Bolje da ne komentarisem...
A jel` neko citao knjigu "Papisa Ivana"? Da, da papa - zensko...nekada davno.

Lezbijka imenovana za biskupa



Šveđanka Eva Brunne (55) prva je lezbijka koja je imenovana biskupom Luteranske crkve.

Samo dva tjedna nakon što je švedskim svećenicima dopušteno da vjenčaju homoseksualne parove, u Švedskoj se dogodio još jedan povijesni dan za tamošnju crkvu - Šveđanka Eva Brunne (55) prva je lezbijka koja je imenovana biskupom Luteranske crkve. Eva je majka trogodišnjeg djeteta i živi u "registriranom partnerstvu" s drugom ženom.

Svečanost je održana u katedrali u Uppsali u nazočnosti kraljevske obitelji u Švedskoj, prenosi RTL.

"Nakon što ljudi bivaju kršteni, nitko nema prava odlučivati može li ta osoba biti dio crkve ili ne. Bez obzira radi li se o gay, biseksualnoj ili transrodnoj osobi", kazala je tom prilikom biskup Eva Brunne.

Do 2000. godine, Luteranska crkva bila je državna religija, a i danas je čak 75 posto Šveđana sljedbenika luteranske religije. Luteranska crkva je i ovim imenovanjem žene za biskupa pokazala da je najotvorenija crkva za prihvaćanje seksualnih manjina.

10.11.2009
Pincom.info

http://pincom.info/index.php?p=opsirnije&s=71521

Hmmm...otkud?

Otkud na listi povlaštenih Durmiš Serbezovski

Ministarstvo za stambena pitanja Kantona Sarajevo sastavilo je rang listu osoba kojima će biti omogućeno da pod povoljnim uslovima kupi stan. Koliko je bilo kandidata nije poznato, ali se zna da je na rang - listi 71 osoba i za njih se kaže da su ispunili sve kriterije.

Iznenađenje je što se na listi povlaštenih našao i Durmiš Serbezovski, sin pjevača Muharema Serbezovskog koji je ispred Stranke za BiH delegat u Domu naroda Parlamenta FBiH i poslanik Skupštine Kantona Sarajevo. Durmiš Serbezovski pokušava da nastavi očevim putem i izgradi pjevačku karijeru.

Odlukom Ministarstva za stambena pitanja, njemu će biti omogućeno da kupi stan u Vogošći po cijeni od svega 700 eura po kvadratnom metru. Čime je on dobio tu povlasticu, za sada je nepoznato, a pretpostavlja se da su najzaslužnije intervencije članova Vlade Kantona Sarajevo iz Stranke za BiH.
S.V.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9225

Svasta!

Sidran traži da Vlada otplati njegov kredit za stan?

Prije osam godina, zahvaljujući preporukama i odlukama Vlade Federacije BiH i Vlade Kantona Sarajevo, i književnik Abdulah Sidran dobio je iznimno povoljan kredit za kupovinu stana.

Kako saznajemo iz naših izvora, Sidran je prošle sedmice od Besima Mehmedića, premijera Kantona Sarajevo i nekih članova kantonalne Vlade, zatražio da iz budžetskih sredstava otplate ostatak duga na ime kredita. Nezvanično saznajemo da se radi o sumi od oko 40.000 maraka koliko je on još dužan.

Šta će odlučiti premijer Mehmedić i Vlada, za sada je nepoznato, a priča se da je Abdulah Sidran zaprijetio i samospaljivanjem.
D.D.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9226

Mirsad Kacila - istinski humanista i profesionalac!

