Etno Begovo selo

Prekrasno originalno Etno Begovo selo smješteno je u zaštićenoj zoni prirodnog rezervata Bijamabare, između Nišićke visoravni i Bijambarskih pećina, mjesto Borak.

Nadmorska visina je 1040 m i udaljeno je 500 m od magistralnog puta Sarajevo -- Tuzla.
Ideja o izgradnji sela nastala je, kada je vlasnik sela, inače stravstveni kolekcionar starina i kulturnog nasljeđa Bosne i Hercegovine, odlučio da sakupljenu kolekciju prezentira javnosti u originalnom ambijentu bosanskog sela. Odabrana je lokacija Nišićke visoravni, jer ta planinska regija sa svim svojim prirodnim ljepotama i kulturnim i prirodnim različitostima predstavlja BiH u malom.



Selo je građeno od originalnih materijala, od kojih su neki stari i par stotina godina te u tehnikama koje su se koristile u tom periodu. Izgrađena je čaršija sa mnoštvom malih kućica i seoskom džamijom odmah pored.

(Tuzlarije.net)

BOSFAM Fashion Show 2010

Ganić razmatra tužbu protiv Srbije

Pravni savetnik bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića izjavio je da "Ganić razmatra najpogodniju formu za tužbu protiv Srbije".

Pravni savetnik predsedavajućeg Predsedništva BiH Damir Arnaut je ocenio da je Ganić pet meseci proveo u Londonu kao talac „zloupotrebe britanskog pravnog sistema u političke svrhe“.

„To neminovno povlači dodatne pravne posledice po Srbiju, i od dana izricanja ove presude razmatraju se sve opcije, ukljucujuci najpogodniji formu za takvu tužbu", rekao je Arnaut agenciji Beta.

"Ganić ima pravo na povratak malog dela troškova suđenja od strane britanske vlade, a radi se na tome da ostatak plati Srbija", kazao je Arnaut.

Ejup Ganić je uhapšen u Londonu 1. marta ove godine na osnovu poternice raspisane u Srbiji kojom se tražilo Ganićevo izručenje Srbiji kako bi mu se sudilo "za zločine počinjene nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine".

Ekstradicioni sud u Londonu odbio je da Ganića izruči Srbiji.

Damir Arnaut je podsetio i da je Haris Silajdžić 10. avgusta uputio pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću u kojem traži da se oslobodi državljanin BiH Ilija Jurišić, koji je u Beogradu osudjen na 12 godina "zbog zločina nad pripanicima JNA u Tuzli".

Silajdžić je u pismu naveo da "sporazum izmedju BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA nikada nije postignut", te da je "Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Iliju Jurišića proglasilo krivim za 'kršenje' tog navodnog sporazuma i zbog toga ga osudilo na kaznu od 12 godina zatvora".

On je dodao da je Jurišićevo pravo da satisfakciju potraži na Sudu za ljudska prava u Strazburu, ukoliko apelaciono veće u Beogradu potvrdi presudu "koja je zasnovana na nepostojećem sporazumu, što je priznao i tužilac Milan Petrović tokom unakrsnog ispitivanja u Londonu".

Arnaut je najavio da će Silajdžićev kabinet nastaviti i dalje da intenzivno pruža svu pravnu i logističku pomoć Jurišiću i dodao: "A u slučaju Ganić smo dokazali nasu efektivnost kada to radimo pred nezavisnim sudovima".

(BETA)

Ljeto u Tuzli

Koncert pod nazivom "Raspjevana Panonica"

U okviru manifestacije "Ljeto u Tuzli" koju tradicionalno organizuje i čiji je pokrovitelj Općina Tuzla, na pozornici ljetne bašte "Panonskih jezera" u Tuzli će 28. avgusta sa početkom u 17 sati, biti održan koncert pod nazivom "Raspjevana Panonica".

(Tuzlarije.net)

Ramazanske aktivnosti Asocijacije žena

U petak, 20. 08., Asocijacija žena Medžlisa Islamske zajednice Tuzla organizovala je jedan od planiranih iftara. Iftar je održan u prostorijama biblioteke Behram-beg u Tuzli. Ovaj iftar je bio prilika za ugodan i opušten razgovor. Nakon iftara i namaza uslijedilo je druženje uz kahvu i tradicionalne bosanske poslastice. Ovo je bio prvi iftar u ovom Ramazanu kojim je Asocijacija žena MIZ Tuzla započela svoje ramazanske aktivnosti.

