citat:

---

*grofica* wrote:
ja sma mislil ada se sav polomio ako nista, vrat onda a ono noga samo slomljena

---

citat:

---

Abulafija wrote:


Cuj samo noga . Ej yebo ih taka auta, bolje da se u fici odrzava trka il u wartburgu kakom

---

F1 preko Atlantika; prvo Kanada
Ako je akcije u Monte Karlu bilo malo, ona nije izostala van staze, tamo gde je najmanje potrebna i poželjna. Otvaranje istrage nad Meklarenom zbog mogućeg režiranja ishoda trke bila je čista besmislica. Ne zato što ekipa nije intervenisala – Ron Denis je priznao da je vozačima naložio da uspore kako ne bi rizikovali gubitak od čak 18 poena – već je cela optužba bila na staklenim nogama.

Da sumiramo: lavinu je pokrenuo sam Hamilton, izjavom da ga je ekipa u boks pozvala ranije nego što je bilo predviđeno i time ga sprečila da odveze brze krugove onda kad je Alonso već bio obavio svoj pit stop. Kao da to nije bio dovoljan povod za sumnje, Englez je svima ukazao na broj koji nosi na bolidu i time signalizirao da "mora da sluša". Ostrvski mediji dočekali su svoj trenutak i onda je počelo...

Timske strategije ili manipulacije?

Pošto Ron Denis tvrdi da je, koristeći strategiju, učinio sve da Meklaren pobedi u trci, a da nije izdavao timska naređenja kako bi manipulisao njenim ishodom, to nam pruža izvrstan šlagvort za šetnju kroz istoriju F1. Cilj nam nije ni da optužimo, ni da branimo Denisa i Meklaren, o (ne)postojanju krivice FIA se već izjasnila. Narednim primerima samo ćemo pokazati da su timske strategije i naređenja oduvek bile deo auto-sporta i Formule 1.

Izraz "timska strategija", asocira na međusobna propuštanja vozača, pa odmah u sećanje dolazi po zlu poznata akcija Barikelo-Šumaher u Austriji 2002. U sličnom kontekstu možemo posmatrati i Melburn ´98 i način na koji su Kultard i Hakinen "sarađivali", opravdavši se prethodnim dogovorom da trku osvaja onaj ko prvi uđe u krivinu 1. To je to, timski dogovor, oduvek prisutan, oduvek primenjivan. Forma je benigna ili maligna, sve zavisi od ugla posmatranja. Uz to, neke ekipe i vozači znaju da "odigraju timski", dok drugi od sebe prave žrtve, a ponekad i klovnove.

Ko veruje da su timska naređenja tekovina novijeg doba, ili da ih je izmislio "zli trio" – Šumaher, Tod i Braun – neprijatno će se iznenaditi suočen sa podatkom da je jedan Fanđo osvojio naslov prvaka 1956. samo zato što mu je svoj bolid u Monci prepustio Piter Kolins. Tada su zamene automobila u toku trke još uvek bile dozvoljene. Dve godine potom, Fil Hil iz boksa Ferarija dobija naređenje da uspori i pusti Majka Hotorna na drugo mesto, koje je Englezu bilo dovoljno za šampionsku titulu. I sezona 1964. završena je na sličan način – Lorenco Bandini je u Meksiku poslušao instrukcije i propustio Džona Sartisa.

Prelazimo u nešto bližu prošlost. Jednom rođenom trkaču, Roniju Petersonu, nije bilo ispod časti da se vrati u Lotus i poštuje Andretijev status prvog vozača, iako je u "vanzemaljskom" Lotusu 79 i sam mogao da juriša na vrh. Veliki Šveđanin govorio je u septembru 1978: "S Mariom sam razgovarao pre nego što sam potpisao ugovor i otvoreno smo pričali o tome kako da on što lakše osvoji šampionat i da ga ja ne ometam u tom cilju. Saglasio sam se s tim da mu ne smetam kada sam pristupio ekipi. Takav je dogovor i tako moram da radim. Šta će se dešavati u preostalim trkama, u potpunosti zavisi od tima. Ako traže da ostanem iza njega, ostaću. Ovo je možda moja životna šansa, ali tu ne mogu ništa da izmenim." Intervju sa ovim Petersonovim rečima objavljen je samo 3 dana pre nego što će Roni poginuti od posledica jezivog udesa u Monci. Dakle, Lotus jeste primenjivao timsku strategiju, i to bez ikakvog prikrivanja.