Naši kardiohirurzi su među najboljim u Evropi



Od ka­da je počeo sa ra­dom Cen­tar za srce na Kli­ničkom cen­tru Sa­ra­je­vu pri­je četi­ri go­di­ne on je bio na nje­go­vom čelu. Do da­nas je ura­dio sku­pa sa svo­jim stručnim ti­mo­vi­ma mno­go, te pos­ti­gao za­vi­dan us­pjeh u kar­do­hi­rur­gi­ji i in­va­zi­vnoj di­ja­gnos­ti­ci. On je dr. Mir­sad Ka­ci­la, Sa­raj­li­ja i ber­lin­ski upo­sle­nik, ko­ji je za "San" re­kao ne­što vi­še o sa­mom ra­du Cen­tra, pre­dnos­ti­ma ko­je nu­di ova kli­ni­ka bo­le­sni­ci­ma, no­voj hi­bri­dnoj sa­li ali i o sjaj­nim re­zul­ta­ti­ma....

Ve­li­ki is­ko­rak

Sa­mom or­ga­ni­za­ci­jom Cen­tra za srce čiji je su­per­vi­zor Ber­lin­ska kli­ni­ka na­prav­ljen je ve­li­ki is­ko­rak u or­ga­ni­za­ci­ji zdrav­stva?

- Da, po­go­to­vo u or­ga­ni­za­ci­ji in­va­zi­vne kar­di­olo­gi­je i kar­di­ohi­rur­gi­je gdje su pod je­dnim kro­vom smje­šte­ni kar­di­olo­zi, kar­di­ohi­rur­zi i kar­dioanes­te­zi­olo­zi što je re­zul­ti­ra­lo vi­dno po­većanim bro­jem ope­ra­ti­vnih za­hva­ta, uvećanim kva­li­te­tom uslu­ge i nor­mal­no eko­nom­skim efe­ktom ko­ji je mno­go bo­lji za kli­nički cen­tar. Ber­lin­ska bol­ni­ca ima ugo­vor s Kli­ničkim cen­trom ko­ji tra­je du­go go­di­na i na osno­vu ko­jeg se po­ka­za­lo i još će se po­ka­za­ti da ta­kvo fun­kci­oni­sa­nje ima do­bre re­zul­ta­te. U na­šem cen­tru se go­diš­nje ura­di oko 400 ope­ra­ti­vnih za­hva­ta i oko 1.200 ka­te­te­ri­za­ci­onih pro­ce­du­ra gdje se ot­pri­li­ke oko 40 pos­to slučaje­va za­vrši in­plan­ta­ci­jom sten­to­va. To je je­dan za­vi­dan i vrlo do­bar re­zul­tat je­dne ma­le kli­ni­ke na Bal­ka­nu. Međutim, ono što je mno­go bi­tni­je je ra­zvoj ovo­ga pro­je­kta. Mi smo for­mi­ra­li još no­vih ti­mo­va ko­ji sa­mos­tal­no obav­lja­ju ope­ra­ci­je na srcu i os­ta­le pro­ce­du­re.

Možete li nam na­ves­ti ne­ke kon­kre­tne re­zul­ta­te?

- Mi ima­mo na sto­ti­ne pri­mje­ra. Ono što je ja­ko bi­tno jes­te da lju­di mo­ra­ju da shva­te da je sva­ko srčano obo­lje­nje te­ško obo­lje­nje. Sva­ko srčano obo­lje­nje zah­tje­va je­dan određeni tre­tman ko­ji ima i određene pro­cen­te kom­pli­ka­ci­ja i mo­gućnost onog naj­go­reg. To je ne­za­obi­la­zno. Nažalost, kod nas je pre­ven­ci­ja ja­ko skro­mna. ta­ko određen broj pa­ci­je­na­ta ko­ji dođe kod nas, dođe sa već poo­dma­klom bo­lešću kad je tre­tman mno­go složeni­ji i kom­pli­ci­ra­ni­ji.Ono što ja stal­no po­nav­ljam jes­te da kad mje­ri­te re­zul­tat ra­da bi­lo ko­je kli­ni­ke, re­zul­tat ra­da je kva­li­tet po­sla ko­ji ste ura­di­li, pro­ce­nat kom­pli­ka­ci­ja ko­je su nas­ta­le i pro­ce­nat smrtnos­ti. Mi ima­mo pro­ce­nat smrtnos­ti ne­gdje oko tri pos­to i ti­me sam sve re­kao. Po ne­kim sta­tis­ti­ka­ma ko­ji­ma se ba­ve evrop­ska udruženja i naj­ma­nji pro­ce­nat smrtnos­ti je od tri do šest pos­to u bol­ni­ca­ma ko­je se ba­ve ova­kvom pro­ble­ma­ti­kom. I ovim naj­ma­njim pro­cen­tom možemo ima­ti sa­mo je­dnu pot­vrdu kva­li­te­ta uslu­ga ko­je pružamo. Nažalost, pos­to­ji ja­ko te­ških stva­ri za ko­je ljud­ska ru­ka još uvi­jek ni­je na­šla li­jek.

