NIN
Nivo: Guest
IP: Maskiran
|
Re: BIOLOGIJA - EVOLUCIJA
Ljudi još evoluiraju. I to brzo
Brzina ljudske evolucije se strahovito poveæava od kada su prije 40.000 godina naši preci poèeli 'zauzimati' Europu, Aziju i Afriku. A širenjem poljoprivrede ubrzala se èak 100 puta.
Prouèavanjem više od 3 milijuna varijanti DNK kod 269 ljudi, znanstvenici su identificirali oko 1800 gena koji su "usvojeni" u relativno novije vrijeme zbog toga jer daju neke evolucijske koristi. Sve do nedavno antropolozi su vjerovali da je evolucijski pritisak kod ljudi usporio nakon prelaska na stabilniji zemljoradnièki život. No, posljednjih su godina shvatili da je istina upravo suprotna – bolesti su pustošile društva u kojima su velike skupine ljudi živjele vrlo drugo vremena. Prema nedavno objavljenoj studiji, "novije" genetske promjene èine oko 7% ljudskog genoma. "Prednosti svih, osim stotinjak gena, i dalje su nepoznanica", kaže antropolog John Hawks sa Sveuèilišta Wisconsin-Madison, koji je vodio studiju.
No, ono što su uspjeli ustanoviti jest da su infektivne bolesti i prelazak na novu prehranu glavni razlog vrlo brzog širenja nekih gena kroz populaciju. "Kad ne bi postojalo nepodudaranje izmeðu populacije i okoliša, ne bi bilo nikakve selekcije", kaže Hawks. "Promjena prehrambenih navika i promjene uslijed bolesti su okolnosti u kojima se dogaða selekcija". Jedan od najslavnijih primjera takvih promjena je širenje gena koji odraslima omoguæava probavljanje mlijeka. Iako su djeca mogla probavljati mlijeko, odrastanjem su razvijala netoleranciju na laktozu. No, nakon što su se krave i koze postale domaæe životinje u Europi i nakon što su se jakovi i konji udomaæili u Aziji, odrasli koji su imali mutaciju gena koja im je omoguæila da probavljaju mlijeko, stekli su nutritivnu prednost pred onim koji tu mutaciju nisu imali. "Kao rezultat, porasla je vjerojatnost da æe imati zdravo potomstvo, što je dodatno ubrzalo širenje te mutacije", kaže Hawks.
Isti mehanizam je odgovoran za genetsku otpornost prema malariji kod Afrikanaca – koji žive u podruèju gdje ima komaraca koji prenose bolest – dok Europejci ili Azijati tu mutaciju nemaju. Veæinu genetskih promjena koje su znanstvenici identificirali postoje samo kod jedne ili samo kod druge geografske skupine. Rase, kakve danas poznajemo, nisu postojale sve do prije 20.000 godina, kad su se razvili geni za pigmentaciju kože. "Bljeða koža omoguæila je ljudima u sjevernim geografskim širinama da apsorbiraju više sunèevog svjetla kako bi poveæali proizvodnju vitamina D", kaže Hawks.
"Širenjem populacije u novi okoliš, izazovi novog okoliša s kojima su se morali nositi postajali su drugaèiji", kaže Noah Rosenberg, genetièar sa Sveuèilišta Michigan, koji nije sudjelovao u istraživanju. "Zato stoji èinjenica da se u razlièitim krajevima svijeta pojavljuju razlièiti geni koji su prošli prirodnu selekciju", kaže. Hawks i njegovi kolege sa Sveuèilišta Irvine i Sveuèilišta Utah te bio-tech tvrtke Affymetrix, prouèavali su genetièke podatke koje je skupio Meðunarodni HapMap konzorcij, u kojem su katalogozirane razlike od jednog slova izmeðu 3 milijarde slova ljudskog DNK kod ljudi nigerijskog, japanskog, kineskog i europskog porijekla. Istraživaèi su tražili duge trake DNK koji su identiène kod mnogih ljudi, kako bi mogli uoèiti gene koji su široko rasprostranjeni, a koji su se pojavili relativno nedavno, prije nego su se mogle uoèiti nasumiène mutacije kod pojedinaca. "Otkrili su da je s rastom populacije ljudski gen brže evoluirao. To je zato jer je više ljudi stvaralo više moguænosti za pojavu korisne mutacije", kaže Hawks. U zadnjih 5 do 10 tisuæa godina, kad je poljoprivreda mogla hraniti velika društva, brzina evolucijskih promjena narasla je više od 100 puta, navodi se u zakljuèku studije.
