Info: Ovo nije bogomolja, ovo je samo forum, ovdje ne vaze pravila ponasanja kao za njih ali je uljudnost i tolerancija pozeljna. Ovdje se raspravlja o religijama i filozofiji, ali forum nije vjerski ni filozofski i ne pripada ni jednoj religiji, ni jednoj filozofiji.


FORUM : Religija i filozofija : Kratke price za razmisljanje
Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ... Last Page >>
New Topic Post Reply
Pošiljalac Poruka
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje


Neki je mladic stalno govorio protiv sufija. Dhu Nun skine svoj prsten s prsta i rece mu:
"Idi na trznicu i prodaj ga za jedan dukat."
Mladic obidje cijelu trznicu, ali niko ne htjede dati za prsten ni pola zatrazene cijene pa se on vrati i isprica kako je bilo.
Tada ga Dhu Nun posla draguljarima da oni procijene prsten. Procijenili su ga na 1.000 dukata.
Tada Dhu Nun rece mladicu:

Ti znas o sufijima koliko i ljudi na trznici o ovom prstenu.

14-10-2007 at 21:06 | Uključi u odgovor
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

Dodje sufi u Nasrudinovo selo i ponudi svima da ce ih dodirom osposobiti da citaju.
Nasrudin, nepismen kao i svi ostali, odmah pristade.
Sufi mu dodirnu celo i rece da ide kuci i procita knjigu.

Nakon nekog vremena Nasrudin se vrati vicuci:
- Gdje je taj varalica da mu ja pokazem!-

-Sto se dogodilo?- Upitaju ga suseljani.

-U knjizi sam procitao da su svi sufiji varalice i obmanjivaci.-

-Ali on te naucio citati-, rece mu jedan od njih.

-To nije vazno. Ovo je ucena knjiga i trebamo tog varalicu kazniti kao sto zasluzuje.-






[Edited by Shiva on 14-10-2007 at 21:28 GMT]

14-10-2007 at 21:26 | Uključi u odgovor
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje



Papuče

Dragica Jovanović

Koliko god ova priča nekima bude zvučala neverovatno, zaista se sve tako dogodilo davne, za našu ulicu sumorne, 1984. godine.

Ta naša ulica, ne mnogo dugačka niti široka, smeštena u brdovitom i jednom od najstarijih i najlepših delova Beograda, odavala je je pravu intimu starih, predratnih kasaba: bilo je tu jako lepih kuća i baštica, prepunih svakojakog mirisnog i šarenog cveća. Te godine, sećam se, nije bilo toliko vozila kao sada: naša deca su se bezbrižno igrala, bez straha da će ih neki bahati vozač povrediti.

Bila je to ulica pitomih ljudi i dobrih komšija. Sve u svemu, sedamdesetak kuća, sa nešto manje porodica. Iako je bila podeljena na gornji i donji deo, svi mi iz ulice smo se dobro poznavali, javljali jedni drugima prilikom susreta i, više ili manje, družili. Svi su lepo živeli. Nije bilo ogovoranja, nije bilo zavisti, nije bilo zlobe...

Preko puta nas živeo je najstariji bračni par, Sava i Slavica su se zvali. Sava je bio prvoborac od 1941. god, teško ranjavan u ratu i vrlo bolestan čovek. Bio je i srčani bolesnik, pa sam ga ja, kao lekar i prvi komšija, često obilazila i merila mu krvni pritisak i previjala ranu koja nikada nije zarasla kako treba. Ti predobri ljudi bili su jako pažljivi: jedini u ulici su u to vreme imali telefon u kući, koji je skoro svako iz ulice koristio kad god bi nešto bilo hitno. Slavica je znala da dođe i noću, i po kiši i snegu, sa kišobranom u ruci, da me zove da dođem do telefona, kad bi me neko tražio.

Obavezno bi nosila i drugi kišobran za mene, da ne pokisnem. Bili su zaista omiljeni par; nesebični ljudi spremni da pomognu svima.

Njihova prva komšinica bila je, kako smo je svi u ulici zvali, baka Mica. I ona je bila bolesna. Svojevremeno je preživela ozbiljan moždani udar i dugo posle toga se oporavljala. Ostala je očuvane svesti i pameti, ali joj se govor nikada nije u potpunosti povratio. Teško je pričala, ali smo, ipak, nekako mogli da je razumemo. Često je u popodnevnim satima sedela u dvorištu sa Savom i Slavicom, ispijajući kafu ili sok i pričajući sa njima o svemu i svačemu. Znala sam i ja, u zavisnosti od slobonog vremena, ponekad da posedim zajedno sa njima i da ne razmišljam o poslu i obavezama. Svo troje su bili vedre naravi, a smisao za humor im nije nedostajao; i svaki put u njihovom društvu bih se opustila makar malo, zaboravivši na bilo kakve probleme.