Una­pređenje opre­me

- Us­ko­ro ćete do­bi­ti i no­vu zgra­du sa mno­go so­fis­ti­ci­ra­ni­jom opre­mom?

Odlu­ka­ma ko­je su do­ne­se­ne na ni­vou Fe­de­ra­ci­je BiH i Kan­to­na Sa­ra­je­vo pris­tu­pi­lo se iz­gra­dnji no­vog cen­tra ko­ji bi tre­bao da ima mno­go veće ka­pa­ci­te­te. Upra­vo ti ka­pa­ci­te­ti bi nam omo­gućili da ra­di­mo du­plo vi­še pro­ce­du­ra unu­tar sa­le ko­je ra­di­mo sa­da. To je ja­ko do­bro pri­je sve­ga za građane BiH za­to što pro­blem sa ko­jim se sad suočava­mo su du­ge lis­te čeka­nja do obav­lja­nja pro­ce­du­re. Te pro­ce­du­re ne možemo ura­di­ti iz odmah iz obje­kti­vnih ra­zlo­ga za­to što ne­ma­mo ka­pa­ci­te­ta, ne­ma­mo do­vo­ljno sa­la, ne­ma­mo do­vo­ljno mjes­ta, odno­sno kre­ve­ta... Ovim no­vim cen­trom čija iz­gra­dnja uve­li­ko tra­je u Kli­ničkom cen­tru na šes­toj etaži, imat ćemo sve što nam tre­ba. Na­da­mo se da ćemo u no­voj zgra­di početi sa ra­dom u mar­tu. Građevin­ski ra­do­vi će na­da­mo se bi­ti za­vrše­ni u to­ku de­cem­bra on­da bi tre­ba­lo doći do in­sta­li­ra­nja vrhun­ske, naj­sa­vre­me­ni­je i naj­so­fis­ti­ci­ra­ni­je opre­me ko­ja će se ugra­di­ti u tom cen­tru da bi­smo mo­gli pružiti što bo­lje i što kva­li­te­tni­je uslu­ge.

- Šta po­dra­zu­mi­je­va ta opre­ma?

Prvi put u Sa­ra­je­vu ra­dit ćemo pro­ce­du­re na srcu ko­je su vi­so­ko kom­plek­sne i ko­je tre­nu­tno ni­je­dan od cen­ta­ra od Beča do Ati­ne ne može pružiti. Mi ćemo bi­ti spre­mni po prvi put da izađemo iz je­dne me­di­je u taj dio me­di­cin­skih uslu­ga gdje ćemo bi­ti slo­bo­dni da pa­ci­jen­te, od Beo­gra­da, pre­ko Lju­blja­ne do Za­gre­ba po­zo­ve­mo i da ih tre­ti­ra­mo ov­dje u Sa­ra­je­vu za­to što veći dio tih pro­ce­du­ra oni ni­su u mo­gućnos­ti da još ura­de. A ko­je su to pro­ce­du­re? To su pro­ce­du­re in­plan­ta­ci­ja ko­je zah­tje­va­ju vi­še ope­ra­ti­vnih za­hva­ta is­to ta­ko in­plan­ta­ci­je vi­so­ko so­fis­ti­ci­ra­nih sten­to­va. Sve će to bi­ti mo­guće opre­ma­njem hi­bri­dne ope­ra­ci­one sa­le ko­ja za­do­vo­lja­va po­tre­be.
Dž. Bu­snov

Ma­lo slo­bo­dnog vre­me­na

Je­dan ra­dni dan do­kto­ra Ka­ci­le?

