citat:

---

nevenkagaragic wrote:
Upravo tih dana, u jeku pisanja dnevnih i sedmicnih listova, UKC Tuzla drsko salje na DENISOVO IME i adresu OPOMENU PRED TUZBU za neplacen racun na ime popodnevne «usluge» dana 23.07.2005.godine koju su neodgovorno i nezainteresovano pruzili «savesni» Mario Krizic i Salih Azapagic.

Denisu su dali inekcije za snizenje krvnog pritiska i VRATILI ga kuci.

Zasto UKC ceka 2 godine sa opomenom zbog neplacanja racuna? Indirektni pokusaj pretnje? Imaju li imalo morala?

Vazno je napomenuti (sto ocito potvrdjuje njihovu NAMERNU drskost) da su u svojim internim novinama NEWS, od srede 22.08.2007.godine, preneli kompletan tekst o Denisu objavljen tog istog dana u dnevnoj novini «SAN» pod naslovom «Da li su ljekari krivi za smrt Denisa Garagica?». Ured za komunikacije, stoji u dnu stranice.
To je inace prvi tekst o Denisu objavljen tih dana u novinama. Da li su prenosili i ostale tekstove nije me interesovalo.

Dakle, jasno je da ne moze biti u pitanju administrativna greska, nemar ili neobavestenost uposlenika. Ocita je namera da me se uplasi i zaustavi, ali uzaludan im trud.

Naravno da mi ne pada na pamet platiti racun, bez obzira sto se radi o sitnih 16,20 KM.





________________________________________________________

[Edited by cupo on 13-03-2008 at 23:12 GMT]

---

Denis je voleo poeziju, muziku, obozavao je Josipu Lisac, voleo je i ozbiljnu muziku. U poslednje vreme je mnogo slusao tuzne melodije.
Obozavao je «Zajdi, zajdi» u svim izvedbama.
Skidao je sa interneta tekstove, tuzne tekstove kao sto je Matoseva «Utjeha kose».
Posebno mesto je imala «Besmrtna pesma» koju sam nasla u njegovom racunaru. Koliko je voleo te stihove saznala sam posle njegove smrti. Naime, isprintanu pesmu je nosio sa sobom!? Kako je tesko bilo videti posvetu napisanu njegovom rukom ispod teksta «Besmrtne»!

Nedavno smo posetili Denisovu dobru prijateljicu i kolegicu s fakulteta (engleski jezik) koja je sa svojim suprugom uselila u tek kupljeni stan. Otisli smo s prigodnim poklonom da i mi otvorimo vrata za srecu mladom paru. Na samom ulasku u stan Selma nam je pokazala uramljenu «Besmrtnu» sa Denisovom posvetom koju je u kafeu «Kazan mahala» napisao 27.05.2005.godine, tacno 2 meseca pre njegove sahrane (preminuo je 25.07., a sahranjen 27.07.2005.).



Kopirala mi je pesmu i prevela sa engleskog Denisovu posvetu:

«SECANJA ZIVE ZAUVEK...
POSLE MENE SECANJA CE OSTATI»

Bila sam sokirana! Da li je moj sin, moja dobra dusa, nesto predosecao?



Da, to je njegov rukopis.

_____________________________________________________


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:18 GMT]

Denis je obozavao sladoled. Kad je imao 3 godine operisao je krajnike. Trebalo ga je videti kako je veselo otisao niz hodnik hirurgije. Znao je da ide na operaciju, ali je vec tako mali bio odusevljen sto ce moci jesti mnogo sladoleda.
Te subote 23.07.2005.godine, kada mu je pozlilo, pojeo je 4 kugle sladoleda.
Vise nista nije jeo.



U Turalibegovoj ulici 2001.godine

______________________________________________________

[Edited by cupo on 15-03-2008 at 23:39 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:19 GMT]

19.07.2005.godine, za 30-u godisnjicu braka, Denis mi je doneo buket cveca sa jednim bambusom. A to isto vece on je sa drustvom slavio uslov koji je dao za poslednju, cetvrtu godinu. U letnjem roku je dao 6 ispita. Zalio se teta Ljubici, medicinskoj sestri iz njegovih predskolskih dana, da je jako umoran i da jedva ceka odmor na moru.

Posle 6 dana Denis nas je napustio zauvek.
Njegov bambus je jos uvek tu.



______________________________________________________


[Edited by cupo on 16-03-2008 at 23:17 GMT]


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:20 GMT]

15 dana nakon Denisove smrti, izgubili smo i naseg ljubimca, malu Mazulju ili Dusicu kako smo je jos zvali. Izletela je iz kaveza i nikada se vise nije vratila. Muz je trazio po naselju, nudio 200 KM ko je vrati, celu noc je bilo svetlo na balkonu sa otvorenim kavezom, ali nije se vratila.
Denis se svaki dan po ulasku u stan prvo njoj javljao. Bila nam je jako privrzena, uvek slobodna, vecito po nasim ramenima, rukama, za stolom. Najvise je volela da se vere po mojim naocarima i da se uvuce izmedju stakla i oka.
Poslednje vece nisam je mogla oterati od sebe, a ujutro je tuzno pijukala kad bih krenula na posao. Vracala sam se nekoliko puta da je pomazim. Vise je nisam videla.
I ona nas je napustila.



[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:21 GMT]

Postovana gospodjo Karagic,

Divim se vasoj roditeljskoj ljubavi i istrajnosti da do kraja dovedete istragu i da konacno odgovaraju oni koji su krivi za preranu smrt vaseg sina a i ostalih nasih sugradjana. Predugo je kompleks bolnica na Gradini kao neprobojna tvrdjava koja stiti kriminal, nepotizam i korupciju.

citat:

---

R2D2 wrote:
Postovana gospodjo Karagic,

Divim se vasoj roditeljskoj ljubavi i istrajnosti da do kraja dovedete istragu i da konacno odgovaraju oni koji su krivi za preranu smrt vaseg sina a i ostalih nasih sugradjana. Predugo je kompleks bolnica na Gradini kao neprobojna tvrdjava koja stiti kriminal, nepotizam i korupciju.

---

Denisov radni «kutak».
Sve njegove stvari su jos tu.
Samo moga ceda nema.



[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:22 GMT]

Nedavno sam isao na groblje svojim clanovima familije i obisao sam i Denisovo vjecno pocivaliste






[Edited by cupo on 19-03-2008 at 20:36 GMT]

Denisov intervju na TV Tuzlanskog kantona avgusta 2000.godine, a povodom angazovanja (kao prevodilac i tehnicki koordinator) pri realizaciji projekta internacionalnog festivala Tuzla Wave u Tuzli, a u organizaciji Medjunarodnog foruma solidarnosti «EMMAUS».