Evo da se i Ja slozim jednom sa Vama KACAVENDA jako los covjek a i ne voli najjaceg politicara u BIH SNSD -DODIK..

citat:

---

robi tz wrote:
Evo da se i Ja slozim jednom sa Vama KACAVENDA jako los covjek a i ne voli najjaceg politicara u BIH SNSD -DODIK..

---

Kačavenda provocira međuvjerski sukob

"Crkva ko­ja se na­la­zi u dvo­ri­štu na­ne Fa­te Or­lo­vić na­la­zi se na ži­li ku­ca­vi­ci RS u Ko­nje­vić-Po­lju i mi­slim da ne pos­to­ji ni mi­ni­mum spre­mnos­ti Vla­de RS i Srpske pra­vo­sla­vne crkve da se ona iz­mjes­ti. To je sve is­pro­gra­mi­ra­no u ovom di­je­lu BiH, jer je ri­ječ o spre­zi pri­vre­de, vlas­ti, vje­re, a svim tim, na­ ža­lost, uprav­lja epis­kop zvor­ni­čko-tu­zlan­ski, Va­si­li­je Ka­ča­ven­da".



Ovo je za "San" us­tvrdio El­vir efen­di­ja Ho­džić, gla­vni imam Me­džli­sa Islam­ske za­je­dni­ce u Bra­tun­cu, do­da­ju­ći da je rje­ša­va­nje pro­ble­ma od po­čet­ka išlo na­opa­ko.

- Na­na Fa­ta je ima­la advo­ka­ta Ab­du­la­ha Aga­no­vi­ća, ko­ji je ne­što ra­dio, ali ni­šta ni­je ura­dio. Ra­di se o to­me da SPC že­li da uđe u su­kob sa na­ma. Non-stop nas pro­zi­va i že­li od to­ga da na­pra­vi me­đu­re­li­gij­ski su­kob... On­da su Boš­nja­ci shva­ti­li da Fa­ti tre­ba "ja­či" advo­kat i on­da joj pre­dlo­že Fa­hri­ju Kar­ki­na. Zna­te, advo­kat kao advo­kat, že­li da ri­je­ši spor i njih ne za­ni­ma ni­šta dru­go. Na­je­dnom, Kar­kin odla­zi i do­go­va­ra ne­što sa Mi­lo­ra­dom Do­di­kom, pred­sje­dni­kom Vla­de RS da se crkva di­slo­ci­ra iz avli­je na­ne Fa­te - ka­že efen­di­ja Ho­džić.

Ka­sni­je sa­zna­je­mo, ka­že on, da je 185 hi­lja­da KM pre­ba­če­no Ka­ča­ven­di na epar­hi­ju i da je taj slu­čaj po pi­ta­nju Vla­de RS ri­je­šen.

- Pre­ko pu­ta na­ni­ne avli­je pos­to­ji tržni cen­tar ko­ji ku­pu­je fir­ma "Al­fa G", a za­poš­lja­va­ju čak i je­dnog Boš­nja­ka. Na kra­ju se ispos­ta­vi­lo da je to, za­pra­vo, ku­pi­la SPC, ko­ja že­li to da sru­ši i da crkvu sa­mo pre­ba­ci pre­ko ogra­de iz avli­je - ka­že Ho­džić.

A u ci­je­loj toj pri­či, upo­zo­ra­va naš sa­go­vor­nik, pos­to­ji je­dan ve­li­ki pro­blem.

- Na­ime, ci­je­lo Ko­nje­vić-Po­lje je spe­ci­fi­kum po pi­ta­nju va­ku­fa, to je, za­pra­vo, po­ro­di­čni va­kuf. To zna­či da se ne mo­že ni­kad je­dan kroz je­dan pre­ves­ti na ne­ko­ga. Osim to­ga, lju­di či­ja je to ze­mlja su u Aus­tra­li­ji, Ame­ri­ci, No­vom Ze­lan­du... SPC i Vla­da RS mo­le Bo­ga da se to ne ri­je­ši i mi­slim da se taj spor ni­kad ne­će ri­je­ši­ti - is­kren je efen­di­ja Ho­džić.

S dru­ge stra­ne, Jo­vo Tu­ra­nja­nin, di­re­ktor Se­kre­ta­ri­ja­ta za vje­re u Vla­di RS, sa­mo nam je po­no­vio to da je Vla­da RS pro­šle go­di­ne odo­bri­la sred­stva da se crkva iz­mjes­ti.