- Moj ra­dni dan počinje uju­tro oko 7 i 15. U pro­sje­ku imam je­dnu ili dvi­je ope­ra­ci­je dne­vno. Pos­to­je ti­mo­vi ko­ji ra­de za­je­dno sa mnom. Taj ope­ra­ti­vni se­gment obično tra­je do ne­kih četi­ri ili pet sa­ti po­sli­je­po­dne. U pe­ri­odu između ope­ra­ci­ja i po­sli­je dru­gog ope­ra­ti­vnog za­hva­ta se rje­ša­va­ju stva­ri ko­je su ve­za­ne za di­re­ktan kon­takt s pa­ci­jen­ti­ma. Slo­bo­dnog vre­me­na je ja­ko ma­lo. Trud ko­ji se ulaže je za­is­ta obo­jen je­dnim ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom svih ko­ji ra­de.

Vo­lja je pre­su­dna

Mir­sad Ka­ci­la je rođen 1965. go­di­ne. Do­kto­ri­rao u Pi­zi u Ita­li­ji i ra­dio u Nje­mačkoj.

Ima si­na ko­ji ima četi­ri mje­se­ca i zo­ve se Džan.

-Ovo što ra­dim u Sa­ra­je­vu sma­tram je­dnim ve­li­kim us­pje­hom sre­di­ne ko­le­ga i me­ne kao dio ti­ma. Iz­dvo­jio bih je­dnu stvar ko­ju stal­no po­nav­ljam. Kad se go­vo­ri o pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma se su­sreću svi, a ne sa­mo mi lje­ka­ri čes­to na­ila­zi­mo na od­go­vo­re "ovo ne može, ovo ni­je u re­du". Vje­ruj­te ja stal­no po­nav­ljam je­dnu stvar ko­ju Ame­ri­kan­ci čes­to go­vo­re "gdje ima vo­lje, ima i način". Kad ima vo­lje, sve se može ura­di­ti - kaže Ka­ci­la.

„Baj­ke" o pla­ti

Pričaju da ima­te pla­tu 16. 000 eura?

- To ap­so­lu­tno ni­je is­ti­na. Mi smo sklo­ni ta­kvom na­pu­hi­va­nju. Mo­ja pla­ta je je­dna obična pla­ta lje­ka­ra spe­ci­ja­lis­te.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9172

Za njega je operacija aneurizme rutina. :

http://img517.imageshack.us/img517/3685/2kacilaavaz23022007.jpg

Razlicita misljenja...

Ima li anarhije na bh. tržištu lijekova



Na­kon pre­no­sa na­dle­žnos­ti na drža­vni ni­vo, ni­ko u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ne kon­tro­li­še trži­šte li­je­ko­va - ni uvoz, ni­ti do­ma­ću proi­zvo­dnju, upo­zo­ra­va di­re­ktor Upra­ve za in­spe­kcij­ske po­slo­ve FBiH Ibra­him Ti­rak.

Ozbi­ljna si­tu­aci­ja

- Mi vi­še ne­ma­mo na­dle­žnost da kon­tro­li­še­mo pro­da­ju i proi­zvo­dnju. Ni­ko tre­nu­tno to ne ra­di, a no­vo­for­mi­ra­na Agen­ci­ja za li­je­ko­ve i me­di­cin­ska sred­stva BiH ni­je oba­vi­la svoj dio po­sla, odno­sno ne­ma drža­vnih far­ma­ce­ut­skih in­spe­kto­ra. Ci­je­lo trži­šte li­je­ko­va je bez kon­tro­le, ve­le­pro­da­je ni­ko ne kon­tro­li­še... Mi je­di­no kon­tro­li­še­mo ma­lo­pro­da­ju li­je­ko­va, odno­sno apo­te­ke. Ne­ma­mo vi­še ni pra­vi­lan uvid ko­ji su li­je­ko­vi odo­bre­ni, a ko­ji ni­su. U ovoj oblas­ti vla­da op­šti ha­os - tvrdi Ti­rak u izja­vi za «San».

