Ma znam ja o cemu vi pricate i ti i click me, isla sam vise na to da se izjasne forumasi Iz RS.To mene vise zanima nego stav politicara koji peru mozgove.

Ono što mene svakako raduje jeste činjenica da je prisutan svojevrsni koncenzus kod većine političkih stranaka i partija sa područja F BiH da se odbije ovaj Dodikov prijedlog ! 

citat:

---

yugi wrote:
Ono što mene svakako raduje jeste činjenica da je prisutan svojevrsni koncenzus kod većine političkih stranaka i partija sa područja F BiH da se odbije ovaj Dodikov prijedlog !

---

Ima Bojan Bajic iz Rudog. Ima jedan dobar text o njemu u Slobodnoj Bosni moram samo pronaci clanak da vidite o kome se radi. Mislim da vodi neku nevladinu organizaciju

znas li ti click me konkretno koju? Tip je bio gost u emisiji "Posteno govoreci" kod Duske Jurisic

citat:

---

click_me wrote:


Ma Dodik je svakako postao crn ko gavran i svaki prijedlog će mu naići na neki otpor.

Hebiga, takve smo mi sreće pa da nikako da dođemo do nekog liberalnog predstavnika srba u BiH.

---

citat:

---

cupo wrote:
Ima Bojan Bajic iz Rudog. Ima jedan dobar text o njemu u Slobodnoj Bosni moram samo pronaci clanak da vidite o kome se radi. Mislim da vodi neku nevladinu organizaciju

znas li ti click me konkretno koju? Tip je bio gost u emisiji "Posteno govoreci" kod Duske Jurisic

---

citat:

---

cupo wrote:
Ima Bojan Bajic iz Rudog. Ima jedan dobar text o njemu u Slobodnoj Bosni moram samo pronaci clanak da vidite o kome se radi. Mislim da vodi neku nevladinu organizaciju

znas li ti click me konkretno koju? Tip je bio gost u emisiji "Posteno govoreci" kod Duske Jurisic

---

Nego sta bio od ove detili......, demili....,
ma to sto kazete
Hebo vas vodeni ciro

well naso sam text o Bojanu malo je poduzi al vrijedi procitati....




BOJAN BAJIC u Pescaniku:

Slušate Bojana Bajića iz legendarnog Ruda naše mladosti u kojem je osnovana Prva proleterska brigada. Sada je to jedna od najmanjih opština u istočnoj Republici Srpskoj od 7.000 stanovnika. Bojan Bajić vodi nevladinu organizaciju Luna koja radi na izgradnji mira i poverenja u Bosni i Hercegovini i piše za sarajevski nedeljnik BH dani.

Jedan dugi period posle rata, od 1995. do 2006, znači nekih 11 godina, postojala je atmosfera udaljavanja od rata, međutim ova zadnja kriza je pokazala slabosti društva. Ljudima se učinilo da opet ima šanse da bude rata, iako je dosta njih shvatalo da je kriza vještačka, da ovi to već stoti put rade. Ovoga puta se i meni učinilo da postoji šansa da bude rata. I ja sad radim na predlogu tužiocu da se preda krivična prijava za zločinačko udruživanje protiv mira i za ugrožavanje opšte bezbednosti. Srpska politička elita je zajedno sa nekim radikalnim elementima bošnjačke političke elite stvorila atmosferu predratne krize. I kada se ti isti ljudi pojave kao mirotvorci, narodu padne kamen sa srca. Naravno da su oni taktizirali, igrali se sa tom klimom, ali kada se stvori takva klima, dve potpuno nezavisne, minorne grupe mogu da naprave dva incidenta i vi imate pravi rat.