- Ubrzo se do­šlo do lo­ka­ci­je u Ko­nje­vić-Po­lju, me­đu­tim, ispos­ta­vi­lo se da taj pros­tor ni­je pri­hva­tljiv i on­da je sve sta­lo. Imam ne­ke in­fro­ma­ci­je da će crkva brzo bi­ti iz­mje­šte­na - re­kao je Tu­ra­nja­nin za "San" ne ot­kri­va­ju­ći ka­ko i na ko­ji na­čin.

Pre­ba­ci­va­nje lop­ti­ce

El­vir efen­di­ja Ho­džić ka­že da Vla­da Tu­zlan­skog kan­to­na ni­ka­da ni­je po­ka­za­la in­te­res da se pro­blem ri­je­ši po mo­de­lu ko­ji je is­ko­ri­šten za iz­mje­šta­nje crkve u Di­vi­ču. On sma­tra da na­čel­nik op­šti­ne mo­že dos­ta to­ga ura­di­ti, ali da se to na­mjer­no pre­ba­cu­je na vi­še or­ga­ne, pa on­da vra­ća na ni­že...

(SAN)

citat:

---

robi tz wrote:
Evo da se i Ja slozim jednom sa Vama KACAVENDA jako los covjek a i ne voli najjaceg politicara u BIH SNSD -DODIK..

---

citat:

---

cupo wrote:
Kačavenda provocira međuvjerski sukob

"Crkva ko­ja se na­la­zi u dvo­ri­štu na­ne Fa­te Or­lo­vić na­la­zi se na ži­li ku­ca­vi­ci RS u Ko­nje­vić-Po­lju i mi­slim da ne pos­to­ji ni mi­ni­mum spre­mnos­ti Vla­de RS i Srpske pra­vo­sla­vne crkve da se ona iz­mjes­ti. To je sve is­pro­gra­mi­ra­no u ovom di­je­lu BiH, jer je ri­ječ o spre­zi pri­vre­de, vlas­ti, vje­re, a svim tim, na­ ža­lost, uprav­lja epis­kop zvor­ni­čko-tu­zlan­ski, Va­si­li­je Ka­ča­ven­da".



Ovo je za "San" us­tvrdio El­vir efen­di­ja Ho­džić, gla­vni imam Me­džli­sa Islam­ske za­je­dni­ce u Bra­tun­cu, do­da­ju­ći da je rje­ša­va­nje pro­ble­ma od po­čet­ka išlo na­opa­ko.

- Na­na Fa­ta je ima­la advo­ka­ta Ab­du­la­ha Aga­no­vi­ća, ko­ji je ne­što ra­dio, ali ni­šta ni­je ura­dio. Ra­di se o to­me da SPC že­li da uđe u su­kob sa na­ma. Non-stop nas pro­zi­va i že­li od to­ga da na­pra­vi me­đu­re­li­gij­ski su­kob... On­da su Boš­nja­ci shva­ti­li da Fa­ti tre­ba "ja­či" advo­kat i on­da joj pre­dlo­že Fa­hri­ju Kar­ki­na. Zna­te, advo­kat kao advo­kat, že­li da ri­je­ši spor i njih ne za­ni­ma ni­šta dru­go. Na­je­dnom, Kar­kin odla­zi i do­go­va­ra ne­što sa Mi­lo­ra­dom Do­di­kom, pred­sje­dni­kom Vla­de RS da se crkva di­slo­ci­ra iz avli­je na­ne Fa­te - ka­že efen­di­ja Ho­džić.

Ka­sni­je sa­zna­je­mo, ka­že on, da je 185 hi­lja­da KM pre­ba­če­no Ka­ča­ven­di na epar­hi­ju i da je taj slu­čaj po pi­ta­nju Vla­de RS ri­je­šen.

- Pre­ko pu­ta na­ni­ne avli­je pos­to­ji tržni cen­tar ko­ji ku­pu­je fir­ma "Al­fa G", a za­poš­lja­va­ju čak i je­dnog Boš­nja­ka. Na kra­ju se ispos­ta­vi­lo da je to, za­pra­vo, ku­pi­la SPC, ko­ja že­li to da sru­ši i da crkvu sa­mo pre­ba­ci pre­ko ogra­de iz avli­je - ka­že Ho­džić.

A u ci­je­loj toj pri­či, upo­zo­ra­va naš sa­go­vor­nik, pos­to­ji je­dan ve­li­ki pro­blem.

- Na­ime, ci­je­lo Ko­nje­vić-Po­lje je spe­ci­fi­kum po pi­ta­nju va­ku­fa, to je, za­pra­vo, po­ro­di­čni va­kuf. To zna­či da se ne mo­že ni­kad je­dan kroz je­dan pre­ves­ti na ne­ko­ga. Osim to­ga, lju­di či­ja je to ze­mlja su u Aus­tra­li­ji, Ame­ri­ci, No­vom Ze­lan­du... SPC i Vla­da RS mo­le Bo­ga da se to ne ri­je­ši i mi­slim da se taj spor ni­kad ne­će ri­je­ši­ti - is­kren je efen­di­ja Ho­džić.

