Na stolu pored racunara ostali su stihovi ispisani Denisovom rukom.
Ne znam ciji su, koju je to tuznu pesmu slusao i zapisao.




[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:51 GMT]

Šteta što izgubismo tako divnog mladića.

Svaka čast porodici na iskazanoj snazi i upornsti na dokazivanju nespremnosti ljkarskog kadra da interveniše blagovremeno i na pravi način.

Lako im se busati dostignučima na "sigurnom" terenu .Šta je sa hitnim slučajevima ,šta je sa prevencijom?

Kada na ulazima u Klinički centar budu otvorene advokatske kancelarije i kada bude postojala opasnost utuživanja za nemarnost i nestručnost na poslu, sve će biti drugačije.Nije normalno da im sve bude oprošteno.
Sudski vještak , zaposlen u Kliničkom centru , svojim nalazom uvijek opere grešku svojih kolega , te smatram da bi vještaćenje moralo biti neovisnije pa i objektivnije.

Denisova porodica svojom borbom spašava živote drugih sugrađana . UZ VAS SMO !

Da, cia je vrlo jednostavno predstavio srz problema u nasem drustvu, odnosno u UKC-u Tuzla

Juce sam na jednu tuzlansku tragicnu vest dala komentar koji cu ovde ponoviti :

Tuzla je (p)ostala grad opasnog zivljenja! Ubistva su nasa svakodnevna stvarnost.

U Tuzli cak i doktori ubijaju (zar ne?)!
Nekaznjeno – za sada. Ko je od njih cetvoro (za tri dana) najodgovorniji za pogresnu dijagnozu? Mario Krizic i Salih Azapagic? Samira Hasic? Fahir Barakovic?
Latinska poslovica kaze : « Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka».

U Tuzli i sudski vestaci prilagodjavaju svoje vestacenje u korist kolega (vrlo «profesionalno» Zdenko Cihlarz kaze: «cak i da je bolest BILA dijagnosticirana u periodu od 23.-25.07.2005.godine ne bi se mogao spreciti smrtni ishod».) A ZASTO bolest nije bila dijagnosticirana? To se «profesionalac» nije upitao.

To se nisu upitajli ni «profesionalci»- tuzioci u Tuzli (Ivo Iveljic i Slaven Koval), vec se pridruzuju sudskom vestaku u zastiti doktora, ne ukljucujuci svoje vijuge, ako ih imaju uopste. A i zasto bi? Pa sta njima znaci zivot jednog «obicnog» tuzlanskog mladica, koji nije pripadao ni jednoj stranci, ni jednoj kriminalnoj grupi, kao ni njegovi roditelji, sto znaci da ne postoji opasnost za NJIHOVU sigurnost.

Pa sutimo o svemu i dalje. A dok sutimo, tako ce nam biti i dalje, i jos gore. Ja NECU da sutim i sigurna sam da cu istrajati i da ce PRAVDA ZA DENISA ipak biti zadovoljena, kad-tad.
Sta vise reci, osim: PROBUDI SE TUZLO!
---------------------------------------------

Odgovor Kantonalnog tuzilastva TK na prijavu protiv lekara Interne klinike.



-----------------------



Odbijanje provodjenja istrage tuzilac Ivo Iveljic zasniva na nebuloznim, navijackim zakljucima sudskog vestaka Zdenka Cihlarza koji u svom nalazu zanemaruje trodnevne PREPOZNATLJIVE SIMPTOME (bol iza grudne kosti i tesko disanje), vec drsko tvrdi da bi Denis svakako umro, cak da lekari i nisu pogresili u dijagnozi!

Kaze : adekvatno lecen! Od cega? Koja je dijagnoza upisana crno na belo? POGRESNA!

Zar tuzioci (i jedan i drugi) u svom poslu ne ukljucuju SVOJ mozak? Nije im ni palo na pamet da ispitaju lekara koji je doveo Denisa i koji je rekao da se radi o TESKOM KARDIOLOSKOM slucaju? I laiku je jasno o cemu se ovde radi. Vrana vrani oci ne kopa.

Varaju se ako misle da cu se ja umoriti! Pa cilj mog zivota je dokazati istinu, dokazati da «ruka ruku mije», dokazati spregu kriminala i pravosudja, jer ovo je kriminal. Ovo je nekaznjeni ZLOCIN.

Ja cu ustrajati, ako pozivim, jer vidim da ce ovo biti duga, duga borba. Samo VSTV daje sebi rok od 2 godine da bi slucaj dosao na red. Bice da i tamo sve «funkcionise» kako (ne)treba!


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:53 GMT]

Gospođo Nevenka,

Ovom pjesmom želim izreći nešto... A to nešto nosi svako od nas u sebi.

Pa, neka bude pjesma za Denisa, za Vas, za sve nas dobre ljude.


"Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al´ put me vodi samo u sutra.
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kise crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
sve da pozivim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek cu ici.
zivot je jednosmerna cesta.

/Jadranka Stojaković/

citat:

---

pravnik wrote:
"Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim."
____________________________________________

Denko moj...
Voleo je poeziju, obozavao je Josipu Lisac.

Na stolu pored racunara ostali su i ovi stihovi ispisani Denisovom rukom :

«Jedna mladost. Jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom.
Drugi za te ovaj svijet grade s malo prave istine u tom...»



[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:54 GMT]

Na balkonu – 16.06.2005.godine – poslednja Denisova slika

Danas ... 33 tuzna meseca ...

«Ako me pomiluju ruke cije,
ako blagoslov spuste na mene,
mislim uvek
iza njih TVOJE su
ruke skrivene.»

(D.Maksimovic)


[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:55 GMT]

"Sydney" - 08.06.2005.godine




[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:56 GMT]

Husino, 01.05.2004.godine



[Edited by nevenkagaragic on 11-10-2014 at 23:56 GMT]

Prva dnevna novina koja je 22.08.2007.godine objavila vest povodom mog otvorenog pisma VSTV-u, a koje sam uputila i medijima, je sarajevski «San».

Istog dana UKC Tuzla kompletan tekst prenosi u svojim internim novinama.



[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 00:07 GMT]

25.11.1981.godine (dan ZAVNOBiH-a) kod bake u Silasu sa pionirskom kapom.

Denis nije zapamtio Tita, jer je na danasnji dan pre 28 godina, kada je Tito umro, imao nepunih 9 meseci.


[Edited by nevenkagaragic on 12-10-2014 at 00:07 GMT]