On is­ti­če da je nas­ta­la si­tu­aci­ja ve­oma ozbi­ljna, "jer li­je­ko­vi ne smi­ju bi­ti van kon­tro­le bu­du­ći da je to ja­ko opa­sno za gra­đa­ne".

- Igra­mo se "glu­hih te­le­fo­na". Ima­li smo ve­li­ku pre­pis­ku na na­dle­žni­ma i po­no­vo će­mo im se obra­ti­ti da ri­je­še nas­ta­li pro­blem. Po­slat će­mo pi­smo i Vi­je­ću mi­nis­ta­ra BiH i tra­ži­ti da ne­ko preu­zme tu na­dle­žnost dok se ne iza­be­ru drža­vni in­spe­kto­ri.

Na­ime, Vi­je­će mi­nis­ta­ra tre­ba da do­ne­se pra­vil­nik o unu­traš­njoj or­ga­ni­za­ci­ji bh. Agen­ci­je za li­je­ko­ve i da se ime­nu­ju in­spe­kto­ri. No, s ob­zi­rom na du­gu kon­kur­snu pro­ce­du­ru, ovo sta­nje će još po­tra­ja­ti - uvje­ren je Ti­rak.

Za­ži­vio sis­tem

Pred­sje­dni­ca Me­đu­kan­to­nal­ne far­ma­ce­ut­ske ko­mo­re Za­hi­da Bi­na­kaj ima po­tpu­no su­pro­tno miš­lje­nje.

- Nad­zor nad pro­me­tom li­je­ko­va obav­lja­ju fe­de­ral­ni i kan­to­nal­ni far­ma­ce­ut­ski in­spe­kto­ri.

Uvoz je ap­so­lu­tno pod nad­zo­rom Agen­ci­je za li­je­ko­ve i, ko­li­ko ja ču­jem od ve­le­pro­me­tni­ka li­je­ko­vi­ma, taj me­ha­ni­zam je ja­ko do­bro za­ži­vio u Ba­nja­lu­ci. Li­je­ko­vi se ne mo­gu uves­ti bez do­zvo­le, a bu­kval­no sva­ka se­ri­ja uve­ze­nih li­je­ko­va se kon­tro­li­še. To je za nas pra­ve pro­fe­si­onal­ce iz bran­še ogro­man na­pre­dak i ve­li­ka pre­dnost što se admi­nis­tra­ci­ja i nad­zor vrše sa je­dnog mjes­ta od je­dne ovla­šte­ne agen­ci­je - na­gla­ša­va Bi­na­kaj.

U Agen­ci­ji za li­je­ko­ve, pak, ni­su že­lje­li raz­go­va­ra­ti o Tir­ko­vim tvrdnja­ma, ni­ti opće­ni­to o si­tu­aci­ji na bh. far­ma­ce­ut­skom trži­štu.
I. Tre­pa­lo­vac

"Pa­uči­nas­ti" nad­zor

- Vrsta kon­tro­le ka­da in­spe­ktor uđe u 100 apo­te­ka u ra­znim di­je­lo­vi­ma drža­ve, ma­la je i ni­je do­bra za gra­đa­ne. To je is­to kao kad kon­tro­li­še­te pa­uči­nu.