Ali te, “orvelovske” 1984. godine, počeo je niz iznenadnih i nemilih događaja za mnoge porodice, pa i za moju, koji je iz korena promenio život u ulici: bez pravila, bez najave što bi rekli, počeli su da umiru ljudi jedan za drugim, naše bliže ili dalje komšije. Sećam se, za relativno kratko vreme, umrlo je desetak osoba.

Zapravo, crna serija je te godine pritisla i ceo kraj. Nemir se uvukao u domove, svuda se osećala neka negativna energija, a smrt kao da je vrebala iza svakog ugla. Na žalost, te “crne” godine, u veoma kratkom razmaku, umrli su i moj suprug i moja majka. Naravno, među prvima koji su došli da izjave saučešće i da ponude pomoć bili su i Sava i Slavica. Sećam se da sam Savi ozbiljno zamerila što je dolazio, jer sam primetila da je bio vidno potresen zbog suprugove smrti, a on, kao ozbiljan srčani bolesnik, nije smeo nimalo da se uzbuđuje.

Uz moju žalost, život se nastavio dalje. Prošlo je nekoliko meseci, i neposredno posle smrti moje majke, iznenada umre i moj prvi komšija Sava. Pozlilo mu je iznenada, usred dana, i dok je Hitna pomoć stigla, njemu nažalost više nije bilo spasa. Sahranjen je, igrom slučaja, na istom groblju na kom je bila sahranjena i moja majka, samo tri ili četiri groba dalje. Ceo komšiluk je ispratio dobrodušnog čoveka kako dolikuje, i svi smo se ponadali da će “gospođa u crnom” konačno zaobići našu ulicu na neko duže vreme...

Jednog dana, otprilike tri nedelje po Savinoj sahrani, dođe baka-Mica kod Slavice i reče joj ozbiljno, vidno mučeći se sa izgovorom reči:
“Slavice, sanjala sam ti noćas Savu. Reče mi da ti kažem da je trebalo u kovčeg da mu staviš neke njegove papuče. Žalio mi se da teško hoda bez njih!”

Slavica je ćuteći pogleda, znajući da je to i uradila, iz poštovanja prema običajima. Ali, isto tako je znala da baka-Mica zna neki put i da priča čudne i nepovezane stvari, zbog svoje bolesti. Malo se zamisli, odmahnu rukom i uđe u kuću. Naime, njen muž je imao jednu nogu kraću, i da bi za života mogao da hoda iole normalno, morao je da nosi ortopedsku cipelu i papuče sa povišenom petom.

Posle otprilike dva dana, Slavicu preko stare tarabe opet pozove baka-Mica:
“Slavo, izvini molim te, ali poslušaj me: opet sam ti sanjala muža, i opet mi je rekao da ti prenesem da ne može da hoda!” bila je uporna Mica. Slavica, valjda ne htevši da ovu Micinu priču uzme za ozbiljno, upita je šaljivo:
“Pa dobro, zašto mu nisi rekla da sam mu spakovala crne, nove papuče, zašto nije pogledao malo bolje?”
“Pa rekla sam mu”, nastavi Mica ozbiljno, “ali mi reče da je trebalo da mu staviš neke braon papuče sa petom (ortopedske)”.
Slavica se nasmeje, i dalje ne shvatajući sve ozbiljno. Upita najzad Micu:
“Kad već traži braon papuče, onda pretpostavljam da ti je rekao kako da mu ih pošaljem? ”
Mica je ćutala par trenutaka, a zatim reče:
“Jeste, i to mi je rekao... rekao je da pošalješ papuče po komšiji Milutinu, iz broja 1!”
Slavica se uozbilji, ne beše joj više smešno nimalo. Poznavala je dobro komšiju Milutina. Bio je to zdrav i ne mnogo star čovek.
“Pobogu, baka-Mico, pa Milutin je živ i zdrav. Baš sam ga srela juče, rekao mi je da vas puno pozdravim”. Mica samo promrmlja, jedva razgovetno:
“Ne znam, Slavo, ja sam ti, eto, rekla...” i samo slegnu ramenima.