Dana 17.08. u prostorijama Asocijacije žena MIZ Tuzla na Ircu, priređen je iftar za članice Hora Asocijacije kao i članove Hora MIZ Tuzla.

Tokom mubarek mjeseca Ramazana iz Asocijacije planiraju organizovati još nekoliko iftara od kojih je najznačajniji iftar za postače u Domu penzionera koji su organizovale i prošle godine. Ovaj iftar bit će upriličen pred kraj Ramazana a ujedno će biti podijeljene i skromne bajramske hedije svim korisnicima Doma penzionera.

U petak, 17. Ramazana odnosno 27.08. ove godine na dan bitke na Bedru u nekoliko džemata bit će proučena sura Jasin za sve šehide a posebno šehide Bedra i šehide Bosne i Hercegovine.

Suru Jasin učit će maullime zajedno sa džematlijkama u sljedećim džematima:

1. Džamija princa Abdullaha
2. Sepetari
3. Kužići
4. Tušanj
5. Krojčica
6. Mihatovići
7. Moluhe

(E.M.)

U restoranu "Stari lovac"

Upriličen iftar za porodice šehida i poginulih boraca

U organizaciji Saveza porodica šehida i poginulih boraca Tuzlanskog kantona sinoć je u restoranu "Stari lovac" priređen iftar za 60 članova porodica čiji su najmiliji ugradili svoje živote u odbrani Bosne i Hercegovine od agresora.



Riječ je o tradicionalnom iftaru koji se organizuje svake godine tokom mjeseca Ramazana. Hajrudin Halilović, predsjednik Saveza porodica šehida i poginulih boraca TK-a, ovom prilikom je naglasio da su porodice šehida i poginulih boraca uvijek bile prioritet i da će tako ostati i ubuduće.



Gosti ovog ugodnog druženja bili su ministrica obrazovanja,nauke ,kulture i sporta u Vladi TK-a Mirzeta Hadžić Suljkić i ministar za boračka pitanja u Vladi TK-a Bahrija Meholjić.

(Tuzlarije.net)

[Edited by cupo on 27-08-2010 at 00:10 GMT]

Ekshumirano 120 skeleta u osam masovnih grobnica

Po nalogu Suda BiH, članovi Instituta za nestale BiH, ICMP-a, ekspertnog tima Tuzlanskog kantona i Kantonalnog tužilaštva TK, već mjesec i po dana rade na otkrivanju posmrtnih ostataka iz osam masovnih grobnica na putu Srebrenica-Sase.

Sadik Selimović, član Instituta potvrdio je da je jučer na staroj deponiji smeća, nedaleko od naselja Vidikovac, ekshumirano pet posmrtnih ostataka. On je dodao da su radovi otežani zbog nepristupačnosti terena na kome se izvode radovi. Za čišćenje terena angažirana je i teška mehanizacija, uz pomoć koje je, za ove potrebe, potokom urađen prilazni put u dužini od oko 250 metara.

Od početka eksumacije na ovih osam masovnih grobnica, koje je identifikovala Komisija za Srebrenicu Vlade Republike Srpske, locirane pretežno u deponijama smeća prema selu Zalazje, po riječima Selimovića, ekshumirano je oko 120 posmrtnih ostataka. On je dodao da se pouzdano zna da se radi o Bošnjacima iz Srebrenice, ubijenim jula 1995. godine, prvobitno sahranjenim u masovnim grobnicama u okolini Bratunca, a zatim prebačeni u sekundarne grobnice.

Srpko Batinić, šef Regionalne kancelarije Instituta naglasio je da su pronađeni posmrtni ostaci prebačeni u Identifikacioni centar.

Poslije obavljanja DNK analize i uporedbe podataka, utvrdit će se identitet žrtava. Na ovoj lokaciji, prema nezvaničnim informacijama, sahranjeno je i osam Srba iz Srebrenice, ali se ne može za sada tvrditi da su među ekshumiranim, pronađeni i njihovi posmrtni ostaci.

Radovi na ovoj lokaciji potrajat će i narednih sedam dana.