Ina­če, ne­ma­mo ne­kih pro­ble­ma u Fe­de­ra­ci­ji, jer su na­ši apo­te­ka­ri dos­ta do­bri. Me­đu­tim, ne­ma­mo uvid šta se i ka­ko uvo­zi, ko šta odo­bra­va i šta ko proi­zvo­di - is­ti­če Ti­rak.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9208

Podrška Obami pala ispod 50 posto

Podrška američke javnosti za predsjednika Baracka Obamu pala je ispod 50 posto, pokazalo je već drugo veliko ispitivanje javnog mnijenja što je naznaka da mu slabost ekonomije i duga rasprava o reformi zdravstva nanose štetu, objavio je Gallupov institut.

Prema Gallupu, Obamino vođenje predsjedničke dužnosti odobrava 49 posto Amerikanaca. Istraživanje Univerziteta Quinnipiac u srijedu je dalo gotovo isti rezultat, sa 48 posto podrške Obami.

To je prvi put da je Obama u široko priznatim ispitivanjima Gallupa i Quinnipiaca izgubio većinsku podršku.

Već mjesecima mu se u tim i drugim većim anketama podrška kreće oko 53-54 posto, zavisno od ispitivanja, dok mu je u januaru nakon inauguracije dostizala gotovo 70 posto.

Gallup ocjenjuje kako je Obamin pad u dnevnom ispitivanju popularnosti vjerovatno rezultat ogorčene rasprave o reformi zdravstva kao i slabog stanja američke ekonomije, s milionima nezaposlenih.

"Amerikanci su također zabrinuti zbog oslanjanja Obamine administracije na veliku državnu potrošnju za rješavanje nacionalnih problema i rasta saveznog budžetskog deficita", navodi Gallup u analizi ispitivanja provedenog od utorka do četvrtka na nacionalnom uzorku od 1.533 osobe.

(FENA)

Kako nana kaze!?

Uz tekst "Zlatni studenti u blatu Univerziteta" :
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=32975

Uz profesorsko-sex-pravosudnu trakavicu na Pravnom fakultetu (pravosudni "Skadar na Bojani"?) :
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/forum/viewtopic.php?TopicID=622519&page=148

OVO je BISER NAD BISERIMA!
"Blago" studentima sa ovakvim "profesorima"!

Da, tacno je : "Ostavite svu nadu ..."
... u bolje sutra!

Prof. Hasković: Hrvati i Srbi ne postoje!



Profesor psihologije na sarajevskom Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Mujo Hasković održao je predavanje studentima prve godine od kojeg se, kako piše portal Otvoreno.ba, prisutnima dizala kosa na glavi.

Profesor Hasković je «pedagoški» studentima održao predavanje o dekadentnosti i izopačenosti američkog i izraelskog društva. Tako je između bezbroj javno iznesenih gluposti profesor Hasković rekao da 70 posto američkih žena vode ljubav s psima!

Na istom predavanju Hasković je, kako navodi Otvoreno.ba rekao da su Izraelci uglavnom degenerisani jer je općepoznato da se rodbina međusobno ženi i udaje, a na kraju je negirao postojanje srpske i hrvatske nacije argumentirajući to pričom svoje nane koja mu je rekla da za vrijeme vladavine Austrougarske Bosnom, Srbi i Hrvati nisu postojali!

21.11.2009.
Pincom.info

Komentari (ko ima vremena) :
http://pincom.info/index.php?p=opsirnije&s=71827

citat:

---

nevenkagaragic wrote:
Kako nana kaze!?

Uz tekst "Zlatni studenti u blatu Univerziteta" :
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=32975

Uz profesorsko-sex-pravosudnu trakavicu na Pravnom fakultetu (pravosudni "Skadar na Bojani"?) :
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/forum/viewtopic.php?TopicID=622519&page=148

OVO je BISER NAD BISERIMA!
"Blago" studentima sa ovakvim "profesorima"!

Da, tacno je : "Ostavite svu nadu ..."
... u bolje sutra!

Prof. Hasković: Hrvati i Srbi ne postoje!



Profesor psihologije na sarajevskom Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Mujo Hasković održao je predavanje studentima prve godine od kojeg se, kako piše portal Otvoreno.ba, prisutnima dizala kosa na glavi.