Vilijams je ostao upamćen po nemogućnosti da ukroti Džonsa i Rojtemana 1981. Naravno da je bilo pokušaja da se ishod trke režira. Međutim, Rojteman je u Brazilu odbio da ispuni ugovorom predviđenu obavezu i propusti Džonsa, uporno ignorišući zahteve ekipe i signale iz boksa. Australijanca je ovo toliko razbesnelo da je odbio da se pojavi na podijumu. Zatim, ko može da zaboravi Manji Kur 1992. i Patrezeovo značajno "No comment" umesto odgovora na pitanje da li je namerno usporio kako bi Menselu omogućio još jednu laku pobedu?

Meklaren nije imao problema oko statusa vozača, barem ne javnih, sve do rata Prosta i Sene 1988. i 1989. Režiranih trka u pravom smislu reči nije bilo, ali samo zato što se dogovor između Alana i Airtona u Imoli ´89. raspao po šavovima. Francuz optužuje Meklaren da je tada favorizovao Brazilca: "Do Monce sam vodio u prvenstvu, sa desetak poena prednosti. Ali, ta trka bila je najniža tačka u odnosu između tima i mene. Sena je imao dva bolida, oko njega je bilo dvadeset ljudi, ja sam imao jedan auto i otprilike petoricu mehaničara. Bio sam sasvim sam u svom delu garaže, to je možda bio najgori vikend u mojoj trkačkoj karijeri." U to vreme, Meklaren su de facto činila dva različita tima koja dele istu garažu. Doduše, veruje se da je tome najviše doprinela Honda, što ne čini nikavu razliku, jer se sve zbivalo pod krovom Rona Denisa. Favorizovanje jednog vozača svakako jeste način da se manipuliše rezultatom trke ili cele sezone, kako god to Denis 2007. bio rad da definiše. Tu disciplinu su Beneton i, potom, Ferari, doveli do savršenstva.

Šta se, dakle, desilo u Meklarenu posle Monte Karla? Hamilton je pričao više nego što je smeo, mediji su to jedva dočekali, a FIA je reagovala bez ičeg pravog u šaci. Da li je Hamilton tek slučajno postao pričljiv? Teško, budući da smo ga videli kao potpuno zrelog i formiranog i malo je verovatno da se na Azurnoj obali naprasno vratio u tinejdžerske vode. Ovo je bila poruka, jasna i po tim nesporno štetna. Kratkoročno, štete nema, pošto FIA nije odrezala nikakvu kaznu, ali najveći stradalnik biće radna atmosfera u ekipi. Alonso ionako ume da se ponaša kao primadona (Šangaj ´06) i ako išta tokom sezone krene naopako, on će optužiti tim da favorizuje Engleza. Ron Denis je sve to već preživeo 1988. i 1989, uostalom, ovo u današnjem Meklarenu počinje da podseća na ono s kraja osamdesetih, samo izgleda perfidnije...

Pitanje časti na stranu, timskih dogovora je oduvek bilo, i biće ih i ubuduće, baš kao što će postojati vozači koji umeju da ih se pridržavaju, oni koji ih ignorišu, i oni koji znaju kakve su im obaveze, ali uprkos tome pokušavaju da ih eskiviraju.

F1 u vrlom novom svetu
Karavan je već prešao Atlantik. Na Severnoameričkom kontinentu, u razmaku od nedelju dana, voziće se šesta i sedma trka šampionata. Predstavu otvara 39. Velika nagrada Kanade, na F1 kalendaru prisutna od 1967, a 29. koja se vozi u u svima omiljenom Montrealu. Nakon Kanade, slede Sjedinjene Države i mitski Indijanapolis.