S dru­ge stra­ne, Jo­vo Tu­ra­nja­nin, di­re­ktor Se­kre­ta­ri­ja­ta za vje­re u Vla­di RS, sa­mo nam je po­no­vio to da je Vla­da RS pro­šle go­di­ne odo­bri­la sred­stva da se crkva iz­mjes­ti.

- Ubrzo se do­šlo do lo­ka­ci­je u Ko­nje­vić-Po­lju, me­đu­tim, ispos­ta­vi­lo se da taj pros­tor ni­je pri­hva­tljiv i on­da je sve sta­lo. Imam ne­ke in­fro­ma­ci­je da će crkva brzo bi­ti iz­mje­šte­na - re­kao je Tu­ra­nja­nin za "San" ne ot­kri­va­ju­ći ka­ko i na ko­ji na­čin.

Pre­ba­ci­va­nje lop­ti­ce

El­vir efen­di­ja Ho­džić ka­že da Vla­da Tu­zlan­skog kan­to­na ni­ka­da ni­je po­ka­za­la in­te­res da se pro­blem ri­je­ši po mo­de­lu ko­ji je is­ko­ri­šten za iz­mje­šta­nje crkve u Di­vi­ču. On sma­tra da na­čel­nik op­šti­ne mo­že dos­ta to­ga ura­di­ti, ali da se to na­mjer­no pre­ba­cu­je na vi­še or­ga­ne, pa on­da vra­ća na ni­že...

(SAN)

---

Majka, miniraj, navikli su na djela sa nepoznatim izvršiocwm! 

Тузла: Оскрнављен Саборни храм Успења Пресвете Богородице

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије рекао је да то сигурно није могао да уради истински вјерник, ма којој вјери да припада, јер истински вјерник има љубави у себи.






"Свака вјера, на себи својествен начин, учи љубави према другим људима, учи поштовању различитости других вјера", додао је епсикоп Василије и нагласио да је ово дјело људи који на погрешан начин схватају своју вјеру.

Уредник Иформативне службе епархије зворничко-тузланаске Марко Данојловић нагласио је да у низу немилих догађаја који се дешавају Српској православној цркви и црквеној имовини епархије зворничко-тузланске у федералном дијелу БиХ може да се дода и овај посљедњи на Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли, која, осим историјског, има веома велики духовни значај за православне вјернике.

"Епархија зворничко-тузланска поводом овог скрнављења није издала никакво саопштење из разлога што досадашњи апели и молбе нису дали никаквог конкретног резултата", рекао је Данојловић.

Он је нагласио да је посљедње скрнављење Саборног храма једноставно посљедица начина размишљања и схватања живота у Федерацији БиХ (ФБиХ).

"Овдје није у питању представљање неке толеранције и суживота, како неки воле да то називају, мада више волим да кажем искрене и праве људске љубави, него је овдје у питању начин размишљања и схватања, боље рећи несхватања свега онога што припада већинској религијској заједници у ФБиХ", сматра Данојловић.

Данојловић је нагласио да се на оваква дешавања не наилази у Републици Српској, за разлику од федералног дијела БиХ, "гдје нас скоро сваки мјесец непријатно изненаде оваквим немилим догађајем".

"Послије овога, и низа других сличних претходних догађаја, можемо поставити питање самима себи, а посебно страдалном српском народу у ФБиХ, каква је ово порука - да ли је охрабрујућа свима онима који би жељели да се врате у мјеста у којима су живјели прије 1992. године", рекао је Данојловић.

Он је нагласио да српски народ и Српска православна црква немају ништа од тога да ли су починиоци ухваћени или нису и да је далеко битније сазнање да је ово начин размишљања и схватања који се и те како одомаћио у федералном дијелу БиХ.

(RTRS)




[Edited by cupo on 23-10-2008 at 00:38 GMT]

[Edited by hurija on 21-10-2008 at 10:03 GMT]

citat:

---

Poznato je da se unutar Crkve vodi borba za mjesto patrijarha između dviju struja. Jedna je jaka bosanska struja na čelu s episkopom zvorničko-tuzlanskim Vasilijem Kačavendom. Drugu pak struju predvodi metropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Pristaše Amfilohija se zalažu za uvođenje novosti jer smatraju da Crkva nije u stanju rješavati kosovsko pitanje, dok drugi naglašavaju da se državna i crkvena pitanja isprepliću.

