se knjiga Grobnica za Miroslava Milenkoviæa, rezervistu koji se ubio izmeðu dva stroja, onih koji idu na Vukovar i dezertera koji odlažu oružje.[12]
Protesti protiv opsade Dubrovnika
Opsada Dubrovnika 1991.
U Pionirskom parku Beogradu su održavani antiratni protesti “Prekinimo mržnju da prestane rat“ protiv bombardovanja Dubrovnika, na kojima su pored graðana uèestvovale i grupe umetnika, kompozitori, glumci i dr.[9] Na bini su Mirjana Karanoviæ i Rade Šerbedžija zajedno pevali “Ja ne mogu protiv druga svog”. Organizovano je i potpisivanje peticije za Dubrovnik, koju su potpisivali uglavnom profesori i studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, zahtevajuæi da se Dubrovnik deblokira. Demonstranti su nakon toga išli u Generalštab, pokušavajuæi da ubede vojsku u "zloslutnost blokade".[1]
Milan Mladenoviæ na antiratnom koncertu u Beogradu.
Uèesnici anti-ratnih demonstracija su naglašavali tradicionalno prijateljstvo Dubrovnika i njegovog hercegovaèkog zaleða, navodeæi primere da su sela Konavala i Dubrovaèkog Primorja još za Nevesinjske Bune pružila utoèiste u zbegu hiljadama porodica iz Popovog Polja, Bileæe i Stare Crne Gore. Takoðe je naglašavano da tokom Drugom svetskom ratu u Dubrovniku skupljala ne samo pomoæ za partizane, veæ su Dubrovèani nosili narodu Popovog Polja sol i “modru galicu” za stoku i obradu vinograda.[1]
Tokom opsade Dubrovnika, beogradski rok muzièar Milan Mladenoviæ je na svojim koncertima pozivao publiku da minutom æutanja odaju poèast bombardovanom Dubrovniku i njegovom stanovništvu.[13]
Gotovo istovremeno sa beogradskim protestima, na Cetinju su crnogorski graðani pod vodstvom Liberalnog saveza Crne Gore protestvovali protiv uèešæa crnogorskih vojnika u napadu na Dubrovnik pesmom: "Sa Lovæena vila klièe, oprosti nam Dubrovnièe".[14][15]
Protesti protiv opsade Sarajeva [uredi - уреди]
Glavni èlanak: Opsada Sarajeva
Èavke na antiratnom koncertu „Ne raèunajte na nas” 1992.
Kada je zapoèeo rat u Bosni i Hercegovini, pojedine stranke, razne nevladine organizacije i grupe graðana su organizovale antiratne proteste, u kojima je ponekad uèestvovalo i više desetina hiljada ljudi.[16]
Protestujuæi protiv opsade i razaranja Sarajeva, više antiratnih grupa, stranaka i pojedinaca je osnovalo grupu »Živeti u Sarajevu« koja je delovala sve vreme rata. Povodom opsade i granatiranja Sarajeva, desetine hiljada Beograðana je èitavom glavnom ulicom protezalo crni flor.[9] Grupa »Živeti u Sarajevu« je organizovala slanje raznih vrsta pomoæi Sarajlijama, posetu Sarajevu usred rata jula 1994. godine, a potom i dolazak Sarajlija u Beograd.[9]
Žera uoèi beogradskog koncerta Crvene jabuke
Objavljeno 24 Mar 2011 u 3:12pm
Uoèi koncerta “Crvene jabuke” koji je zakazan za 16. april u Centru “Sava”, Dražen Žeriæ Žera, gostujuæi u “Danu sa Natalijom” prièao je o tradicionalnom koncertu, èuvenim “starkama” i fanovima ali i najavio nove pesme koje æe izdati sredinom aprila.
- Poslednjih pet godina nastupamo u Beogradu, i obožavam april u Beogradu, ali volim i beogradsku ranu jesen. Ovog 16-og aprila oèekuje vas dobra svirka, ali iznenaðenje, repertoar i ostale detalje neæu otkrivati- bitno je da cela ekipa “Crvene jabuke” dolazi, rekao je Žera.