U Bosni je, dakle, veliki problem to srpsko političko pitanje. U Dejtonu su Srbi potpisali da je Bosna i Hercegovina međunarodno priznata država, nedjeljiva, neraspadljiva i da ona ima stolicu u Ujedinjenim nacijama. Srbi su je takođe priznali i pristali na to da Republika Srpska nije država, već da je ona entitet u okviru države Bosne i Hercegovine i da je ono što se zove Republika Srpska čisto pod navodnicima. Tu može da piše i Imperija cara Dušana, ali ona je i dalje jedan obični etnitet. I sad, sve što se dešava od rata na ovamo jeste trenje između očuvanja nadležnosti Republike Srpske i evropske integracije. Vi ste imali i vojsku Republike Srpske, imate i sad policiju, imate pune ekonomske nadležnosti, vi možete imati pasoš Republike Srpske, imali ste one tablice ćirilične. Sjećate li se najsmješnije tablice, pošto je Foča dobila naziv Srbinje, pa piše SNJ ćirilicom. I tu se stvara osjećaj kod naroda da taj svjet, da ta međunarodna zajednica non stop nešto iziskuju od Srba, a u stvari su Srbi naopako postavili svoje političke ciljeve u Bosni. Politički predstavnici Srba često kažu - pa da li će ikada prestati ti zahtjevi međunarodne zajednice, svjeta, Evrope da se oduzimaju nadlježnosti Republici Srpskoj. Kao to je nepravda, evo, sad ćemo zvati policiju. Ne, neće nikad prestati ti zahtjevi, jer država mora biti normalna, to smo potpisali u Dejtonu, to je Bosna i Hercegovina. Bosna i Hercegovina je i srpska država i potpuno je suludo što se Srbi odriču Sarajeva, što se odriču Mostara, što se odriču Drvara i Livna. Kad je SDS, znači Srpska demokratska stranka koja je bila ona ratna partija, pala s vlasti, kad se pojavio Milorad Dodik sa SNSD-om i postao nova partija na vlasti, sa novom energijom, počeo je da pravi greške koje je SDS pravio na početku i sad mi moramo da budemo taoci toga dok taj Milorad Dodik ne isproba te nenaučene lekcije.

Ova posljednja kriza se razlikuje od prethodnih samo po tome što je proizvodi nova politička partija koja je dobila veliku podršku srpskog naroda. Mada, evo već nakon prvih signala, Dodik se vratio na malo racionalnije pozicije. Bilo je dosta priče oko uzdanja u Rusiju, u Srbiju, svih tih imaginarnih priča. Znači, nismo mi Kosovo, nismo mi Hrvatska i Srbija treba da prestane da se meša u Bosnu i Hercegovinu. Recimo, neki dan slušam i sav se naježim, kako Ivica Dačić izjavljuje u skupštini kako ako Kosovo ode, onda mi treba da pripojimo Republiku Srpsku. Lako je njemu da se igra, da baca neke političke teze, a što to može da rezultira nekim novim egzodusom, čini mi se da se u Srbiji dosta opušteno shvata. U Republici Srpskoj 95 odsto ljudi su Srbi. Oni su pokušavali sa Republikom Srpskom da izgrade neku svoju etničku teritoriju i naravno da je bilo dosta zločina na tom planu. Znači, današnja Republika Srpska je prije rata po popisu imala 53 odsto Srba, 47 odsto drugih naroda. Da bi se taj projekat sproveo, vi ste morali da raselite ovih 47 odsto i zato je u glavama ljudi to još uvek država. Nema političara, nema ljudi koji objašnjavaju da to nije država i zbog toga je zavladao totalni raskol između stvarnosti koja je potpuno različita i političara koji igraju neku cik-cak politiku. Oni su stvarno uspeli da temeljno uzdrmaju Bosnu i Hercegovinu sa aspekta te multietničnosti i sada postoje tri pogleda na Dejton, tri pogleda na istoriju, tri svakakva moguća pogleda. Tako da, recimo u Kostolcu, to je dio Federacije, imate jedan krov, a dvije škole, pa s jedne strane ulaze djeca iz jednog naroda, s druge strane ulaze djeca iz drugog naroda. Napravljen je sistem hodnika da se oni ne mogu sresti i onda jedni uče ovo, drugi uče nešto potpuno suprotno. I onda kad se nekad sretnu, oni se pobiju.