---

06.11.2008.

Prijem u Općini Tuzla

citat:

---

Lazar Manojlović - Pravednik svijeta

Danas je u Općini Tuzla organizovan prijem za Lazara Manojlovića koji je ove godine proglašen Pravednikom svijeta kao priznanjem za hrabra i humana djela koja je činio za vrijeme rata u BiH.

Lazar Manojlović, prosvjetni radnik, novinar i publicista, dobitnik nagrade za građansku hrabrost „Duško Kondor“, proglašen je Pravednikom svijeta u Padovi (Italija). Ceremonija proglašenja održana je 5. oktobra i tom prilikom uručen mu je pečat grada Padove, te u njegovu čast posađeno drvo masline u "Parku pravednika svijeta" (Giardino dei Giusti del Mondo) kao simbol sjećanja na hrabra i humana djela koja je činio za vrijeme rata od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini.

S ciljem promovisanja kulture mira, poštivanja ljudskih prava i ljudskog digniteta, a pod pokroviteljstvom Republike Italije, grad Padova osnovao je "Park pravednika svijeta" kao mjesto gdje će se čuvati sjećanja na hrabre ljude koji su se suprostavili genocidu.

Lazar Manojlovic


Pored Lazara Manojlovića titulu Pravednika dobili su Armin Theophil Wagner, Giacomo Gorini i Ayse Nur Zarakolu (Armenija), zatim Varlo Angela, Placido Cortese, Giovanni Palatucci i Giorgio Perlasce (Holokaust), te Pierantonio Costa u Jacquline Mukansonera (Ruanda).

U parku Pravednika svaki dobitnik ovog laskavog priznanja ima svoj stub na kojem je ugravirano njegovo ime, a pored posađeno drvo. Pravilo je da se radi o vrsti drveta koja cvjeta, raste i rađa, a uz stub Lazara Manojlovića posađena je maslina. Biti Pravednik znači da se radi o osobi koja se zalagala na konkretan način kako bi spasila život progonjenima, ili je intervenisala u uslovima očigledne i vladajuće nepravde, a u korist istine.

Lazar Manojlović se zaista zalagao na konkretan način. Prije rata se iz Tuzle, u kojoj je kao prosvjetni radnik ispratio mnoge generacije, vratio u Bijeljinu gdje ga rat zatiče kao direktora OŠ "Radojka Lakić". Problemi za Manojlovića počeli su odmah jer nije trpio diktat politike. Karadžićev SDS je ubrzo u škole uveo vjeronauku i sveštenike ali Manojlović se tome suprostavio govoreći da treba uvesti istoriju i sociologiju religija te osporavajući popovima pravo da školu tretiraju kao crkvenu svojinu. Cijeli grad je pričao o tome, a pravi skandal je izbio kada je Lazar Manojlović odbio zahtjev da se školi promijeni ime u "Sveti Sava". Ubrzo u Bijeljinu stižu uniformisani ljudi iz Srbije koju uz pomoć domaćih saradnika ubijaju ljude na ulicama, kućama, da ih odvode u logore. Progoni, pljačke i nasilje su bili svakodnevni i tada Lazar Manojović počinje da piše istinu, štitio je učenike i njihove roditelje, pomagao je ljudima koliko je mogao i iznosio javno ono što drugi nisu mogli ni smjeli. Logoraši su svjedočili o poštenom i hrabrom Manojloviću koji je izvlačio čitave grupe ljudi iz Batkovića uz obrazloženje da će raditi na renoviranju škole. Pomogao je mnogima da izađu iz pakla rata i ostao jedan od onih ljudi zbog kojih se ne mogu cijeli narodi smatrati zločinačkim.

Vasilije Kačavedna proglasio ga je najvećim zločincem i izdajnikom srpskog naroda. Zbog svog pisanja brutalno je otjeran sa radnog mjesta i izbačen na ulicu. Ostao je živ i evo dobio priznanje Pravednik svijeta a on to zaista jeste. Kaže da se ne smije već dugo godina jer ne može se smijati dok oko njega ima nepravde i nesreće. Za sebe kaže da se ne smatra hrabrim već više poštenim.

Nada Mladina, predsjedavajuća Općinskog vijeća Tuzla i načelnik Općine Tuzla Jasmin Imamović, čestitali su danas od srca Lazaru Manojloviću. Vijest da je neko iz Bosne i Hercegovine postao Pravednik svijeta bila je vijest za mnoge zemlje, među njima i Hrvatsku i Srbiju samo je zataškana u Republici Srpskoj gdje se o tome nije pojavilo ni jedno jedino slovo.

(Tuzlarije.net)

---