Smeštena na ostrvu Notr Dam, pored reke Sent Lorens, staza "Žil Vilnev" je sasvim različit izazov u poređenju sa Monte Karlom, zahteva radikalno drugačije podešen automobil i povratak na optimalnu aero efikasnost. Pista se sastoji od nekoliko brzih pravaca "isečenih" krivinama i šikanama. Prosečne brzine kruga dugog 4.361 m veće su od 200 km/h, maksimalne dostižu i 320 km/h, a najsporije mesto je ukosnica, kojom se vozi prvim stepenom prenosa i sa 88 km/h. Montreal u prvi plan vraća snagu motora i njihovu izdržljivost. Najduža faza pod punim gasom traje 15 sekundi, to je sekcija dužine 1.100 metara, od ukosnice do finalne šikane.

Staza je ozloglašena kao ubica kočnica. Njihove temperature tokom trke dostižu i 1000°C, što dodatno i efikasno rashlađivanje u Montrealu čini obaveznim. Kreni-stani konfiguracija piste iziskuje oko 2.000 šaltovanja u trci od 70 krugova. Na sve moguće tehničke probleme dodajmo i visoke ivičnjake, betonske ograde, "magnetski" "Zid šampiona" i (ponovo) nedostatak zaustavnih zona, pa postaje jasno zašto ova trka često prouzrokuje mnogo odustajanja i incidenata.

Prianjanje bolida za pistu je loše, naročito početkom vikenda, jer se ona preko godine malo koristi, prljava je i prašnjava, zbog oštrih zima mestimično i neravna, a vetar sa obližnje reke stalno nanosi fini vodeni sprej. Posledično, odabiraju se mekše gume, jer jedino one kompenzuju ove nezgodne karakteristike kanadske staze. Asfalt nije suviše abrazivan, pa pneumatike opterećuju "samo" ubrzanja iz sporih sekcija. Kao i na svakom mestu koje nije permanentna trkačka pista, uslovi se poboljšavaju kako vikend odmiče, idealna linija se raščišćava i u nju se utiskuje sve više gume. Na ovo ekipe reaguju tako što petak započnu sa većim nagibom krila, i postepeno ih spuštaju, kako ležanje na pisti postaje bolje.

Pravac duvanja vetra (čeoni ili vetar u leđa) može da bude veoma nepredvidljiv i to zna da se surovo poigra sa menjačima, odnosno odabranim prenosnim odnosima. U svakom krugu postoje barem dva dobra mesta za pokušaje preticanja, premda je prostor van idealne linije toliko prljav i klizav, da je svaki izlet u tu zonu veliki rizik. Uzbudljiva trka ne bi trebalo da izostane.

Montreal, tehnički dosije

Pored toga što zahteva snažna ubrzanja i kočenja, Montreal nagrađuje efikasan prenos snage na asfalt, motor koji povlači iz niskih obrtaja, automobil koji poslušno i kasno koči i tom prilikom ostaje stabilan, menja pravac bez ustezanja i ne haba zadnje gume.

Prvi put u sezoni ekipe koriste aero paket koji stvara nizak potisak. Staza praktično nema brzih krivina – zavoj 5 tretira se kao pravac i prolazi punim gasom u petoj ili šestoj brzini. Primarni cilj aerodinamičara je smanjenje otpora vazduha, kako bi se postigla velika brzina na pravcu. Tek ako je tu brz, vozač može da napada i osvaja pozicije. U Montrealu se zbog niskog aero potiska bolid oseća kao lagan i nervozan kada koči. To traži suptilan rad na volanu, kočnici i pedali gasa.

