|
Info: Ako imate neke nejasnoæe, pitanja, primjedbe, sugestije,..i dr. u vezi ovog podforuma javite se privatnom porukom moderatorima.
|
cupo
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 21-10-2003
Odgovori: 24024
IP: Maskiran
  
|
Re: Uhapsen Radovan Karadžiæ
Radovan, zvijezda spektakularnog srpstva
GENOCID, EPSKI PROJEKAT
Piše: Aleksandar Hemon
Tek sam prije nekoliko godina saznao da je Radovan Karadžiæ živio u zgradi preko puta moje, Druge gimnazije. Ne sjeæam se, naravno, da sam ga tada viðao. Moji gimnazijski dani su davno bili, ali mi se èinilo, nakon što sam saznao da mi je bio takorekuæ komšija, da sam morao zapaziti lik koji æe postati zloglasan diljem svijeta: velika kockasta glava, siva griva, jake ralje, rupica u bradi, okrutne oèi masovnog ubice. To što ga se ne sjeæam, što ga nisam zapazio, nije iznenaðujuæe, pošto sam tek nakon zloèina koji su nam svima promijenili živote bio u stanju prepoznati karadžiæevštinu u Karadžiæu. Radovan je prije rata bio tek neupadljivi graðanin grada koji æe kasnije pokušati da uništi, u Sarajevu je bio nerazaznatljiv. U svom briljantnom tekstu o Karadžiæu, Semezdin Mehmedinoviæ piše kako na samom poèetku rata lista telefonski imenik Sarajeva i nalazi, osim Radovana, jos dvadeset jednog Karadžiæa: deset Muslimana, devet Srba i jednog Hrvata.
DURMITORSKA SIROVOST: Prvi put sam èuo za Karadžiæa kad se išèilio niotkuda i postao glavati èelnik Srpske demokratske stranke. Poslije sam saznao da je bio psihijatar i pjesnik, jedan od onih što su dreždali u kafani Kluba pisaca, gdje su lokali, lupali èaše i gluposti, p****rali se, potajno blatili jedni druge i recitovali rusku poeziju, podnoseæi tako dodatni dokazni materijal za navodno postojanje slavenske duše. Poznavao sam druge Osnivaèke oèeve SDS-a: Koljeviæ, Leovac i Maksimoviæ su mi bili profesori na Filozofskom fakultetu, Krajišnik je nekad radio s mojom mamom, a Ostojiæu, koji je bio lektor na Radio Sarajevu, su me jednom poslali da me oduèi od mumlanja. Ali ti su znameniti srpski šatro-intelektualci sada bili puki asteroidi u Karadžiæevoj orbiti. Kad bi se u javnosti ukazivali pored Karadžiæa, upadljivo su odudarali od njegove durmitorske sirovosti. Profesori su bili profesori, pomalo zbunjeni pod paljbom bliceva i novinarskih pitanja, dok se Karadžiæ prsio i duvao. Bio je zvijezda spektakularnog srpstva, mlatarao je rukama, grmio o antisrpskim nepravdama i srbožderima, obeæavao osvetu i spas. Izgledao je intenzivno prisutan i opušten u svojoj bezoènosti, lišen obzira koji su sputavali one kojima je šta svijet kaže bilo pretjerano važno.
______________________________________________
Genocid je veliki posao i samo neko s velikom glavom je bio u stanju sve to odraditi - neæe mu biti lako, sugerisao je Karadžiæ, ali radiæe ako treba na nestanku, kao vladika Danilo, sve dok ne bude što biti ne može. Ta uloga srpskog vožda koji donosi velike odluke, za kojeg je genocid epski projekat, nešto što æe srpski narod uz gusle opjevati, uloga je u kojoj je Karadžiæ bio roðen. On se genocidom ovaplotio
_____________________________________________________
Sjeæam se SDS-ove konferencije za štampu u proljeæe 1991. Karadžiæ je bio u središnjoj poziciji za stolom, kao Isus na Posljednjoj veèeri, glavat i razrogušen, ruku raširenih uzduž ivice stola da izgleda što veæi. Pored njega je bio Koljeviæ, nalik na miša s ronilaèkom maskom, oèigledno mnogo manje važan. Karadžiæ je prièao osiono, kabadahijski, nezainteresovan za utisak koji je ostavljao na prisutne novinare, kao da im je èinio uslugu što im se uopšte obraæao. Prièao je o onoj ili ovoj prijetnji srpskom narodu na koju su svjesni Srbi u SDS-u morali odluèno reagovati, inaèe je srpski narod „najeb´o”. Nije se, naravno, izvinjavao što je opsovao, pošto je psovanje, rekao je, bilo legitiman naèin da se izrazi nezadovoljstvo srpskog naroda. Kad je u pitanju opstanak srpstva, nije se moglo fino. Svom tom pristojnom prejebavanju, svoj toj finoæi nije bilo mjesta u novoj realnosti koja se gradila iskljuèivo na temeljima apsolutnog srpstva.
