Igra boja u hrastovoj krošnji!

Na kraju akcije – iscijepana drva!

Planinarski dom „JAVORJE“ – popodne!!!


Sa "JAVORJA" - planinarski pozdrav: „VEDRO“!!!

IZVJEŠTAJ I FOTO: Cembauer Stevo-STIV

Sviđa mi se ovo što radite !Ove staze sam prošao nekoliko puta amaterski ali mogu opet sa vama !
Primate li mene u PD Konjuh ? 

Ako imaš dobru volju, voliš prirodu i druženje, onda si dobro došao i u PD "Konjuh" Tuzla i na "KONJUH"!!! Pogledaj i našu stranicu: www.pd-konjuh.com

KONJUH JEDNOG LIJEPOG JESENJEG DANA
NEDJELJA 07.11.2010.

Ovaj put stvarno nemam šta puno da napišem, niti sam nešto pretjerano slikao(fotoaparat sam zijanio na Magliću . Ali jednostavno odlučio sam da postavim nešto i sa Konjuha ovog vikenda i nastavim seriju jesenjih reportaža.

Auto ostavljamo na čaršiji(poznatom parkiralištu 20-tak minuta hoda od planinarskog doma Zobik, poznato još po izletnicima koji obavezno ostavljaju za sobom smeće). Odlučili smo krenuti na Barić (1010mnv) sjevero-zapadnim grebenom, ovaj greben nije markiran i koliko se dalo vidjet rijetko ko se uspinje njime, jer staze skoro da i nema. Na uspon krećemo u 9 sati Đapo, Semir i ja. Nakon kratkog uspona od oko 45 minuta uživamo u pogledu na greben Veljače i vrhove koji ostaju iza nas Ploča,Stožerac, Kalem, Zelenboj. Na putu prema Velikoj Zlaći srećemo grupu lovaca i malo nas je plašilo da ne otvore vatru na sve što se kreće tako da je bilo pametno pojuriti grebenom na vrh Barića
Na Bariću pravimo kraću pauzu i uz čaj koristimo priliku da uživamo u pogledu na suncem okupan Konjuh. Put nas dalje vodi samo u jednom pravcu, ka vrhu Konjuha. Pravimo kraću pauzu na Zidinama kako bi upili što više zelenila i sunca ali vjetar je počeo da divlja i dovlači oblake iz centralne Bosne. Krećemo žustrim tempom i već u 12 sati pravimo doručak na vrhu Konjuha. Skrenuo nam je pažnju helidrom pod kasarnom na samom vrhu Konjuha (šteta što nije bilo helikoptera).

(Helidrom)

Nakon odmora i obroka krećemo dalje.
Sasvim spontano odlučili smo se spustiti do vodopada pod Malim Konjuhom, iskreno ne znam kako se ovaj vodopad zove al predpostavljam da je Skok ili Skakavac kao i svaki vodopad u BiH .
Sa Konjuha krećemo ka Malom Konjuhu i odvajamo se na stazu koja vodi ka Javoriju, obilazimo oko vodopada i spuštamo se niz strmu padinu koja je definitivno bolja opcija od padine uz koju ćemo se penjati nazad na Mali Konjuh. Vodopad se sastoji iz dva dijela donji manji dio i gornji veći koji je, po nekoj slobodnoj procjeni, visok oko 20 metara. Vode na vodopadu i nije bilo, tekao je samo mali slap, tako da smo izabrali loše vrijeme za posjetu vodopadu, ali vrijedilo je i ovako je fascinantan.
Tako dobro skriven u gustoj šumi, bio bi odlična turistička atrakcija da se nalazi negdje kraj puta. Naravno uz pristojan protok vode .

(Donji dio vodopada sa svojih 8-10m visine)

(Gornji dio, mokra crna stijena, samo mogu zamislit kako izgleda kada je potpuno prekrivena vodom)

Nastavljamo dalje. Veoma strma padina je pred nama, odprilike nekih 75°. Trava je na svu sreću bila samo malo mokra tako da nije bilo klizanje nazad u potok .
Uspon vodi na Mali Konjuh.



(Đapo grabi prvi)

(Od kamenog dijela pa naviše nagib opada te se uspravljamo na dvije noge i nastavljamo ko ljudi