"Meðu genima koji su najbrže evoluirali su i oni povezani s razvojem mozga, ali istraživaèi nisu sigurni što ih je uèinilo tako poželjnima", kaže Hawks. Zagonetkama tu nije kraj. "Prije 10.000 godina nitko nije imao plave oèi. Zbog èega plavooki ljudi imaju 5% prednosti u reprodukciji u odnosu na ljude druge boje oèiju? Nemam pojma", priznao je Hawks.
Net.hr
17.09.2009.
|
|
19-09-2009 at 20:48 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
ANABELA
Nivo: Forumski doajen
Registriran(a): 30-07-2007
Lokacija: na kraju svijeta
Odgovori: 3827
IP: Maskiran
  
|
Re: BIOLOGIJA - EVOLUCIJA
Nicija nije do zore dogorjela....
Dokazano je da nismo postali od majmuna...nema evolucije!!!
DARVINOVA TEORIJA EVOLUCIJE,
LAŽ KOJA TRAJE ...
AKO JE ÈOVEK NASTAO OD MAJMUNA,
ZAŠTO SU DANAŠNJI MAJMUNI
ODBILI DA POSTANU LJUDI ?
Svi smo uèili u školi da je èovek postao od majmuna i samo od majmuna.To je vremenom postala svojevrsna dogma koja ne trpi bilo kakvo protivljenje. Nedavno se pojavila i jedna teorija iz oblasti evolucije koja govori da su današnje kokoške nastale od dinosaurusa?! Neverovatno na šta su sve spremni da bi odbranili teoriju evolucije, ali ...
Nauènici koji su godinama usavršavali Darvinovu teoriju, pronalazili navodno karike koje nedostaju, pisali brdo knjiga na tu temu i zaraðivali gomile para na njima, jednostavno ne dozvoljavaju bilo kakvu sumnju u njihove tvrdnje i naravno u Darvinovu teoriju. Meðutim, dokazi protiv Darvina, danas ih sve više pritiskaju.
Pre par godina, jedna naša ministarka pokušala je da obrazovanju u Srbiji predoèi istinu o Darvinovoj teoriji evolucije. Meðutim, desilo se da je bukvalno stavljena na strub srama. Osudili su je oni koji su o Darvinu èuli samo u petom razredu osnovne škole. Danas deca i dalje slušaju prièu o majmunima...
Kada je Èarls Darvin u pitanju i njegov naèin razmišljanja, predoèiæu vam pre svega jednu èinjenicu za koju ne verujem da ste znali:
Prema Èarlsu Darvinu, jedan od razloga što ljudi nisu tako dlakavi kao majmuni je u tome što je muškarac pokazivao veæu naklonost prema glatkoj koži žene !?
Veæina nauènika prihvata evoluciju ne kao teoriju, veæ kao ustanovljenu èinjenicu. Kenet Hsu u èasopisu 'Sedimentarna petrologija' kaže:'... Darvinizam sadrži opake laži; on nije prirodan zakon formulisan na osnovu èinjeniènih dokaza, veæ jedna dogma koja odražava preovlaðujuæu društvenu filozofiju 19. veka.' Èuveni švedski biolog Soren Levtrup je napisao: 'Verujem da æe jednog dana darvinovski mit biti tretiran kao najveæa obmana u istoriji nauke'.
