|
Info: Ako imate neke nejasnoæe, pitanja, primjedbe, sugestije,..i dr. u vezi ovog podforuma javite se privatnom porukom moderatorima.
|
nevenkagaragic
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 07-02-2008
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 2378
IP: Maskiran
  
|
Re: Greske ljekara
Eutanazija?
Zdravstvo na aparatima za održavanje
Ilustrativna fotografija, Foto: zoomzg
21.02.2010
Ljudmila Cvetkoviæ
(Saradnja: Dženana Halimoviæ, Radovan Boroviæ, Esad Krciæ, Ankica Barbir Mladinoviæ)
Najèešæe kritike na zdravstvene sisteme u regiji je da su neefikasni, da postoje duge liste èekanja na specijalisticke preglede, da se ne poštuju prava pacijenata, a graðani oblast zdravstva smatraju jednom od najkorumpiranijih u društvu.
Iako je zdravstveni sistem, kao i veæina drugih segmenata života u Bosni i Hercegovini, prošao reformu, èini se da je gore nego ikada. Pored velikog broja neosiguranih ljudi, koji su prisiljeni da idu u privatne ordinacije, sve je više i osiguranih, koji su primorani na to.
Zdravstveni sistem BiH je neefikasan, trom i povrh svega nepravedan, jer je bez debele veze gotovo nemoguæe stiæi do najboljih lekara i opreme, ili kada i nakon nekoliko meseci stignete, uveliko je kasno.
Pored toga, prema istraživanjima brojnih NVO u Bosni i Hercegovini, najkorumpiraniji su lekari i politièari, a država još uvek nije sposobna da se sa njima obraèuna.
Papirologija i korupcija
Zdravstvo u Bosni i Hercegovini veæ godinama živi na aparatima, a s njim i pacijenti:
„Na ljekara opæe prakse se èeka barem po sedmicu dana. Na specijalistièke preglede, od tri sedmice do pola godine. Vrlo èudne stvari se dešavaju.“
Ako se naruèite danas za dijagnostièku metodu uz pomoæ magnetne rezonance, èekat æete oko èetiri i po mjeseca. Aparata nema dovoljno, a pacijenata previše.
Ljudi se nerijetko odluèuju na pretrage kod privatnih ljekara. Pa tako, premda imaju zdravstveno osiguranje, uslugu skupo plate jer ne postoji mehanizam koji bi pokrio troškove lijeèenja u privatnim klinikama i tako rasteretio javno zdravstvo.
Pri tom se ugrožava pravo pacijenata na izbor ljekara. Èak i ako se radi o najboljima u struci, do njih je preko birokratije teško doæi. Jedan od primjera jeste i tuzlanski Centar za srce, koji je izgradio kredibilitet i van granica Bosne i Hercegovine.
Direktor Centra, doktor Emir Kabil, nedavno je otvoreno govorio o ovom problemu:
„Radi se o jednom apsolutno nepravednom sistemu, gdje komisija treba da odluèuju gdje æe èovjek iæi na lijeèenje, ne poštujuæi volju pacijenta. Ako morate operisati srce, morate imati povjerenja u instituciju i èovjeka koji æe vas operisati. Nepojmljivo je da u današnje vrijeme pacijent iz Sarajeva ne može doæi u Tuzlu da se operiše, ili da pacijent iz Tuzle ne može u Sarajevo, da ga operiše kolega u kojeg on ima više povjerenja.“
Zdravstveni sistem u Bosni i Hercegovini je podijeljen po kantonima i entitetima, a zajednièke poveznice na državnom nivou nema. Tako pacijenti koji se iz jednog kantona lijeèe u drugom, treba da prikupe tovar papirologije kako bi se osiguralo da æe biti pokriveni troškovi njihovog lijeèenja.
Ako pak želite da se lijeèite, recimo u Republici Srpskoj, kod nekog od specijalista, a dolazite iz Federacije, platit æete punu cijenu usluge, iako je rijeè o jednoj državi. Jednako, pacijenti iz Republike Srpske veæinu komplikovanih zahvata obavljaju u susjednoj Srbiji, s kojom Fond za zdravstvenu zaštitu Republike Srpske ima ugovore.
Granice, ukljuèujuæi i one entitetske, za sada prelaze tek oni s najtežim oboljenjima, poput karcinoma. I kao da veæ nije dovoljno teško to što su oboljeli, na lijeèenje putuju stotinama kilometara.
