Nekako zbunjeno čekamo dane da odletimo
što pre
tamo gde stiže se kasnije
gde neko čeka na nas.

Ako ti jave nekad
Da više nema me
Ako ti jave nekad
Možda mene ni bilo nije
Zamisli me

En-den-di-ni-sava-raka-ti-ni
Sava-raka-tika-taka-elem-belem-buf
En-den-di-ni-sava-raka-ti-ni
Sava-raka-tika-taka-truf

Nekako zbunjeno ljuljamo klatno života
Zadnji put
Koje k´o sneg na toplom dlanu
Topi nas zauvek

Ako ti jave nekad
Da više nema me
Ako ti jave nekad
Možda mene ni bilo nije
Zamisli me

Nađite me,
vežite me,
spalite moje sjećanje,
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korijenja,
otvorite moje dlanove od soli
i oduzmite mi taj lik
koji i šljunak pretvara u ljubav

Postoji vrijeme kada moram
Nasloniti glavu na tvoje grudi
Da slusam srce svoje
Kako zivim

Trazit cu skrivenu poruku
Koja ce srusiti zablude
Gledat cu te u oci
Njezno, da osjetis ljubav

Skoncat cu kao prosjak
Sto trazi izgubljenu srecu
Na mjestu gdje nje
Odavno vise nema

Molit cu se ustrajno
Da moja ljubav
Izdrzi do kraja
Gdje cu smiraj naci
U tvojoj ljubavi

Istina je (E verdad) Federico Garcia Lorca

Jao, koje li muke
voljeti, kao sto te volim.

S ljubavi me tisti zrak.
srce
i sesir moj.

Tko bi mi kupio
ovu vrpcu od sesira
i ovu tugu od konca
bijela za maramice?

Jao, koje li muke
voljeti, kao sto te volim.

Preveo Drago Ivanisevic

Podigni pogled
i uči da pričaš
bez riječi
Da drhtiš bez zime,
da me voliš očima.

Daj mi ruku
i osejtićeš me.
Pogledaj me u oči
i razumjećes me.
Nauči da lebdiš
izmedju prostora.

Ja sam svugde
gde si ti...

Crvena haljina, josh je pamtim
kosa pushtana, i modre usne tvoje...
Tvoj miris na svakom pismu ostavljen,
tvoji tragovi ljubavi u rijechima napisanim...


Vrati mi se...

Misliš,bilo bi kao prije,

sjaj u oku i miris proljeca,

misliš "ona bi bila ista.."

Misliš,jednom je bila bol pa prošla..

nije ostavila tragove..

ne vidiš praznu tamu kad te pogledam,

ne osjetiš hladnu jezu kad me dodirneš..

ne čuješ u boji moga glasa bol..

A ja to sve predugo osjecam.



Misliš, moći čes vratiti vrjeme,

zakopati ranu koju si stvorio..

Misliš da možeš,

a vidiš da je uzalud..

U OVOM ŽIVOTU

U ovom životu, među mnoštvom ljudi,
nemojte tražiti sliku vječne ljepote,
niti u radosti sitih i zadovoljnih grudi,
niti u gorkom bolu, koji nam blagost ote.

Bila atom nevidljiv ili beskrajnost pusta,
spokojno objavljenje, dah nebeske visine,
nju duh razumije, a ne kažu je usta,
u bezdanu joj tamnom um se ništi i gine.

SAMOCA

Bilo bi mi suvisno da sretnem koga god:
kao reka skrivena smeje se moja samoca
i plavi se nada mnom nebesni svod.
Ostavila sam za sobom zla i dobra
vezana za radosti sveta.
O,kako se sad smeje moja samoca
u dva-tri malena cveta,
sto usput radosna ih pobra.

Suvisno bi mi bilo da sretnem koga god
kad daljina ima snova belu draz
i budi se nada mnom nebesni svod.
Kao pod srebrom trepti na bregu raz
ispod zagrejane magle
i reka u daljini plavi se.
O,kako je dobro sit ljudi i lutanja
posaditi ovde svoja cutanja
gde radosti,kao i osmesi vode
od neba jedino zavise.

I nasto bi mi da sretnem koga god
kad srce moje cveta u samoci
i kao zvezda treperi nebesni svod.
O,da mi je lepotom neba tako moci
napojiti svaki vode zedni kut
i nad zeljama mojim imati vlasti;
pa hodati dotle niz beli tudjinski put
dok mi oci zauvek ne zaborave
one sto u dalekom kraju borave
i za kojima cveta u samoci
kao cvet u suncu tuga moje strasti.

I mislim zasto sam ikada srela koga god,
jer ma s kim bio,covjek je uvek tuzno sam
i vezuje nas samo nebesni svod.
Usamljen je i onaj kome dusu dam,
usamljena sam i ja i uzalud molim
ocima malo duse u ljudi sto prolaze:
sama sam i kad voli,
i sam cu otici u smrt.
O,covek je s covekom uvek tuzno sam,
vezuje nas samo neba hram
i zemlje tuzni vrt.



DESANKA MAKSIMOVIC

Opet me potsjećaš na sreću...

Rekla sam jednom sebi necu te više voljeti,
ne želim ti više praštati,
neću o tebi maštati
i tuđu srecu gaziti.

Samo te molim željo moja jedina
ostani hladan kao što si bio,
ne dozvoli da me tvoj osmjeh natjera
da snivam ono sto si ti snio.
I na kraju mi reci odlazi
borim se protiv tebe i sebe,
na kraju me slaži
da me ne želis kraj sebe....