(FENA)

Silajdžić osporava presudu Jurišiću

Krhki odnosi Srbije i BiH mogli bi dodatno da budu urušeni posle objavljivanja pisma koje je predsedavajući BIH Haris Silajdžić uputio predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

U pismu, u koje je B92 imao uvid, navodi se da je Ilija Jurišić - u Srbiji osuđen na 12 godina zatvora zbog napada na "tuzlansku kolonu" - kriv zbog kršenja sporazuma koji nikada nije postignut.

U predsedništvu Srbije nam je rečeno da ne žele da komentarišu Silajdžićevo pismo, dok su u srpskom tužilaštvu uvereni da se radi o nepotrebnoj politizaciji celog slučaja.

Tvrdnje da je Jurišić osuđen za kršenje nepostojećeg sporazuma o povlačenju vojnika nekadašnje JNA iz Tuzle, Haris Silajdžić temelji na presudi Ekstradicionog suda u Londonu u slučaju Ganić, prema kojoj sporazum o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 1992. nikada nije postignut.

Prema tvrdnjama Silajdžićevog pravnog savetnika Damira Arnauta u presudi se navodi da je tužilac u slučaju “tuzlanske kolone” Milan Petrović, inače potpisnik presude Iliji Jurišiću, pred sudom priznao da takav sporazum nije postignut.

Svrha pisma je, kaže Arnaut, upoznavanje predsednika Srbije sa tim činjenicama.

“Obaveza predsedavajućeg je da upozna predsednika Tadića sa tim detaljima kako ne bi bilo spekulacija u medijima i zbog toga je pismo zvanično upućeno. Reč je o zvaničnom obaveštenju BiH i treba se smatrati takvim”, objašnjava Arnaut.

“Gospodinu Tadiću je u tom pismu saopšteno da je Jurišić osuđen za ‘kršenje’ nepostojećeg sporazuma i izražava se nada da će pravosuđe Srbije ovoga puta položiti test odnosno da će stvarno biti onako kako je predsednik Tadić rekao, da je reč o nepristrasnom pravosuđu koje se vodi pravnim poretkom EU”, očekuje on.

“Sud u Londonu je u slučaju Ganić presudio da srpsko pravosuđe nije takvo, a mi se nadamo da će se voditi faktima, a ne izmišljenim sporazumima”, kaže Arnaut.

Tvrdnje iznete u pismu Harisa Silajdžića u predsedništvu Srbije nisu želeli da komentarišu.

U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine tvrde da su sporazum o mirnom povlačenju vojnika JNA iz BiH predstavnici dveju strana postigli na Ohridu aprila 1992, ali da o tome nema pisanih tragova.

Na osnovu toga, maja 1992. postignut je konkretan sporazum o povlačenju “tuzlanske kolone” zbog čijeg kršenja i napada na vojnike JNA je Jurišić prvostepeno osuđen.

To su, prema rečima zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića, činjenice koje ukazuju na to da se ceo slučaj nepotrebno politizuje.

“Apsolutno ta argumentacija koju je izneo Silajdžić ne stoji. Mislim da tu ima i predizborne kampanje jer na tim temama Silajdžić želi da bude jak”, ocenjuje Vekarić.

“Uprkos svemu mi kao tužilaštvo otvoreni smo uvek za sve vrste razgovora da bismo rešili dileme koje imamo sa bosanskim tužilaštvom i ovo je stvar isključivo pravosudnih organa”, poručuje on.

“Dakle jedino Apelacioni sud može da kaže šta se dešava sa Ilijom Jurišićem, da li je kriv, u kojoj meri je kriv, ili je nevin. To nikako ne može biti Haris Silajdžić, niti bilo koji drugi političar. Ostavimo pravosuđe da radi na miru, ovo je jedna vrsta pritiska na sud. Nakon što Apelacioni sud donese odluku, moći ćemo da je analiziramo svi zajedno”, kaže Vekarić.

Podsetimo, Ilija Jurišić je u Beogradu u slučaju “tuzlanske kolone” prvostepeno osuđen na 12 godina zatvora, a trenutno je u toku drugostepeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Prema optužnici, on je kao visoki starešina MUP-a BiH naredio napad na kolonu JNA koja se mirno povlačila iz tog grada.

Tačnih podataka o žrtvama nema, a procenjuje se da je poginulo najmanje 92, a ranjeno 33 vojnika nekadašnje JNA i uništena vojna i sanitetska vozila.