Meðutim, po reèima filozofa Toma Betela:' Evolucija je možda najrevnosnije èuvana dogma amerièke javne filozofije. Mnogi zlatni standardi su napušteni, ali darvinizam æe biti branjen do poslednjeg daha'. Zašto je veæina nauènika prihvatila teoriju evolucije? Jesu li njeni dokazi tako ubedljivi? Videæe se da nisu. Sa druge strane, da li je moguæe da tako mnogo nauènika nije u pravu. Odgovor je - DA. Setite se samo Galileja ili Pastera, koji su dokazali da nije taèno ono u šta je verovao ceo svet njihovog doba - da je Zemlja u središtu univerzuma, odnosno da muve i pacovi nastaju od materije u raspadanju. Nauènik D.Votson je u èasopisu 'Priroda' izjavio da je evolucija 'jedina univerzalno prihvaæena teorija, ne zato što je mogu potvrditi logièki dokazi, veæ zato što joj je jedina alternativa Božje stvaranje, koje je naravno velikom broju ljudi neverovatno'.
Èuveni britanski evolucionista Le Gros Klark kaže:'Da se evolucija stvarno desila, može se nauèno dokazati samo otkriæem fosilizovanih ostataka reprezentativnih uzoraka pretpostavljenih prelaznih tipova.Kljuèni dokaz za evoluciju moraju omoguæiti paleontolozi, èiji je posao da prouèavaju fosilni zapis.Meðutim, da bi evolucijom nastali milioni postojeæih i izumrlih biljnih i životinjskih vrsta, bilo je potrebno desetak miliona paralelnih evolucija, a svaka od njih bi imala milione stepenika.Svaki od njih bi morao da ima hiljade ili milione predstavnika - svaka vrsta je morala na svakom stepenu 'evolucije' imeti mnoge predstavnike, kao što i danas postoje, na primer, milioni miševa, a ne samo nekoliko njih.Tako bi sasvim formirane biljke ili životinje bile samo mali procenat ukupne populacije koju je imala svaka zasebna evolucija.Meðutim, do danas su naðeni milioni fosila, oko 250.000 vrsta, a svi su sasvim formirane biljke i životinje.To je taèno ono što predviða model stvaranja po kojem su sva živa biæa nastala sasvim formirana.
Evolucionisti èesto navode kao dokaz za evoluciju sluèaj 'biberastog moljca' (Biston betularia).Populacija ovog leptira koji živi na svetlom drveæu, poèela je da tamni kako se odvijala industrijska revolucija, tako da je postala skoro sasvim crna.Meðutim, ispostavilo se da ta vrsta nije potamnela evolutivno, veæ prosto zato što su tamni, melanièni primerci, koji su uvek postojali, bili manje upadljivi na drveæu potamnelom od industrijskih gasova, pa su ih ptice manje hvatale.To je razlog zbog kojeg se se crni leptirovi namnožili više od belih.Enciklopedija Internešenal Vajldlajf proglasila je ovaj sluèaj za 'najupadljiviju evolutivnu promenu kojoj je èovek ikada bio svedok'.Ako je to najbolji dokaz za evoluciju, onda zaista evolucija nije uopte imala ljudskih svedoka, jer ovo uopšte nije bila evolucija.
Prema teoriji evolucije, najprostiji oblici života, nastali su stvaranjem aminokiselina, koje su se igrom sluèaja poreðale u lanac i obrazovale proteine.Meðutim, najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima približno stotinak aminokiselina.U takvom rasporedu, samo jedan jedini raspored daje život dok ostali ne, a d se sto aminokiselina tako poreða šansa je jedan prema jedinici iza koje sledi još 158 nula!Prema astrofizièarima, bilo koji dogaðaj sa verovatnoæom manjom od one koja iza pomenute jedinice sadrži više od 110 nula, i sam je ravan nuli, barem u ovom našem nama poznatom univerzumu.Biolog Edvard Konklin objasnio je slikovito takvu neverovatnoæu sledeæim uporeðenjem: 'Verovatnoæa da je život nastao sluèajem može se uporediti sa verovatnoæom da æe rezultat ekspozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje reènika koji se u njoj štampa'.