Sutradan Slavica ispriča san jednoj starijoj ženi i upita je šta joj valja raditi, ne bi li smirila Micu da joj više ne dosađuje svaki dan sa istom pričom. Stara komšinica je posavetuje da kupi papuče braon boje i da ih pokloni nekom istih godina kao što je bio i njen Sava. Tako će se, kao, sve dobro završiti. I reši Slavica da tako stvarno i uradi. Sledeće jutro porani, i spremi se da ode do grada da kupi braon papuče. Razmišljala je kome da ih pokloni. Ali samo što je zamakla iza ugla, sretne komšiju koji je stanovao dve-tri kuće niže nje. Komšija joj se obrati, vidno neraspoložen:
“E, moja Slavče, pa ne mogu da verujem da se ovo dešava. Jesi li čula za Milutina? Noćas mu pozlilo, dolazila Hitna pomoć, ali nisu mogli, baš kao ni našem Savi, da mu pomognu... Mnogo mi je žao, pa mlad je još bio...”

Slavica poblede. Htede da kaže nešto, ali nije mogla da otvori usta: grlo joj se steglo i osušilo u trenutku. Gledala je u komšiju, ali više nije mogla da čuje šta je pričao. U glavi joj je odzvanjala baka-Micina rečenica... “po komšiji iz broja jedan”... “po komšiji iz broja jedan”...

Priča o braon papučama se brzo pročula po našoj ulici, a i po kraju. Nedugo potom nju smo počeli svi, od sve muke, da prepričavamo kao vic. I to, složićete se, kao ozbiljan vic. Nekako nam je bilo lakše kad se malo i nasmejemo i setimo naših umrlih. Još uvek te iste 1984. god, umrla je i naša draga baka-Mica, i nikada nismo saznali da li je Slavici oprostila to što je ova nije najozbiljnije shvatila kad joj je prenela poruku za papuče. Jeste, sigurno. Jer dobrodušna je bila naša Mica.

Evo, i dan-danas, posle dvadeset i više godina, mi, koji smo preživeli “kosidbu 84. g.”, povremeno, dok sedimo u dvorištu i pijemo kafu, započnemo priču o našim pokojnim komšijama i najdražima. Pričajući tako o njima, zapitamo se da li i oni sede ovako gore negde i da li možda i oni piju kafu i pričaju isto o nama. Kako li im je? Setimo se i neke zgode, pa se slatko nasmejemo...
Mislim da je bilo vredno ispričati ovu priču, ne samo zbog neverovatne poruke s onog sveta, već i zbog iskrenog komšijskog druženja i poštovanja ovih malih, običnih ljudi plemenitog srca koje smo iskreno voleli. Neka ona bude uspomena na njih...






[Edited by Shiva on 14-10-2007 at 22:20 GMT]

14-10-2007 at 22:13 | Uključi u odgovor
Mela77
Nivo: Forumski doajen
Majka dva SINA :)

Registriran(a): 30-03-2006
Lokacija: među voljenima
Odgovori: 8258
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

New Yorku je nedavno otvoren ducan u kojemu zene mogu izabrati i kupiti supruga.
Na ulazu su izlozena "uputstva za upotrebu";

- Mozete posjetiti ducan SAMO JEDANPUT
- Postoji 6 katova i karakteristike muskaraca se poboljsavaju sto se vise penjete
- Mozete izabrati bilo kojeg muskarca na katu na kojem se nalazite, ili se popeti na sljedeci.
- Nemozete se vratiti na kat ispod.
Jedna zena odluci da ode posjetiti ducan i da nade partnera.
Na vratima prvog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao´´
I zena se odluci popesti na sljedeci kat
Na vratima drugog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao i vole djecu´´
I zena se odluci popesti na sljedeci kat
Na vratima treceg kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, i nevjerovatno su zgodni.´´
Wow, pomisli zena, ali osjeca da se mora jos popeti
Na vratima cetvrtog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, nevjerojatno su zgodni i pomazu u
kucnim poslovima´´
Nevjerovatno, pomisli zena, tesko se mogu oduprijeti da ne udem, ali nesto je tjera i ode na sljedeci kat.
Na vratima petog kata pise :
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, nevjerojatno su zgodni ,pomazu u
kucnim poslovima i vrlo su romanticni´´
Zena odluci da ude, ali je u zadnji cas nesto sprijeci, i na kraju ode ipak na sesti kat.
Na vratima sestog kata pise:
Posjetiteljica ste br.31.456.012 , na ovom katu nema muskaraca, ovaj kat
postoji da bi se pokazalo koliko je nemoguce zadovoljiti jednu zenu.
Hvala vam sto ste posjetili nas ducan