Od svih staza na ovogodišnjem kalendaru, Montreal zadaje najviše muka kočnicama. Diskovi još i imaju vremena da se ohlade na pravcu, ali se jako troše, jer u krugu postoje četiri snažna kočenja sa oko ili više od 300 km/h i još dva sa preko 250 km/h. Piloti se često suočavaju sa paradoksalnom komandom da u trci uspore kako bi se kočnice ohladile.

U Kanadi smo videli najrazličitije strateške pristupe, od jednog do tri pit stopa. Varijabilnost u strategijama omogućuje činjenica da se ovde dodatna težina zbog viška goriva ne odražava tako drastično na vremena kruga, a potrošnja goriva je niska (uporediva sa onom na Hungaroringu). Ti podaci govore u prilog jednom stajanju u boksu, ali ograničavajući faktor biće izdržljivost supermekih guma u trci, pa će odabir verovatno pasti na klasična dva zaustavljanja.

I u Montrealu ćemo u akciji videti meke i supermeke Bridžston pneumatike, dok se za Indijanapolis spremaju meke i medijum mešavine.

Režim rada motora u Montrealu je "sve ili ništa". Krug se sastoji od šest sekvenci pod punim gasom, razdvojenih kočenjima za šikane. U zbiru, više od 60% staze vozi se punim gasom, što nije velika distanca, ali je 15 sekundi takve vožnje u kontinuitetu fakor koji zaslužuje pažnju. Shodno tome, pri odabiru prenosnih odnosa, vodi se računa o pravcu vetra na najdužoj ravnini, da se motori ne bi predugo zadržavali na limitu od 19.000 o/min, što oduzima dragoceno vreme. Uobičajeno, rashlađivanje agregata nije problem, ali se prljavština, trava i lišće nakupe u otvorima hladnjaka koji se čiste na svakom pit-stopu.

Kazano brojevima

Kratak numerički prikaz dosad viđenog govori sledeće. Ferari je nadmašio Meklaren u broju pobeda (3:2), pol pozicija (4:1) i najbržih krugova (3:2). Meklaren prednjači po broju osvojenih mesta na podijumu (9:6), a jedino ove dve ekipe zauzimale su mesta na pobedničkom postolju, što jasno govori o pravoj provaliji u klasi između njih i pratilaca. Svi timovi imaju po 10 startova u sezoni 2007, a neslavni šampion po broju odustajanja zbog mehaničkih kvarova jeste Red Bul (5), za kojim "bratski" sledi Toro Roso (4). Briljantni trijumf u Monte Karlu doneo je Meklarenu 150. pobedu u istoriji tima – glavni konkurent, Ferari, i dalje je daleko ispred, sa 195 trijumfa.

U Kanadi teret dokazivanja leži na Skuderiji; ona mora da pokaže da je Monako bio "greška u koracima". Masin zaostatak od 69 sekundi jeste fijasko, bez obzira što se zna da ulice Kneževine nisu njegovo omiljeno igralište. I, naravno, vreme je da se Raikonen konačno probudi, pošto je još od Melburna u nekoj vrsti zimskog sna. Uzrok njegovim lošim izdanjima pojedini mediji ponovo su pronašli u alkoholizmu. Te storije su, kao i ranije, potpuno degutantne.

Meklaren je oprezan uprkos velikoj bodovnoj prednosti nad Ferarijem; njegovi čelnici ističu da ih nestvarno dobre performanse iz Monte Karla neće uljuljkati i navesti da očekuju reprizu takve dominacije i još jednu trku u kojoj bi bili za krug brži od skoro svih ostalih. I, naravno, na sve strane signaliziraju da im je svejedno hoće li pobediti Fernando ili Luis, među kojima, navodno, nema nikakvih tenzija.

U Renou su optimistični. Fisikela se u Kanadi četiri puta peo na pobedničko postolje, a auto je postao uravnoteženiji i bolje drži stazu. Sada se nadaju da su u poziciji da atakuju na BMW, a ne da samo gledaju u retrovizore i brane se od Vilijamsa, Tojote i Red Bula. Iako ne treba sumnjati da su se zaista trudili da poboljšaju svoj nesrećni R27, i da taj rad donosi nekakve plodove, veće su šanse da je Fisikela u Monaku još jednom zablistao, nego mogućnost da će francuska ekipa sada postati regularan osvajač podijuma.

