AMERIČKO PATULJASTO SOMČE, RIBA ZA UVEK I ZA SVAKOGA
PATULJAK DIVOVSKOG APETITA
Neki ga obožavaju, mnogi ga ne vole, a on od ranog proleća do kasne jeseni halavo grabi gotovo sve što mu se ponudi
Piše: Mihal Ramač

Simpatični brka sa oštrim bodljama koje su na mnogim ribolovačkim rukama ostavile trajne belege, spada u ribe o kojima se može čuti bezbroj suprotnih mišljenja. Patuljasti som, američko somče, manić, manjov, munjov, terpan, abisinac i cverglan su najčešća imena kojima se kod nas krsti Ictalurus nebulosus, uvezen u Evropu iz Amerike krajem prošlog veka. Ono "nebulosus" (maglovit, nejasan) u nazivu svedoči da ni njegov naučni kum nije bio načisto s kim ima posla.

U kubicima i barama mog detinjstva i u tadašnjem Malom bačkom kanalu, za nas derane i nije bilo drugih riba izuzev zlatnih karaša i cverglana. Iako se pecalo krajnje primitivnim priborom, niska je obično bila puna, a prsti kojima smo vadili udicu iz jednjaka surovo izujedani.
GURMANI GA VOLE

Sladokusci ne mogu da ga se nahvale, jer je podjednako ukusan bez obzira da li se priprema u kotliću, na tiganju ili roštilju, ili kada se stavi u teglu s marinadom. Preziru ga oni ribolovci koji očekuju plemenitiji ulov. Ipak, ume da naljuti i one koji ga vole: kad navale oni sitni, od pet do sedam santimetara dužine, nekad ne pomaže ni menjanje mesta, već isključivo pakovanje.



Mali proždrljivac raširio se po našim vodama


Terpan može da opstane i u onim vodama gde ostale ribe plivaju samo leđno, a i inače je neuporedivo žilaviji od njih. Otud, valjda, potiče naziv abisinac (Abisinija je stariji naziv za Etiopiju, gde postoji slična riba, tamo zvana mačkom, koja nedeljama može da preživi u mulju). Lako podnosi svaku stajaću i sporotekuću vodu, lako se i hrani. Tačnije, halapljivo guta sve što ugleda sitnim okicama.
Kao klinci lovili smo ga na crvenu glistu ili parče. Kasnije sam se uverio da krupniji komadi dolaze na školjku ili zelenu glistu. Još kasnije, često bi mi upropastio pijavice namenjene za soma, pa i krupne durboke. Doduše, na istu pijavicu može se dobiti i pet-šest krupnih komada ("kao pivska flaša"), ali nije redak slučaj da ostanete i bez isto toliko durboka i bez manjova, jer ga ovi sitniji samo cimaju i sisaju.

Negde krajem osamdesetih kao da je nestao iz Kanala DTD od Rumenke do Bačkog Petrovca, gde najčešće pecam. Neki su govorili da ga je istamanio som, drugi da je reč o nekoj boleštini koja napada samo njega, ili o posledici Černobilja. Bilo je sezona kad nisam upecao ni jednoga, odnosno samo nekoliko sitnijih. Šta god da je bilo - prošlo je. Pretprošle godine javljao se s vremena na vreme, a prošle nije birao ni mesto ni vreme. Ponovni susret sa starim znancem nije bio prijatan, jer su između nas posredovali rovci na koje je trebalo da se polakomi neki som. Od tada čekanje soma u sumrak na pomenutoj vodi liči na vabljenje šarana violinom: rovci se potroše pre nego što prave brkate meraklije krenu da ih traže.Izvukavši prvog manjova na kuvanu noklu, pomislio sam da je po sredi neki ćoravko ili izuzetno izgladneli primerak. Ali, ispostavilo se da u punom želucu ima nekoliko kartoflica i dosta pšenice. Što jes´-jes´, imao sam i krupnog meleza na kartoflicu, ali je to častan izuzetak. Manjov na noklu, kukuruz i pšenicu prošle godine nije bio izuzetak, već ponekad, najveća napast. I to pretežno oni primerci koji bi trebalo da se, zbog svojih dimenzija, uplaše od udice, a ne da je gutaju "sve do repa".
Neko će reći da su takvi manjovčići sjajni mamci za soma. U redu, jesu. Tačnije, bili bi kad bi bilo somova. Međutim, istamaniše ih tzv. ratni profiteri (bombaši i njima slične riboubice). Ni manjov,
PATULJASTO SOMČE NA RAPALU
Koliko terpan može biti dosadan i nasrtljiv, uverio sam se letos loveći basove sa dvojicom drugara na Starom bačkom kanalu nedaleko od Malog Stapara.


