I samo još jedna zajebancija, slovenaca, na račun slovenaca. Jopet Buldožer.

Slovenija

Slovenija,
Zemlja mog sna,
Slovenija,
Zemlja obecana.
Slovenija,
Zemlja mog sna.

Ja sanjam cesto jedno mjesto,
Mjesto kakvog nema ni u snu,
Visoke gore sa pogledom na more,
A dole u dolini, gradici fini,
Fini gradici, u njima fini kafici,
U njima fini mladici, plesu po cijeli dan.

Slovenija,
Zemlja mog sna,
Slovenija,
Zemlja obecana.
Slovenija,
Zemlja mog sna.

Ljudi su tamo pametni i zdravi,
Voze bicikle i skakucu po travi.
Parkovi su prepuni cvjeca i ozona,
Pravila bontona su poznata svima.

Vikendom se zene penju na planine,
Vikendom se muzevi penju na zene.

Ljudi su tamo rumeni i plavi,
K´o marljivi mravi, rade dan i noc,
A njihove lijepe zene cekaju mene,
I sanjaju da cu im uskoro doc.

[Dolazi nova, dolazi nova, dolazi nova]

Slovenija,
Zemlja mog sna,
Slovenija,
Zemlja obecana.
Slovenija,
Zemlja mog sna.

Srce me vuce ka mjestu tom,
Mjestu sto ga nosim u srcu svom.

Slovenija,
Zemlja mog sna,
Slovenija,
Zemlja obecana.





[Edited by bdirlija on 11-06-2009 at 12:57 GMT]

Goran Karan - Nije nam se dalo


Medju nam´ grube rici
a i mi priko voje
mozda bolje je ovako
u miru sve nek´ prodje

Izblidili su davno
nasi sritni dani
sada podji drugom
sricu za se kradi

i ne brini za mene
nije nam se dalo

Nemoj nikom da me falis
ne dam nikom da me zali
pusti me na miru
imaj svoju viru

Nemoj nikom da me falis
ne dam nikom da me zali
pusti me da zivim
s drugom da se smirim
i ne brini za mene
nije nam se dalo

Sad gura sve po starom
tesko niko vrime
sam ja setam gradom
ritko se i smijem

Izblidili su davno
nasi sritni dani
sada podji drugom
sricu za se kradi
i ne brini za mene
nije nam se dalo

Prljavo kazaliste - Moj bijeli labude

I bas me briga
ko te nocas vozi kuci,
briga me

I ako si i sretna ko sto kazes,
mada znam da lazes
sve to ubija me

Hmmm, grlim hladne jastuke
hmmm, moj bijeli labude

I briga me sto nisi mjesec,
a ni sunce, briga me
al´ neces moci preko
blatne kaljuze
cista stic´ do moje postelje

Hmmm, grlim hladne jastuke

Moj bijeli labude
kad me jednom ne bude
sve ce vode, labude
da se razbistre

I bas me briga
ko te nocas vozi kuci,
briga me

I ako si i sretna ko sto kazes,
mada znam da lazes
sve to ubija me

Hmmm, grlim hladne jastuke

Hari Mata Hari 2009 - Zaigra srce moje


Zaluta ljeto u jesenje dane
ponekad k´o nekad
kad moja si bila
A zivot nas lomi k´o suhe grane
u beskraj nas nosi
k´o plavog mora sila

A dan k´o dan, sve kraci je dan
i mrak po mrak, k´o drag oziljak
uspomenu nosim daleku
o jednoj zeni i covjeku

Zaigra srce moje
al´ se pita da l´ ce ikad tvoje
ljubav znati
za ljubav da mu vrati


I zaluta ljeto u jesenje dane
a sve smo dalji
svakim jutrom i satom
A mladost u nama tek ponekad plane
i sjeti na dane
protkane zlatom

A svijet k´o svijet sve o nama zna
i kako sam ja na putu do dna
a ti lijepa i sretna k´o nikad
prezime mijenjas i grad...

Zaigra srce moje
al´ se pita da l´ ce ikad tvoje
ljubav znati
za ljubav da mu vrati


S.eba me ovaj tekst.

Pioniri maleni
mi smo vojska prava
svakog dana rastemo
ko zelena trava

Smrt fašizmu
a sloboda narodu
i mene će moja mati
pionirom zvati 

Mostarske kise



U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi´ znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi´ znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi´ znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.

Nisam siguran jesam li ovo vec "napisao"

Goran Karan - Od jubavi san dusa ranjena

Pod mojon provon olujno je more
A nigdi svitla da mi snage da
Sva jidra spustan, zasto da se bore
Od jubavi san dusa ranjena
I neću nazad, nek me vitar nosi
Jer nisan za te moga zivit ja
Kad bog me primi, kad me pita ko si
Od jubavi san dusa ranjena

Kad jednom bude kasno za sve riči
Jer nije jubav rana ča se liči
Kad tilo drće ka da vitar puse
Ti dođi meni, ti dođi meni
Da ti skinen kriz sa duse

I sve san daje, sve je veća tama
I ne znan vise kako san se zva
Jer samo pantin to ča ne bi tija
Od jubavi san dusa ranjena

Goran Karan i Doris Dragovic - Koga ljubiš sad

Prošla je godina od tvojeg poljupca
još mi gori na usnama
iz starih razloga još nemam nikoga
da mi zaspe na grudima

I sve u redu je al´ sad bih drukčije
sad bi dao ti sve
još čuvam stari broj
što budi nespokoj i pitam se

Koga ljubiš sad, koga ljubiš sad
dal´ te ima ko nekad ja
il´ još čuvaš nježnost za me

Još jedno proljeće za smjehom krijem se
nikad ne pitam za tebe
stranci mi prilaze bez mene odlaze
njihov raj nije za mene

I srcu priznajem moglo je drukčije
da sam dala ti sve
i gledam stari broj
što budi nespokoj i pitam se

Sve bi dao za još jedan dan
Sve bi dala da vratiš mi san


[Edited by momak on 29-06-2009 at 11:34 GMT]

Ranko Slijepcevic - Molitva

Slopljene su ruke
i od tebe trazim spas
vidis li mi lice
i cujes li mi glas

Nocas ti se moli
ova dusa slomljena
dusa koja nika
nije bila voljena
ostavljena
i nikom potrebna

Nestala zauvijek
jedna ljubav sanjana
opija me nocas miris tamjana
i ova je svijeca
samo za nju gorjela
za nju sto me nikad
nikad nije voljela
sto patnju bol i nemire
je donijela

Boze
nocas ti se molim
kazi kako da prebolim
da je ne volim
sam sa sobom ja se borim
ne daj da izgorim
da je pozelim
i neka mir u meni pociva
da je dusa nikada ne doziva
daj mi snage da oprostim
da zaboravim
i da na nju ne pomislim
kad se probudim

Boze moj
sad mi snage daj