Drugi dokaz protiv evolucije predstavljaju fosili.Èasopis 'Arizona dejli star' doneo je fotografiju uginule krave koja se raspada u pustinji.Uz komentar da od nje uskoro neæe ništa ostati osim ošteæenog skeleta, a nauènici prièaju da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna kolièina prašine, blata ili nanosa koji æe prekriti životinju.Ali, fosili su pronalaženi gotovo netaknuti, sa svim unutrašnjim organima, kožom i naborima na njoj, školjke sa oèuvanim mišiæima, iako bi u toku fosilizacije usled hemijskog procesa oni morali da istrule.Evolucionisti ovaj problem nisu rešili, dok pristalice stvaranja misle da je došlo do velike katastrofe, opšteg potopa, koji je jedino mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne kolièine blata i mulja na uginule životinje.Ali to nije jedino pitanje na koje Darvinisti ne mogu da odgovore.
Kada su u pitanju geološki slojevi, po nekoj logici, oni slede jedan drugog po starosti odozdo naviše, ali nije uvek tako!?Postoje brojni lokaliteti širom sveta gde su navodno stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da su vertikalno iznad 'mlaðih' slojeva.Meðutim prava komedija nastaje kada se pronaðe živ i zdrav primerak zablude evolucionista.Gušter Tuatara izumro je pre 135 miliona godina, bar tako su tvrdili evolucionisti pošto nije pronaðen nijedan njegov mlaði fosilni ostatak.Ali bruka se dogodila kada je nedavno na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda Tuatara pronaðen živ i zdrav! Gde su fosilni ostaci ovog guštera u poslednjih 135 miliona godina?
Na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza u Teksasu, velika poplava 1900. godine sprala je naslage mulja i otkrila kreènjaèki sloj ispod, star 120 miliona godina.U njemu su blizu jedno drugom, pronaðeni otisci ljudskih stopala i nogu dinosaurusa! Jedan od evolucionista odmah je ponudio 'logièno' objašnjenje; 'da je stena jednom bila meka, pa je tuda prošao dinosaurus, zatim se skamenila, a nakon 60 miliona godina, ona je iz nekog razloga ponovo smekšala, pa je onda tuda prošao èovek'!? Da li je iko ikada èuo ovakvo nešto? Na pitanje zbog èega u tom ponovnom razmekšavanju stene tragovi dinosaurusa nisu nestali, pametni evolucionista je samo slegnuo ramenima.Ali, da bi stvar bila još zanimljivija, biljni ostaci u tom sloju kreènjaka ispitani pomoæu ugljenikovog izotopa C-14, pokazali su starost izmeðu 38.000 i 39.000 godina, što nameæe zakljuèak da ni otisci èoveka ali ni dinosaurusa ne mogu biti stariji od toga!
Kreacionisti veruju da je starost zemlje mnogo manja, nego što to tvrde evolucionisti, a da se veæina geološki važnih formacija Zemlje može objasniti samo velikim biblijskim Potopom, kao na primer Tinetanski plato, Karu grupa u Africi sa oko 800 milijardi kièmenjaèkih fosila, 'miocenske' naslage u Kaliforniji sa oko milijardu fosiliziranih haringi na podruèju od samo deset kvadratnih kilometara! Potop je doskora bio generalno prihvaæen.Sve do oko 1800. godine geologija na Oksfordu, Kembridžu i drugim univerzitetima zasnivala se na Potopu, a tada se pojavio darvinizam i potreba da mu se geologija prilagodi.
Evolucionisti su uzeli za starost Zemlje 4,4 milijarde godina i to prosto zato što misle da je to bio period dovoljno dug za evoluciju.Ali, drugi egzaktni metodi ukazuju na starost Zemlje od samo desetak hiljada godina!
