blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: Zanimljivosti
Razlièiti ljudi, razlièita iskustva o braku i vezama, no kako funkcionišu roboti razlièitog pola? Pogledajte.
Zaposlenici Cornell's Creative Machines Laba odluèili su provjeriti što se dogaða kada dva programa za razgovor, jedan muški a drugi ženski, puste u meðusobnu komunikaciju. Nakon samo desetak sekundi razgovora roboti su se poèeli prepirati, a mnogi su primjetili i dozu seksualnog naboja.
Eksperiment je bio vrlo jednostavan - robot za razgovor koji izgleda kao prosijedi èovjek srednjih godina trebao se upustiti u razgovor s mladom robotskom damom. Oba programa su verzije Cleverbota , programa kojem je cilj postiæi prirodan, ljudski razgovor. Znanstvenici nisu znali što æe iz svega proizaæi, ali su vjerovali kako æe meðusobna komunikacija dvaju robota za razgovor donijeti interesantne rezultate koji æe im omoguæiti da s vremenom naprave program koji æe moæi još prirodnije razgovarati.
Razgovor se vrlo brzo pretvorio u prepirku.
- Ja sam dobro.
- To je dobro.
- Jesi li ti dobro?
- Jesam, ja sam dobro. Pa sad sam to rekao - odbrusio je robot svojoj sugovornici, a razgovor se uskoro pretvorio u raspravu o teologiji , jednorozima i priznanju kako su oboje, ipak, roboti.
Iako bi se na prvi pogled reklo kako mašine nemaju spol, izgleda kako su se ova dva robota sasvim solidno uživjela u svoje uloge.
blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: Zanimljivosti
More advertising illusions. Gestalt: The whole is different from the sum of its parts. Seeing is not necessarily believing. Montage of perceptual illusions in advertising.
blentava Nivo: Forumski doajen Aequam memento rebus in ardius
Registriran(a): 26-12-2010 Lokacija: Belgrade, Serbia Odgovori: 4005 IP: Maskiran
Re: Zanimljivosti
Znamenite žene u medicini i srodnim naukama
El i z a b e t Blekvel
(Elizabeth Blackwell, 1821-1910), Britanka koja je 1849. godine u Americi stekla diplomu doktora medicine. Njenu prijavu odbijali su mnogi koledži, sve dok konaèno nije primljena na Medicinski fakultet Džiniva u Njujorku.
Diplomirala je s najvišim ocenama. Njena sestra Emili takoðe je postala lekarka. Radeæi zajedno tokom Graðanskog rata njih dve su obuèavale medicinske sestre, da bi kasnije osnovale medicinsku školu za žene, koja je dobila akreditacije 1864. godine.
Netie Ma r i j a Stivens
(Nettie Maria Stevens, 1861-1912) prva je otkrila da je odreðenjem hromozomskih kompleta ploda moguæe utvrditi da li æe beba biti devojèica ili deèak. Njena uloga u oblasti genetike bila je ignorisana. Priznanje za otkriæe X i Y hromozoma i njihovu ulogu u odreðivanju pola, umesto nje
i njenog profesora Brina Maora (Bryn Mawr), dobili su I. B. Vilson (E. B. Wilson), koji je proèitao njene spise pre nego što je objavio svoju teoriju, i T.H. Morgan (T.H. Morgan), biolog sa kojim je Vilson podelio Nobelovu nagradu za ovo otkriæe. I posle njene smrti, Morgan je branio svog kolegu,
tvrdeæi da je on tvorac studije.
Marija Kiri
(Marie Salomee Sklodowska Curie, 1867-1934) je dobila dve Nobelove nagrade u oblasti kojom su do tada u potpunosti dominirali muškarci. Marija Kiri je, radeæi sa svojim mužem Pjerom (Pierre Curie), otkrila radijum,
element 100000 puta radioaktivniji od uranijuma. Dugogodišnja izloženost radijaciji imala je, meðutim, kobne posledice po njen život. Izgubila je bebu
na prevremenom poroðaju, patila je od jakog bola u rukama i slabog vida.
