cupo Nivo: Moderator podforuma Registriran(a): 21-10-2003 Odgovori: 24024 IP: Maskiran
Re: Posveceno zrtvama genocida u Srebrenici
11.08.2007
Tuzla
Mirni protest žena Srebrenice
Clanice Udruzenja gradjana "Zene Srebrenice" sa sjedistem u Tuzli danas su se u 12.00 sati okupile ispred tuzlanskog platoa Pinge odakle je kolona mirnom setnjom krenula do Gradske cesme i Trga zrtava genocida Srebrenice, uz samo jednu poruku "Istina nama, kazna zlocincima". Mirni protest odrzan je u znak sjecanja na 11. juli 1995. godine, kada se dogodio najkrvaviji genocid u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. "Tog dana je 42.000 stanovnika Srebrenice ´zasticene zone UN-a´ napacenih troipogodisnjom opsadom predato u ruke cetnicima". I dalje su na slobodi najodgovorniji za ovaj zlocin Ratko Mladic i Radovan Karadzic dok pojedini izvrsioci genocida rade u drzavnim organima. Danasnjem protestu pridruzili su se i clanovi Udruzenja gradjana "Sevdalija" iz Tuzle.
cupo Nivo: Moderator podforuma Registriran(a): 21-10-2003 Odgovori: 24024 IP: Maskiran
Re: Posveceno zrtvama genocida u Srebrenici
31.08.2007
Srebrenica
Srebrenica se ne smije zaboraviti
Okrugli sto o temi "Sjeæanje na žrtve“ bio je završni dio Meðunarodne sedmice sjeæanja prireðene u Srebrenici. Današnjem skupu prisustvovali su ugledni gosti iz nekoliko evropskih zemalja, a najmanje je bilo Srebrenièana.
Nataša Kandiæ, direktorica Centra za humanitarno pravo iz Beograda dala je prijedlog da se svake godine održi ovakav skup, uz uèešæe èlanova porodica žrtava iz proteklog rata.
Uèesnici su poruèili da se Srebrenica ne smije zaboraviti i da ona treba da bude mjesto koje svakodnevno šalje poruke da se zloèin i genocid iz 1995. godine nikad i nigdje ne ponovi.
Srebrenièanima treba pomoæi na svaki moguæi naèin i ovaj grad ne smije biti mjesto za skupljanje jeftinih politièkih poena, istakao je u svom izlaganju profesor Zdravko Grebo.
Meðunarodna sedmica sjeæanja završiæe se izjavom o „funkciji sjeæanja na žrtve, za prevenciju konflikata, kao i za stvaranje boljih uslova za pomirenje i demokratiju“.
Dokumentarni film Fonda za humanitarno pravo - Škorpioni, spomenar
Beograd - „U stvari, to je bila ta jaèina Škorpiona, zato što smo svi bili rodbinski vezani. […] Rodbinski smo bili vezani i po tome što smo živeli jedan pored drugog i zajedno se školovali.” – kaže Duško Kosanoviæ – Sova, bivši pripadnik Škorpiona.
Prema tom obrascu formiraju se lokalne milicije širom sveta. No, kad država poène da ih upotrebljava za vršenje nasilja nad stanovništvom, te milicije prestaju da budu paravojne formacije i postaju oruðe državnih programa osvajanja, pacifikacije, okupacije i egzekucije, èesto zadužene za poslove koje redovna vojska i policija nisu spremne da obave. U službi države nemaju veliku slobodu odluèivanja. Ali su relativno dobro plaæeni za svoj „patriotizam“ i to je uvek i svugde bivalo dovoljno da ih zadrži u službi i da obezbedi priliv novih dobrovoljaca.
O zloèinima koje su u službi države poèinili Sova kaže: „Treba da se osudi taj genocid koji se desio, u stvari ta ubistva tih šest muslimanskih civila. Ja bih rekao da je to palo sve na Škorpione, ali u stvari, vidi se iz suðenja i zna se da u stvari nije ni komandant Boco, a i Škorpioni su sada šikanirani i najveæi su krivci svega toga, a u stvari tu postoji neko drugi ko je rukovodio tom akcijom i ko je napravio te propuste i ko je u stvari pravi krivac tog dešavanja koje se desilo.“
Odlazili su da ratuju daleko od svojih mesta, u Bosnu, na Kosovo. Goran Stopariæ, takoðe bivši Škorpion, kaže: „Kasnije je sve to postalo kao neka droga opojna, što posle èovek ne može da se izvuèe iz toga. I kad rešiš da ne ideš, neki te prijatelj nazove, ti kažeš neæu iæi na taj teren, ali on onda alarmira drugih pet, i ovamo-onamo i uvek odeš.“
Pomoæu iskaza bivših pripadnika i materijala koji je tokom svojih operacija snimila sama jedinica, ovaj film prikazuje funkcionisanje tipiène ratne formacije koju je organizovala služba bezbednosti u svrhu obavljanja prljavih poslova u ratu na Balkanu. Ovo je primer prakse koja decenijama buja od Balkana do Darfura, u gotovo pola sveta. To je, takoðe, pokušaj osvetljavanja liène, intimne strane zloèina.
Film je realizovan zahvaljujuæi finansijskoj podršci Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), S.A.D, i Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava (SHC), Švedska.
U filmu su korišteni arhivski materijali Fonda za humanitarno pravo, Meðunarodnog kriviènog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i materijal koji su snimili Škorpioni.
Film je prvi put prikazan 10. aprila 2007. godine, na dan kad je Veæe za ratne zloèine Okružnog suda u Beogradu izreklo presudu Škorpionima za zloèin u Trnovu.
Re: Dzenaza u Srebrenici 11/07.2007 slike
