cupo Nivo: Moderator podforuma Registriran(a): 21-10-2003 Odgovori: 24024 IP: Maskiran
Re: Posveceno zrtvama genocida u Srebrenici
11.08.2007
Tuzla
Mirni protest žena Srebrenice
Clanice Udruzenja gradjana "Zene Srebrenice" sa sjedistem u Tuzli danas su se u 12.00 sati okupile ispred tuzlanskog platoa Pinge odakle je kolona mirnom setnjom krenula do Gradske cesme i Trga zrtava genocida Srebrenice, uz samo jednu poruku "Istina nama, kazna zlocincima". Mirni protest odrzan je u znak sjecanja na 11. juli 1995. godine, kada se dogodio najkrvaviji genocid u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. "Tog dana je 42.000 stanovnika Srebrenice ´zasticene zone UN-a´ napacenih troipogodisnjom opsadom predato u ruke cetnicima". I dalje su na slobodi najodgovorniji za ovaj zlocin Ratko Mladic i Radovan Karadzic dok pojedini izvrsioci genocida rade u drzavnim organima. Danasnjem protestu pridruzili su se i clanovi Udruzenja gradjana "Sevdalija" iz Tuzle.
cupo Nivo: Moderator podforuma Registriran(a): 21-10-2003 Odgovori: 24024 IP: Maskiran
Re: Posveceno zrtvama genocida u Srebrenici
31.08.2007
Srebrenica
Srebrenica se ne smije zaboraviti
Okrugli sto o temi "Sjećanje na žrtve“ bio je završni dio Međunarodne sedmice sjećanja priređene u Srebrenici. Današnjem skupu prisustvovali su ugledni gosti iz nekoliko evropskih zemalja, a najmanje je bilo Srebreničana.
Nataša Kandić, direktorica Centra za humanitarno pravo iz Beograda dala je prijedlog da se svake godine održi ovakav skup, uz učešće članova porodica žrtava iz proteklog rata.
Učesnici su poručili da se Srebrenica ne smije zaboraviti i da ona treba da bude mjesto koje svakodnevno šalje poruke da se zločin i genocid iz 1995. godine nikad i nigdje ne ponovi.
Srebreničanima treba pomoći na svaki mogući način i ovaj grad ne smije biti mjesto za skupljanje jeftinih političkih poena, istakao je u svom izlaganju profesor Zdravko Grebo.
Međunarodna sedmica sjećanja završiće se izjavom o „funkciji sjećanja na žrtve, za prevenciju konflikata, kao i za stvaranje boljih uslova za pomirenje i demokratiju“.
Dokumentarni film Fonda za humanitarno pravo - Škorpioni, spomenar
Beograd - „U stvari, to je bila ta jačina Škorpiona, zato što smo svi bili rodbinski vezani. […] Rodbinski smo bili vezani i po tome što smo živeli jedan pored drugog i zajedno se školovali.” – kaže Duško Kosanović – Sova, bivši pripadnik Škorpiona.
Prema tom obrascu formiraju se lokalne milicije širom sveta. No, kad država počne da ih upotrebljava za vršenje nasilja nad stanovništvom, te milicije prestaju da budu paravojne formacije i postaju oruđe državnih programa osvajanja, pacifikacije, okupacije i egzekucije, često zadužene za poslove koje redovna vojska i policija nisu spremne da obave. U službi države nemaju veliku slobodu odlučivanja. Ali su relativno dobro plaćeni za svoj „patriotizam“ i to je uvek i svugde bivalo dovoljno da ih zadrži u službi i da obezbedi priliv novih dobrovoljaca.
O zločinima koje su u službi države počinili Sova kaže: „Treba da se osudi taj genocid koji se desio, u stvari ta ubistva tih šest muslimanskih civila. Ja bih rekao da je to palo sve na Škorpione, ali u stvari, vidi se iz suđenja i zna se da u stvari nije ni komandant Boco, a i Škorpioni su sada šikanirani i najveći su krivci svega toga, a u stvari tu postoji neko drugi ko je rukovodio tom akcijom i ko je napravio te propuste i ko je u stvari pravi krivac tog dešavanja koje se desilo.“
Odlazili su da ratuju daleko od svojih mesta, u Bosnu, na Kosovo. Goran Stoparić, takođe bivši Škorpion, kaže: „Kasnije je sve to postalo kao neka droga opojna, što posle čovek ne može da se izvuče iz toga. I kad rešiš da ne ideš, neki te prijatelj nazove, ti kažeš neću ići na taj teren, ali on onda alarmira drugih pet, i ovamo-onamo i uvek odeš.“
Pomoću iskaza bivših pripadnika i materijala koji je tokom svojih operacija snimila sama jedinica, ovaj film prikazuje funkcionisanje tipične ratne formacije koju je organizovala služba bezbednosti u svrhu obavljanja prljavih poslova u ratu na Balkanu. Ovo je primer prakse koja decenijama buja od Balkana do Darfura, u gotovo pola sveta. To je, takođe, pokušaj osvetljavanja lične, intimne strane zločina.
Film je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršci Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), S.A.D, i Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava (SHC), Švedska.
U filmu su korišteni arhivski materijali Fonda za humanitarno pravo, Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i materijal koji su snimili Škorpioni.
Film je prvi put prikazan 10. aprila 2007. godine, na dan kad je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo presudu Škorpionima za zločin u Trnovu.
Re: Dzenaza u Srebrenici 11/07.2007 slike