Dodik i srpski političari su često kroz uvijenu ili direktnu formu najavljivali da bi Srbi mogli da napuste bosanske institucije. E sad, ako Srbi napuste institucije i ako važi taj stari princip etnitetskog glasanja, onda je ta država paralisana. Bilo je sigurno sto najava da bi se to moglo desiti, pa oni kažu - ne povezujemo mi to sa Kosovom, ali eto, ne bi bilo pravedno to na Kosovu, a onda izađe neka produžena ruka u vidu etnonacionalističke nevladine organizacije koja kaže to što političar nije rekao, odnosno, da je to pitanje povezano. I kako je onda Lajčak intervenisao, rekao je - dobro, ja vidim opasnost da vi parališete državu i ja sam promenio poslovnik i sad kažem da važi etnitetsko glasanje, ali samo u varijanti kad vi prisustvujete zasjedanju parlamenta. Znači, vi dođite na parlament i odbacite svaku njegovu odluku, ali u varijanti da vi ne dođete na zasjednje, parlament će da funkcioniše bez vas. I sad je to srpska elita iz Republike Srpske iskoristila kao povod da producira žestoku krizu. To je jako povezano sa tajmingom za Kosovo i vi vidite sinhronizovane i koordinirane izjave od predstavnika političkih partija iz Srbije i predstavnika političkih partija iz Republike Srpske. Vidi se da je to u istom fonu i da je vrlo verovatno da su se oni to dogovorili. Ali ako pogledam iz Bosne i Hercegovine, ponašanje vlade Srbije čini mi se logičnim. Dakle iz perspektive Koštunice, njemu je zgodno da ima krizu u drugoj državi i da kad on pritisne crveno dugme, ta kriza bukne. On na taj način pokušava da svjetu dočara svoje argumente, da će Kosovo producirati druge probleme.

Koštuničina paralela između Rezolucije 1244 i Dejtonskog mirovnog sporazuma ne stoji, jer 1244 ostavlja otvorena važna pitanja, a Bosna i Hercegovina je sa Dejtonom zakucana. Znači, tamo piše da je Bosna i Hercegovina nepodjeljiva, da je to međunarodno priznata država, da niko nema pravo nikakvog referenduma. To što je opstala interna struktura RS je pitanje koje mi iz Bosne i Hercegovine treba da raspravimo. Da li nam je bolje da pojednostavimo sistem ili da ostanu etniteti je pitanje koje ćemo mi unutar sebe da raspravimo. I pazite, kad Dodik u Banjaluci kaže u jednoj dvosmislenoj rečenici da je pitanje Kosova i RS moguće povezati, onda to potvrdi Koštunica i vrlo često čujem i Tadića koji, makar kulturno, kaže to isto. Vrlo često on prizna Bosnu i Hercegovinu, ali vrlo često napravi nevjerovatan gaf, kao kada je rekao da u Bosni i Hercegovini postoje dva etniteta, jedan je muslimansko-hrvatska federacija, a drugi je srpski etnitet. To nije tačno, 2002. su se desile ustavne reforme, koje su prihvatili i Srbi, po kojima su Srbi, Hrvati i Bošnjaci konstitutivni na cjeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. I izmenjena je tačka jedan Ustava Republike Srpske u kojoj je pisalo da je Republika Srpska država srpskog naroda, a sada piše da je Republika Srpska neodvojivi entitet u okviru Bosne i Hercegovine koga konstituišu ravnopravno Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Nisam siguran da li Tadić to ne zna ili onako nevešto napravi grešku. Sve te izjave mi liče na koordiniranu akciju.

Bošnjaci su znači jedan od tri naroda Bosne i Hercegovine koji žele da Bosna i Hercegovina opstane u sadašnjim granicama. Oni se ne mogu zalagati za taj cilj bez toga da na to privole i Srbe i Hrvate. I onda Bošnjaci zbog te neminovnosti moraju činiti više ustupaka i biti dosta tolerantni u odnosu na Srbe ili Hrvate. Ali sad iz reda nekih nacionalističkih bošnjačkih partija, čiji predstavnik je ovaj Haris Silajdžić, nekadašnji ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, govore po istoj matrici kao Dodik, koji kaže - Republika Srpska da, Bosna i Hercegovina jedva. I kad ga pitaju za koga navija, on kaže - naravno da navijam za Srbiju, a za Bosnu jedva čekam da izgubi, pa ako igraju Bosna i Engleska, ja ću navijati za Englesku. Jedina varijanta, kaže Dodik, da navijam za Bosnu je ako igra protiv Turske, našeg mrskog, viševekovnog neprijatelja. Tada više volim da pobedi Bosna. I Haris Silajdžić ima nacionalističku retoriku i zalaže se za princip jedan čovjek jedan glas. To zvuči kao demokratija, kao vrhunsko dostignuće civilizacije, ali on to ipak zasniva na činjenici da su Bošnjaci najmnogobrojniji. Da je Srba duplo više nego Bošnjaka, on se vjerovatno ne bi zalagao za to. Kad Haris Silajdžić lansira te svoje strelice otrovne, one djeluju na fajterski mentalni sklop Miodraga Dodika. Kad Miodragu Dodiku baciš mamac, on se odmah primi.