Preko puta tog ducana je otvoren jedan u kojemu muskarci mogu naci i kupiti suprugu.
Na prvom su katu zene koje vole sex.
Na drugom su katu zene koje vole sex, i ne gnjave previse.
katovi od treceg do sestog JOS NIKAD NISU BILI POSJECENI.
;novine

[Edited by Mela77 on 15-10-2007 at 15:23 GMT]

15-10-2007 at 15:22 | Uključi u odgovor
senzualna
Nivo: Forumski doajen
posjed dvostrukog mira

Registriran(a): 04-11-2006
Lokacija: Germany
Odgovori: 10797
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

Neki mladi bracni par ude u trgovinu igracaka..
Bilo je tu lutki,koje se smiju i placu,malih kuhinja,i kuhinjske opreme,vozila na baterije,
,,a oni nikako da se odluce sto kupiti..
Pristupi im prodavacica ,,,a zena rece:
,,Imamo malu djevojcicu ,a mi smo cesto odsutni od kuce:mnogo putujemo pa nas ponekad nema ni nocu...ubaci muz..
,,Nasa se mala vrlo rijetko smije ,rado bismo joj kupili nesto sto bi je usrecilo kada je sama ..
Shvativsi njihovu zelju,prodavacica odgovori:
,,Zao mi je ...
Mi ovdje ne prodajemo roditelje......

16-10-2007 at 18:55 | Uključi u odgovor
senzualna
Nivo: Forumski doajen
posjed dvostrukog mira

Registriran(a): 04-11-2006
Lokacija: Germany
Odgovori: 10797
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Re: Kratke price za razmisljanje

citat:
Mela77 wrote:
New Yorku je nedavno otvoren ducan u kojemu zene mogu izabrati i kupiti supruga.
Na ulazu su izlozena "uputstva za upotrebu";

- Mozete posjetiti ducan SAMO JEDANPUT
- Postoji 6 katova i karakteristike muskaraca se poboljsavaju sto se vise penjete
- Mozete izabrati bilo kojeg muskarca na katu na kojem se nalazite, ili se popeti na sljedeci.
- Nemozete se vratiti na kat ispod.
Jedna zena odluci da ode posjetiti ducan i da nade partnera.
Na vratima prvog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao´´
I zena se odluci popesti na sljedeci kat
Na vratima drugog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao i vole djecu´´
I zena se odluci popesti na sljedeci kat
Na vratima treceg kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, i nevjerovatno su zgodni.´´
Wow, pomisli zena, ali osjeca da se mora jos popeti
Na vratima cetvrtog kata pise:
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, nevjerojatno su zgodni i pomazu u
kucnim poslovima´´
Nevjerovatno, pomisli zena, tesko se mogu oduprijeti da ne udem, ali nesto je tjera i ode na sljedeci kat.
Na vratima petog kata pise :
´´Ovi muskarci imaju posao, vole djecu, nevjerojatno su zgodni ,pomazu u
kucnim poslovima i vrlo su romanticni´´
Zena odluci da ude, ali je u zadnji cas nesto sprijeci, i na kraju ode ipak na sesti kat.
Na vratima sestog kata pise:
Posjetiteljica ste br.31.456.012 , na ovom katu nema muskaraca, ovaj kat
postoji da bi se pokazalo koliko je nemoguce zadovoljiti jednu zenu.
Hvala vam sto ste posjetili nas ducan



Preko puta tog ducana je otvoren jedan u kojemu muskarci mogu naci i kupiti suprugu.
Na prvom su katu zene koje vole sex.
Na drugom su katu zene koje vole sex, i ne gnjave previse.
katovi od treceg do sestog JOS NIKAD NISU BILI POSJECENI.
;novine


ima smisla

[Edited by Mela77 on 15-10-2007 at 15:23 GMT]

16-10-2007 at 18:57 | Uključi u odgovor
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Re: Kratke price za razmisljanje

citat:
senzualna wrote:
Neki mladi bracni par ude u trgovinu igracaka..
Bilo je tu lutki,koje se smiju i placu,malih kuhinja,i kuhinjske opreme,vozila na baterije,
,,a oni nikako da se odluce sto kupiti..
Pristupi im prodavacica ,,,a zena rece:
,,Imamo malu djevojcicu ,a mi smo cesto odsutni od kuce:mnogo putujemo pa nas ponekad nema ni nocu...ubaci muz..
,,Nasa se mala vrlo rijetko smije ,rado bismo joj kupili nesto sto bi je usrecilo kada je sama ..
Shvativsi njihovu zelju,prodavacica odgovori:
,,Zao mi je ...
Mi ovdje ne prodajemo roditelje......




