ispunjena zelja

Dodirneš mi srce

A onda nestaneš.

Pružaš mi ruku

A onda prestaneš.

Pustiš me da sanjam

I tad me probudiš.

Udijeliš mi milost

A tad me pogubiš!

A ja bih da te ljubim

-a ti si daleko…

Ja bih da te budim

a budi te drugi netko.

Ja bih da te sanjam,

u nocima bez kraja,

Ja bih da me ljubiš

dok zora noc osvaja…

Ja bih da prepoznaš

sve što nas spaja,

da moj si put do raja.

Ja bih da si blizu,

da pratiš me ko sjena,

Ja bih da sam tvoja

Ispunjena želja

Vesna Krmpotić-Mnogostruki zivot

Bit ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda,
u mnogo raznih zivota,kad smo tako cudno iznemogli
od ceznje za jedninom,
a sve nam zivote veze tanka nit,
I kad umiremo,umire nas mnogo.
I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim,
da samo karika sam golemog mog zica,
samo jedno svoje culo,dimenzija jedna,
samo miljuntina svoje snage
sto svemirom trosi se
i luta
ja osjecam,
da ni u ovom casu nisam presjekla nit
koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom,
i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila,
jer i sad me skrope necije daleke misli
neosjetno,
ko ponocna rosa.

Pa ovo je krasno..


 

Poljubi me

Desilo se to u kvartu Grada svjetlosti
Gdje je zagušljivo i gdje je uvijek tama
A zimi kao i ljeti tamo je uvijek zima
Ona je stajala na stepenicama
On pored nje ona pored njega
Noć je i bilo je snijega
Osjećao se sumpor
To su posljepodne ubijali stjenice
Ona mu je govorila
Ovdje je mrak
Nedostaje mi zrak
Zimi kao i ljeti ovde je uvijek zima
I božje sunce ovamo ne dolazi
Valjda posla ima u boljim kvartovima
Zagrli me čvrsto
Poljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije bit će prekasno
Naš život to je danas
Ovdje se umire od svega
Od vrućine i snijega
Gušiš se ili zebeš
Ovdje zraka nema
Ne budeš li me ljubio
Umrijet ću ugušena
Tebi je petnaest godina
Zajedno imamo trideset
S trideset godina više nismo mladi
To su godine kada se radi
To su godine kada se ljubi
Kasnije bit će prekasno za nas
Naš život to je danas
Ljubi me!

Jacques Prevert

Ljubav na robotski način

Neki čovek piše na mašini ljubavno pismo
i mašina odgovara čoveku svojeručno
i umesto primaoca
Toliko je savršena ta mašina
Mašina za prodaju čekova i ljubavnih pisama
I čovek udobno smešten u svojoj mašini za
stanovanje čita mašini za čitanje odgovor
mašine za pisanje
I u svojoj mašini za snivanje sa mašinom za
računanje kupuje mašinu za ljubav
I u svojoj mašini za ispunjavanje snova vodi
ljubav sa mašinom za pisanje s mašinom za
ljubav
I ta ga mašina vara s nečim
S nečim da pukneš od smeha.

Jacques Prevert

Blaže Koneski - Majska noć

Svu noć je sanjam. Budim se povremeno tek koliko da osetim da je zapravo nema, da je realnost nemilosrdno prosta i jasna. Nezaštićeno je moje srce u ovakvoj noći, razgoljeno za patnju. U snu ja sa njom razgovaram, prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu između nas - budim se - i osećam neizmernu tugu - teško mi se svila na levoj strani grudi. Ovo je majska, kišna noć. Sada se čuje glas ptice iz bašte. Poput suza kaplje ta pesma. Šapućem njeno ime, sam iznenađen koliko sam zanesen. Ali me samo užasna, potpuna samoća svojim beztelesnim dlanom dodiruje ove noći.

Prijevod s makedonskog Sreten Perović

Amparo - Federico Garcia Lorca

Amparo,
kako li samuješ u svojoj kući
u bijelo odjevena!

(Polutnik između jasmina
i smilja.)

Osluškuješ čudesne
vodoskoke svog dvorišta
i slabašni žuti ćurlik
kanarinca.

Predveče vidiš kako drhte
čempresi s pticama,
dok lagano vezeš
slova na vezivu platnu.

Amparo,
kako li samuješ u svojoj kući
u bijelo odjevena!
Amparo,
i kako je teško reći:
ljubim te!

Prijevod Drago Ivanišević

Uzalud je budim

Branko Miljkovic






Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
budim je zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku

MUSA ĆAZIM ĆATIĆ


JEDNOJ BOGATAŠICI



Ne gledaj me ljepote ti tvoje!
Jer Tvoj pogled mir mi samo muti.
Ne gledaj me, jer do Tvog su skuta
Mom sevdahu zagrađeni puti...


Ti si kćerka bogatstva i sreće,
Odrasla si u zlatu i svili,
Tvojom dušom nikad se nijesu
Oblakovi teške tuge vili.


Tvoj je život ko jezerce mirno,
Po kom vazda zlatna radost pliva;
Ne poznaješ uzdaha i suze,
Što je svijet u svom krilu skriva.


A ja pjesnik gola sam sirota,
Za me radost tek je pusta bajka.
U kolibi pod čađavim krovom
Rodila me siromašna majka.


Od djetinjstva udes me je vitl´o
Kroz sve m´jene patničkog života,
Baš ko vihor na pomamnom krilu,
Slabu slamku kad vitla i mota.


Vidiš evo ovu tamnu mrežu
Krupnih bora povrh moga čela,
Ta nju mi je hrapavijem perjem
Gorka zbilja, - gorka tuga splela.


Pa ta tuga zar da i Tvoj život,
Tvoju sreću tako bistru muti? -
Ne gledaj me; ta do tvog su skuta
Mom sevdahu zagrađeni puti!


Ah! Ja nemam nigdje ništa svoga,
U svijetu sam kao gola grana;
Sve mi blago - uzdasi i suze,
A tuga mi - svagdanja je hrana!.





[Edited by kopriva on 25-01-2007 at 21:54 GMT]

MUSA ĆAZIM ĆATIĆ

NAD PEPELOM


Nad pepelom pogaženim
Mojih mrtvih ideala,
Raskriljenih b´jelih krila
Ko golub mi duša pala.

I pojući sjetnu pjesmu,
Tvoje drago ime zove -
I cjeliva trošni pep´o,
Da probudi davne snove.

Haj, al´ zalud žar cjelova,
Zalud pjesma duše moje;
Mrtvi pep´o ne osjeća,
Neumrla ljubav što je!