Meðutim, treba znati da nema direktnog metoda odreðivanja starosti bilo kakve stene.Mada postoje vrlo taène metode za odreðivanje današnjih razmera uran-olovo, torijum-olovo, kalijum-argon i drugih izotopskih odnosa u stenama - nema, naravno direktne metode za procenjivanje poèetnih odnosa tih izotopa u stenama kad su se one tek formirale.Radiohronolozi moraju pribeæi indirektnim metodama, koje ukljuèuju izvesne baziène pretpostavke, koje takoðe uvek podrazumevaju milione ili milijarde godina.Meðutim, noviji autori uveliko osporavaju te metode i ukazuju na druge pouzdane metode datiranja koji potvrðuju vrlo malu starost Zemlje.
SKRIVANJE MIOCENSKOG ÈOVEKA
U podzemlju Britanskog prirodnjaèkog muzeja nalazi se jedan fosil ljudskog skeleta, iskopan iz depozita na Grande Teri, delu karipskog ostrva Gvadalupa. On još leži èvrsto uglavljen u bloku kreènjaka teškom dve tone, koji je èvršæi od mermera za statue. Uglavio se tu dok je taj kreènjak još bio teèan, a njegovo pokopavanje bilo je iznenadno, izazvano nekom katastrofom, èemu su dokaz sklop kostiju i visoki organski sadržaj stene neposredno oko njega. Telo se još nije bilo raspalo kad je poèelo njegovo zatrpavanje, što znaèi da su te kosti iste starosti kao i stena. Ništa tu ne bi bilo neobièno da moderna geologija nije odredila da ta stena potièe iz miocena, perioda od pre 12 - 25 miliona godina, kad, po teoriji evolucije, na Zemlji ne samo da nije bilo ljudi, veæ ni njihovih navodnih majmunolikih predaka!
I to nipošto nije usamljen primer. Svugde se uèi, i smatra se nauènom èinjenicom da je èovek evuluirao od neke vrste èovekolikog majmuna u toku poslednjih milion godina. Koriste se razne karte i dijagrami koji ukazuju na stepene takve evolucije. Ne govori se, meðutim, o mnogobrojnim nalazima fosilizovanih ljudskih skeleta u geološkim slojevima koji se smatraju milionima godina starijim od onih u kojima se nalaze èovekovi navodni preci. Spomenuæemo samo ljudske ostatke i do 200 miliona godina stare - kod Geli Hila, Ipsvièa i Svanskomba u Engleskoj, u Kastenedolou i Olmou u Italiji, Abevilu, Fonteševadu i Klišiju u Francuskoj, Kanjeri u Južnoj Africi, Keiloru u Australiji i Naèezu u SAD, zatim fosilizovane ljudske tragove iz perioda kembrija (pre 570 miliona godina), karbona (345 miliona godina) i jure (195 miliona godina) ..., kao i razna ljudska oruða iz tih perioda.
Zanimljiv aspekt ovog nalaza sa Gvadalupe je to što je on bio izložen javno kao kuriozitet još 1812. godine, ali kad je jednom darvinizam preovladao u nauènom svetu, on je prosto - sakriven. Prvi koji je do njega uspeo da dopre bio je antropolog Bil Kuper i to tek 1983. godine, koji je zatim o njemu napisao raspravu 'Miocenski èovek'. Razlog tog skrivanja je jasan. Ovakvim nalazima dovode se u pitanje teorije i karijere uèenih autoriteta, tako da je jednostavno došlo do medijske blokade - a ta blokada traje sve do danas. Mnogo je nauènika koji su gubili posao i èiji se radovi ne mogu objaviti ni u jednom 'ozbiljnom' nauènom èasopisu jer se njihovi nalazi ne uklapaju u zvaniène teorije o poreklu kosmosa i èoveka. Spomenimo samo dr Djuena Giša, koji je na osnovu fosilnih nalaza utvrdio da evolucije nije nikad ni bilo, zatim dr Roberta Džentrija, koji je dokazao, na osnovu radijacije u granitu, da je Zemlja stvorena za vrlo kratko vreme, i astronoma Haltona Erpa koji je dokazao da se svemir ne širi i da nije nastao Big bengom, velikom eksplozijom, odnosno da takozvani Doplerov efekat treba tumaèiti drugaèije - posle èega mu je uskraæeno korišæenje opservatorije Palomar u Americi!