U VOŽDOVOJ KOŽI: Ista ta brutalna odluènost je bila prisutna u zloglasnom govoru u bosanskohercegovaèkoj Skupštini, kada je upozorio da æe „muslimanski narod” nestati ako se na referendumu izglasa nezavisnost. Upozorenje je što se njega tièe bila usluga gorespomenutom narodu, kao što je volio reæi da je „etnièko èišæenje” usluga onima koji su bili èišæeni, pošto æe na kraju svi biti svoji na svojemu sa svojima. Karadžiæ se Skupštini obratio kao gospodar života i smrti i ta uloga je ukljuèivala moralno lažnu dramu kroz koju je prolazio vladika Danilo u Gorskom vijencu kad se prekontavao da li da pobije „poturice”, pa onda skontao „neka bude što biti ne može”. Genocid je veliki posao i samo neko s velikom glavom je bio u stanju sve to odraditi - neæe mu biti lako, sugerisao je Karadžiæ, ali radiæe ako treba na nestanku, kao vladika Danilo, sve dok ne bude što biti ne može. Ta uloga srpskog vožda koji donosi velike odluke, za kojeg je genocid epski projekat, nešto što æe srpski narod uz gusle opjevati, uloga je u kojoj je Karadžiæ bio roðen. On se genocidom ovaplotio.
Bez genocida, drugim rijeèima, Karadžiæ bi bio niko i ništa. Dok se može pretpostaviti da bi, da nije bilo jugoslovenskih ratova, Miloševiæ i Mladiæ, koje je predratni sistem formirao i obuèio, nastavili svoje karijere i našli naèina da napreduju u bilo kojem kontekstu, Karadžiæeva karadžiæevština je bila moguæa samo u kontekstu masovnog ubistva. Nije tako nikakvo èudo da je mirno živio u slobodarskom Beogradu - bez tjelohranitelja, bez ðenerala, bez maskirne uniforme, bez cipela krvavih od obilaska oèišæenih teritorija, bio je ne samo potpuno neprepoznatljiv nego, u izvjesnom smislu, i nepostojeæi. Ni prije ni poslije rata ga nije bilo, ali je u ratu ostvario sve svoje neljudske moguænosti.
TREÆERAZREDNI ŠARLATAN: Tragièna je otud ironija da se Karadžiæ u trenutku hapšenja bavio zdravim životom - velemajstor smrti je u svom novom životu postao treæerazredni šarlatan. Epski projekat zasnovan na suludim velikosrpskim fantazijama i lažima, zamijenila je alternativna medicina zasnovana na suludim fantazijama i lažima.
Karadžiæev novi život bi bio prvorazredan primjer banalnosti zla da nije Republike šumske, te monumentalne karadžiæevske tvorevine, koja se poput Radovana ovaplotila genocidom, fantazijama i lažima. Karadžiæ æe ubrzo nestati u udobnim kazamatima Haaga i zapadnoevropskih zatvora, ali æe ga se Republika šumska uz gusle prisjeæati jer bez njega ne bi postojala. Ali je zato on upravo zbog postojanja Republike šumske prestao da postoji - kad je Dejtonskim sporazumom legitimizirana ta zloèinaèka tvorevina, Karadžiæ je postao izlišan i onda je išèezao.
Zbog svega toga, Karadžiæevo hapšenje nije dovelo do ushiæenja koje sam godinama oèekivao. Na izvjestan naèin, sjedokosi bradonja nije onaj Karadžiæ koji bi trebao platiti za sve te nebrojene zloèine. Nekako je prekasno, trebalo ga je hapsiti i suditi dok je zaista postojao, prije nego što je zaèeta Republika šumska, ta tvorevina koja može biti legitimna samo u alternativnom svemiru. Zloèini æe biti naplaæeni tek kad se razgradi ono što je Radovan smræu gradio.
http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=15562
|
|
27-07-2008 at 02:19 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
KlOn
Nivo: Forumski doajen
Bošnjator i Dr.za Reisofobiju
Registriran(a): 29-04-2003
Lokacija: Candy Shop
Odgovori: 8528
IP: Maskiran
|
Re: Uhapsen Radovan Karadžiæ - frisko
Dragan Dabiæ pao posle anonimnog poziva
Karadžiæa odao glas
Autor: M. I. | 27.07.2008 - 00:01
U jednoj od kancelarija BIA zazvonio je telefon, uobièajeno kao i mnogo puta ranije. Ozbiljan muški glas s druge strane rekao je da nekakav alternativac s belom bradom i sedom kosom putuje po Srbiji i drži predavanja o zdravom životu. "Proverite, meni njegov glas mnogo lièi na Karadžiæev", rekao je anonimni dojavljivaè i spustio slušalicu, saznaje "Blic nedelje" u krugovima bliskim istrazi.