Pored specifiènog glasa i “evergrin” pesama, Žera je poznat i po svojim “Starkama” pa je otkrio da ima oko 300 pari legendarnih patika:
- Imam skoro 300 pari “Starki” i zastupljene su u svim bojama, mada najviše imam crnih, belih, plavih, ali tu su i nijanse zelene i žute. Nemam više gde da ih pakujem, pa sam skoro u podrum odložio èak pet kesa!
Iako mu se grupa zove “Crvena jabuka“, frontmen grupe otkrio je da ne jede voæe, i ali se trudi da njegova “jabuka” bude sveža, crvena, i da æe trajati sve dok ima snage.
Pred svaki koncert putem Fejsbuka i ostalih društvenih mreža, fanovi traže svoje omiljene pesme da se uvrste na repertoar, a Žera veæ neko vreme smišlja kako da se najupornijima oduži na višegodišnjoj podršci:
- Ti ljudi su zaista divni i uporni, predlažu pesme, hvale, podržavaju nas… Razmišljam da napravim koncert za neke najupornije fanove, i onda bismo svirali sve pesme! Bilo bi tu i hrane, piæa… ma, prava žurka!
S obzirom na to da pesme sarajevske grupe obiluju romantikom i ljubavnim stihovima, voditeljku Radija S Nataliju Milosavljeviæ i slušaoce interesovalo je da li je neku od pesama posvetio svojoj ženi:
- Ženi nisam posvetio pesme- posvetio sam joj dušu, otkrio je.
“Crvena jabuka” dušu, stihove i dobru svirku poklanja publici na svakom svom nastupu, te æe tako biti i na predstojeæem koncertu u Centru “Sava” 16. aprila.
Uploaded with ImageShack.us
DINO MERLIN-VRIJEME JE DA PJEVAM U BEOGRADU
U sluèaju da ne doðem u Srbiju, pobedio bi projekat onih koji su hteli da nas svojom politikom od devedesetih, pa ako hoæete i do današnjih dana, zauvek razdvoje, pa da Dino Merlin nikada ne doðe u Beograd. A ja želim obrnuto. Shvatio sam da bi moje dalje odlaganje dolaska u Srbiju bila potvrda da takav projekat drži vodu. Onda sam rekao: Ne, ja neæu da uspe taj projekat, ja hoæu da uspe onaj projekat koji veæina dobronamernih ljudi u Srbiji želi, a to je da taj Dino Merlin doðe u Beograd. Dino Merlin kao personifikacija onoga što je jedna politika htela da uništi - kaže predstavnik BiH na “Evroviziji” Dino Merlin, jedan od najznaèajnijih kantautora na Balkanu, na poèetku intervjua za “Blic”.
Publika u Srbiji zaslužuje da održim koncert u Beogradu
Na jesen æete imati koncert u Beogradu. Kakve emocije prate vaš dolazak?
- To nije obièno, niti jednostavno pitanje. Naša prošlost je kompleksna i muèna. Neki je zovu nedavna prošlost, pa èak mi se èini da nekome i odgovara da je i dan-danas zove “nedavna”, a od tada je prošlo dvadeset godina. Deca koja su roðena 1992. danas su punoletna. Slušaju moje pesme i o ratu pojma nemaju. Jedan od mojih najbrojnijih fan klubova je upravo iz Beograda.
Dugo ste odbijali da doðete. Zašto?
- Znate, meni je važnije kojim pravcem idemo nego èinjenica gde smo sada. Upravo zato se spremam za dolazak u Srbiju, jer moja publika u Srbiji to zaslužuje. Njima dolazim.
Po vedrini i optimizmu evrovizijska pesma “Love in Rewind” podseæa na “Hej, hej, hej, danas sam okej...”; kada je ujutru èujete, nekako znate da æe vam biti dobar dan. Sa kakvim ste vi emocijama stvarali ovu pesmu?
- Pa to je krasno! Niko mi još nikada nije rekao tako nešto i ta reminiscencija na pesmu “Danas sam okej” je nešto što mi je popravilo dan. Seæam se taèno trenutka kad sam doneo demo snimak iz jednog studija u Sarajevu dok je ta pesma još bila u nekoj gruboj verziji - oseæao sam da æu poleteti. Neverovatno je optimistièna. Od 1988. godine, od kako je nastala, na skoro svim mojim koncertima - recimo da ih je od tada bilo hiljadu - izvodio sam ovu pesmu i drago mi je što kažete da vas “Love in Rewind” podseæa na nju. I ja, kada mi jutro poène sa “Love in Rewind”, znam da æe biti dobar dan.
