citat:

---

halosvabija wrote:
za mene su ovo kratke price za plakanje...a sto se isplakah
super su

---

Lijepa od sokola prica i jako poucna ... samo mene brine jedno,a to je ako si prema nekom dobar, nekad se dobro, dobrim ne vraca ...ma to je mac sa dvije ostrice

[Edited by Lija-lisica on 28-02-2008 at 09:45 GMT]

PISMO JEDNOG MUSKARCA!

Pa kaže...
Ja u stvari nikada nisam shvatio zasto se seksualne potrebe muskaraca i zena
toliko razlikuju. I nikada nisam shvatio sve to sa Venerom i Marsom.
Također, nikada nisam shvatio zasto muskarci razmisljaju glavom, a zene
srcem. I na kraju, nikada nisam shvatio zasto gen seksualne zelje
toliko oslabi kada cuje rijeci "Da, uzimam".


Na primer: jedne veceri, prosle nedelje, moja zena i ja smo bili u krevetu
Strast je pocela da se rasplamsava... kad je ona rekla:
- Ne mogu sada, nisam raspolozena... Htjela bih da me samo malo drzis u narucju.
Rekoh: - STA??... Sta je sad pa to?
I onda je rekla rijeci kojih se boji svaki muz na planeti:
- Ti jednostavno ne razumijes moje emocionalne potrebe koje imam kao
zena, da bih ja zadovoljila tvoje fizicke potrebe koje imas kao
muskarac. Na moj zbunjeni pogled je odgovorila:
- Zar ne mozes da me volis zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog
onoga sto radim s tobom u krevetu?
Shvativsi da to vecer nece biti nista, okrenuo sam se i zaspao.

Iduceg dana sam nazvao sefa i rekao da uzimam slobodan dan, da bih
proveo vrijeme sa njom. Otisli smo na rucak, a onda sam je odveo u
jednu robnu kucu sa ogromnim odjeljenjem za zensku garderobu. Pratio
sam je okolo, dok je isprobavala nekoliko veoma skupih kompleta.
Nije mogla da se odluci koji da uzme, pa sam joj reko da cemo ih sve
kupiti. Htjela je i cipele, koje bi se slagale sa tim kompletima, pa
sam joj rekao da uzme po jedan par za svaki komplet. Stigli smo i do
dijela sa nakitom gde sam joj uzeo par dijamantskih nausnica. Da vam
kazem... bila je taakoo uzbuđena. Mora da je mislila da sam na korak
do bankrotstva. Pomislio sam da me testira kada je zatrazila i
znojnice za tenis, iako nikada u zivotu nije uzela reket u ruke.
Mora da sam je bacio u razmisljanje kad sam joj rekao:
- Naravno, draga.
Skoro da je bila blizu seksualnog zadovoljstva od silnog uzbuđenja.
Smijeseci se, konacno je rekla: - Mislim da bi ovo bilo sve, hajdemo do kase.
Jedva sam se suzdrzavao kad sam joj odgovorio: - Ne mogu sada, nisam raspolozen.
Lice joj je poprimilo bled izgled kada je spustila vilicu i izustila: - ŠTAAAA??
Onda sam joj rekao: - Samo sam htio da DRZIS ove stvari u narucju neko vrijeme...

Ti jednostavno ne razumijes moje financijske probleme koje imam kao muskarac, da bih ja zadovoljio tvoju zelju za kupovinom koju imas kao zena.
I bas kad je imala taj pogled (kao) da zeli da me ubije, dodao sam:
- Zar ne mozes da me volis zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog stvari koje ti kupujem?
Ocigledno, ni veceras nece biti nista ...

Svaka cast Sokole

Cuvaj se kalashtura sad Izgorio si ko fitilj



Ono,text je 100%

Prljavi ves...

Mladi par se doselio u ulicu. Slijedećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi veš.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati-
Muž je ćutke posmatrao, i nije ništa komentarisao.

Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mjesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao snijeg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio-rekla je mužu.
Muž joj odgovori-Niko, ja sam oprao naše prozore.

citat:

---

Lija-lisica wrote:
Lijepa od sokola prica i jako poucna ... samo mene brine jedno,a to je ako si prema nekom dobar, nekad se dobro, dobrim ne vraca ...ma to je mac sa dvije ostrice

[Edited by Lija-lisica on 28-02-2008 at 09:45 GMT]

---

CRNA I BIJELA KUTIJICA

U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac koga je neizmerno voleo. Naučio ga je da čita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.
Mladić je tugovao kraj očeve postelje gledajući ga kako se polako gasi. Neposredno prije nego što je izdahnuo, otac je izvadio dvije kutijice: jednu crnu a drugu bijelu i rekao sinu :
" Na žalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga. I zapamti- dobro ih čuvaj. Kada ti jednoga dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori bijelu kutijicu. Crnu ćeš otvoriti onda kada ti bude jako dobro."
Mladić je dostojno ispratio oca a onda je spakovao svoju činiju za hranu, štapiće, jednu preobuku i one dvije kutijice te krenuo u svijet da zaradi svoju porciju pirinča. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali , spavao napolju... Zimi je bio srećan ako bi ga neko primio da zanoći na zemljanom podu izbe za stoku. Ubrzo je postao umoran, nesrećan i beznadan. Posle par godina takvog života, još uvek je imao samo zdjelu pirinča dnevno i duboke bore na licu i rukama.
Onda su došle poplave, Jang Ce ce se izlio i poplavio polja i oranice, nastala je opšta glad i za mladića više nigdje nije bilo ni posla ni nade. Lutao je bespućima , spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio i vidio da mu je neko ukrao jedino što je imao- zdjelu za pirinač , pamučnu košulju i dva juana... Potekle su gorke suze i mladić je riješio da se ubije... Sklopio je ruke, zatražio oproštaj od neba za pretstojeći čin, i dok ih je spuštao niz tijelo, napipao je maleni zavežljaj ušiven u porub pojasa- dvije kutijice nasledjene od oca.
Otvorio je bijelu. U njoj je bila malena pirinčana hartija i ništa više. Razmotao je i vidio očev rukopis. Pisalo je : " Ovo će proći! "
Shvativši ovo kao očev amanet za dalje življenje, nije se ubio. Zaputio se ka obližnjem gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seljaka koja nije mogla da udje kroz gradsku kapiju, jer niko nije znao da pročita šta piše na velikoj tabli na samom ulazu. Mladić je prišao, pročitao im glasno šta piše i kolona je prošla. Prošao je i on.
Kroz par dana provedenih po gradskim trgovima, našeg mladića je potražio maleni stari Kinez. Rekao mu je da njegovom gospodaru treba hitno pisar, a da je on čuo od seljaka koji su nedavno došli u grad da on zna da čita i piše.
Znao je i dobio je posao kod strogog plemenskog stariješine . Radio je teško, ali mirnih ruku i čista srca. Ubrzo su počeli da mu dolazi neznani seljani kojima je trebalo nešto da se napiše ili pročita ili protumači. Svima je izašao u susret. Strogi gradski stariješina je bio pravedan čovek i znao je uzvrati svome pisaru. Dobro ga je nagradjivao a vrlo brzo mu je odvojio i dio u svojoj kući gde je mladić počeo da živi.
Sve se promijenilo. U godinama koje su usledile, postao je gazda malenog imanja, stekao znatno materijalno bogatstvo , radio je sve više umjesto samog gradskog stariješine koji je star i onemoćao povjerio svom mladom pisaru ne samo svoje poslove, nego i svoju kćer koju je naš mladić oženio. Zajedno, u ljubavi i slozi , njih dvoje su rodili mnogo dejce i uvećali svoje bogatstvo do neslućenih razmjera. Mladić je mnoge predvečeri provodio ispijajući čaj u dobro ohladjenim prostorijama svog prelijepog doma, razgovarajući sa svojom voljenom ili učeći svoje sinove komplikovanim kineskim karakterima, čitajući Konfučija i prvi put u životu je bio savršeno srećan.
Jedne takve predvečeri, sjetio se cijelog svog života koji je predhodio od najgore bijede do kompletne sreće. Sjetio se svih svojih očaja, svoje želje da svojevremeno umre, sjetio se oca. Sjetio se one druge kutije koju mu je otac dao...
Otvorio je crnu kutijicu. U joj je bili smotan komad pirinčanog papira. Razmotao je, a na njemu je očevim rukopisom bilo zapisano : " I ovo će proći."

Sokole predivne su ti price samo nastavi.

Ljubav uspjeh i bogatstvo

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas troje pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
ona pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dvojica bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.


[Edited by Soko on 05-04-2008 at 05:42 GMT]

[Edited by Soko on 05-04-2008 at 05:43 GMT]