Profesor Hasković je «pedagoški» studentima održao predavanje o dekadentnosti i izopačenosti američkog i izraelskog društva. Tako je između bezbroj javno iznesenih gluposti profesor Hasković rekao da 70 posto američkih žena vode ljubav s psima!

Na istom predavanju Hasković je, kako navodi Otvoreno.ba rekao da su Izraelci uglavnom degenerisani jer je općepoznato da se rodbina međusobno ženi i udaje, a na kraju je negirao postojanje srpske i hrvatske nacije argumentirajući to pričom svoje nane koja mu je rekla da za vrijeme vladavine Austrougarske Bosnom, Srbi i Hrvati nisu postojali!

21.11.2009.
Pincom.info

Komentari (ko ima vremena) :
http://pincom.info/index.php?p=opsirnije&s=71827

---

Dakle, ceka nas JOS veci haos?

Kriminalci će do 2015. izazvati nasilje i haos na Balkanu!

Organizovani kriminal na zapadnom Balkanu i dalje ugrožava evropsku sigurnost, jer su balkanske države postale jedna od glavnih zona za ulazak kriminalnih grupa na teritoriju Evropske unije.

Glavni uzork

Ova ocjena i procjena stoji u novom izvještaju Istražne službe američkog Kongresa. U njemu se pocrtava neophodnost direktnog angažmana Sjedinjenih Američkih Država na Balkanu zbog dramatične situacije.

- Trgovina drogom, duhanom i ljudima je glavna djelatnost kriminalnih grupa u državama Zapadnog Balkana i donosi ogromnu zaradu ljudima koji su u to uključeni. Zato je povezanost pranja novca i organizovanog kriminala i dalje bitan problem - kaže se u izvještaju.

Istražna služba američkog Kongresa u svom dokumentu koji su dobili svi kongresmeni posebno upozorava da je u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Hrvatskoj došlo do jačanja veza između aktera organizovanog kriminala, političkih elita i ratnih zločinaca.

- Upravo zbog toga je moguće da upravo kriminal i kriminalci budu glavni uzrok eskalacije nasilja i haosa u regionu do 2015. godine - kaže se u dokumentu Istražne službe i naglašava:

Američka akcija

- Osim što usporava privredni razvoj i narušava vladavinu prava, organizovani kriminal postao je ozbiljan problem u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Makedoniji i Hrvatskoj. Američka vlada pomaže jačanje borbe protiv organizovanog kriminala, ali se očekuje da ti projekti tek daju rezultate. Plan američke administracije je da se vrlo aktivno uključi u suzbijanje organizovanog kriminala u regionu.

Treba reći da je Istražna služba u jednom dijelu svog izvještaja izdvojila Hrvatsku ocjenjujući je kao potencijalno najperspektivniju državu zapadnog Balkana koja će u idućih nekoliko godina sigurno postati članica Evropske unije. Za ostale zemlje se kaže da će trebati dosta vremena da postanu članice Evropske unije zato što su pogođene siromaštvom i zato što su im potrebne daljne i radikalne reforme. U izvještaju je akcentirana i Crna Gora i kaže se da u toj državi ne postoji vladavina prava.
S.I.

Direktor FBI u Sarajevu

Ne treba zaboraviti da je prošle sedmice u Sarajevu boravio Robert Muler, direktor američkog Federalnog istražnog biroa FBI. On je imao niz sastanaka sa državnim vlastima, a pojedinačno je razgovarao i sa šefovima bh. obavještanih službi i direktorima entitetskih uprava policije. Svi ti razgovori vođeni su iza zatvorenih vrata.

Heroinska ruta preko Balkana

Oliver Erdman, povjerenik Kancelarije za borbu protiv droge u Hamburgu izjavio je da ogromne kolilčine droge idu od luka na Crvenom moru do Evropske unije i da balkanska ruta u time ima veliku ulogu.