Iz istih razloga skrivana je i istina o nalazu sa Gvadalupe. Poslednji nauèni spis koji spominje ljudske ostatke u tim depozitima objavio je istraživaè Spenser još 1901. godine. Od tada o njima nema ni reèi, jer taj nalaz podrazumeva da je ili metod procene starosti slojeva Zemlje sasvim pogrešan, ili je fosilni èovek daleko stariji od svog pretpostavljenog pretka, što je, naravno, sa aspekta evolucije apsurdno.
Veæina današnjih nauènika rešava ovakve probleme oprobanim sistemom: evolucija je neosporna, a ako se èinjenice u nju ne uklapaju - tim gore po èinjenice!
LAŽNI ARHEOPTERIKS
Pre 25 godina desilo se nešto o èemu se danas malo prièa.Britanski fizièar Fred Hojl izjavio je da je jedan od najèuvenijih fosila na svetu - najverovatnije falsifikat.Radi se o fosilu poznatom kao arheopteriks (Archaeopteryx) koji je smešten u Prirodnjaèkom muzeju u Londonu i sadrži kostur prastarog gmizavca, ukrašen lepo oèuvanim perjem.Inaèe, ovo stvorenje je ponos evolucionista, i po njima, ono zajedno sa svojom sabraæom po ostalim muzejima, upeèatljivo pokazuje evolutivni prelaz od gmizavaca prema pticama.Ova izjava Freda Hojla ima i svoju nauènu pozadinu.Vršene su višemeseène analize u kojima su sa njim saraðivali i fizièari Èandra Vikramasing iz Kardifa i Li Spetner, konsultant za elektronske sisteme u Rehovatu u Izraelu..Oni su utvrdili da je još 1860. godine jedan dovitljivi Bavarac jednostavno dodao perje na dva originalna fosila gmizavaca.Ovi se falsifikati nalaze u Londonu i Berlinu.Ova tri fizièara objavili su i sliku londonskog fosila, tvrdeæi da se na njima jasno vide intervencije falsifikatora.(Na slici je londonski primerak).
Li Spetner je prvi posumljao u fosili kada je negde proèitao da dva fosila sa najuoèljivijim perjem potièu iz kolekcije bavarskog doktora Karla Haberlajna.Spetner i njegove kolege fizièari su došli do zakljuèka da je Haberlajn izdubio prostor oko dva fosilna ostatka gmizavaca nalik dinosauru i to mesto popunio matricom od cementa.Zatim je u tu smesu utisnuo kokošije ili slièno perje, kako bi dobio željeni otisak.Otkriveni su i znaci falsifikatorskog rada: fini zrnasti supstrat ispod perja i grudvice sliène žvakaæoj gumi, koje bi mogle da budu ostaci cementa.Kako kaže Hojl: ' Otkrivene su i druge anomalije koje bi odmah uoèio svaki fizièar'.
Fosil je prelomljen na pola.Otisak ovog stvorenja se reflektuje i na drugoj ploèi, koja je saèuvana kada je stena sa fosilom prelomljena.Hojl i saradnici primetili su ulegnuæa i izboèine koji se ne ogledaju jednako perfektno na drugoj ploèi.Na kraju su ukazali i na dvostruke otiske perja koje su otkrili na nekoliko mesta.
Trojica fizièara imala je iduju da skine deliæ sloja sa krila fosila i podvrgne ga hemijskim testovima kako bi eventualno otkrili tragove gumarabike ili nekog sliènog materijala novijeg datuma.Naravno, èelnici Prirodnjaèkog muzeja nisu dali da se 'uznemirava' jedan od najznaèajnijih fosila u svetu.
GDE JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE ?