Kada bi život bio kao stari kasetofon sa dugmetom “rewind”, koje biste momente vratili?
- Vratio bih vreme koje nisam posvetio odrastanju dece. Puno sam bio zaokupljen stvaranjem egzistencije, ali bilo je i trenutaka koji su mi uludo prošli, a mogao sam uživati gledajuæi kako moja deca odrastaju, pa makar to bilo frivolno buljenje u neku livadu - samo da se moja deca igraju na njoj. I dok sam trepnuo, oni su odjednom postali ljudi. A tu ne mogu pritisnuti “rewind” i ponovo “play”.
A koje trenutke nipošto ne biste vraæali?
- Ne bih vraæao one momente u kojima sam bio blesav, u kojima sam puno prièao, u kojima sam svoje digresije prosipao po dužini i širini (smeh). Ne bih vraæao sve ono po èemu ne volim da me se ljudi seæaju.
Èini se da imate sreæe u životu: uspešna karijera, dug brak sa Amelom, dobra deca, zdravi ste... Gde uspete da naðete ono malo neophodne tuge iz koje se izrodi pesma? Može li se stvarati bez tog bolnog zaèina?
- Ne može se stvarati bez njega, èak ga treba i izmisliti, provocirati, na neki naèin nacrtati da bi se kasnije izbrisao. Bez tog bolnog zaèina život je nemoguæ i bio bi ravan. Svi komièari sveta na kraju postanu tužni jer shvate da život nije komièan. Život je po svojoj naravi tragièan jer se završava tako - nijedan se ne završi hepiendom. Svi na kraju imamo neku setnu melodiju koja nas ispraæa na onaj svet, niko ne peva “Danas sam okej”.
Kažete u svojoj pesmi: “... imam sve što poželim, samo jedno ne, da me neko bar na tren voli zbog mene”. Kako to?
- Kad se naši životi ogole i svedu na najprostiju jednaèinu, onda shvatiš da je ono u šta veruješ i što nema konotacije sa ovozemaljskim (nekome je to Bog, a neko to naziva drugim imenima), to je u stvari ono što te voli zbog tebe. Koliko god to brutalno i teško zvuèalo, svi ostali su u jednoj subjektivnoj relaciji prema tebi. Èak i najveæa tvoja ljubav voli te zbog ljubavi, ali i zbog svih prednosti koje pružate jedno drugom. Samo je božanska ljubav takva da te voli samo zbog tebe. Svi drugi te vole makar malo i zbog sebe.
Žera uoèi beogradskog koncerta Crvene jabuke
Objavljeno 24 Mar 2011 u 3:12pm
Uoèi koncerta “Crvene jabuke” koji je zakazan za 16. april u Centru “Sava”, Dražen Žeriæ Žera, gostujuæi u “Danu sa Natalijom” prièao je o tradicionalnom koncertu, èuvenim “starkama” i fanovima ali i najavio nove pesme koje æe izdati sredinom aprila.
- Poslednjih pet godina nastupamo u Beogradu, i obožavam april u Beogradu, ali volim i beogradsku ranu jesen. Ovog 16-og aprila oèekuje vas dobra svirka, ali iznenaðenje, repertoar i ostale detalje neæu otkrivati- bitno je da cela ekipa “Crvene jabuke” dolazi, rekao je Žera.
Pored specifiènog glasa i “evergrin” pesama, Žera je poznat i po svojim “Starkama” pa je otkrio da ima oko 300 pari legendarnih patika:
- Imam skoro 300 pari “Starki” i zastupljene su u svim bojama, mada najviše imam crnih, belih, plavih, ali tu su i nijanse zelene i žute. Nemam više gde da ih pakujem, pa sam skoro u podrum odložio èak pet kesa!
Iako mu se grupa zove “Crvena jabuka“, frontmen grupe otkrio je da ne jede voæe, i ali se trudi da njegova “jabuka” bude sveža, crvena, i da æe trajati sve dok ima snage.