- Heroin ide iz Afganistana i Turske - zemalja proizvođača ili uzgajivača - preko Balkana prema zapadnoevropskim zemljama -kazao je Erdman.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9338

Cinjenica = nepobitna istina, a u BiH se i cinjenice tumace kako kome "prahne"...

Odluke ZAVNOBiH-a će i za sto godina biti činjenica



- Dan državnosti, 25. novembar 1943. godine, za Bosnu i Hercegovinu je historijski bitna činjenica, bez obzira ko i kakav odnos danas imao prema tom datumu. Prvi put nakon srednjovjekovne Bosne, država se konstituirala kao buduća federalna jedinica, a kasnije i republika unutar Jugoslavije. Udareni su temelji jednoj ozbiljnoj državi - poručio je u razgovoru za «San» Juraj Martinović, potpredsjednik SUBNOR -a BiH.

Uzaludno negiranje

Martinović je bio premlad da bi aktivno sudjelovao u historijskoj sjednici ZAVNOBiH-a u Mrkonjić Gradu, ali i danas, 66 godina kasnije, duboko vjeruje u sve tada proklamovane principe.

- Ipak sam ja malo mlađi i nisam bio učesnik tog zasjedanja... Rijetki su oni koji su danas i među živima, a koji su bili rame uz rame tog 25. novembra 1943. godine... Vrijeme je ipak učinilo svoje, ali ono što je najvažnije, neke se stvari vezane za ovaj datum ne smiju nikada zaboraviti.

Doduše, činjenica je da u RS-u taj datum ne doživljavaju kao Dan državnosti svoje domovine. Ista je situacija i u dijelu koji je nekada bio pod jurisdikcijom «Herceg Bosne»...

No, slavili ga mi svi ili ne, taj datum ostaje u historiji zabilježen, bez obzire na sve nadaće koje ga prate. Tako su odlučili vijećnici ZAVNOBiH-a, usvojivši Rezoluciju i Proglas u kojima je izražena volja naroda Bosne i Hercegovine da je njihova zemlja i srpska i hrvatska i muslimanska...

Jednostavno, historija ima svoju logiku, događaji imaju svoju važnost, bez obzira kako ga učesnici obilježavali. Kad god se bude govorilo o historiji Bosne i Hercegovine, pa bilo to i za narednih 100 godina, ovaj datum će biti nezaobilazan. Znači, nijedna historija BiH se ne može pisati bez 25. novembra 1943. godine - istakao je Martinović.

Pogrešan odnos

On je pritom sa žaljenjem konstatirao da se negiranjem Dana državnosti ustvari otkriva stvarni odnos prema Bosni i Hercegovini kao državi.

- Datum je samo simptom, a problem je u odnosu prema BiH. Ovdje je ključno pitanje kada će građani na cijeloj teritoriji zemlje doživjeti BiH kao svoju državu. Nije to pitanje njihove dobre volje, nego je to činjenica. Što se prije sa tom činjenicom pomire, prije ćemo krenuti prema naprijed.

Rješenje leži u mladim naraštajima, u budućim generacijama, ali samo ukoliko ih sistem ponovo ne zatruje. Vjerujem da će vrijeme pokazati koliko je besmisleno, danas u 21 stoljeću, u vremenu integracija cijele Evrope, insistirati na podjeli jedne ovako male države kao što je BiH. Priče o podjeli BiH, te referendumima za otcjepljenje su nerealne, ali je činjenica da još zadugo nećemo funkcionirati kao jedan organizam - zaključio je Martinović.
M. Aščić

Besmisleno politikantstvo

- Imamo jednog Milorada Dodika koji svaki čas govori kako je BiH varijabla, a RS konstanta. Sa stanovišta historije, to je totalna besmislica!

Naravno, dok su takvi ljudi na vlasti i dok je prisutna takva politika, ne možemo očekivati da se Dan državnosti prizna kao državni praznik i da ga svi doživljavaju jednako - naglasio je Martinović.

(SAN)
http://www.san.ba/index.php?id=9324


[Edited by nevenkagaragic on 25-11-2009 at 11:14 GMT]