Ralf Šumaher doživeo je još jedan debakl u Monaku i njegova F1 karijera nezadrživo hita kraju. O produžetku ugovora za 2008. više se i ne priča, čak se spekuliše mogućnošću da Nemac u Tojoti neće dočekati ni kraj ove sezone. Ako postoji mesto gde Ralf treba da se spasava, to je baš Montreal – tu je 2001. pobedio, a 2003. bio drugi. Ovo, naravno, ukoliko Šumaher mlađi više išta može da spase.

 

Kubica dobro prošao


Poljak Robert Kubica otpušten je iz bolnice u Montrealu u koju je smešten posle udesa koji je doživeo na trci šampionata Formule 1 za Veliku nagradu Kanade.

Vozač BMW-a je prema izveštaju lekara bez težih povreda. Informacije o prelomu noge su se pokazale kao netačne pošto je Poljak doživeo samo lakši potres mozga i uganuće zgloba.


 

F1 (SAD): Ponovo Hamilton!
Vozač Meklarena, Britanac Luis Hamilton pobednik je trke Formule 1 za veliku nagradu Amerike.

Hamilton je zabeležio drugu uzastopnu pobedu u F1 i tako povećao prednost u generalnom plasmanu ispred aktuelnog šampiona, Španca Alonsa na 10 bodova.

Treće mesto u Indijanapolisu osvojio je Brazilac Felipe Masa ( 15 sekundi iza Hamiltona), četvrti je bio Kimi Raikonen.

Hamilton je ponovo vrlo sigurnom vožnjom u trci koja za razliku od one u Montrealu, nije obilovala incidentima ( osim sudara na startu) od starta do cilja bio na čelnoj poziciji. Alonso je u nekoliko navrata pokušavao da napadne klupskog kolegu ali je Britanac iznenadjujuće lako odbijao te napade.

Peto mesto pripalo je odličnom Heiki Kovalainenu u Renou, šesti je bio Jarno Truli u Tojoti, sedmi Mark Veber, a osmi, debitant Sebastijan Fetel u BMW-u, koji je zamenjivao Roberta Kubicu, koji se još uvek nije oporavio posle teškog udesa u Kanadi.

Niko Rozberg je odvezao jednu od boljih trka ove sezone, ali je u finišu zbog eksplozije motora morao pored staze.

Hamilton je povećao svoje vodjstvo u generalnom plasmanu i sada ima 58 bodova, drugi je Alonso sa deset poena zaostatka, trećeplasirani je Brazilac Masa sa 39 bodova, dok je na četvrtom mestu Finac Raikonen sa 32.

U konkurenciji timova (konstruktora) MekLaren je sada u ubedljivom vodjstvu sa 106 bodova, čak 35 manje ima Ferari.

Trka je vožena po toplom vremenu (35 stepeni), pred 100 hiljada gledalaca.

Plasman vozača:

Vozači:

1. Luis Hamilton (Britanija) Meklaren 58 bodova
2. Fernando Alonso (Španija) Meklaren 48
3. Felipe Masa (Brazil) Ferari 39
4. Kimi Rajkonen (Finska) Ferari 32
5. Nik Hajdfeld (Nemačka) BMW Zauber 26
6. Djankarlo Fizikela (Italija) Reno 13
7. Robert Kubica (Poljska) BMW Zauber 12
8. Hejkki Kovalajnen (Finska) Reno 12
9. Aleksander Vurc (Austrija) Vilijams 8
10. Jarno Trulli (Italija) Tojota 7

Konstruktori:

