Upravu si. On se voli slikati i namjesti se i ceka. I velika je maza. Mi ga obozavamo i on to zna. Ako muz podje da me poljubi on dojuri i ugura glavu izmedju nas. Njemu slavimo rodjendan. On dobije poklone od mojih kcerki. Dok smo zivjeli skupa one su mu svaki mjesec kad dobiju platu davale po $5 dolara da ima za igracke. Stavit cu sliku gdje je slikan sa poklonima i cestitkom, a poslala je starija kci iz Syidney-a.

Ovo su pokloni i cestitka za rodjendan prije 3 godine.

Evo Klea mog malog igra se s Šadijevim rođakom, a onda smo mu dokundačili pa se sakrio ko biva pod sto!

Bas je ljep Kleo. Mogu misliti kako ti je bilo. Ja bi ga vodila sa sobom. Maca je mala i s njom je laksi transport. Ja sam svog psa dovela iz Sidney-a. Za njega sam platila $3000 kartu u jednom smjeru a povratna karta kostala je tada $2000 (za ljude). Nisu mi pare bile bitne koliko sam brinula kako ce on podnjeti let i odvojenost, jer je isao kargo letom. Morali smo ga vakcinisati dodatnim vakcinama koje su morale biti 30 dana prije leta, te su ga odveli dan ranije. Bio je kod nekoga ko se bavi s tim i taj dan nije dobio hranu samo vodu. Zvali smo da pitamo kako je a oni kazu da je jakoooo tuzan i da ocekuje da se odnekle pojavimo. Spremili smo mu dvije igracke, moju majicu i njegovu dekicu te uzicu. Moja majica je spremljena da mu miris bar malo olaksa tugu. putovao je 30 sati avionom, plus taj dan, pa ti sad vidi koliko dugo je bio odvojen. On je jako vezan za nas i puno strasljiv. boji se grmljavine, cudnih i jakih zvukova,petardi, vatrometa, boji se obrijanih i istetoviranih klosara, boji se klizavih povrsina (parket, mermer).Razmisljala sam da ga uspavaju ali nemoze to da drzi toliko kad je let dug. probudio bi se ba bi tako omamljen padao i povrijedio se u kavezu. Nije dolazila u obzir ni tableta za smirenje jer i to kratko drzi.
Mnogi poznanici su nam govorili da ga ostavimo, da ga ne vodimo. Mogao je ostati kod kcerke i ona bi to voljela. Ona radi, zivi sama i tesko bi sve izorganizovala. Ostane cesto na poslu i duze a psa treba izvesti pa sam jedva nju smirila i ubjedila da je ova opcija najbolja. Jedan poznanik kad je cuo cijenu prevoza rece da ga prodamo i da sebi kupimo u minhenu istog takvog, doce nam jeftinije. Na to mu je moj muz rekao da to nije televizor da ga prodas i kupis drugi.To se voli i ne moze se lako porodati, ostaviti dati.
Prezivio je moj ljubimac let ali je dosao sav dezorjentisan, isprepadan i jako zedan.
Mjesec dana je trcao za nama u strahu da ga ne ostavimo. Nebi mu vise nikad preredila takav stres. On sa nama ide svugdje a ako on ne moze, ja ostajem kuci i nije mi zao. Evo sad idemo za Tuzlu 10 dana. Kci je (mladja zivi u Minhenu) na godisnjem i moli nas da ga ostavimo kod nje. Mi ga vodimo sa sobom jer znam da ce tugovati za nama i odbijat ce hranu ijako je voli i ona je dio nase porodice, ali djaba, on je vezan za nas. U decembru sam 7 dana otputovala u Dubrovnik sama avionom. On ostao s muzem i toliko je tugovao da me je muz nazvaoi zabrinuto pitao sta da radi jer on ne jede i izgledao kao bolestan. Sva sreca da nisam duze ostala pa je izdrzao.
Kad dodjem u Tuzlu obavezno idem svaki dan u prihvatiliste za pse u pasabunaru. Rastuzim se u kakvim uslovima ti psi zive. Ne mogu im pomoci jer ih ima 300 (toliko je bilo u avgustu).Kupim hrane ali je to malo na tolike pse. nakupovala sam ogrlica (kaisevi) i povodaca za 30 pasa (za vece i manje) da se mogu izvesti i prosetati. Niuh nema ko da seta a prostor je mali i dosta njih je vezano na metar lanca. nemaju povodaca da izvedes i malo prosetas psa. Ponekad neko dodje da proseta nekog psa ali je to rijetkost. Sve te okice te gledaju i mole za njeznost i setnju. Svaki puta oplacem ali uporno idem. Pa sevap je bar nekog da prosetam i da ih bar malo pomazim. dodjem kuci kao svinja prljava jer je tamo blato. Nije mi zao, kad se sjetim tih okica.
Eto prijedloga svima koji dolazite iz inostranstva da kupite ili ponesete stari povodac, kais, malo hrane i da odnesete u to prihvatiliste. Treba im kucica jer psi spavaju na otvorenom. Nemaju dovoljno ni zdjelica za hranu. Dobivaju neku pomoc iz Holandije ali to je malo jer ima puno pasa i treba platiti ljude koji ciste i pripremaju hranu. Nemaju ni struju ni vodu.
Imaju sporet na lozenje pa naloze drvima u u velikoj serpi kuhaju kosti koje kupe u mesnici pa u to nadrobe hljeba a kupuju stari hljeb i tako svaki dan ista hrana bez vitamina. Tuzno i zalosno.
Ima tu i rasnih pasa pa se pitam koji su to idijoti kupili psa i pustili ga na ulicu.
Kod nas je moda da kupis psa i da se k.....
po Tuzli da raja vidi i onda kad izceifis, izbacis ga na ulicu. Nema tu ljubavi, a zivotinja jadna ispasta.
Tuzno.

Evo me u svom krevetu. Danas sam pokisao, lezim i susim se.

citat:

---

asmir wrote:

citat:

---

$pile wrote:
vidite moje zivotinje

---

ovo dvoje podhitno moraju na sisanje oci im ova kosa izbi patis zivotiljke

---

Jesu slatki oboje. Koja je rasa psa, pudla ili?
Vole se maca i cuko , divno.

citat:

---

lili wrote:
Jesu slatki oboje. Koja je rasa psa, pudla ili?
Vole se maca i cuko , divno.

---

I ti si dovela iz Australije kao i ja. U kom si gradu bila i gdje si sada?
I ja sam rekla da nikad vise takav let nebi svom psu priredila. To je strasno kako se zivotinje izbezume. Najgore od svega je to sto je Australija na kraj svijeta i letovi traju 30 sati. Ja sam trazila najidealniju kargo kompaniju koja ima najkraci let s najmanje pauz- krace pauze. Emirati su bili najidealniji i preko njih sam poslala svoga Lucky-a.

citat:

---

lili wrote:
I ti si dovela iz Australije kao i ja. U kom si gradu bila i gdje si sada?
I ja sam rekla da nikad vise takav let nebi svom psu priredila. To je strasno kako se zivotinje izbezume. Najgore od svega je to sto je Australija na kraj svijeta i letovi traju 30 sati. Ja sam trazila najidealniju kargo kompaniju koja ima najkraci let s najmanje pauz- krace pauze. Emirati su bili najidealniji i preko njih sam poslala svoga Lucky-a.

---