Uredno zabeležena dojava, niko na nju u poèetku nije obraæao naroèitu pažnju, bilo ih je, tih dojava, tušta i tma, sve su proverene, ali ništa. I ovo je, kako se oèekivalo, trebalo da bude ono rutinsko: provereno, nema ništa, stavljeno ad akta. Ali, usledio je šok. To je to, operativci BIA su sa terena doneli potvrdu. Jeste Radovan Karadžiæ. Šest nedelja pre nego što æe haški optuženik biti uhapšen trajale su provere i nadzirano je kretanje iscelitelja Dragana Davida Dabiæa. O tome je znalo samo nekoliko ljudi, obavešten je naravno i šef BIA, u to vreme Rade Bulatoviæ.
Da li je Bulatoviæ o otkriæu Davida Dragana Dabiæa obavestio i Koštunicu? Po službenoj dužnosti je morao, po partijskoj je svakako želeo.
Anonimna dojava daje i odgovor na pitanje ko æe dobiti obeæanih pet miliona dolara za informacije o Karadžiæu. Oèigledno niko, pitanje je samo iz kojih krugova je taj anonimni dojavljivaè.
Kada je u ponedeljak uveèe Karadžiæ priveden u zgradu Specijalnog suda, predstavnicima domaæih pravosudnih organa se u prvi mah slika èoveka sa sedom kosom, bradom i brkovima nije uklapala u predstavu o najtraženijem haškom optuženiku.
- Za razliku od Stojana Župljanina, Karadžiæ je prvim reèima odmah razvejao sumnju u svoj identitet. Na pitanje istražnog sudije "ko ste vi", odmah je odgovorio "ja sam Radovan Karadžiæ" i izneo sve podatke iz svoje biografije" - iznosi za "Blic nedelje" izvor blizak srpskom pravosuðu.
Karadžiæ je, dodaje naš izvor, rekao da je dugo u Srbiji, da se sam izdržavao i da je tri dana pre nego što je doveden u Specijalni sud uhapšen i zatvoren u nekoj prostoriji.
- Nikoga nije optuživao, ni na koga nije bio ljut. Samo je rekao da njegovo hapšenje predstavlja poèetak kraja Republike Srpske - navodi izvor "Blica nedelje".
Naš sagovornik kaže da niko Karadžiæa nije prisiljavao da se odrekne svog imidža kojim se godinama uspešno skrivao od potere.
- Sam je tražio frizera da ga obrije i ošiša. Prihvatio je i predlog da se podvrgne lekarskom pregledu. Došao je zatvorski lekar, izmerio mu pritisak, puls i konstatovao da je u izvrsnoj psihofizièkoj kondiciji. Inaèe, Karadžiæ se sam leèi pomoæu dva metalna viska koje je sam napravio - otkriva naš izvor.
On dodaje da je Karadžiæ tražio sve dnevne novine i flaširanu vodu, koju je kasnije platio svojim parama. Njegovim željama je udovoljeno - otkriva naš izvor.
Uz liènu kartu na ime Davida Dabiæa, Karadžiæ je na saslušanju predao i platnu karticu Rajfajzen banke, povlasticu GSP-a sa markicom za mesec jul, izvesnu sumu dinara i evra, burmu i lanèiæ.
- Karadžiæ je dosta religiozan. Èita Bibliju, nosi krst oko vrata i ima dve ikonice s likovima Isusa Hrista i Device Marije - kaže izvor "Blica nedelje".
Na pitanje kako je odreagovao kada su mu uruèena prva, druga i treæa objedinjena optužnica, naš sagovornik odgovara:
- Samo ih je uzeo bez reèi, u stilu sve mi je poznato.
Jedinu emociju Karadžiæ je pokazao kada je saznao da visoki predstavnik EU za BiH Miroslav Lajèak nije dozvolio njegovoj porodici da doðe u Srbiju da ga poseti.
- Ništa nije rekao, ali se po oèima izrazu lica videlo da ga je ta informacija pogodila - kaže naš sagovornik.
|
|
27-07-2008 at 05:53 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)
Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata
|
<br /><br /><br /><br />
Re: Uhapsen Radovan Karadžiæ
Ako se sudi njima male kazne ce biti oni su bili legalni predstavnici naroda pa ako se tome doda da su se samo branili bogami nece na dobro .Zast se sudi ovome novaku djukicu,za granatiranje tuzle.On dobio naredjenje izvrsio i desila se tragedija na kapiji.Sta bi se desilo da je ta granata otisla malo lijevo ili desno i ubila samo jednu osobu bil´ se pozvao on na sudjenje ...nikada jer se ovdje a i u hagu ne sudi djelima nego odgovornosti pojedinca.Proglasiti djukica krivim a ostaviti na slobodi kompletnu posadu tog artiljerijskog orudja i onoga od koga je ovaj dobio naredjenje za dejstvovati po Tuzli eako sve njih uhapsimo i osudimo za nedjelo koje su uradili tek onda ce pravda biti zadovoljena.
