Volio bih da me voliš


"Volio bih da me voliš, da budem cvijet u tvojoj kosi.
Ako si noć, jaću bit zora i bljesak svjetlosti u rosi.
Volio bih da me voliš, i da svi dani budu pjesma.
Ako si izvor, i ja ću biti u živoj stijeni bistra česma."


Jure Kaštelan

Bukovski - "Zabelješke jednog pokvarenjaka

"Od mojih prvih djačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene:
svaka žena koju sam voleo izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna.
Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan,
voleo sam žene, čeznuo za njima i izbegavao ih.
Sada, kad počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio.
Čak je i moja večita stidljivost nestala.
Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje.
U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi.
Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

Bukovski - "Zabelješke jednog pokvarenjaka

Tako je oduvek bilo sa svim onim za čim sam žudeo: tek kada bih osetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu.
To je moja sudbina.
Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želeo sam da budem sam, kao što sam želeo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žedj, drugačija, uvek drugačija.
Kad se samo setim kako sam kao mlad poštovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i decu, moju dragu decu koju sam nežno voleo – a šta mi je od svega ostalo!
I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna!
Jedno vreme sam želeo da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah!
Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!

To isto mi se sada dešava sa ženama."




Volim citati Bukovskog...vec par njegovih knjiga sam procitala sa velikim zadovoljstvom...i svaki put kad procitam njegovo djelo shvatim da te pisac vrati u razmisljanje o njegovom djelu ...i sad sam zaista uzivala citajuci ove redke .

JA NE MOGU

Mislio sam da je mogu, bez ljubavi tvoje
sada vidim da ne mogu,milo zlato moje


-Tvoja ljubav otišla je u sred moje duše
sad me ona stalno muči, a snovi se ruše

Da li ću moći izdržati, gubitak u meni
dušo draga srićo moja, moj cvite rumeni

Sad se kajem za sve grjehe što napravi tebi
zato neću srićo moja, oprostiti nikad sebi

Mislio sam da ja mogu bez ljubavi tvoje
sada vidim da ne mogu milo zlato moje..

SIMON KLARIĆ

ZABORAVIO SAM LJUBAVNE RIJECI


Zaboravio sam ljubavne riječi
Koje sam ti onda šaptao.
Ali pamtim kako bi list
Odozgo s grane
Na tebe,
Na mene,
Pao.

Neću otići na ono mjesto.
Mogao bi list sa grane da padne
Kao i prije -
A tebe tu nije,
Ni mene.


Ćamil Sijarić

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
...Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim... M.Antic

Za tebe

Da li si ti ona koja ovo cita?
Jesi li upravo skinula svoju kapu,
Tako da sad tvoji plavi, topli uvojci
Padaju iznad ovog papira?
Da li svjetlost sa ove stranice
Blesti kao zlatne zvjezdice u tvojim ocima
Smeskas li se sretno
sada, kada spoznajes da ja ovo znam,
prinosiš li svoje tamne usne tako blizu ovim recima
da izgleda kao da ces ih poljubiti?
Stavljas li, ipak pomalo nesigurno, svoj prst
Izmedju stranica, stiskas li ovu knjigu
Na svojim grudima, gdje sumi otkucajima tvog srca?
Jesi li sada jos lepsa, gledas li kroz prozor?
Budi mirna: ovo je zaista pisano samo za tebe.

Hans Warren

Idem od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam
Idem od jedne slepoocnice do druge
Gde si
Vasko Popa



Vrati mi moje krpice...

čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Vasko Popa

"... Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)

Ljubav je uvijek nova.
Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo.
Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede.
Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja.
Ako je odbacimo, umrijet æemo od gladi, gledajuæi bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.
Treba iæi za ljubavlju ma gdje ona bila, èak i kad to znaèi sate, dane, tjedne
i tuge.
Jer u èasu kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreæe u susret nama.
I spasi nas.

Paolo Koeljo - Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala