Nakon odbijanja sprovodjenja istrage i po nasoj prituzbi od 12.04.2007.godine od strane Kantonalnog tuzilastva, odn.VD Glavnog tuzioca Koval Slavena, 16.08.na Denisov rodjendan, upucujem Visokom sudskom i tuzilackom vijecu u Sarajevo PRITUZBU protiv tuzlanskih tuzioca Iveljic Ive i Koval Slavena.

Prituzbu dostavljam u formi otvorenog pisma, te kopije saljem na jos 25 adresa.

Uz prituzbu VSTV-u dostavljam kompletnu dokumentaciju, a svima ostalima dokumente od tacke 1 do 8.
_____________________________________________

Garagić Nevenka
Novo naselje Solina 37
(Rate Dugonjića br.4)
75000 Tuzla
e-mail: [email protected]
tel. 035-267-421
GSM : 061-722-161


Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH
Kraljice Jelene 88
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
n/r Predsjedniku VSTV-Branko Perić


OTVORENO PISMO – PRITUŽBA
Protiv :
1. Ivo Iveljić, tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla
2. Slaven Koval, vd glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla

Poštovani gospodine Perić!

Obraćam se lično Vama, konkretnoj i najodgovornijoj osobi za stanje u BH pravosuđu, odnosno tužilaštvu, jer od Vas očekujem poništenje besramne i skandalozne odluke tuzlanskih tužioca Iveljić Ive i Koval Veselina o neprovođenju istrage po službenoj dužnosti protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla.

Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, te štete po zdravlje učinjene radi greške u proceni stanja pacijenta i propusta u činjenju, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon nedopustivo dugog - trodnevnog boravka, u prijemnom prostoru Interne klinike UKC-a Tuzla.

Svojim neprofesionalnim radom, nesposobnošću i nemoralnom odlukom pomenuti tužioci svesnim ignorisanjem činjenice pogrešnog dijagnosticiranja, podržavaju sramni zločin koji su nesavesni lekari učinili, usuđujem se reći : namerno, s predumišljajem, jer su sujetno i drsko odbacili dijagnozu kolege koja je glasila : teški kardiološki slučaj. Da je u pitanju zločin učinjen od onih koji su položili Hipokratovu zakletvu, nedvosmisleno i jasno potvrđuje dokumentacija koju dostavljam u prilogu.

Žalosna je činjenica da su lekarske greške u strašnom porastu, jer se ovom humanom profesijom sve češće bave nezainteresovani, površni nastavljači “porodične tradicije”, kao i diletanti koji se ne bi smeli baviti ovom humanomnom profesijom. Lekarske greške se po pravilu zataškavaju. Zašto? Zato što su lekari u ovom (trulom) društvu “zaštićena vrsta” sa imunitetom koji je u BiH sve “popularniji” i koji se sve češće koristi kao zaštita od procesuiranja!

Ukratko ću predočiti tok “kalvarije” mog sina Garagić Denisa :

U subotu posle podne, vrelog 23.jula 2005.god., Denis je iznenada osetio gušenje i jaku bol u prsima iza grudne kosti. Dežurni lekari na Internoj klinici Mario Križić i Salih Azapagić daju mu inekcije za sniženje krvnog pritiska, koji je Denisu godinama bio povišen, te ga šalju kući. Pošto tegobe ne prestaju, lekar iz našeg ulaza je Denisa pregledao i konstatovao jake šumove na aorti. U večernjim satima Denis se, plačući zbog jakih bolova, ponovo žali da ne može disati, da ga boli u grudima “kao da ga je ujeo bumbar”, te da mu trnu vilica i zubi. Iznenada pada u šok i potpuno se gubi, mislim da je doživeo kliničku smrt. Brzo smo reagovali i hitno ga prebacili ponovo na Internu kliniku u pratnji lekara koji je dežurnim Križiću i Azapagiću saopštio da se radi o teškom kardiološkom slučaju, što ovi nisu uvažili, već su odoka uspostavili “svoju” dijagnozu da je u pitanju droga, jer “takvih dnevno dođe troje, četvoro”. Čak su pretili prijavom policiji, kako bi odstranili lekara u Denisovoj pratnji. U teškom stanju Denis provodi noć na prijemu, a sutradan, u nedelju 24.07. dežurstvo preuzima Hasić Samira, koja po završetku smene 25.07.ujutro upisuje-prepisuje dijagnozu svojih prethodnika.

U ponedeljak 25.07. “brigu” o Denisu preuzima Fahir Baraković po čijem mišljenju Denisu nije ništa i šalje ga kući. Tri dana pacijent sa jakim bolovima u grudnom košu, povraćanjem i “željan disanja” provodi na prijemu u tzv.dnevnoj bolnici, što se nikako nije smelo desiti, pogotovo u ovako “prestižnoj” klinici, kako se sami hvale. Na insistiranje Denisovog oca da nešto ipak nije u redu i da ga ne šalju kući, konačno odlučuju Denisa smestiti na odelenje i to gastrološko, jer se, po rečima Fahira Barakovića, Denis požalio i na bol u stomaku. Nedugo potom Denis ponovo pada u šokantno stanje i umire od prskanja grudne aorte u prisustvu prijateljica (lekarima, naravno, ni traga). Tek kad je nastupila smrt moj sin stiže na intenzivnu negu gde ga uzalud pokušavaju reanimirati. Tek tada lekari shvataju težinu bolesti! Tek tada se setiše svojih knjiga i lekcije o aneurizmi, ali za mog sina prekasno. Tri dana, tri duga dana su zauvek izgubljena! Za tri dana se moglo uraditi mnogo toga i spasiti jedan mladi život, samo da je bilo volje, humanosti i profesionalne odgovornosti, umesto drskosti, sujete i diletantizma onih koji su zaboravili datu zakletvu. Na otpusnoj listi stoji : boravak na odelenju od 25.07. do 25.07., dakle, kao da je moj sin prethodna dva dana bio na ulici? Tako je i tertiran na ovoj “slavnoj” tuzlanskoj klinici, a tužioci ne žele skrnaviti “ugled” ovog jada od klinike, koja predstavlja još jednu duboku crnu rupu u Tuzli. Meni je potpuno jasno u kakvom trulom, korumpiranom i jadnom društvu živim, a sada mi je to i “potvrđeno” od strane državnih organa koji su dužni štititi svoje građane i njihova osnovna ljudska prava, prvenstveno pravo na život.

Pitam se da li bi postupak pomenutih tužioca bio identičan da se radilo o sinu ili kćeri njihovog kolege, rođaka, prijatelja, stranačkog lidera? Ili, kakav bi ishod za mog sina bio da sam se setila “mita”, što mi, moram priznati, nije palo na pamet. Na trenutak pomislite kako bi se osećali da se sve ovo desilo vašem detetu ili članu porodice?! Jesu li uticaji veza, moći i novca osnovne vodilje u svim porama društva, pa tako i u BH zdravstvu? Trodnevni tretman mog sina u “prestižnoj, svetski poznatoj” (??!) klinici bio je ispod svakog nivoa, kao da je bio na ulici, a ne u bolnici u “stručnim” rukama. Gade mi se samohvalisanja njihovih direktora u medijima. Za svaki uspešno obavljen rutinski zahvat, a što im je posao za koji su plaćeni, napadno se samohvališu i primaju kojekava ordenja, a mom sinu ni rutinski ultra zvuk ne uradiše! Zašto? Na to pitanje odgovor je dao medicinski direktor UKC-a Kasim Muminhodžić : “ne možemo mi svakoga slati na ultra zvuk”!!? Očito je isti rezervisan samo za odabrane, privatne pacijente, ili pacijente sa “debelim kovertama”.

Napominjem još da Klinika, odnosno direktor UKC-a Nedret Mujkanović, roditeljima nikad nije odgovorio na zahtev za pokretanjem interne istrage i kažnjavanje odgovornih lekara unutar Klinike. Poznato je da su 2 komisije ispitivale slučaj Garagić Denisa, ali nalaz Denisovim roditeljima nije prosleđen. Uostalom, zašto je bila potrebna i komisija nad komisijom?

Pozivam Vas da pažljivo pregledate svu dokumentaciju u prilogu, a posebno obratite pažnju na sledeće:

1. “Brljotine” u knjizi protokola sa potpisima lekara koji taj dan uopšte nisu bili na dužnosti,
2. Naknadno prepravljanje medicinske dokumentacije (posle smrti) radi zaštite odgovornih lekara, te pokušaj umanjenja odgovornosti krivim navodima, odnosno lažima,
3. Nepostojanje ili nestanak anamneze specijaliste (neurologa),
4. Neevidentiranje mišljenja-dijagnoze kolege lekara koji je doveo pacijenta, a koja je bila ispravna,
5. Pogrešna dijagnoza (“crno na belo”). Prava dijagnoza nije blagovremeno uspostavljena (tek posle smrti, na zahtev roditelja),
6. Iako je urađen niz rutinskih pretraga, nije urađen najvažniji nalaz : snimanje srca UZ, CT grudnog koša i sl.što je težak i koban propust, s obzirom na simptome (stalna bol iza grudne kosti i teško disanje – nedostatka vazduha),
7. Javno saopštenje UKC-a u “Dnevnom avazu” od 25.01.2006.god., kojim demantuju svoju dijagnozu, znači priznanje greške i izostanak adekvatnog lečenja. Saopštenje je sročeno pažljivo i vešto biranim rečima da bi izbegli “omču oko vrata” (po rečima Muminhodžić Kasima),
8. Smrt pacijenta kojeg prethodno šalju kući, jer “mu nije ništa”,
9. Račun ispostavljen od strane UKC-a gotovo dva meseca posle smrti, za prvu, popodnevnu intervenciju 23.07. (subota).

Sve napred navedeno tuzlanskim tužiocima nije dovoljno za pokretanje istrage!?

Zaključak se sam po sebi nameće : tužioci se nisu bavili svojim poslom, lekari su zakonom “zaštićena vrsta”, a svi ostali su građani drugog reda!?
Pitam javno, jasno i glasno :

KOLIKO KOŠTA ŽIVOT DOKTORE?
A ISTINA I PRAVDA TUŽIOČE?

Za život svog sina bih platila, trebali su tražiti, bedni diletanti sa lekarskom diplomom! Za istinu i pravdu neću platiti, jer ova država je obavezna štititi svoje građane, tužilac je obavezan po službenoj dužnosti provesti istragu, čak i da nije podneta prijava. Neću platiti, za pravdu se ne plaća, ali ću čista obraza ustrajati u traženju kazne za one koji su tri dana terorisali mladića u šoku. “Željan disanja” tri dana moj sin je trpio bolove, a diletanti oko njega su se igrali doktora, da bi poslednji u nizu diletanata na kraju otvoreno priznao, da su sve vreme lutali u pogrešnom pravcu i da im se “zavesa podigla” tek kad je sin preminuo. To je “slavna” klinika!?

Žalosna je činjenica da, i pored silnih institucija, edukacija, tribina, tzv.okruglih stolova” i brojnih stranih “upravitelja” koji pokušavaju ustrojiti ovu državu, sve više građana pravdu traži od Evropskog suda za ljudska prava. Šta rade domaći pravosudni organi i zašto uopšte postoje, zašto primaju visoke plate? Hoće li se u ovoj zemlji neko konačno početi baviti svojim poslom? Iz medija mi je poznat slučaj tuzlanskog mladića D.H. za čiju smrt su 2001.god.prijavljena 4 lekara tuzlanske Klinike. Pozdravljam upornost njegovih roditelja jer su “uspeli” za 6 godina “naterati” tužilaštvo da ipak pokrene istragu. Ako je BH pravosuđu trebalo 6 godina samo za pokretanje istrage, kad li će se proces okončati?

Iako sam medicinski i pravni laik, osvrnuću se i na “stručni” nalaz sudskog veštaka, patologa Cihlarž Zdenka, čijim izborom tužilac Ivo Iveljić, čuvajući sebe, vešto prebacuje slučaj na kojem je medicinska struka već pala. Zar tužilac Iveljić ne zna svoj posao? U ovom slučaju veštak nije ni bio potreban, jer je svakom normalnom čoveku sve jasno iz priloženih dokumenata-dokaza. Ako je već trebao veštak, kometentan je kardiohirurg! Tužilac bi više saznao da je saslušao bar jednog svedoka (lekara u pratnji), ili pročitao nalaze-mišljenja lekara, iako pogrešna i falcifikovana. Njemu, već u startu istina i pravda nije prioritet, niti je bitna, jer očito nekoga štiti! Koga tuzlanski tužioci štite i zašto, neka utvrdi disciplinski tužilac. Činjenica je da nalaz obdukcije niko nije ni osporavao, pa roditelji su i tražili obdukciju, jer lekari nisu znali (“nije mu ništa”). Kako veštaku nije “zapazio” odelenje na koje je Denis konačno smešten 25.07.2005.god., na dan smrti? GASTROENTEROLOGIJA!?? Aneurizma i gastroenterologija?! Svaka čast! Sve sami “profesionalci”!

Veštak Cihlarž se bespotrebno upušta u analizu aneurizme, teške bolesti, a ni jednom reči ne spominje sumnjive anamneze i pogrešnu dijagnozu! O aneurizmi sada znam i ja, samo što se lekari-diletanti nisu setili lekcije iz knjige “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.) u kojoj su precizno navedeni simptomi koje je moj sin Denis imao. A narednog leta, šefica kardio odelenja Interne klinike u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.god. savetuje čitaoce kako da, zbog vrućine (iste kao i jula 2005.), obrate pažnju na (iste) simptome i odmah se jave lekaru! Predavanje je trebala održati svojim lekarima i upoznati ih sa srčanim simptomima! Kad veštak Cihlarž kaže da ništa nije učinjeno protiv medicine, na koju dijagnozu je mislio? A šta je učinjenu ZA medicinu, odnosno u korist pacijenta?

Odgovornost je u NEČINJENJU, a sve što nije PROTIV ne mora ugroziti pacijenta, ali mu ne pomaže! Je li veštak primetio da nema ni nalaza ultrazvuka srca? Osim uobičajenog klasičnog EKG-a, srce apsolutno nije bilo predmet interesovanja prozvanih lekara, niti je rentgenski snimano. Zašto se veštak nije pozabavio izostankom terapije koja bi bila adekvatna teškoj bolesti i stanju šoka u kojem je Denis bio? Nisu ordinirali terapiju za kardiološku bolest, pustili su pacijenta na milost i nemilost vremenu i organizmu da se sam bori, sve do smrti! Da su prihvatili sugestiju lekara koji je Denisa doveo u subotu 23.07., još istu noć bi operativnom zahvatom Denis bio spašen! Ko je Cihlarž da kaže da bi Denis svakako preminuo? Bog? Pa znamo da se po uspešnom dr Kabilu tuzlanska kardiologija spominje i u širem okruženju.
Nije data šansa stručnjaku koji zna svoj posao! Nisu dali šansu mom sinu da živi! Blagovremena hirurška intervencija dr Kabila bi sigurno spasila mog sina! Ali ne, diletanti su se igrali doktora i bogova! To im ne može biti oprošteno!

Pritužbu na rad tužioca Iveljić Ive i vd glavnog tužioca Koval Slavena dostavljam relevantnim institucijama u BiH od kojih očekujem puno angažovanje u zaštiti ugroženih elementarnih ljudskih prava, te izvođenje odgovornih pred lice pravde. Ista je u formi otvorenog pisma radi upoznavanja šire javnosti i upozorenje građanima da ne šute, da dignu glas protiv zloupotreba, nerada, korupcije i nepotizma u državnim institucijama i javnim ustanovama, posebno u zdravstvu, jer sutra su možda oni “na redu”.
Porazna je činjenica da o lekarskim grešakama oštećeni građani uglavnom šute. Zašto? Dugogodišnje obijanje pragova, prepiske, šikaniranje, inertnost, korumpiranost i nezainteresovanost onih koji bi svoj posao trebali odrađivati profesionalno, oštećene građane u startu demorališu.

Gospodine Periću, od Vas očekujem da zadužite disciplinskog tužioca, koji nije sa područja korumpiranog Tuzlanskog kantona, da detaljno pregleda sve dokumente koje Vam dostavljam, te naredi provođenje istrage i podizanje optužnice protiv odgovornih, a sve u razumnom roku. Dajem sebi za pravo da Vas ponovo (javno) kontaktiram, ukoliko i Vi , odnosno VSTV, podrži sramnu odluku tuzlanskih tužioca.

Ne zanima me eventualno kažnjavanje tužilaca. Tražim PRAVDU ZA DENISA! Tražim KAZNU ZA ZLOČIN! Neko mora odgovarati za silne tragične propuste, neko je kriv što ja više nemam svoga sina! Budite sigurni da se neću umoriti, niti odustati. Upornost i izdržljivost je odlika marljivih i vrednih ljudi moje rodne Slavonije, koju napustih zbog udaje za Mehmeda. Dok sam živa neću odustati od istine i pravde, jer moj sin to zaslužuje. Denis Garagić je bio jedan izuzetan mladić, na ponos ocu Mehmedu, bratu Igoru i meni, njegovoj majci, kao i mnogobrojnoj rodbini u Hrvatskoj i Srbiji, te prijateljima širom sveta. (U BiH, sa očeve strane, nema bliske rodbine, jer je Denisov otac rano, kao malo dete, ostao bez roditelja).

U prilogu dostavljam :

1. Knjigu i DVD,
2. Odgovor v.d.Glavnog tužioca br. Kta.2623/06 od 12.06.2007.god.,
3. Pritužba uredu Glavnog tužioca od 12.04.2007.god.,
4. Odgovor tužioca na prijavu PU Tuzla br. 2623/06 od 04.04.2007.god.,
5. Zapisnik o prikupljanju izjave MUP-a TK, PU Tuzla od 13.10.2006.god.,
6. Saopštenje JZU UKC Tuzla objavljeno u “Dnevnom avazu” 25.01.2005.god.,
7. “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.),
8. Članci iz “Dnevnog avaza”od 22.06.2006.,07.08.2006., i 23.02.2007.god.,
9. Odgovor UKC-a (med.direktora Muminhodžić Kasima) br.1-680-2/05 od 06.10.2005.god.,
10. Zahtev Garagić Mehmeda za pokretanje istrage od 20.09.2005.god.,
11. Račun UKC-a Garagić Denisu br.16816 od 12.09.2005.god.,
12. Potvrda o smrti br.990/05 od 26.07.2005.god.,
13. Otpusna lista MB : 0109/3697 ,
14. Dijagnoza i preporuka Prijemne ambulante od 25.07.2005.god. u 8h (Samira Hasić),
15. Anamneza, obrazac IB-3, 25.07.2005.god., odgovorni lekar Amira Bijedić,
16. Podaci o fizikalnom pregledu bolesnika, br.protokola 0100/3697, 25.07.2005.god. (Amela Altumbabić),
17. Izveštaj od 25.07.2005.god. (Brkić Esad),
18. Uputa prijemne ambulante odelenju, obrazac IB-1, od 25.07.2005.god.,
19. Protokol br.6694 od 25.07.2005.god.,
20. Protokol br.3695 od (),
21. Matični list - istorija bolesti, obrazac br.1-21-10,
22. Terapijski list, obrazac IB-5,
23. Ultrazvuk gornjeg abdomena i urotrakta od 24.07.2005.god. (od.prijem),
24. Nalaz i mišljenje lekara specijaliste od 23. I 24.07.2005.god., amb.br.6694 (potpis lekara nečitak),
25. EKG snimci i laboratorijski nalazi – 11 listova,
26. Preporuke “Emaus international” od 19.03.2001., 03.05.2000.,19.03.2000.god.,
27. Prteporuke “Unicef”-a od 13.02.2002. I 16.02.2001.god.,
28. Knjiga “In memoriam”,
29. DVD – TVTK VIII 2000.god.

S poštovanjem !
Podnosilac pritužbe :
________________________________
Nevenka Garagić, rođ. Manojlović


Tuzla, 16.08.2007.god. (Denisov 28. rođendan)




Dostavljeno :

1. OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH,

2. OSCE Sarajevo,

3. Ombudsmeni FBiH, Sarajevo,

4. Dom za ljudska prava, Sarajevo,

5. Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo,

6. PredsedništvoBiH, predsedavajućem preds.,

7. Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo,

8. Skupština TK - preds.sk., Tuzla,

9. OV Tuzla - preds.OV, Tuzla,

10. Medijima.
_____________________________________________


Istog dana ispred «Merkatora» narucujem dzambo plakat, na kojem sam predvidela pitanje :

Koliko kosta zivot DOKTORE?
A istina i pravda TUZIOCE?

Ali, nije mi bio dozvoljen takav tekst, pa sam pristala na brisanje doktora i tuzioca.
A prevod latinske poslovice glasi :

« GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA»
_____________________________________________





[Edited by cupo on 08-03-2008 at 22:30 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:03 GMT]

Sefica kardioloskog odelenja Interne klinike u Tuzli dr Zumreta Kusljugic u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.godine upozorava citaoce (rec je o vrucinama) kako se srcani bolesnici trebaju javiti lekaru ako “osete jako gusenje, te bol iza grudne kosti koji se siri ka vratu, vilici ili levoj ruci”.

23. jula kad je Denisu pozlilo, inace tih dana i pre i kasnije, bile su uzasne vrucine. A moj sin “teski kardioloski slucaj” kako je rekao dezurnima Krizicu i Azapagicu lekar koji je doveo Denisa na kliniku! Oni se nisu ni osvrnuli na dijagnozu cenjenog i poznatog u Tuzli lekara, vec su ga odstranili svojom izmisljenom pricom o drogi, te jos pretili i policijom.

Užasno je saznanje da zivote svojih najmilijih predajemo u ruke takvim diletantima.



Gospodjo Kusljugic, kome delite savete u novinama? Zasto ne naucite doktore kojima ste šefica? Jos mi kazete da ni vi ne bi videli aneurizmu cak ni u ponedeljak 25.07. na UZ . Ultrazvuk je ne mora ni pokazati, ali zato postoje precizniji aparati za koje ZNAJU PROFESIONALCI (sa istinski polozenom Hipokratovom zakletvom): dr Mirsad Kacila, dr Asal Arslanagic, prof.dr.Stanoje Stefanovic (autor knjige “Interna medicina”-strana 434) i mnogi drugi.






______________________________________________________


[Edited by cupo on 08-03-2008 at 22:36 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:06 GMT]

citat:

---

senzualna wrote:
primite i moje saucesce ...
Tesko je opstati normalan u ovoj situaciji kroz koju kao roditelji jednog izgubljenog djeteta trenutno prolazite...
Informacije o umrlom djetetu zaustavljaju i vas cijeli zivot.
Za pomoc u zalosti treba ponajvise vremena i snage da bol prode.
U vasim mislima kruze pitanja i vi trazite krivca..
Razgovor o tim svim dogadajima na klinici i o reakcijama osoblja sa tuzlanske klinike pomoci ce vam da se oporavite i od najtezih stvari gubitka vaseg najmilijeg sina ,
iako odgovor na sva vasa pitanja nije moguce dobiti..
Nalazimo se na danasnjici u drustvu u kojem je nemoguce uvijek hijarhiju ljekarske moci transparentno dokazati,
,ipak bih vas zamolila da sto prije pokusate da promijenite smjer misljenja i da znate da to nije samo u nasoj zemlji ovakav slucaj da ljudi umiru pod greskama ljekara,nego je to i u drugim zemljama prisutno
i samo u ovakvim otezavajucim situacijama shvatamo da su i doktori ljudi od krvi i mesa i da i oni prave greske kao i stolar,mesar,kuhar...ili bilo koji drugi radnik (nazalost)
ovo ce vam sigurno zvucati preostro,sasvim je jasno da ova izjava ne moze povratiti vase dijete u zivot,,,
,ali shvatate vec sada da je to gorka istina ponekad prozvana
,,egoizmom ljekara,",,
ljudi koji su studirali koji znaju svoj posao,,i pored pogresne odluke stvaraju istinu cutnje ili prikrivanja odnosno zataskavanja pa cak na kraju i ne zele promijeniti to suludo stanje nepriznanja...
nadam se da ce ta ljekarska ekipa iz Tuzle kad tad priznati osobne pogreske preodugovlacenja pravilne dijagnoze koja se danas moze sa obicnim testom droge rijesiti u roku od 2 minute (ako je ovo bio neki njihov pocetni smijer pogresne dijagnoze) da bi se na konacnici i vi mogli smiriti kao roditelji i osjecati ljudski oslobodeno...
preporucila bih vam toplo i srdacno profesionalnu pomoc,
,ne odugovlacite predugo posjetu psihologu ,koji vam mogu ponuditi
(rad i upute sa roditeljima koji su izgubili dijete smrcu)
zelim vam da sto prije dodete do duhovnog mira,...

---

citat:

---

cupo wrote:

Osnovna pravila ponašanja na forumu Tuzlarije

" "Ne dopušta se objavljivanje vulgarnih, prijetećih poruka, etiketiranje zadiranje u privatnost i svih ostalih koje nisu u skladu sa zakonom."


@crvena jagoda dio tvog komentara je obrisan i ljubazno bih te zamolio da nesuglasice sa @senzualnom rjesavas putem privatnih poruka a ne javno i pogotovo ne na ovoj temi!

---

Uskoro pocinju stizati odgovori od samo nekih institucija kojima sam poslala otvoreno pismo – prituzbu.

Prezentiracu ih hronoloski.

1.Ustavni sud – u ime Doma za ljudska prava

Uz pismo dostavljaju mi formular APELACIJE koji popunjavam i saljem, te stize i potvrda prijema iste.







_______________________________________________________


[Edited by cupo on 10-03-2008 at 19:51 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:08 GMT]

Gospođo Nevenka, ne znam šta da vam napišem, jer sve što bi bilo napisano već ste čuli ili pročitali, samo Vam mogu reći borite se sve dok imate snage za to a ja se nadam da će pravda pobjediti i da će krivci za cijeli slučaj odgovarati.

2. Visoko sudsko i tuzilacko vijece

Uz pismo - potvrdu prijema prituzbe VSTV dostavlja i brosuru u kojoj se, izmedju ostalog kaze da pregled i procena prituzbe, eventualna daljna istraga i donosenje odluke od strane UDT-a (Ured disciplinskog tuzioca) trebaju se okoncati u roku od 2 godine od dana podnosenja prituzbe.

Ocito da je prituzbi na rad sudija i tuzioca sve vise, a upitna je i azurnost disciplinskih tuzioca.

Nemalo sam bila iznenadjena brzinom kojom je Ured disciplinskog tuzioca podneo disciplinsku tuzbu protiv prvog zamenika glavnog tuzioca Kantonalnog tuzilastva TK Koval Slavena, a povodom zloupotrebe sluzbenog vozila u privatne svrhe.

Zaista je neverovatno kakvi "zlocini" za VSTV-e imaju prioritet istrage i tezinu profesionalne neodgovornosti tuzioca!






[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:10 GMT]

3. Skupstina TK

Jedini konkretan gest institucija sa podrucja TK.

S obzirom da je TK osnivac JZU UKC, logicno je i zahvaljujem na intervenciji – upucenom dopisu VSTV-u za ubrzano resavanje postupka.




___________________________________________________


[Edited by cupo on 11-03-2008 at 22:15 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:11 GMT]

4. Ministarstvo pravde BiH




[Edited by cupo on 12-03-2008 at 22:29 GMT]

[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:12 GMT]

5. Predsjednistvo BiH


Nikakva MOLBA s moje strane nije upucena. (otvoreno pismo – prituzba VSTV-u nije MOLBA!)









[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:14 GMT]

Upravo tih dana, u jeku pisanja dnevnih i sedmicnih listova, UKC Tuzla drsko salje na DENISOVO IME i adresu OPOMENU PRED TUZBU za neplacen racun na ime popodnevne «usluge» dana 23.07.2005.godine koju su neodgovorno i nezainteresovano pruzili «savesni» Mario Krizic i Salih Azapagic.

Denisu su dali inekcije za snizenje krvnog pritiska i VRATILI ga kuci.

Zasto UKC ceka 2 godine sa opomenom zbog neplacanja racuna? Indirektni pokusaj pretnje? Imaju li imalo morala?

Vazno je napomenuti (sto ocito potvrdjuje njihovu NAMERNU drskost) da su u svojim internim novinama NEWS, od srede 22.08.2007.godine, preneli kompletan tekst o Denisu objavljen tog istog dana u dnevnoj novini «SAN» pod naslovom «Da li su ljekari krivi za smrt Denisa Garagica?». Ured za komunikacije, stoji u dnu stranice.
To je inace prvi tekst o Denisu objavljen tih dana u novinama. Da li su prenosili i ostale tekstove nije me interesovalo.

Dakle, jasno je da ne moze biti u pitanju administrativna greska, nemar ili neobavestenost uposlenika. Ocita je namera da me se uplasi i zaustavi, ali uzaludan im trud.

Naravno da mi ne pada na pamet platiti racun, bez obzira sto se radi o sitnih 16,20 KM.


_________________________________________

[Edited by cupo on 13-03-2008 at 23:12 GMT]

[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:16 GMT]