1. Meklaren - Mercedes 106 bodova
2. Ferari 71
3. BMW Zauber 39
4. Reno 25
5. Vilijams - Tojota 13
6. Tojota 9
7. Red Bul - Reno 6
8. Super Aguri - Honda 4
9. Toro Roso - Ferari 0
10. Honda 0
11. Spajker - Ferari 0

 

Želi li Prost dosadnu Formulu 1?
BAŠ KAD smo pomislili da, ponajviše zahvaljujući odličnom debitantnu Lewisu Hamiltonu i njegovom momčadskom kolegi, dvostrukom svjetskom prvaku Fernandu Alonsu, imamo sezonu Formule 1 nešto zanimljiviju od prethodnih, javio se Alain Prost.
BAŠ KAD smo pomislili da, ponajviše zahvaljujući odličnom debitantnu Lewisu Hamiltonu i njegovom momčadskom kolegi, dvostrukom svjetskom prvaku Fernandu Alonsu, imamo sezonu Formule 1 nešto zanimljiviju od prethodnih, javio se Alain Prost.

Četverostruki svjetski prvak iz razdoblja od 1985. do 1993. izjavio je da je davanje jednakog statusa dvojici vozača McLarena opasno za momčad te da bi se trebalo jasno znati tko je prvi, a tko drugi vozač, iako Ron Dennis uporno daje svojim vozačima jednaka prava i dozvoljava im da voze utrku, pa makar i jedan protiv drugog.

"Mislim da je pogreška da oba bolida imaju jednaki status. Na kraju će im to štetiti, jer će se stvoriti previše tenzija unutar momčadi.", rekao je 52-godišnji Prost za španjolske novine El Pais.

Iako mišljenje četverostrukog svjetskog prvaka nije za odbaciti, možemo se samo nadati da Ron Dennis neće poslušati Prosta, jer bi eventualno davanje povlaštenog statusa jednom od pilota jednostavno "ubilo" sezonu u kojoj McLaren dominira i redovito pobjeđuje, a najveća uzbuđenja gledamo upravo u borbi između Hamiltona i Alonsa.

Sjetimo li se velikog rivalstva između Prosta i Senne, Francuz vjerojatno govori iz iskustva, ali za vjerne fanove (u zadnje vrijeme sve dosadnije) Formule 1 stvaranje novog takvog rivalstva između vozača McLarena vjerojatno bi bilo odlično osvježenje i najuzbudljiviji mogući scenarij, puno bolji od dodjele statusa "štitonoše" jednom od dvojice sjajnih McLarenovih vozača.

 

Massa zasjeo na pole position


FELIPE MASSA startat će s prve pozicije na VN Francuske koja se sutra vozi na stazi Magny-Cours. Kao drugi uz njega će startati nova najveća zvijezda Formule 1 Lewis Hamilton, a treći je Kimi Raikkonen.

Kvalifikacije su obilježili i problemi s motorom aktualnog prvaka Fernanda Alonsa, koji nije uspio odvoziti kvalifikacijsko vrijeme pa će morati startati s desete pozicije, a ukoliko se mehaničari odluče na promjenu motora, Alonso će morati zauzeti začelje kolone.

U ukupnom poretku vozača uoči utrke u Francuskoj vodi Lewis Hamilton, koji ima deset bodova prednosti pred Alonsom.

Startni poredak VN Francuske:

