Konstantin Simonov

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek šiju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.

citat:

---

mimaaa wrote:

Konstantin Simonov

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
.
.
.
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.

---

...
Jedan skrenuti pogled bit ce sve
sto cemo jedno drugome moci dati...

Nikada ne znate ko vas može cuti
“A ako nešto kažete sa dovoljno žara,
i ako bogovi nemaju pametnija posla, vaseljena ponekad ume da se sklupca oko vaših reci.
Reci su odvajkada imale snagu da promene svet. Pazite šta želite.
Nikada ne znate ko vas može cuti.
Ili šta, kad smo vec kod toga.
Jer nešto možda lunja kroz univerzume i nekoliko reci koje pogrešna osoba izgovori u pravom trenutku može zazvucati veoma primamljivo…”

Teri Pracet  

Pustio sam da me vodi po mracnoj ulicici....

Pustio sam da me vodi po mracnoj ulicici. Glas joj je postao hrapaviji, a reci su joj same navirale na usta.
Uopšte se ne secam šta je govorila, a mislim da ni sama nije znala šta govori.
Govorila je divlje, besomucno, protiv sudbine koja je bila jaca od nje.
Ma ko bila, nije više imala imena.
Bila je naprosto žena, izmucena, izubijana, skršena, stvorenje što nemocno udara krilima u mraku. Nije se nikom obracala, a najmanje meni; nije govorila ni sa samom sobom, pa ni s Bogom. Bila je samo brbljiva rana koja je našla glas, a u mraku se cinilo da se rana otvara i stvara oko sebe prostor u koji može krvariti bez srama i poniženja.
Za sve me vreme grcevito držala za mišicu, kao da se želi uveriti da sam tu; stezala mi je ruku svojim snažnim prstima, kao da mi dodirom prstiju želi saopštiti misao koju njene reci više ne sadrže.
Henri Miler-Mirni dani na Klišiju

[Edited by ayna on 14-04-2009 at 15:20 GMT] 

Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on...
Izmicala mi je - to sam osecao - u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela, i vracala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad nije ni pripadala meni … Ko uopšte kome pripada i šta znaci pripadati jedno drugom - te gradanske reci beznadne iluzije? Ali sam uvek nanovo, kad se vracala, za jedan cas, za jedan pogled, za jednu noc, sam sebi izgledao kao knjigovoda koji ne treba da racuna, nego ne pitajuci da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrecnica, osudena na smrt. Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuca - ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoisticne zakone smatraju zavetnim plocama Božijim. Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam … Remark - Noc u Lisabonu  

Samotna ljubav

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvoje vlasi-
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi-
Poginut ću noćas i za dragom poć.

Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče?
Ljubav to je rana, i ta rana peče,
Ljubav boli, boli, kao život boli.

Teško, teško onom koji voli-
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muči samo kad sam sam - ko kamen.




Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš.
I dvije će pokisle ptice, sa tvoga oka, prhnuti na jug.

Ni jedna suza, ni malo volje,
ni jedna slutnja, ni glas...

A moglo je bolje...



Reći ćeš: "Malo je tužno, a Hrist je bio kopile i jad..."
I stat´ ćemo, goli i sami, pred ovo ledeno nebo i mrak...

Miriše pelin, pusto polje,
ocvale ruže i med...

A moglo je bolje...



Gdje, pokaži mi?

Gdje, kad tužne sudba ne voli?

I čime od svjeta da se braniš?
Kao ruža sa dva smješna trna..... ili snom...

Uzalud... uzalud...



.....sve je protiv nas...

nekad-davnooo
(sviđa mi se anđelin citat)

Uzalud... uzalud...


Ni jedna suza, ni malo volje,
ni jedna slutnja, ni glas...

A moglo je bolje...
.....sve je bilo protiv nas...
Uzalud... uzalud...

.....sve je protiv nas...

Ne reci: kad budem imao vremena učiću,
jer možda nikada nećeš ni imati vremena.




Stidljivac ne može da uči niti nestrpljivac da podučava.




U mjestu gdje nema ljudi, nastoj da budeš čovjek.



Talmud


[Edited by hurija on 15-04-2009 at 22:21 GMT]

[Edited by hurija on 15-04-2009 at 22:22 GMT]

Život je ...
Majka Tereza
Život je prilika - iskusi je
Život je ljepota - divi joj se
Život je san - učini ga stvarnim
Život je izazov - suoči se s njim
Život je zadatak - izvršavaj ga
Život je igra - igraj se
Život je dragocjen - njeguj ga
Život je bogatstvo - čuvaj ga
Život je ljubav - uživaj je
Život je tajna - pronikni je
Život je obećanje - ispuni ga
Život je tuga - nadiđi je
Život je himna - pjevaj je
Život je borba - prihvati je
Život je tragedija - uhvati se s njom u koštac
Život je avantura - usudi se
Život je sreća - zasluži je
Život je život - brani ga


..ovo mi se svidjelo..
al ne znam čije je