17-10-2007 at 09:40 | Uključi u odgovor
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

Jednom je neki lovac namjestio zamke da bi lovio životinje. Vec sljedeceg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je htio ubiti, vrabac nekim cudom progovori:

"Oj, lovce! Do sada si jeo samo ovce i još uvijek nisi sit. Ja težim samo nekoliko drahmi. Ako me pustiš udijelit cu ti tri savjeta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci,
drugi kad budem na krovu one kuce tamo
a treci savjet ceš dobiti sa onog stabla pored.

"Slažem se", rece lovac i vrabac mu dade prvi savjet:

"Ako je nešto nemoguce, ne vjeruj nikom tko tvrdi suprotno."

Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuce i izrekne drugi savjet:

"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."

Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset drahmi. Da si ga pronašao cak bi i tvoja unucad bila bogata."

Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:

"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari, pogotovu zbog neceg što je nemoguce. Stvarno si glup. Kako cu ja progutati tako težak biser kad sâm težim tri drahme ?"

Lovac pomalo opet dodje k sebi i upita vrapca za treci savjet.

Vrabac ce na to:

"Prva dva nisi koristio, što ce ti onda treci ?"

...te odleti kud ga noge nose :B

**

Maulana Rumi za ovu pricu kaže: Davati savjete glupom i nerazumnom sanjaru znaci sijati sjeme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja ce zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savjete, ne sij sjeme svoje mudrosti na zemlju neplodnu !


18-10-2007 at 20:12 | Uključi u odgovor
Shiva
Nivo: Moderator podforuma
Registriran(a): 08-12-2006
Odgovori: 5859
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

Bez obzira na sve, volim te...

Ova priča je o vojniku koji se napokon vraćao kući nakon rata u Vijetnamu.
Nakon povratka u SAD nazvao je svoje roditelje telefonom iz San Francisca.

"Mama, tata, dolazim kući, ali moram vas nešto zamoliti. Imam sa sobom prijatelja kojeg bih također želio dovesti."

"Naravno", odgovorili su. "Bit će nam drago da ga upoznamo."

"Ima nešto što biste trebali znati", nastavio je sin, "on je u ratu bio teško ranjen, stao je na minu i izgubio je ruku i nogu. Nema kuda da ode, pa ja želim da dođe i da živi s nama."

"Žao nam je zbog toga što mu se dogodilo sine", odgovorili su roditelji, "ali sigurno ćemo mu naći neku kućicu u kojoj će moći živjeti."

"Ne, mama i tata, ja želim da on živi s nama."

"Sine", rekao je otac, "nemaš pojma koliko mnogo tražiš. Neko tako hendikepiran će nam svima biti tako ogroman teret. Mi imamo svoje živote koje želimo živjeti i nema potrebe da se iko upliće. Mislim da bi trebao doći kući i zaboraviti na toga dječka. On će se već nekako snaći."

Sin je tada poklopio slušalicu i nisu se više čuli. Nekoliko dana poslije, primili su poziv od policije iz San Francisca.
Njihov sin je poginuo zbog pada sa zgrade. Policija je imala razloga da vjeruje da je to bilo samoubistvo. Njegovi roditelji su morali doći u mrtvačnicu da identificiraju tijelo svoga sina. Prepoznali su ga, ali su se užasnuli kada su primijetili da njihov sin ima samo jednu ruku i nogu.

20-10-2007 at 12:05 | Uključi u odgovor
kokobil
Nivo: Forumski doajen
ribar

Registriran(a): 08-11-2006
Odgovori: 10228
IP: Maskiran


View Profile Send Email to User Send Private Mesage to User
icon Re: Kratke price za razmisljanje

Jako dirljiva i poucna prica.

20-10-2007 at 13:14 | Uključi u odgovor
Trenutno aktivni korisnici
Aktivni gosti: 9
Skriveni clanovi: 0
Aktivni članovi: 0
Sretan rođendan: aurrory, BulevarTZ, drama.drama.drama, Faris, lucky81, maser, melica, mndamir, mrka, mrki200, nikolina, podopodlagac, saracusa, sasatzante, sleeping, travelspirit, Tuzlak81, tuzlak_pravi, zigi
FORUM : Religija i filozofija : Kratke price za razmisljanje New Topic Post Reply

Strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ... Last Page >>


Niste logirani? Nadimak / Username: Password: Sakrij mi ime
Zaboravili ste password?




Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)

Pregled pisanja forumaša u posljednjih 24 sata

Skokni do foruma:

Kontaktiraj nas | tuzlarije.net

Powered by: STRING FORUM Version 1.0
Copyright © 2001 STRING