Otkriæe koje je izazvalo najviše interesovanja u naše dane naèinili su supružnici Liki 1960. godine.Oni su godinama tražili ostatke praistorijskog èoveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospoða Liki spazila nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajuæi na tom mestu pronašli su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teško ošteæena.Lice je bilo dugaèko, a èelo se spoštalo neposredno iza oènih arkada.Lice je bilo majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su podseæali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus africanus, èovek iz istoène afrike.Iznenaðenje je izazvao rezultat kalijum-argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila pronaðena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao približnu starost materijala.Veæina antropologa smatrala je da se èovek pojavio na Zemlji pre najviše sto hiljada godina, a ova brojka od gotovo dva miliona godina poremetila je osetno hronologiju ljudske rase.
Dok su rasprave oko ovoga još trajale, nova otkriæa unela su dodatnu zbunjenost meðu antropologe.U Evropi su pronaðeni novi ostaci u slojevima ispod onih u kojima je naðen neandertalac, a pripadale su èoveku koji je bio mnogo bliži savremenom èoveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepašteni da su bili skloni negirati autentiènost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno nalazište bilo tako uverljivo da se više nije moglo proveravati.Peæina u Fontševadu u južnoj Francuskoj pokazivala je tipiène oznake prebivališta neandertalaca.Ispod tog sloja bio je kreènjaèki talog, a ispod njega, na dubini od oko dva metra, pronaðeno je mnogo životinjskih kosiju i dve ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i teški oèni lukovi neandertalca.Oruða pronaðena oko njih pripadala su periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su lobanje starije od neandertalskih.
U praktièno svim obeležjima lobanje iz Fontševada bile su jednake današnjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su živeli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase, veæ da je u stvari rezultat izroðavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu smo dobili situaciju da je bio 'èovek pre praèoveka'.
Problem porekla praèoveka nije bio ogranièen samo na Evropu.Kad je poznati istraživaè Diboa otišao na Javu 1890. godine, prvo njegovo otkriæe bila je takozvana Vadjak lobanja. Ona je bila tako savremena po svojim karakteristikama da je bila u potpunoj nesaglasnosti sa njegovim zamislima o izgledu preistorijskog èoveka i on ju je zanemario, ne dopuštajuæi nikome da je prouèi gotovo 30 godina. U meðuvremenu su naèinjeni slièni nalazi i problem je dostigao iste razmere kao i u Evropi.Kako je veliki broj tih lobanja bio stariji, ili bar jednako star kao pitekantropus, to je pretpostavka da se pitekantropus razvio od primitivnijih vrsta postala sve neodrživija.Tada je takoðe dokazano da su neki od australoida savremenog izgleda, (kako su nazivani preistorijski ljudi jugoistoène Azije) u bliskom srodstvu sa australskim uroðenicima.Smatralo se, naime, da su australski uroðenici savremeni ljudi neandertalskog tipa, ali su najnoviji radovi obezvredili to tvrðenje i pokazali da oni uopšte nisu neandertalci, mada imaju neke karakteristike koje podseæaju na tu vrstu praèoveka.
Istu zbrku izazvao je i sluèaj Australopithicena iz južne i istoène Afrike.Dva metra pod ispod Zinjantropusa pronaðene su kosti vilica, fragmenti lobanje, kljuènjaèe, rebara i stopala.Najèudnije kod tih kostiju je to što su potpuno sliène kostima savremenog èoveka, a ipak se nalaze nekoliko metara ispod ostataka èoveka za kojeg se smatralo da je najraniji primerak ljudske vrste. Odkud èovek pre praèoveka?
Dalju zabunu u ovom sluèaju izazvao je rezultat kalijum-argon testa koji je jednom sloju bazalta u podruèju Zinjantropusa dao starost od milion i trista hiljada godina, a drugom èetiri miliona - što èini razliku od dva miliona i setamsto hiljada godina za materijal iz iste vulkanse nakupine.Godine 1969. jedna nauèna ekspedicija pronašla je kod jezera Rudolf u Etiopiji izvestan broj zuba i dve donje vilice australopiteka u sedimentima èija je starost procenjena na èetiri miliona godina.Zapanji se èovek kad vidi šta se sve ne traži od njega da veruje!