Pred svaki koncert putem Fejsbuka i ostalih društvenih mreža, fanovi traže svoje omiljene pesme da se uvrste na repertoar, a Žera veæ neko vreme smišlja kako da se najupornijima oduži na višegodišnjoj podršci:
- Ti ljudi su zaista divni i uporni, predlažu pesme, hvale, podržavaju nas… Razmišljam da napravim koncert za neke najupornije fanove, i onda bismo svirali sve pesme! Bilo bi tu i hrane, piæa… ma, prava žurka!
S obzirom na to da pesme sarajevske grupe obiluju romantikom i ljubavnim stihovima, voditeljku Radija S Nataliju Milosavljeviæ i slušaoce interesovalo je da li je neku od pesama posvetio svojoj ženi:
- Ženi nisam posvetio pesme- posvetio sam joj dušu, otkrio je.
“Crvena jabuka” dušu, stihove i dobru svirku poklanja publici na svakom svom nastupu, te æe tako biti i na predstojeæem koncertu u Centru “Sava” 16. aprila.
Uploaded with ImageShack.us
DINO MERLIN-VRIJEME JE DA PJEVAM U BEOGRADU
U sluèaju da ne doðem u Srbiju, pobedio bi projekat onih koji su hteli da nas svojom politikom od devedesetih, pa ako hoæete i do današnjih dana, zauvek razdvoje, pa da Dino Merlin nikada ne doðe u Beograd. A ja želim obrnuto. Shvatio sam da bi moje dalje odlaganje dolaska u Srbiju bila potvrda da takav projekat drži vodu. Onda sam rekao: Ne, ja neæu da uspe taj projekat, ja hoæu da uspe onaj projekat koji veæina dobronamernih ljudi u Srbiji želi, a to je da taj Dino Merlin doðe u Beograd. Dino Merlin kao personifikacija onoga što je jedna politika htela da uništi - kaže predstavnik BiH na “Evroviziji” Dino Merlin, jedan od najznaèajnijih kantautora na Balkanu, na poèetku intervjua za “Blic”.
Publika u Srbiji zaslužuje da održim koncert u Beogradu
Na jesen æete imati koncert u Beogradu. Kakve emocije prate vaš dolazak?
- To nije obièno, niti jednostavno pitanje. Naša prošlost je kompleksna i muèna. Neki je zovu nedavna prošlost, pa èak mi se èini da nekome i odgovara da je i dan-danas zove “nedavna”, a od tada je prošlo dvadeset godina. Deca koja su roðena 1992. danas su punoletna. Slušaju moje pesme i o ratu pojma nemaju. Jedan od mojih najbrojnijih fan klubova je upravo iz Beograda.
Dugo ste odbijali da doðete. Zašto?
- Znate, meni je važnije kojim pravcem idemo nego èinjenica gde smo sada. Upravo zato se spremam za dolazak u Srbiju, jer moja publika u Srbiji to zaslužuje. Njima dolazim.
Po vedrini i optimizmu evrovizijska pesma “Love in Rewind” podseæa na “Hej, hej, hej, danas sam okej...”; kada je ujutru èujete, nekako znate da æe vam biti dobar dan. Sa kakvim ste vi emocijama stvarali ovu pesmu?
- Pa to je krasno! Niko mi još nikada nije rekao tako nešto i ta reminiscencija na pesmu “Danas sam okej” je nešto što mi je popravilo dan. Seæam se taèno trenutka kad sam doneo demo snimak iz jednog studija u Sarajevu dok je ta pesma još bila u nekoj gruboj verziji - oseæao sam da æu poleteti. Neverovatno je optimistièna. Od 1988. godine, od kako je nastala, na skoro svim mojim koncertima - recimo da ih je od tada bilo hiljadu - izvodio sam ovu pesmu i drago mi je što kažete da vas “Love in Rewind” podseæa na nju. I ja, kada mi jutro poène sa “Love in Rewind”, znam da æe biti dobar dan.
Kada bi život bio kao stari kasetofon sa dugmetom “rewind”, koje biste momente vratili?