Silajdžić ima više šanse da pobedi iz prostog razloga što Bošnjaci iz Bosne i Hercegovine nemaju rezervnu državu. Oni ostaju da žive u Bosni i Hercegovini i kad je dobra ekonomska situacija i kad je loša, i kad je dobra politička klima i kad je nepovoljna, za razliku od Srba koji će ostati da žive u Bosni i Hercegovini samo ako je u Bosni dobro. Razumjete, rezervna država Srba iz Bosne je Srbija. I zato mi imamo danas tihi egzodus Srba iz Bosne koji se doseljavaju u Srbiju. Ipak u Sarajevu ima stvarno liberalnih političkih opcija za razliku od Republike Srpske u kojoj zasad vlada totalno jednoumlje. Bio bi to vrhunski patriotski čin Srbije da kaže Srbima u Bosni - vi vaša pitanja rješavate u Sarajevu, tačka. Hrvati su imali isti ovaj problem, sjedili su na dvje stolice, i u Bosni i u Hrvatskoj, dok vlada Hrvatske nije vidjela da je interes Hrvatske da ide putem evropskih integracija i da mora da prizna Bosnu i Hercegovinu i onda je Mesić poručio Hrvatima u Bosni - nemojte ovamo da se okrećete, idite u Sarajevo i rešavajte svoje probleme. Na taj način su Hrvati iz Bosne bolje prihvatili Bosnu, jer je za njih stavljena rampa sa Hrvatskom i tačka. I stvarno bi bio vrhunski patriotski čin Srbije da ne podgrijava nekakve ideje o referendumima i o spajanjima sa Srbijom. Obična Srbija to ne bi ni želela da se desi, jer bi se onda nekih milion Srba sa periferije nekakve velike Srbije doselilo u Beograd. Tamo iza Bloka 45 ima onih livada, moglo bi da se formira jedno naselje od milion stanovnika. Svi mi se tu naselimo i doviđenja.

Ne znam da li stanovnici Srbije znaju kako izgleda geografija Republike Srpske. To je jedna smješna tvorevina. Kosovo ima neku cjelinu koja je 300 kilometara puta 258 kilometara i ti možeš da se vrtiš u tome. Republika Srpska je sastavljena od dvije cjeline koje su geografski razdvojene. Jedna je istočni deo koji graniči sa Srbijom, gde su opštine poredane linearno jedna iznad druge. Nigdje u tom istočnom djelu nemate grupisano šest opština, pa da vi cirkulišete u tom krugu, nego su sve jedna iznad druge. I onda imate grad Brčko, koji je distrikt koji ne pripada ni Republici Srpskoj ni Federaciji. Tu je Republika Srpska presječena na istočni i zapadni deo. Zapadni deo je ta banjalučka krajina i tu imamo malo ekonomske koncentracije. Blizu je Hrvatska, autoput i oni su više orijentisani prema Evropi. Oni ne idu u Sarajevo, daleko im je, mali broj Banjalučana je ikad bio u Sarajevu. Ako bi se donela ta odluka o nezavisnosti pomoću referenduma, za razliku od vremena s početka 90-ih kad su sa druge strane Save u Hrvatskoj bile srpske autonomne oblasti Slavonija, Knin i tako dalje, sad tamo imate jaku državu Hrvatsku, vrlo moćnu za naše uslove. Vjerujem da bi promptna reakcija hrvatske vade bila da zatvori granične prelaze sa Republikom Srpskom. S donje strane ove banjalučke krajine imate Federaciju.