Odlièan primer tome je i Pitdaunski èovek, koji je zaluðivao struènjake za ljudsku evoluciju preko èetrdeset godina, a bio je namerna prevara.Rekonstruisan je na osnovu jednog jedinog zuba za koji se na kraju, ispostavilo da je svinjski!
Engleski nauènik Vilfrid E.Legros Klark, priznak tako jedan od vodeæih anatomskih autoriteta u svetu, mnogo je pisao o tim primercima èovekove vrste.U èlanku 'Èovek' koji je objavljen u Britanskoj enciklopediji 1966. godine, on tvrdi da se karakteristike koje pokazuju lobanje južnoafrièkih praljudi nikada ne mogu naæi kod majmuna.Nijedna od karliènih kostiju nije slièna majmunskim, veæ je jasno hominidna, to jest pripada èoveku.Ostaci južnoafrièkog praèoveka su u mnogo karakteristika razlièiti od ostataka majmuna, i što se tièe lobanje, a i zuba i kostiju udova.Oni nemaju isturenih oènjaka kao majmuni, veæ normalne ljudske zube.Oni se potpuno izdvajaju iz kruga savremenih majmuna i imaju karakteristike savremenih ljudi, iako su po rastu bili mnogo manji.
Pitekantropus i svi njegovi srodnici, isto tako kao i neandertalac, potuno su odbaèeni kao moguæi preci savremenog èoveka.Australopitekus, koji je tako slavodobitno istican kao rešenje problema postanka èoveka, sada je zbaèen sa prestola i diskreditovan.Što se više prouèavaju ostaci preistorijskog èoveka naðeni po celom svetu, dokazi da su postali od životinjskih predaka sve su slabiji i neuverljiviji.
Sa druge strane, ako se vratimo biblijskom izveštaju o raseljavanju ljudi sa Ararata i iz Vavilona, slika nam postaje sve jasnija i jasnija.Odlazeæi u svim smerovima sa Srednjeg istoka, èovek je proširio i svoju 'kulturu kamenog doba' po celom Starom svetu, brzo usvajao bolje metode pravljenja oruða, graðenja zaklona, gajenja žitarica i razvijanja stoèarstva.Varijacije koje su izazvale nastajanje tako razlièitih rasa kao što su bile neandertalska, pitekantropska i austalopiteèka potpuno su razumljive kad se uzmu u obzir razlièiti uslovi pod kojima je èovek živeo u razlièitim podruèjima.U veæem delu sveta te neprikladne mutacije su izumrle, a zamenili su ih ljudi boljih fizièkih osobina, iako su se u nekim podruèjima još održale u velikom broju, kao na primer u centralnoj Africi, na Novoj Gvineji i u Australiji.
Nauènik Cukerman kaže: 'Ako izuzmemo moguænost Stvaranja, onda je oèito èovek morao nastati iz jednog majmunolikog stvorenja, ali ako jeste, za to nema apsolutno nikakvog dokaza u fosilnom zapisu'.
Posle svega ovoga, èini se da bi trebalo ponovo pažljivo da se preispita ono èemu su nas uèili u školi, a što se sasvim lepo uklapalo u ateistièku teoriju evolucije, sve dok nije negirano upravo onim na što se najviše pozivalo - samom naukom.Izgleda da je vreme da priznamo da smo božanskog, a ne majmunskog porekla.
Ako ti je svejedno gdje si, onda se nisi izgubio...
|
|
24-11-2009 at 09:21 |
| Ukljuèi u odgovor
|
|
| Trenutno aktivni korisnici |
Aktivni gosti: 22
Skriveni clanovi: 0
Aktivni èlanovi: 0
Sretan roðendan: avaz, Bolt, diablo, Havaji, jasmin501, kokostz, krila, mahic, Miki333, mima15, nina_, njuso1981, Tina_23, ZuZu
|
| FORUM : Nauka : BIOLOGIJA - EVOLUCIJA |
  |
Pregled tema u posljednjih 24 sata
Pregled poruka u posljednjih 24 sata
(dva dana, sedam, 30 dana)
Pregled pisanja foruma�a u posljednjih 24 sata
|