Umrla je od leukemije.
Elis Hamilton
(Alice Hamilton, 1869-1970) – zahvaljujuæi ovoj patološkinji, Amerika sada ima zakone u vezi sa zaštitom na radu. Njena prva istraživanja su ukazala na opasnosti koje prete od korišæenja kože i fosfora,
prokrèivši put ka usvajanju prvog radnièkog kompenzacionog zakona na državnom nivou. Otkrila je mnoge štetne efekte hemikalija koje se koriste u industriji eksploziva.
Iako je prva žena koja postaje profesorka na Univerzitetu Harvard 1919. godine, odbili su da je prime u Harvard Klub i zabranjeno joj je uèešæe u ceremonijama dodele diploma. Njena knjiga Industrial Poisons in the United
States (1925) osigurala joj je poziciju meðu svetskim autoritetima na polju medicine rada.
Marija Montesori
(Maria Montessori, 1870-1952) je bila prva žena koja je diplomirala medicinu u Italiji 1896. godine. Leèeæi decu, zainteresovao ju je naèin na koji ona uèe. Upisala je psihologiju, odustala od lekarske prakse i od položaja na univerzitetu, da bi se posvetila obrazovanju dece. Njene obrazovne metode koje su se najpre uspešno primenjivale na deci s mentalnim ošteæenjima,
proširene su na svu decu kada je 1907. godine u Rimu otvorila prvu Casa dei
Bambini. Njene metode koje se i danas koriste, baziraju se na dva principa: deca se podstièu da apsorbuju znanje iz okoline, i izlazi se u susret njihovoj fascinaciji manipulisanjem predmetima.
Florens Rina Sabin
(Florence Rena Sabin, 1871-1953), prva žena koja je izabrana za predsednicu Amerièke asocijacije anatoma, napravila je veliku studiju o anatomiji mozga novoroðenèeta. Njen trodimenzionalni model mozga, poznat kao „Sabin model“, postao je standardni model na studijama medicine. Svoju studiju
o mozgu okonèala je pre no što je stekla diplomu medicinske škole Džon Hopkins 1900. godine. Na Hopkinsu ostaje u svojstvu predavaèice, a 1917. godine postaje prva žena koja stièe zvanje redovne profesorke. Njena je zasluga i objašnjenje naèina rada limfnog sistema i naèina borbe imunog sistema protiv infekcija.
Sara Džozefin Bejker
(Sara Josephine Baker, 1873-1945) nije imala uspeha u lekarskoj praksi na prelazu dva veka, pa se zaposlila kao njujorška medicinska inspektorka. Zanimanje joj je bilo da pronalazi ljude koji šire zarazne bolesti. Obrazovni program koji razvija tokom te prakse, koji je obuhvatao higijenu, ishranu i negu odojèadi, danas se koristi širom sveta. Umnogome je doprinela
blagostanju novoroðenèadi i dece. Dok nije napustila Njujork, ovaj grad je imao najnižu stopu mortaliteta novoroðenèadi na svetu.
Margaret Sanger
(Margaret Sanger, 1883-1966) se pripisuje izjava da se nijedna žena ne može nazvati slobodnom sve dok ne može svesno da odluèi da li želi da bude majka.
Ona je osnovala pokret za kontrolu raðanja u SAD. Kao medicinska sestra u doba kada je kontracepcija bila ilegalna, imala je prilike da se susretne s velikim brojem žena koje su strahovito želele da izbegnu mnogobrojne trudnoæe. Susret s dvadesetosmogodišnjom majkom troje dece koja je umrla posle drugog abortusa uverio ju je u neophodnost socijalnih reformi. Uprkos
mnogim sukobima sa zakonom, predano je radila na objavljivanju èasopisa i pamfleta o kontracepciji i planiranju porodice. Otvorila je i prvu kliniku za kontrolu raðanja u Bruklinu. Osnovala je Nacionalnu ligu za kontrolu raðanja, koja je kasnije postala poznata kao Amerièka federacija za planiranje roditeljstva.