Ministar zdravstva Republike Srpske,Ranko Škrbiæ:
„Mi smo i danas prisiljeni da naše pacijente usmjeravamo u druge centre, najèešæe je to u Institut za onkologiju u Beogradu, Sremska Kamenica, Sarajevo, a u zadnje vrijeme i Tuzla.“
Naredni nivo je domen kvalitete zdravstvene usluge, o kojoj graðani kažu:
„Zdravstvo bi moglo biti bolje. Tamo vlada korupcija.“
„Zadovoljna sam radom naših institucija.“
„Prvo odem ljekaru da me naruèi specijalisti. Onda zovem specijalistu da me naruèi.“
„Ogorèen sam na medicinske sestre jer se ponašaju kao da su one ljekari.“
Odgovori su da oni imaju male plate. Pa svi imamo male plate. To nije nikakav odgovor. Ako je nekome mala plata, onda neka traži drugi posao ili neka ide u privatnu praksu, a ne da ispoljava na bolesnim ljudima takvo ponašanje. Reditelj Haris Pašoviæ u svom tekstu „Kad budemo umirali“, skrenuo je pažnju na svoje iskustvo sa sarajevskom hitnom pomoæi i Centrom urgentne medicine:
„Odgovori su da oni imaju male plate. Pa svi imamo male plate. To nije nikakav odgovor. Ako je nekome mala plata, onda neka traži drugi posao ili neka ide u privatnu praksu, a ne da ispoljava na bolesnim ljudima takvo ponašanje. Vrlo je važno da svi zajedno, zdravstveni radnici u prvom redu, potom zastupnici u skupštinama, a onda i sami graðani, odluèimo da napravimo svoj život boljim, kada je u pitanju urgentna medicina ili zdravstvo u cjelini.“
Efekti žalbi su mali. Selma Ljuca , šef sektora pravnih kadrovskih i opæih poslova u Klinièkom centru Univerziteta u Sarajevu:
„Naroèito se odnose primjedbe na komunikaciju. Tim zaposlenicima se odbije 20 posto od plaæe. Zbog loše komunikacije smo imali i jedan otkaz Ugovora o radu sa jednom medicinskom sestrom.“
Problem je i sa uslovima u kojima pacijenti borave. Jedan od loših primjera jeste i Ginekološko-akušerska klinika u Sarajevu (GAK). Obnovljena klinika, koja je tokom rata bila uništena, još nije useljiva, a stara nema ni lifta, ima jednu poroðajnu salu, pacijentice nemaju gdje da se okupaju i tako u nedogled. Doktor Boris Nikulin:
"Uslovi u kojima se naše sugraðanske poraðaju su jako loši. Više je žena u sobi, loši su mokri èvorovi, ambulante su malene, hodnici uski. Sve je pretrpano.“
Uz korupciju u zdravstvu, koja je široko rasprostranjena, a za koju nema adekvatnih mjera za suzbijanje, prisutna je i manipulacija od strane ljekara, kojima je dozvoljeno, bar u Federaciji, da istovremeno rade i u javnom, i dopunski u privatnom sektoru. Tako èesto pacijente sa klinika šalju u svoje privatne ordinacija, naravno uz nadoknadu.
Uz sve probleme, Bosna i Hercegovina se može pohvaliti sa dosta vrhunskih eksperata. Meðu njima su i dobitnici priznanja za SARAFIX, sarajevski ratni fiksator, koji je spasio živote i udove nebrojeno mnogo pacijenata tokom rata, za kojeg su njegovi tvorci dobili i Šesto-aprilsku nagradu Sarajeva, te mnogo svjetskih priznanja.
Tu su i zahvati iz rekonstruktivne hirurgije, koji mogu parirati najveæim svjetskim dostignuæima.
Ipak, u Bosni i Hercegovini i dalje je najvažnija bitka za oèuvanje zdravlja. Kad ga se izgubi, uz svu birokratiju ga je teško ponovno vratiti.
Žalbe na ponašanje osoblja
itd, itd...dalje :
(Radio Slobodna Evropa)
http://www.slobodnaevropa.org/content/tema_sedmice_zdravstveni_sistem/1963765.html
|
|
21-02-2010 at 22:47 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
nevenkagaragic
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 07-02-2008
Lokacija: Tuzla
Odgovori: 2378
IP: Maskiran
|
Re: Greske ljekara
I ovo je Hipokratov sledbenik ? Ccccc...fuj!
Pretkrivièni postupak protiv Miroslava Risoviæa
Doktora zemunskog klana traže u Kanadi
Vuk Z. Cvijiæ | 22. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Šafar, B. Puljeviæ |
Kanadske vlasti pokušaæe da lociraju anesteziologa Miroslava Risoviæa za koga su optuženi i svedoci na suðenju za ubistvo premijera Zorana Ðinðiæa tvrdili da je ubijao za zemunski klan, saznaje „Blic“.