Zagrizao Rapalu - patuljasti som


Posle prilično "mršavog" dana, (ulovili smo svega par sitnijih primeraka koje smo, naravno, vratili natrag u vodu) i kada smo već rešili da krenemo kući, moj drugar Boro imao je kratak, odsečan udarac na štapu, i posle kraćeg vremena na obali je bio povelik terpan (26,5 cm). Zagrizao je plivajuću Rapalu Fat Rap od 7 cm, boje G (crna leđa, zlatni bokovi..). Ovaj ulov nije nas mnogo začudio, iako do tada nismo čuli da ga je neko uspeo uhvatiti na varalicu. Znali smo da ih na pomenutom terenu ima mnogo i to veoma krupnih. Bilo je samo pitanje vremena kada će ga neko dobiti na varalicu. Nije mi poznato da je to još nekom uspelo, ne zbog komplikovanosti i težine lova, već zbog činjenice da su retki tereni gde su patuljasti somići dovoljno krupni da bi zagrizli varalicu i navika da žive uglavnom na dnu, među podvodnim kršem i biljem, gde je prilično teško bez kačenja provući varalicu. Patuljasti somić (terpan), izraziti je sporać i slab plivač, tako da mu je obično problem da stigne varalicu vođenu normalnom brzinom, što uglavnom svi praktikujemo.
A.S.Popović


doduše, nije sasvim nevin. On nemilice ždere svu ikru i mlađ na koju naiđe, pa i somovsku. Štetočina jedna!
BUĐENJE U RANO PROLEĆE...

Ako zimi miruje, patuljasti som se budi čim ogreje zubato februarsko sunce. Iskustvo stečeno sredinom osamdesetih pokazuje da u to vreme idu uglavnom krupniji komadi, oni oko četvrt kile, najradije na pijavicu. Literatura kaže da manjov u proseku dostiže 150 grama, a da se u ribnjacima mogu naći i primerci od jednog kilograma. Moj najkrupniji, 1981, imao 430 grama. Došao je na durboka.

I DEVERIKA VOLI TERPANA
U spisak "čuda" koja su nam se dogodila na vodi, ubrajamo i deveriku od oko pola kilograma koju je sredinom marta slučajno ulovio Stevan Genić iz Odžaka prilikom

jednog našeg druženja na kanalu DTD kod Srpskog Miletića. Loveći soma silikonskim varalicama, Stevan je slučajno tvisterom zakačio lepu deveriku. Kada je izvadio ribu iz vode, zaprepašćeno
Precenila svoje mogućnosti - deverika sa terpanom u ustima


smo konstatovali da joj iz usta viri patuljasto somče od desetak cantimetara! Deverika je precenila svoje mogućnosti, pošto se patuljasti somić oštrim bodljama zaglavio u njenim ustima i sprečio je u pokušaju da ga proguta od glave! Lakoma deverika verovatno je bila osuđena na umiranje od gladi pošto sa terpanom u ustima nije mogla da se hrani. Svojevremeno, kada se bas pojavio u hidrosistemu DTD, mnogi su se obradovali u nadi da će smanjiti broj ovih malih napasnika, pošto su patuljasti somići deo njegove prirodne hrane u postojbini. Po svemu sudeći, i deverike su želele da daju doprinos ovoj akciji. Šalu na stranu, u hladnoj proletnjoj vodi ogrejanoj tek ponekim sunčevim zračkom, ni "mirne" ribe ne ustručavaju se da zgrabe poneku ribicu, slabo pokretljivu i napola smrznutu u hladnoj vodi, kao bogat i ukusan zalogaj pun vitamina i belančevina.
A.S.Popović