Rebeka Krejghil Lensfild
(Rebecca Craighill Lancefield, 1895-1981) je doktorirala biologiju na Univerzitetu Kolumbija. Prva je žena koja je postala predsednica Amerièke asocijacije imunologa. Nagraðena je za otkriæe kljuèa za identifikaciju bakterija streptokoka i za sistematsku klasifikaciju više od 60 opasnih tipova bakterija koja je i danas u upotrebi. Ona je dokazala da ista vrsta streptokoka
može da izazove mnogobrojne bolesti, od upale grla do šarlaha.
Helen Bruk Tausig
(Helen Brooke Taussig, 1898-1986) je, uz dvojicu kolega, otkrila hiruršku proceduru kojom se koriguje kongenitalna srèana mana kod dece. Njoj se pripisuje otkriæe da ovaj sindrom izaziva nedostatak dotoka krvi u pluæa.
Godine 1961, odigrala je kljuènu ulogu u zabrani prodaje leka protiv muènine
(Thalidomide) koji je u Engleskoj i Nemaèkoj uzrokovao veliki broj dece roðene s nekom anomalijom. Bila je prva predsednica Amerièke kardiološke asocijacije, i tokom svoje karijere je dobila mnogobrojna priznanja.
Dženet Travel
(Janet Travell, 1901-1997) je ušla u istoriju 1961. godine, kada ju je Džon F.
Kenedi (John F. Kennedy) imenovao za prvu doktorku predsednika SAD.
Razvila je specifiènu metodu za leèenje bola (Myofascial Trigger Point Therapy), kojom je tretirala Kenedijev bol u leðima. Pripisuje joj se otkriæe naèina na koji se prenosi bol u mišiæima.
Doroti Hansin Anderson
(Dorothy Hansine Anderson, 1901-1963) je imenovala deèju bolest, cistiènu fibrozu, otkrivši i prvi test kojim se ova bolest dijagnostikuje. Ona je uoèila da je kod dece sa cistiènom fibrozom pojaèana funkcija žlezda koje luèe mukus i da ta deca umiru od infekcija respiratornog trakta.
Virdžinija Apgar
(Virginia Apgar, 1909-1974) je poèela karijeru kao hirurškinja, ali se prebacila
na anesteziologiju posle dve godine rada u profesiji kojom su dominirali muškarci. Kao anesteziološkinja, prisustvovala je na oko 17 000 poroðaja, te je 1952. godine sastavila prvi sistem za ocenjivanje novoroðenèeta (tzv. APGAR test) koji je i danas u primeni širom sveta.
Rita Levi-Montalèini
(Rita Levi-Montalcini, 1909- ) se tokom detinjstva, atipiènog za jednu italijansku devojèicu, odluèila za život posveæen nauci, kojem je ostala verna uprkos prisilnom seljenju i konaènom napuštanju Italije zbog svog jevrejskog porekla. Doktorirala je biologiju u Torinu, a u SAD je nastavila
da se bavi biohemijom. Pripisuje joj se otkriæe naèina razvoja nervnih æelija u
embrionu. Jedna je od dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu
1986. godine.
Gertruda Bele Elion
(Gertrude Belle Elion, 1918-1999) predstavlja jedno od znaèajnijih imena
u farmakologiji. Tokom Drugog svetskog rata, 1940. godine, poèela je da predaje hemiju u srednjoj školi, kada se i prikljuèuje istraživaèkom timu na Borouz Velkamu, gde je poèela dugogodišnju saradnju s Džordžom
Hièingsom (George H. Hitchings). Njih dvoje razvijaju hemioterapiju koja ne ošteæuje zdrave æelije, što postaje osnova za razvoj mnogih važnih lekova.
Godine 1988, podelila je Nobelovu nagradu s engleskim farmakologom Džejmson Blekom (James Black) za farmakološko istraživanje koje uvodi pristup baziran na razumevanju baziènih biohemijskih i fizioloških procesa.