- Vratio bih vreme koje nisam posvetio odrastanju dece. Puno sam bio zaokupljen stvaranjem egzistencije, ali bilo je i trenutaka koji su mi uludo prošli, a mogao sam uživati gledajuæi kako moja deca odrastaju, pa makar to bilo frivolno buljenje u neku livadu - samo da se moja deca igraju na njoj. I dok sam trepnuo, oni su odjednom postali ljudi. A tu ne mogu pritisnuti “rewind” i ponovo “play”.
A koje trenutke nipošto ne biste vraæali?
- Ne bih vraæao one momente u kojima sam bio blesav, u kojima sam puno prièao, u kojima sam svoje digresije prosipao po dužini i širini (smeh). Ne bih vraæao sve ono po èemu ne volim da me se ljudi seæaju.
Èini se da imate sreæe u životu: uspešna karijera, dug brak sa Amelom, dobra deca, zdravi ste... Gde uspete da naðete ono malo neophodne tuge iz koje se izrodi pesma? Može li se stvarati bez tog bolnog zaèina?
- Ne može se stvarati bez njega, èak ga treba i izmisliti, provocirati, na neki naèin nacrtati da bi se kasnije izbrisao. Bez tog bolnog zaèina život je nemoguæ i bio bi ravan. Svi komièari sveta na kraju postanu tužni jer shvate da život nije komièan. Život je po svojoj naravi tragièan jer se završava tako - nijedan se ne završi hepiendom. Svi na kraju imamo neku setnu melodiju koja nas ispraæa na onaj svet, niko ne peva “Danas sam okej”.
Kažete u svojoj pesmi: “... imam sve što poželim, samo jedno ne, da me neko bar na tren voli zbog mene”. Kako to?
- Kad se naši životi ogole i svedu na najprostiju jednaèinu, onda shvatiš da je ono u šta veruješ i što nema konotacije sa ovozemaljskim (nekome je to Bog, a neko to naziva drugim imenima), to je u stvari ono što te voli zbog tebe. Koliko god to brutalno i teško zvuèalo, svi ostali su u jednoj subjektivnoj relaciji prema tebi. Èak i najveæa tvoja ljubav voli te zbog ljubavi, ali i zbog svih prednosti koje pružate jedno drugom. Samo je božanska ljubav takva da te voli samo zbog tebe. Svi drugi te vole makar malo i zbog sebe.
Glas pravih i univerzalnih ljudskih vrednosti, jos uvek ne dopire na ovim prostorima... putuj iznad manipulacije...
"Pusti oci da vide... pusti usi da cuju... IZADJI IZ MENEE!!"
RIMTUTITUKI (1992) je projekt zamišljen kao cijela ploèa, ali nažalost ništa dalje od poklon singla (podijeljena je besplatno na podruèju nekoliko država) nije realizovano. Ovaj projekt je predstavljao "prst u oko" onima koji su odgovorni za haos tadašnjeg rata, suprostavljao se otvoreno vlasti, beogradskim državnim medijima...
Bez dozvole za javni nastup, njih šestorica (*) kreæu u otvorenom kamionu i sviraju po Beogradu. Pred SKC-om podijeljene su majice, bedževi, uz neprestalno ponavljanje poruke o besmislenosti rata. Drugi, ali dozvoljeni, antiratni nastup bio je na Trgu Republike pod nazivom: "S.O.S. Mir ili ne raèunajte na nas" i to sve bez mnogo odaziva svijesti ljudi koji su mogli uticati na tok života. Pjesma nosi naslov "Slušaj vamo!" i postoje dvije verzije, a B92 objavio je i spot za singl.
(*) RIMTUTITUKI u sledeæem sastavu:
Milan (Ekatarina Velika - EKV): gitara, glas
Cane (Partibrejkers): glas
Anton (Partibrejkers): gitara
Gile (Elektrièni Orgazam): gitara, glas
Švaba (Elektrièni Orgazam): bas
Èavke (Elektrièni Orgazam): bubnjevi
Uoèi poèetka rata u BiH Milan Mladenoviæ, Zoran Kostiæ Cane Srðan Gojkoviæ Gile i još nekoliko beogradsklih muzièara podigli su glas protiv rata i mobilizacije.
Re: Beograd