Federacija zauzima 51 odsto teritorije Bosne i Hercegovine i to je integrisana teritorija. Vi možete da odete s jednog njenog kraja na drugi, a da ne prolazite kroz Republiku Srpsku. Da biste iz istočne Republike Srpske prešli u zapadnu, vi morate da pređete ili kroz Federaciju ili kroz to ničije Brčko. Ako bi se išlo putem nezavisnosti, Srbi bi morali nekim blic ratom da osvoje to Brčko. Međutim, za razliku od 90-ih godina, u Bosni su stacionirane međunarodne snage i ja vjerujem da bi u roku od tri dana tu došlo jedno 10.000 NATO vojnika sa milion tenkova, aviona, čuda i tako dalje, tako da vojnim putem ne može da se ostvari kontinuitet Republike Srpske u Brčkom. U toj varijanti vlada Federacije i vlada Republike Srpske morale bi da budu u konfliktu, vjerojatno bi se obustavila komunikacija ljudi između dva etniteta, autobusi bi prestali da prelaze. U toj nekoj pat poziciji cjela ta banjalučka krajina u kojoj ima 700-800.000 Srba u stvari bi postala enklava, razumjete. Imate Hrvatsku, dole Federaciju, Brčko, što znači da bi već za tri mjeseca neke namirnice morale da se dovoze šleperima.

Imate istočnu Republiku Srpsku koja nema nijedan centar. Moja opština, Rudo, ima 8.000 stanovnika, ona se graniči sa opštinom Višegrad, koja ima 11.000, Foča ima 22.000, Čajniče ima 7.500, Šijakovići 11.000. To su potpuno smješne opštine. I onda, šta bi se u toj varijanti desilo, jedina logična opcija je da se vi iz istočne Republike Srpske odselite u Srbiju. Svi imamo ta dvojna državljanstva, to su nam dali i Dodik nam se hvalisao kad je u onom konzulatu dobio državljanstvo Srbije. Ukoliko bi se Srbi odlučili na referendum, to bi bio totalni politički debakl. Ja sam čak upozoravao javnost u Republici Srpskoj da ako oni krenu putem referenduma, mi bi u roku od 15 dana imali američkog generala koji bi preuzeo ingerencije narodne skupštine, vlade i predsednika Republike Srpske i sigurno bismo imali sličan scenario kao Japan posle Drugog svetskog rata. Ili blefiraju ili su totalni ludaci. Jedino što me plaši je da su tačne priče o raznoraznim malverzacijama, da je nekom u interesu, znaš - hajde malo da pokrenem rat, revizije se nikad ne rade od prije rata. Čini mi se da su oni možda u stanju to da naprave. Pogine hiljadu ljudi i onda se vreme računa od tog datuma. Možda je moguće da i to naprave.

U varijanti status quo, imate masu nadležnosti na nivou entiteta i nemate državu koja može da donese odluku koja važi na cjeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. To je nemoguća misija, takva država se ne može integrisati u Evropsku uniju, jer država koja se integriše u Evropsku uniju mora da garantuje da će sa aspekta ekološke politike imati iste standarde u svim djelovima države. A to sad država ne može da garantuje, jer imate entitetske vlade koje mogu potpuno različito da urede te odredbe. Neodrživo je da Srbi govore - hoćemo i Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu i hoćemo naravno evropske integracije. Znači, hoću da pada kiša, neću da raširim kišobran, ljut sam što sam pokisao i smatram da je bog nepravedan zato što sam zaradio upalu pluća - e, to je taj rezon. Ako Srbi čuvaju Republiku Srpsku, a deklarativno hoće u Evropsku uniju, dešavaće se da će za svako moguće usaglašavanje pravne regulative Bosne i Hercegovine Srbi morati da objašnjavaju zašto to neće da prihvate, kao što su nekad objašnjavali zašto neće da prihvate pasoš, zašto neće da uvedu jedinstvene tablice za auta, zašto neće da reformišu vojsku, zašto sad neće da reformišu policiju. A na putu evropskih integracija biće još jedno 156.000 tema koje se moraju razrešiti. U toj varijanti proces evropskih integracija će biti usporen, a već se dešava scenario da se Srbi iz Republike Srpske odseljavaju u Srbiju.