Da nije bodlji (dve sa strane i jedne na leđima) i teškog skidanja sa udice, terpan bi bio idealnariba za početnike. Guta, kao što je rečeno, sve živo, ali i gotovo svu mrtvu prirodu. Pošto guta, uglavnom se sam kači na udicu. Dovoljno je, dakle, imati bilo kakav štap, tri-četiri metra najlona, bilo kakav plovak i nekoliko glista, te zabaciti odmah iza drezge. On samo zgrabi i nosi. Kvalitetnija ponuda ne garantuje bolji ulov. Izjutra i predveče radi još bolje nego tokom dana, mada za njega i ovo pravilo važi samo uslovno: ukoliko mu se ne prohte drugačije. Često se desi da napunite čuvarku od dvanaest do tri posle podne, i to u julu, po najvećoj vrućini, kad ne ide ništa drugo i kad pecaju samo manijaci. Ne zanima ga da li više volite dubinsko ili pecanje na plovak, da li zabacujete odmah iza trske ili u sred kanala. Kad je gladan - a nema kada nije - jednako mu prija svaki zalogaj. Pored pomenutih mamaka, uzeće i rep od raka, puža, sitnijeg kedera obavezno.Neki će reći da on nije nikakav borac. Pa, naravno da nije kad koriste pribor za ajkule! Sasvim drugačiji doživljaj je kad najlon od 0,20 mm ili tanji opteretite sa najviše deset grama olova i sve to zabacite u vodu pomoću osetljivog štapa.
Na kraju jedan praktičan savet: ako imate dosta školjki, pijavica ili (bilo kojih) glista, nemojte ići na soma. Recite društvu da čekate isključivo manjova. On će svakako doći, ali može da se dogodi i iznenađenje. Čekate li jedino soma, moguća su samo neprijatna iznenađenja.

Svoje pristalice junak ove priče nagrađuje izuzetno ukusnim mesom bez kostiju, nešto slatkastijim od jeguljinog. Glavna nagrada je, ipak, to što on na kanalima, barama i rukavcima marljivo "radi" i onda kad ostale ribe spavaju ili iz nekih svojih razloga drsko teraju inat.

SOMIĆ - MADE IN USA
UKUSNA ALAVA DOSADA
Jedni hvale njegovo meso, a drugi ga preziru jer uništava svaku šansu da ulovite ciljanu ribu

(odlomak)

Tek što proljetno sunce zagrije hladnu vodu, među prvima spremnim "na akciju" zasigurno je patuljasti somić (Ictalurus nebulosus). To može biti već polovicom ožujka ako vrijeme posluži. Gotovo cijelu godinu, sve do kasne jeseni, on je u "pogonu". Iako grize tokom cijelog dana, više šansi imat ćete ujutro i predveče, za vrijeme ljetnih pljuskova (ako ne pada barometar), kada voda malo poraste i zamuti se. Dok jedni hvale njegovo meso i relativno brz ribolov, kojim ćete za nekoliko sati napuniti manju čuvarku, drugi ga preziru zbog toga što uništava svaku šansu da ulovite ciljanu ribu, osim ako, naravno, nije u pitanju patuljasti somić. On nemilosrdno proždire svaki mamac na koji naiđe, bilo da se radi o tvrdom ili mekom kukuruzu, glistama, kederu, pijavicama, kruhu, mesnim crvićima, boilama...




Oni koji ga ne podnose, imaju još razloga za to. Na većini voda je mali i zakržljao, a skidanje sa udice, zbog oštrih bodlji čiji je ubod neugodan i bolan, pričinja muke i iskusnom ribolovcu. S druge strane, njegovi simpatizeri cijene još i njegovo ukusno meso, gotovo bez kostiju, i sam ribolov koji se odvija u stilu "i kada ništa neće on hoće". Na nekim vodama toliko se uzoholio da napada manje varalice, osobito ako se vode vrlo sporo pri samom dnu.

DONET IZ AMERIKE

Patuljasti somić donešen je iz Sjeverne Amerike i brzo se

proširio našim vodotocima. Za život mu ne treba puno kisika u vodi, pa može preživjeti u vodotocima gdje voda cirkulira tek u proljeće ili jesen. Tijelo mu je golo, sluzavo, bez ljusaka, a kako živi na vodenom dnu oči su mu zakržljale i male pa se više služi brčićima kao pouzdanim osjetilom. Velikom glavom rije po dnu gotovo neprekidno u potrazi za hranom. Štetan je za druge riblje vrste jer proždire njihovu mlađ i ikru. Prirodnih neprijatelja gotovo da i nema izuzev njegovog daljnjeg rođaka soma ili nekih ribljih bolesti. Veoma je otporan, pa i na suhom ugiba tek za nekoliko sati. Ova svojevrsna "persona non grata" naših voda nerijetko se, uz proždrljivu i brzorazmnožavajuću babušku, ubraja u riblji korov. Kako je druga vrsta donešena upravo iz Rusije, to je jedna od rijetkih, ako ne i jedina, američko - ruska saveznička kombinacija. Bar u ribljem svijetu.