Snežana Maloviæ sa ministrom pravde kanade Robom Nikolsonom i Vladimirom Vukèeviæem prilikom susreta u Otavi
-Obavestila sam kanadske kolege da je protiv Risoviæa pokrenut pretkrivièni postupak u Srbiji, zbog sumnji da je bio saradnik zemunskog klana i da je prema saznanjima naših istražnih organa on došao u Kandu 2004. Dobila sam uveravanja da æe, ukoliko se još nalazi u Kanadi, biti lociran i da æe nas obavestiti o tome - kaže za „Blic“ ministarka pravde Srbije Snežana Maloviæ.
Risoviæ je uhapšen u toku akcije „Sablja“ na radnom mestu u Urgentnom centru zbog sumnji da je saradnik zemunskog klana. Kod njega je pronaðen pištolj, bez dozvole, ali je ubrzo pušten iz pritvora nakon èega je otišao kod supruge u Kanadu sa hrvatskim pasošem. Protiv njega nije bio pokrenut krivièni postupak, ali su policija i tužilaštvo nastavili da skupljaju dokaze, naroèito posle nekih svedoèenja.
Svedok saradnik Dejan Milenkoviæ Bagzi je svedoèio da se Risoviæ èuo telefonom sa Miloradom Ulemekom Legijom, kada je ubijen premijer Zoran Ðinðiæ i da je bio zadužen da dokrajèi žrtve zemunskog klana, koje su preživele napad.
- Tog 12. marta, kada je pucano na premijera Ðinðiæa, anesteziju je radila doktorka Popoviæ, a krv je na svom telu grejao, od svih doktora, baš Risoviæ. Posle toga, kada je uhapšen, dobili smo informaciju da je non-stop bio na telefonskoj vezi sa Legijom - rekao je još 2. decembra 2006. za „Blic“ dr Ðorðe Bajec, sadašnji direktor Klinièkog centra.
Dr Bajec je tada naveo da je za vreme tri operacije Milana Veruoviæa, ranjenog šefa obezbeðenja premijera, Risoviæ insistirao da pravi vizite i odreðuje terapije. Veruoviæ je svedoèio kako je video Risoviæa pored premijera, kada je doveden u Urgentni centar.
- Risoviæ je pokušavao da doðe i u moju sobu da me pregleda, ali moja supruga i momci iz obezbeðenja to nisu dozvolili - svedoèio je Veruoviæ.
Dr Bajec je ranije rekao da se Risoviæ uvek pojavljivao u Urgentnom centru baš onih dana kada su dovožene žrtve obraèuna.
- Mnogi od takvih pacijenata su umirali i pored uspešnih operacija u smenama Risoviæa. Tada nismo sumnjali, mislili smo da je èovek prosto maler. Kad god bi se pojavio u timu kao anesteziolog, uvek je dolazilo do neobjašnjivih komplikacija kod pacijenata - kazao je dr Bajec.
Zaštiæeni svedok Milenkoviæ optužio je Risoviæa da je odgovoran za smrt Veselina Božoviæa i Dragana Živkoviæa, jednog od braæe Fiškala, kao i da je nabavio otrov, kojim je otrovan Ljubiša Buha Èume.
Ratomir Živkoviæ, otac pokojnog Dragana, javno je optuživao Risoviæa da je u bolnici dokrajèio njegovog sina. Okrivljeni pripadnik zemunskog klana Milomir Kalièanin, na suðenju je rekao da je bio u Urgentnom centru kada je Risoviæ prihvatio da usmrti jednog od braæe Fiškal i da je zato dobio velike pare od Spasojeviæa.
O nagradi, novom crvenom „golfu“ koji je dobio Risoviæ od Dušana Spasojeviæa, govorili su dr Bajec i Milenkoviæ. Dr Bajec je napomenuo kako se Risoviæ hvalio da je „golf“ dobio od Spasojeviæa.3
Legija štitio Risoviæa
Dr Ðorðe Bajec pretuèen je januara 2003, kako se kanije ispostavilo i po priznanjima samih pripadnika klana, po nareðenju Dušana Spasojeviæa i Milorada Ulemeka, jer je kritikovao Miroslava Risoviæa.
- Šest meseci pre nego što sam pretuèen, Legija me je pozvao na mobilni telefon. Rekao je: „Legija ovde, ostavi doktore Risoviæa na miru.“ Odgovorio sam mu: „Zamislite da se vaši vojnici ponašaju prema vama kao da su oni vama starešine, a ne obrnuto.“ On je rekao: „Da ne ulazimo u prièu, vi ovo shvatite kako god hoæete“ i spustio slušalicu - isprièao je ranije dr Bajec.
(Blic)
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/177720/Doktora-zemunskog-klana-traze-u-Kanadi
|
|
22-02-2010 at 06:52 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)
Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata
|
pranjem-ruku-lijenici-uzrokuju-247-smrtnih-sluajeva-dnevno&catid=43:zdravlje&Itemid=402
U sustini pranje ruku je stvar odgoja koji se ponese iz kuce....... 