(B 92)

Šećkanović obišao gradilišta puteva u općini Čelić

U posjetu općini Čelić danas je boravio je federalni ministar prometa i komunikacija Nail Šećkanović. Resorni ministar i predstavnici općine Čelić tom su prigodom obišli novoizgrađeni most na rijeci Šibošnici, kao i most na rijeci Gnjici u Čeliću, na putnom pravcu Čelić - Koraj koji je u fazi projektiranja zajedno sa ulicom 208. brdske brigade u Čeliću.

Nakon toga obišli su radilište na rekonstrukciji oštećenog mosta u Brnjiku na regonalnom putu Čelić - Šibošnica - Dokanj - Tuzla i uvjerili se u dinamiku kojom se odvijaju poslovi na spomenutom objektu.

Ministar Šećkanović je posjetio i dvije dionice puta Šibošnica - Dokanj u dužini od 1000 metara koja je u fazi projektiranja, te dionicu regionalnog puta Šibošnica - Humci - Previle, točnije Gornji Humci - Brezje koja je također u fazi projektiranja u dužini od 2500 metara.

Sve navedene aktivnosti imaju za cilj približavanje Općine Čelić modernim asfaltnim putem sa središtom županije.

(Fena)

Moralni izazov

Piše: Sonja Biserko

Mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj
nezavisnosti, kao i odluka londonskog suda
da odbije zahtev beogradskog tužilastva o ekstradiciji
Ejupa Ganića, važne su odrednice dovršavanja
dugog istorijskog procesa propadanja kroz koji
je prošla Srbija u drugoj polovini XX veka. Tokom
poslednjih decenija Srbija je izgubila temelj na
kome gradi svoje dostojanstvo i samopoštovanje. I
ova dva događaja pokazuju koliko je njena sadašnjost
ispunjena porazima, frustracijama i poniženjima.
Jer, to se upravo dogodilo pred londonskim
sudom od koga je Srbija tražila ekstradiciju Ejupa
Ganića, zbog toga što je “bošnjačka strana počela
sukob u međunarodnoj borbi sa Jugoslovenskom
narodnom armijom”. Pri tome je u svom objašnjenju
tvrdila da je tada (2. i 3. maja 1992. godine) već bio
sklopljen sporazum sa bosanskom vladom o povlacenju
JNA iz Bosne. Podsećanja radi, ti datumi se odnose
na ono što se dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici, kada
je došlo do sukoba između JNA i Bošnjaka u Sarajevu.
Srbija, naime, tvrdi da je taj sukob skrivio tadašnji
bošnjački vrh u kome je bio i Ejup Ganić.
Istine radi, napad na Bosnu počeo je mesec dana
ranije, odmah nakon međunarodnog priznanja Bosne
kao nezavisne države. Srbija i paljansko rukovodstvo
su već godinu dana pre toga počeli pripremu
za osvajanje Bosne. U aprilu 1992. godine istočna
Bosna je bila na udaru etničkog čišćenja i genocida
koji se završio pokoljem u Srebrenici 1995. Tada su
se desili najteži zločini duž Drine u Višegradu, Zvorniku,
Bijeljini, Foči, kao i u Brčkom, Prijedoru… To vreme
je poznato i po stvaranju koncentracionih logora
za koje se sudilo i u Haškom tribunalu. Najveći broj
presuda Haškog tribunala odnosi se upravo na taj
period. Već tokom prvih meseci Srbi su ostvarili
kontrolu nad više od 70 posto bosanske teritorije,
koju su držali sve do Dejtonskog sporazuma
1995. Međutim, opsada Sarajeva koja je počela
istovremeno, privukla je mnogo veću pažnju sveta,
što je Srbima omogućilo da gotovo neometano
završe svoj “posao” u delovima Bosne na koje
su polagali tzv. tapijsko pravo. Radovan Karadžić i
drugi bosanski lideri tvrdili su da Srbima pripada,
po zemljišnim knjigama, više od 65 odsto Bosne i
Hercegovine.