1. Felipe Massa (Bra) Ferrari 1:15.034
2. Lewis Hamilton (VB) McLaren 1:15.104
3. Kimi Raikkonen (Fin) Ferrari 1:15.257
4. Robert Kubica (Pol) BMW Sauber 1:15.493
5. Giancarlo Fisichella (Ita) Renault 1:15.674
6. Heikki Kovalainen (Fin) Renault 1:15.826
7. Nick Heidfeld (Njem) BMW Sauber 1:15.900
8. Jarno Trulli (Ita) Toyota 1:15.935
9. Nico Rosberg (Njem) Williams-Toyota 1:16.328
10. Fernando Alonso (Špa) McLaren
11. Ralf Schumacher (Njem) Toyota 1:15.534
12. Jenson Button (VB) Honda 1:15.584
13. Rubens Barrichello (Brazil) Honda 1:15.761
14. Mark Webber (Aus) RedBull-Renault 1:15.806
15. Scott Speed (SAD) Toro Rosso-Ferrari 1:16.049
16. David Coulthard (VB) RedBull-Renault
17. Vitantonio Liuzzi (Ita) Toro Rosso-Ferrari 1:16.142
18. Alexander Wurz (Aut) Williams-Toyota 1:16.241
19. Anthony Davidson (VB) Super Aguri-Honda 1:16.366
20. Christijan Albers (Niz) Spyker-Ferrari 1:17.826
21. Adrian Sutil (Njem) Spyker-Ferrari 1:17.915
22. Takuma Sato (Jap) Super Aguri-Honda 1:16.244



[Edited by asmir on 01-07-2007 at 07:06 GMT] 

danas u ameriki na KABLE TV nema live prenos trke u francuskoj stvarno sam ugrozen baska sto sam se posebno spremio i naostrio hem svasta nesto a trke neJma a ima, oni se trkaju i trkaju ccccccc a ja ne gledam,ko ga hebe bice garant posle kad snime neshto jeftino preko satelita il sa albanske tv ili ti tako tih mocnijih kontinenata hocu rec zemalja cccccc neznate to vi kako je to neznat sta rade masa i hamilton isto koda sam u dzungli hebote joj i ja vas utushi jelde, prosipam se ko riza

F1: Dvostruka pobeda Ferarija


U poslednjoj trci formule 1 voženoj na stazi Manji-Kur za Veliku nagradu Francuske, pobedio je Finac Kimi Rainkonen u Ferariju. U osmoj trci u sezoni, Raikonen je stigao do 11. pobede u karijeri.

Drugi vozač Ferarija, Felipe Masa, zauzeo je drugo mesto, a treći je bio vodeći u generalnom plasmanu, Luis Hamilton u Meklarenu. Vozač BMW-a, Robert Kubica, napravio je uspešan povratak u F1 posle samo tri nedelje od velikog udesa koji mu se dogodio na Velikoj nagradi Kanade, zauzimanjem četvrtog mesta.

Finac je slavio sa dve sekunde i 414 hiljaditinki prednosti ispred klupskog kolege iz Maranela Felipeom Masom. Raikonenu je ovo druga ovosezonska pobeda - prvi put ove sezone slavio je u Australiji. Ovo je ujedno prvi put ove sezone da je Ferari ostvario dvostruki trijumf. Dvostruki svetski prvak Fernando Alonso završio je trku na sedmom mestu.

U ukupnom poretku i dalje vodi Hamilton sa 64 boda, a slede Alonso sa 50, Masa sa 47, Raikonen sa 42 i Nik Hajdfeld sa 30.

Poredak prvih osam na VN Francuske:
1. K. Räikkönen (FIN/Ferrari) 1:30:54.200
2. F. Massa (BRA/Ferrari) + 2.400
3. L. Hamilton (VBR/McLaren) + 32.100
4. R. Kubica (POL/BMW) + 41.700
5. N. Heidfeld (NEM/BMW) + 48.800
6. G. Fisichella (ITA/Renault) + 52.200
7. F. Alonso (ŠPA/McLaren) + 56.500
8. J. Button (VBR/Honda) + 58.800

Sledeće nedelje vozi se trka za Veliku nagradu Veliku Britanije na stazi Silverstoun, uz direktan prenos na TVB92.

 

tek sad nakon 6 iscrpljivih sati cable tv in united states of amerika daje prenos trke formule jedan u francuskoj ja stvarno nemam rijechi da kazem koliko je amerika ko amerika za ameriku ko amerika siguran sam da je trka formule 1 u chitavom svijetu vec davno pregledana a mi tek sad gledamo znachi amerika kaska vremena i vremena za formulom #1 i ostalim svjetskim sportskim dogadjajima ruzna istina