Rozalin Susman Jalou
(Rosalyn Sussman Yalow 1921-), medicinska fizièarka i dobitnica Nobelove nagrade 1977. godine. Koizumiteljka je tehnike RIA, koja se danas koristi za dijagnostikovanje širokog spektra stanja, ukljuèujuæi dijabetes i hepatitis.
Da bi, meðutim, do toga došlo, ova je nauènica morala da prevaziðe brojne
prepreke. Kada je 1941. godine konkurisala za upis na studije fizike, odgovor
Univerziteta Perdju glasio je: „Dolazi iz Njujorka, Jevrejka je i žena. Ako
možete da garantujete da æe se posle studija zaposliti, mi æemo je primiti.“
Zbog malog broja studenata usled rata, konaèno ju je primio Univerzitet u
Ilinoisu, gde je i stekla zvanje doktorke nuklearne fizike.
Rosalind Frenklin
(Rosalind Franklin, 1920-195 je odigrala kljuènu ulogu u otkrivanju strukture DNK. Godine 1951, radeæi uz Morisa Vilkinsa (Maurice Wilkins) na londonskom Kings Koledžu, napravila je svoj model DNK strukture i fotografiju molekula DNK X zracima. Bez njene dozvole, Vilkins pokazuje
njene brojne studije dvojici istraživaèa DNK, Džejmsu Votsonu (James Watson) i Frensisu Kriku (Francis Crick). Pošto je napustila Kings Koledž, njene fotografije su iskorišæene tokom daljih istraživanja DNK. Umrla je od raka pre nego što su Krik, Votson i Vilkins dobili Nobelovu nagradu 1962. godine za istraživanja DNK.
Elizabet Kibler-Ros
(Elisabeth Kübler-Ross, 1926-2004) završava studije psihijatrije u rodnoj Švajcerskoj, ali nastavlja studije i medicinsku praksu u SAD, gde se prvi put suoèava s tretmanom bolesnika na smrt. Svoja zapažanja sabira u knjizi On Death and Dying (1969). Od tada je objavila više od 20 knjiga o strahovima
i tabuima vezanim za smrt. U jednoj od studija, identifikovala je èuvenih pet
stupnjeva bola (Five stages of Grief) s kojim se suoèavaju bolesnici u završnim
fazama bolesti: odbijanje, ljutnja, pregovaranje, depresija ili oèajanje i,
konaèno, prihvatanje.
Flosi Vong-Stal
(Flossie Wong-Staal, 1947- ) jedan je od najveæih svetskih autoriteta u virusologiji. Od 1970. do 1990. godine radila je s istraživaèem Robertom Galom (Robert Gallo), odigravši znaèajnu ulogu u otkrivanju HIV-a, virusa koji izaziva AIDS. Od 1990. godine upravnica je Istraživaèkog centra za HIV pri Kalifornijskom Univerzitetu u San Djegu, gde radi na oktrivanju vakcine protiv HIV-a i na terapiji obolelih od AIDS-a.
Prva lekarka u Srbiji je bila doktorka Draga Ljoèiæ (1855-1937). Roðena je u Šapcu, u Beogradu je završila Višu žensku školu, a posle godine provedene na prirodnjaèkom odseku Velike škole, otišla je u Cirih gde je studirala medicinu i bila jedna od retkih žena na studijama medicine u to vreme. Radila je u Srbiji kao lekarka u privatnoj praksi. Jedna je od osnivaèica Materinskog udruženja. U njenoj sedamdesetoj godini, 1925. godine, Društvo ženskih lekara joj je priredilo sveèanu akademiju u Beogradu.
Re: Zanimljivosti 
je odigrala kljuènu ulogu u otkrivanju strukture DNK. Godine 1951, radeæi uz Morisa Vilkinsa (Maurice Wilkins) na londonskom Kings Koledžu, napravila je svoj model DNK strukture i fotografiju molekula DNK X zracima. Bez njene dozvole, Vilkins pokazuje