Za zadnje dvije godine iz Rudog se 1 odsto stanovništva odselio u Vojvodinu. U Republici Srpskoj imate negativan prirodni priraštaj, znači ima minus 2.500 stanovnika svake godine, a u Federaciji ima plus 1.500 stanovnika svake godine, plus iseljavanje Srba. To će na kraju rezultirati time da vi imate neke deklarativne teritorije, a da nemate naroda i onda će se desiti slučaj Srba u Hrvatskoj ili slučaj Srba na Kosovu. Vrlo često se zaboravlja da se iz Sarajeva iselilo 150.000 Srba 1996, znači posle rata. Mirovni sporazum je potpisan u novembru 1995, prestalo je pucanje i stvarno se nije pucalo do marta uopšte, ali u martu se pod presijom srpske političke elite iselilo 150.000 Srba iz Sarajeva. Oni su se uglavnom naselili po istočnoj Republici Srpskoj ili po Srbiji. Sad su već skoro svi u Srbiji. U zadnje dvije godine 15 mojih prijatelja se odselilo za Novi Sad i 70 odsto postojećih stanovnika moje regije planira i mašta da se odseli u Novi Sad. Ako se nastavi ova politika koju Srbija vodi, da nam daje ta dvojna državljanstva, mi ćemo se svi doseliti i time će biti završena priča o srpskom interesu u Bosni i Hercegovini.

Ima neki čuveni policajac u Rudom, zove se Lončo, piše kazne otprilike, budala poprilična i kako god da se policija reformiše, on će uvjek doći da ti piše kaznu i da te nervira. Ali nama je pitanje čija je policija predstavljeno kao sudbinsko pitanje života i smrti i da smo propali načisto ako se nša policija reformiše.

Postoji i treća opcija za Srbe iz Bosne i Hercegovine, opcija potpune integracije u Bosnu i Hercegovinu pod parolom - Bosna i Hercegovina je i srpska država. Sad Srbi vode politiku koja štiti samo interese Srba na pola teritorije Bosne i Hercegovine. Izvan te teritorije su ostali Sarajevo, Mostar, Drvar, Glamoč, Livno, kulturni život, građevine, istorija Srba u Sarajevu. Postoje neke činjenice na kojima bi Srbi trebalo da temelje svoje pravo da je ta država njihova. Opcija pune integracije u Bosnu i Hercegovinu trenutno ima slabu podršku kod Srba u Bosni, jer se ljudi koji zagovaraju tu opciju, kao i u Srbiji, satanizuju od strane tog organizovanog kartela. U RS je još gore, jer se sveže izašlo iz tog rata. Ali nadam se da će da proradi ta treća opcija, jer nam inače ne vidim spasa. Tu bi Srbija mogla da pruži neverovatan podsticaj. Samo da dvije rečenice kažu - stav Narodne skupštine Srbije i stav Vlade Srbije jeste da je Bosna i Hercegovina međunarodno priznata država i poručujemo Srbima - borite se za svoja prava u Sarajevu. Eto, s te dvije rečenice bi riješili srpsko pitanje u Bosni. Srbi bi se otreznili u roku od dva dana. Javnost u Republici Srpskoj negativno reaguje na ovu neku, kako vi to zovete ovde u Srbiji, drugu Srbiju, jer mi u Republiku Srpsku uvozimo samo jednu političku ideju, a to je ovo okupljeno oko Koštunice. To je ekipa tih književnika, naučnika, pravnika, mi uzimamo samo to. I onda kad ljudi čuju u Republici Srpskoj emisiju Peščanik, oni se frapiraju - kako je moguće, jel si ti potpuno siguran da je to Srbija. I znaš, onda se ljudi malo pokolebaju. I onda stvarno ovaj Peščanik djeluje osvježavajuće. Čuo sam ovo što ste nešto imali problema u Aranđelovcu i to, ali kad bi to tamo radili, mi bismo imali jednu mirovnu promociju Peščanika, a devet s kamenicama.

Ali ono što mene raduje je da vi kroz ovo stvarate taj neki front, izdefinisanu grupu ljudi koja to sluša, podržava i izdefinisanu grupu ljudi koji pričaju te priče, koje predstavljaju jednu drugu vrstu politike. To jeste druga Srbija i, da ne pretjeram, za spas srpskog naroda u Bosni i Hercegovini bio bi potreban jedan ovakav Peščanik, koji će iz dana u dan da sužava taj prostor za manipulacije.

citat:

---

robi tz wrote:
Ma pustite dosadne teme..Gledajmo NOLETA I ANU...

---