U to vreme Bosna je već bila pod okupacijom
JNA, jer su se u nju povukle jedinice iz Slovenije
i Hrvatske. Bošnjaci su, što je Alija Izetbegović
često isticao, verovali da ih JNA neće napasti i da
će u sukobu koji se već primicao biti neutralna. Kao
da su im promakle izjave bosanskih Srba da njima
ne treba druga vojska do JNA i da je njen vrh pokazao
na čijoj je strani i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Ako je
neko kriv za haos i pogibije 2. i 3. maja 1992. godine,
to je general Milovan Kukanjac, koji je pokušao da, u
opštem metežu ivrši državni puč, smeni Izetbegovića
i dovede Fikreta Abdića, da podeli Sarajevo i izvuče
svo naoružanje iz Bosne. U trenutku kada je došlo
do incidenta u Dobrovoljačkoj, Sarajevo je već bilo
pod artiljerijskom paljbom, a noć pre toga razorena je
glavna pošta, kao i druge važne institucije.
Tvrdnja Beograda, na kojoj je počivao zahtev londonskom
sudu (pre toga i tokom suđenja Iliji Jurišiću)
odnosila se na sporazum izmedju bosnaske vlade
i JNA o njenom povlačenju. To je, međutim, kako
je Damir Arnaut, svedočio pred londonskim sudom,
netačno, jer je do sporazuma došlo tek nakon događaja
u Dobrovoljačkoj. Istina je da je bosanska vlada
odmah nakon što je proglasena nova Savezna Republika
Jugoslavija (27. april 1992), tražila povlačenje
JNA, do čega nije došlo. Upravo je tako blatantna laž
ponukala sudiju Varika da donese presudu u kojoj je
izneo i druge nedozvoljive poteze srbijanskog tužilastva.
Između ostalog i ponudu Sarajevu da dobronamerno
prihvati Deklaraciju o Srebrenici Skupštine
Srbije, što bi Beograd “nagradio” odustajanjem od
zahteva za ekstradiciju Ganića.
Sudiji Variku to je bio poslednji slucaj pre odlaska
u penziju. Poznat je po svojim presudama u korist
Rusa, čije je izručenje tražila ruska država, zbog
osnovane sumnje da ne bi imali fer suđenje. I u slučaju
Ganića korišćen je isti argument, upravo zbog
tretmana Ilije Jurišića na suđenju u Beogradu zbog
sličnog razloga (sukoba u Tuzli, prilikom povlačenja
JNA iz tog grada), koji je osuđen na 12 godina
zatvora.

Ova sramna diskreditacija je logičan ishod svih
laži i podmetanja koje su ugrađene u beogradsku
politiku. Londonski sud je ogolio to sramno ponašanje,
ispunjeno žalopojkama o “svetskoj nepravdi”,
kao i o nepravdi Haškog tribunala i zemalja
regiona, što u kontinuitetu traje od 2000. godine,
kada se Srbija navodno promenila. “Istorijska kondicija
da govorimo laži”, kako o tom političkom
“umeću” govori Dobrica Ćosić, slomila se upravo na
ovom slučaju.Ovaj slučaj je ogolio i odsustvo legitimiteta
i svojevrsno bestežinsko stanje u kome su
svi pojedinci i institucije izgubili moralni kredibilitet.
Taj moralni poremaćaj pogađa celo drustvo,
ali se njegovi efekti osećaju i u regionu. Zato je za
Srbiju, više nego ikad važno uvažavanje činjenica i
konteksta, bez čega ne može biti moralnog stava i
delovanja.

Mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj
deklaraciji o nezavisnosti, iznenadilo je srbijansku
pravnu elitu preciznošću. Ono je de facto
zatvorilo pitanje statusa, Kosova kada je reč
o međunarodnoj zajednici. Prominentni ovdašnji
pravnici očekivali su formulaciju nalik onima koje
su stizale svih ovih godina i, koja bi Beogradu ostavila
prostor da nastavi sa politikom podrivanja napora
međunarodne zajednice na Kosovu. Uprkos jasnoj
poruci da obnavljanje pregovora o statusu Kosova,
posebno o njegovoj podeli, ne dolazi u obzir, ministar
Vuk Jeremić nastavlja sa svojom diplomatskom inicijativom
u Generalnoj skupštini UN, i sam svestan,
što javno i iskazuje, da je taj poduhvat unapred osudjen
na neuspeh.
Nedavno objavljivanje presretnutog razgovora
Dobrice Ćosića i Ratka Mladića nakon Oluje 1995,
bez obzira na to šta mu je bila namera, takođe predstavlja
trenutak otrežnjenja. Naime, iz tog razgovora
jasno se vidi koliki je uticaj imao Dobrica Ćosić u
svemu što se zbivalo u vezi sa ostvarivanjem nacionalnog
projekta: njegov je uticaj bio dominantan u
pripremi, izvođenju i svođenju salda na meru koja je
sada zvanična politika Srbije. Njegova eventualna
krivična odgovornost za period kada je bio predsednik
SRJ, 1992, i 1993, upravo u vreme najtežih zločina,
nije bila predmet istraživanja Haškog tribunala.
On je odbio da se odazove pozivu Tribunala da
bude svedok u slučaju Slobodana Miloševića. Njegov
nemir u vezi sa Tribunalom ipak je vidljiv i iz
knjige Slavoljuba Đukica “Političko groblje”.
Ćosić kao “tvorac mišljenja” na političkoj i intelektualnoj
sceni Srbije bio je i ostao ključan. Još
uvek se prepoznaje po antititovskoj ideologiji
kojom se zamagljuje suština srpskog otpora jugoslovenskom
federalizmu. Gotovo ceo “disidentski”’
pokret u Beogradu u vreme trajanja SFRJ stvoren
je u okrilju Ćosićevog kruga. Taj pokret je bio
i ostao deo šireg nacionalnog pokreta u Srbiji koji
je dostigao kulminaciju sa Slobodanom Miloševićem.
Tadašnja antikomunistička opozicija je, ne
samo podržala njegov projekat, nego je bila i njegov
inspirator. Ljubomir Tadić je i zapisao da je
Milošević preuzeo projekat koji su oni osmislili.
Aktivnost tog kruga svela se sada na puko kritiziranje
svega I svačega, bez sposobnosti da ponudi
alternativu.

Takođe, treba imati u vidu i govor Dobrice Ćosića
prilikom dobijanja ordena ruskog predsednika Medvedeva,
koji mu je uručen u ruskoj ambasadi u Beogradu.
Osim niza falsifikata o pokretu otpora u Drugom
svetskom ratu, uočljivo je da je Ćosić, nekada
autentični protivnik četništva, u ovom govoru
zauzeo stav koji četnike promoviše u antifašistički
pokret. Ćosić i sam pribegava racionalizacijama,
poput one da je Milan Nedić sarađivao sa okupatorm,
kako bi sačuvao srpski narod od stradanja.
On istice:
“Istorijska istina nalaže da se istakne antifašistička
motivacija Ravnogorskog pokreta, borbeno
dejstvo četnika u prvim mesecima ustanka u Srbiji
i Crnoj Gori i njihova trajnija i upornija borba protiv
hrvatsko-muslimanskih ustaša u srpskim predelima
Hercegovine, Bosne i Hrvatske. Sudbina tog drugog
antifašističkog pokreta koji se satreo u kolaboraciji
sa okupatorom i u jesen 1943. bio odbačen od
saveznika, bila je uslovljena racionalizacijom cene
borbe, a najviše antikomunističkom ideologijom,
strategijom i taktikom za pobedu u građanskom
ratu”.
Srbija mora graditi novi identitet i legitimitet koji
će se oslanjati na istinu. Moralni relativizam koji
je postao izraz najvećeg oportunizma gotovo kompletne
srbijanske elite nakon 2000. godine, mora
se zameniti moralnim kredibilitetom. Do njega je
moguće doći samo unutar sopstvenih vrednosti
zasnovanih na poštovanju prava svakog čoveka, na
ravnopravnosti i uvažavanju svih. Tek tako će Srbija
u odnosima sa svetom, a posebno sa regionom
koga još uvek drži kao taoca svojih aspiracija, moći
da izađe iz istorijskog ćorsokaka.

Pacifikacija i pomirenje su dobrovoljni postupci za
koje ovakva Srbija nema kapacitet. Za to su potrebni
postupci koji iziskuju hrabrost, lucidnost i istrajnost.
Ti postupci treba da se neguju i nameću društvu kao
dugotrajna bitka koja se nikada ne dobija poptpuno.
Ona zahteva zrelo liderstvo, adekvatno zakonodavstvo
i odgovarajuće institucije. Pedagoške mere su
neizostavan deo takve politike. Narod, ili društvo se
prepoznaje u liderima koji su prihvatili njihova stremljenja.
Srpski narod je svojevremeno prihvatio Miloševića
i stremljenja koja su dugo negovana i iza kojih
je stao ceo narod. Čini se da je narod sada u nekim
iskonskim stremljenjima za korak ispred svoje elite.
Zato je neophodno da aktuelna elita prati taj tok
svesti koji polako izvire iz dubine kao izraz instinkta
za preživljavanjem.