Cvergl, rogan, bodljan, glavonja, patuljasti somić, američki somić neki su od naziva za ovog proždrljivca.

GRIZE NA SVE

Kako ne postoji ni jedan mamac na koji neće zagristi, tako gotovo da i nema ribičke tehnike kojom se ne može uspješno loviti.

Ako mislite da ćete specijalnom kupovnom prihranom postići bolji efekt, upotrijebite francuski Sensas koji pravi tamnu smjesu intenzivnog mirisa namijenjenu baš ovoj vrsti.




Stajaćice, sporotekućice, nizinska jezera, kanali, bare, grabe, ribnjaci su mjesta gdje ih treba potražiti. Najbolje je saznati za destinaciju gdje grizu krupniji primjerci, a ne gubiti vrijeme jalovim ribolovom. Pod pojam "krupniji" podrazumijevam somiće od bar četvrt kilograma. Iako može narasti preko dva kilograma, na većini voda jedva da dostiže desetak dekagrama. Ako se odlučite loviti krupnije komade (druge vam nema), dobar uspjeh imat ćete postavom na dnu (grunt). Za ovakav način odgovarat će štap dužine do 3 metra težine bacanja do 40 grama, običan kotur, struna do 0,20 mm i olovo od 10 grama, vrtilica s kopčom i udica dužeg vrata. Sistem napravite tako da ispod olova napravite dupli čvor (ako vidite da će kliziti preko strune dodajte gumeni stoper ili tvrdu kuglicu olova) na koji montirajte manju vrtilicu s kopčom ispod koje će biti predvez dužine 40-ak centimetara sa udicom uskog vrata (za ribolov smuđa ili jegulje). Za mamac upotrijebite bezribice, gavčice ili repić veće uklije. "Sitnariju" za mamac najlakše ćete nabaviti pri proljetnom ispuštanju konzumnih ribnjaka. Ispusne šahte vrve sitnim bezribicama, gavčicama... Samo požurite da vas ne preduhitre čaplje, rode, divlje patke...
http://www.ribolovacki-magazin.co.yu/rm/rm33/rm33-txt6.htm





Za abulafiju

[Edited by Nadimak on 05-11-2007 at 14:30 GMT] 

Jel kad ko od vas fato mladice(krivolov jest al yebaji ga) na kanfu i maticu 12-ku.

To cudo,napast,od ribe ne moze se nicim istrijebiti.Mi smo culi da se moze unistiti sa zivim krecom pa smo probali na barama i nista.Jedino instalirati velike grijace na struju i skuhati svu ribu,a onda ponova poribiti jezero i bare.

citat:

---

Rodjeni wrote:
Jel kad ko od vas fato mladice(krivolov jest al yebaji ga) na kanfu i maticu 12-ku.

---

citat:

---

kokobil wrote:
To cudo,napast,od ribe ne moze se nicim istrijebiti.Mi smo culi da se moze unistiti sa zivim krecom pa smo probali na barama i nista.Jedino instalirati velike grijace na struju i skuhati svu ribu,a onda ponova poribiti jezero i bare.

---

citat:

---

Abulafija wrote:


Pa ja kad nema prirodnih neprijatelja
Ko ga ubaci u jezero??

---

citat:

---

kokobil wrote:

Pitaj boga,evo zadnjih 5-6 godina naglo se mnozi.

---

citat:

---

kokobil wrote:

Pitaj boga,evo zadnjih 5-6 godina naglo se mnozi.

---

citat:

---

Nadimak wrote:

Trebalo bi ga ubaciti u Jalu da vidimo da li može u g***ima da opstane

---

citat:

---

Abulafija wrote:


Zavera brate, sigurno ovi iz republike srpske, hoce da nam uniste riblji fond

---